Ljudi | Home

...o selu, žiteljima, njihovim životima

 
ВРБАШАНИН ЉУБОМИР ВУЈИЧИН РАДО ВИЂЕН ГОСТ И УЧИТЕЉ У СРПСКОМ КРСТУРУ

ОД ФОЛКЛОРА ДО "ЛОНЦА"
Врсни кореограф не жали труда у подучавању чланова КУД "Милан Ајваз" из Српског Крстура


Последњи сусрет Љубомира Вујичина, из Врбаса, са члановима КУД -а "Милан Ајваз" из Српског Крстура протекао је крајем фебруара, између осталог, тако што је гост домаћинима припремао зеца у "лонцу". Српскокрстурци су обезбедили дивљач, а шпиковање су поверили Врбашанину.
Вујичин вели да је пола Банаћанин - пола Бачванин, а у Српском Крстуру се осећа као код куће, па радо засуче рукаве и у кујни.

Упознао је Луку Попова и Обренку Брзак, уметничке руководиоце српскокрстурског форклора, пре више деценија, да би последњих неколико година овде био радо виђен гост који са нашим ансамблом припрема нове кореографије.


Уметнички руководилац Фолклорног ансамбла "Врбас" Вујичин је знање стицао у бившој Југославији, од врсних предавача школе фолкора Просветног сабора Хрватске у Загребу. Народним играма је посветио 27 година професионалног рада, а очевим стопама кренуо је и његов син Душан, ученик првог разреда средње Балетске школе у Новом Саду - на одсеку народних игара.

Љубомир Вујичин је лане са члановима КУД-а "Милан Ајваз" припремао "Пчињу", а ове сезоне ансамбл се оспособљава за "Брусник" игре које потичу из источне Србије (граничне области општина Неготин и Зајечар), односно игре изворне групе села Тамнич.

- То је богат виноградарски и сточарски крај, који је рано прихватио европску моду, пуно тргујући са Бечом, што је видљиво и по народној ношњи. Источна Србија је данас врло запостављена, али игре које су сакупили чувају иако су сада трбухом за крухом расејани по Нишу, Бору, Зајечару... Викендом се враћају кући и опстају као изворни ансамбл. Никада нису рађене ни на једном семинару. Припремам их са матичним ансамблом у Врбасу и са Српскокрстурцима.

Нова кореографија тражи пуно времена, најмање пола године рада на терену. Сакупити игре, записати их и саживети се са крајем у ком су настале јесте посао стручњака и љубитеља. Посао се преноси на сцену на којој се дочарава игра, ношња, менталитет, темеперамент, локација и ко зна шта све још?
Љубомиру Вујичину, којег пријатељи од милоште зову Миле, је најдража "Бачка свадба", а прикупио је и приредио у осам књига Центра за изучавање народних игара Србије (при Музичкој академији у Београду) скоро 400 народних игара. Да би своје умеће и љубав преносио на бројне ансамбле у земљи и иностраснтву.
- За Крстур ме не питај. У њему сам опуштенији него иначе, додаје у глас са сарадником и колегом Предаргом Алексићем.

Како образлаже, старији чланови КУД -а "Милан Ајваз" су играчки сазрели, тако да су за два дана савладали основе нове кореографије пореклом из Тамнича, коју ће наставити да "утврђују" са Луком Поповим. Док ће млађе групе обучавати Обренка Брзак.
- Крстурци остварују велики успех самом чињеницом да се окупљају и опстају. Држе се заједно и негују традицију. Права је штета што не наступају на покрајинским такмичењима. Припремили су добар репертоар, са више области - између осатлих Пчиња, Лесковац, Банат...
Поучен искуством Вујучин тврди да се у Војводини озбиљно ради. Стога не чуди податак да на републичким смотрама фолклора сва злата, по правилу, освајају покрајински ансамбли.


Врбас ће 26. и 27. маја бити домаћин 12. европске смотрен српске дијаспоре. Са неколико хиљада учесника биће то највећи скуп наше дијаспоре у Србији.

 Текст - Зорица Урошев
 

  © 2005 www.krstur.com  created by Veca & Miško