Ljudi | Home

...o selu, žiteljima, njihovim životima


Чока, 2007. године - СЕЋАЊЕ НА МИЛАНА АЈВАЗА 

Милан Ајваз,познати позоришни и филмски глумац,рођен је у Крстуру 1897 године. Његова појава и име обележили су једну епоху позоришне културе, посебно у време после Другог светског рата.Познато је да је дужи низ година имао статус првака Југословенског драмског позоришта у Београду.

Глумом је почео да се бави у свом родном Крстуру,аматерски - разуме се.

Сећање на Милана Ајваза отпочећемо једним догађајем из времена крајем тридесетих година прошлог века. По казивањима познатог Крстурца Луке Надлачког,једна група мештана путовала је на београдски сајам. После детаљног разгледања сајамских експоната, на простору непосредно уз леу обалу Саве, требало је да се крене кући.На жељезничкој станици Крстурци се договоре да карте  извади Лука. Кад је воз већ изашао из станице, штоса ради, Лука одвоји једну и стави је на страну. Тако се догодило да уместо седам има само шест карата. Након краће расправе, Ајваз пристане да се завуче испод клупе, стим да га остали добро заклоне ногама. Замало после тога дође кондуктер, коме Лука пружи седам карата. Установивши да их је само шест, кондуктер постави питање коме припада седма карта. На то Крстурци смакнуше ноге а Лука каже да карта важи за човека испор клупе. Помало збуњени кондуктер упита Милана шта  тражи ту доле,.Овај грубо одговори да се то никог не тиче. Окренувши се према Луки он каже, упирући прст према њему; "Са овим господином ћу се ја разрачунати, како најбоље знам". Све је то праћено кикотањем. Дабоме, расправе су трајале већим делом путовања, такорећи до самог Крстура.

Једном приликом.још негде у другој половини педесетих година прошлог века, једна глумачка екипа из Београда, гостовала је у Банатском Аранђелову. Мештане је више одушевило Миланово понашање него сама приредба. Заправо, у Банатском Аранђелову Милан је имао пријатеља, Циганина Пацка.Чим су стигли у село, Ајваз је почео да се распитује о Пацку, са којим  се спријатељио служећи војску, годину - две после завршетка Светског рата. Кад је Пацко чуо да је Милан у селу, похитао му је у сусрет. Са њим је пошло неколико чланова његове бројне уже породице као и више рођака и пријатеља. О томе како су једно другом пали у загрљај, у селу се дуго причало. Једном речју, била је то сцена, коју данима нису могли да забораве очевици. А њих је било доста,јер се све одиграло на улици.

После добро посећене приредбе коју су изврели врхунски позоришни уметници,за време вечере, чуло се доста прича и занимљивости, како о глумачком животу, тако исто и о дагађањима и занимљивостима везаним за великог шаљивџију Милана. Саслушали смо једно каyивање познате глумице Каталинић.Каже она да је Милан велики шерет, спреман да искористи сваку прилику да направи виц или приреди неко шаљиво изненађење. По томе је био познат. Тако, каже Каталинић,једном је друштво глумаца, непосредно после изведене приредбе, у позоришном ресторану, говорило о неким детаљима, кад Милан устане и изађе. Убрзо за њим морала је и она. Кад је ушла у женско одељење,затекне Милана у обављању мале нужде. Изненађена, скоро преплашена,она узвикне-…ју па то је за жене…Ајваз на то,очигледно задовољан,одврати….и ја тако мислим…!

Познато је и како је Милан, на сред Теразија у Београду, приредио "дочек" свом млађем земљаку из крстурске  фамилије Лагунџин. Момак је дошао на студије али доста дуго није сретао Милана... Догодило се да се млади Крстурац задесио у сред града кад га је Милан спазио. На растојању од десетину или нешто више метара Милан гласно узвикне Канџо, што је био надимак Лагунџијиних, па се затим заклони,тако што је неко време чучао, тек да се не види од масе пролазника. Земљак чује да га неко виче, па се окрене и пажљиво тражи да види ко му зна надимак. То се поновило неколико пута,довољно да се више Београђана забави и насмеје Посебно кад су у актерима приче препознали Ајваза.

Посебне приче могле би се чути, кад је реч о Ајвазовом филмском стваралаштву Доста тога се спомињало, али је један детаљ остао најупечтаљивији. Била је то сцена у коме је Милан био један од партнера у шаху. Поред табле су се налазиле флаше и часе са пићем. Миланов противник, већ помало нестрпљив, тражи да му противник игра брже и опомиње га на то. Кад овај каше…"ајде повуци." Милан одговара .."повукао сам.." мислећи на пиће.                                                              

Почетком друге половине седамдесетих година прошлог века Ајваз се нађе у Чоки, као тумач једне улоге у представи Кир Јања. Поред њега и жене му, ту су били, међу осталим, још Раде Марковић и Милена Дравић. После добро посећене и још боље одигране представе за госте буде приређена вечера. У неко време мени лично се обрати Ајваз са питањем одакле сам. Кад сам одговорио да сам из Банатског Аранђелова, помало изненађен, рекло би се чак скоро обрадован, постави ми питање: "Знаш ли ти где је Шашилеш?". Наравно да сам знао, јер је реч о делу  атара до којег се долазило из Крстура, идући испод познатог жељезничког подвожњака ка Мајдану. Тада почне прича о томе како је он често одлазио тамо радећи на њиви коју је породица имала. "Знам ја добро и Банатско Аранђелово - говори Милан - Ми смо више пута гостовали у Банатском, са нашом крстурском културно-уметничком секцијом. Једном смо приређивали комад који се звао Косовски бој. Позорница се налазила негде на отвореном простору. Кад је требало да дође на ред да Милош Обилић изађе на позорницу, човек који је водио рачуна о томе,почне полугласно да говори да се Обилић препреми. Како се Милош није појављивао, то је позив бивао све гласнији. Нема нигде Обилића. Тек, чује се глас да је одвео царицу Милицу у оближњи мишлингер."Сви смо се смејали до суза, посебно Миланове колеге Београђани. 
Новокнжевачке Новине - Ч.Ш.


 

  © 2005 www.krstur.com  created by Veca & Miško