Ljudi | Home

...o selu, žiteljima, njihovim životima


Sećanje na poslednje krsturske berbere


Odvajkada su Srpskom Krsturu postojali berberi. Taj zanat je bio veoma poštovan i cenjen, pogotovo od strane muškog dela stanovništva.
Nekada dabno bilo je veoma popularno usližnobrijanje po kućama takozvan berber po narudžbini. Bilo ih je oko petnaestak, svoje usluge su naplaćivali u robi i to na godišnjem nivou. U novije vremmajstor ovog zanata je morao imati registrovanu radnju i punovažan cenovnik.
Da bi dobili majstorsku diplomu deca – šegrti su već od petnaest godina odlazili kod starih majstore da izuče zanat. Tako su počeli Jančić Slavko zvani Đulican i Tanackov Toša – Pogodar – poslednji krsturski Berberi.
 

Tanackov Toša – Pogodar ( preminu je 2006. godine u 82oj godini života )
Majstor Toša je imao dugogodišnje radno iskustvo kod nas a delom i u dijaspori. Šegrtovao je kod pozntog majstora Mate, i već u ranoj mladosti počeo sa radom kao kućni berber.
1966. godine otvara sopstvenu radnju i radi u njoj sve dok ga sticaj okolnosti ne odvede u inostranstvo.

No žudnja za rodnim krajem ga 1977. godine vraća u svoje selo gde ponovo nastavlja sa radom. Bio je veoma cenjen majstor svog zanata te je i posle odlaska u penziju rado radio poo potrebi. Inicijtaviva je potekla od strane njegovih mušterija jer je odlazak kod berbera za neke bio ritual u Srpskom Krsturu.

U berbernici su se rapredale razne priče, događaji i sklapali poslovi, te se često ostajali i posle radnog vremena «na čašicu ragovora».
Učenike nije imao, ali njegovi unuci su često boravili u radnji te se iz toga rodila ljubav prema tom zanatu. Njegova najstarija unuka je krenula dedinim stopama te danas radi kao frizer u frizerskom salonu « JASNA ».

Majstor Tošina radnja se nalazila u kući u kojoj je živeo, zatvorena je ali deo nameštaja i sav alat se nalazi u frizerskom salonu i seća n aposlednjeg krsturkog berbera.
 



Jančić Slavko – Đulican
( preminuo 2004. godine u 78oj godini života )
Đulican je radio kao berber više od 50 godina. Svoju radnju je nasledio od oca i u njoj radio do poslednjeg dana.

Radnja se nalazila na glavnoj ulici ( Ul. Svetog Save 83 ) i bila je veoma poznata, čak i u široj okolini. Dolazili su čak iz Vrbasa samo da bi ih majstor Slavko – Đulican ošišao.

Kao ličnost za neke meštane je bio veoma neobičan. Voleo je ozbiljnu muziku, rasnovrsnu literaturu i imao je poeban režim ishrane. Bio je večiti neženja i živa enziklopedija.

Obrenak Brzak


 

Frizerski salon « JASNA »

U našem selu ljudi su se bavili raznim zanatima., mnoge od njh smo već pominjali u našim prilozima. Od svih do sada pomenutih – starih zanata – jedino frizerski još opstaje.

Prvi frizerski salon je otvorila Šoti Dara, u zakupljenom prostoru, u zgradi Mesne Zajednice Srpskog Krstura. Salo postaje poznat, priznat i zanimljiv, kako za mušterije tako i za učenike koji su dolazili na obuku.
Jedna od tih učenica je i Šećerov Jasna koja je ljubav prema ovom zanatu nasledila od svoga dede Tanackov Toše – Pogodar.

Kada je izučila zanat deda joj je još za života poklonio svoju radnju da u njoj počne samostalnu zanatlijsku delatnost. Tako je to trajalo par godina dok obim posla nije zahtevao veći prostor.

Nekako baš u to vreme naša Dara je našla drugi životni put i rešila da zatvori svoju radnju. Ovaj trenutak ja bio veoma pogodan za Jasnu te je ona putem konkursa uspela da dođe do odgovarjućeg prostora.

Sa ljubavlju je opremila svoju radnjuuz nesebičnu pomoć svojih najbližih.
Ova radnja sa uspehom radi već tri godine i okuplja mnogobrojne mušterije svih generacija i oba pola. U frizerski salon dolaze i iz okolnih mesta pa čak i iz inostranstva. Uz prijatnu atmosferu i kaficu, dok se čeka na red, raspredaju se i razne priče te vreme brzo prolazi



 

 

  © 2005 www.krstur.com created by Veca & Miško