Ljudi | Home

...o selu, žiteljima, njihovim životima


УЧИТЕЉИЦА ВЕЛИКОГ СРЦА

Основна школа Српски Крстур. Школа као и свака друга, врви од дечијег смеха и дечије вике. Тешко је укротити младост, енергију и жељу за игром. Сваки учитељ се труди да то уради, најбезболније за децу.
Каже учитељица то је „педагогија“, треба знати препознати дете кад му је најпотребнија игра а када учење.
Треба знати кад а и како прићи детету да га заинтересујеш за учење, јер наравно лепше је играти се.
Учитељица много тога каже, а деца мало тога прихвате. Све је то већ „виђено“, да није зазвонило. Крај часова. Други разред имасваког дана пет часова. Деца журно истрчавају, гладни и жељни лопте, ко ће још памтити шта је причала учитељица!Крај је часова, идемо кући, сада
2 и 2 може бити и 5.

Само у једној учионици још шести час остају учитељица ДРАГИЦА ТЕОФАНОВ и мала Милана. „Знате Милана тежемало учи математику, па желим да јој боље појасним, нећу да ми дете не буде описмењено“ као
да ми се извињава што је вожњуудобним аутомобилом заменила за вожњу неудобним аутобусом,
што ће муж мало сачекати за ручак, што ће њене ћерке и унуци, разумети маму и баку да је она то морала да уради.

Завршила је учитељску школу у Пожаревцу, давне 1970, академију у Славонском Броду 1972, па преко Брода-
рева, Штрпца, Илова, БиХ, долази у Војводину. Овде опет селидбе, Банатско Аранђелово, Подлокањ,
Сигет и онда Српски Крстур 1981.
Није било лако, сигурно свуда препознавати децу, кад је потребно „додати још мало знања“али она се трудила да то све препозна. Помало се умара, али жеља да њене генерације буду најбоље је већа од ње саме.
Каже свуда је остајала и помагала деци којој је то било потребно. Понудила сам је чоколодам, рекла је не хвала,
моја чоколада чека мене да наставимо са сабирањем и одузимањем броја преко 20. То је педагогија.
Оставила сам их и помислила.ОВА УЧИТЕЉИЦА ИМА ВЕЛИКО СРЦЕ КАО АУТОБУС, много је ђака у њему.

Анкица Орчић | Децембар 2008
 

  © 2009 www.krstur.com