Ljudi | Home

...o selu, žiteljima, njihovim životima


Teškoće Branka Jegdića, vlasnika farme koza
- Zakon ga sprečava da pravi sir za izvoz

Srpski Krstur - Branko Jegdić (42) iz Srpskog Krstura, ovogodišnji dobitnik priznanja opštine Novi Kneževac za uspehe u stočarstvu, počeo je da uzgaja koze kada je ostao bez posla u građevinskoj firmi, gde je bio rukovodilac mehanizacije. Pošto je ušao u sasvim nov posao, želeo je da se posveti posebnoj pasmini i počeo je u ravnoj Vojvodini da uzgaja alpske koze poreklom iz Švajcarske i Francuske.

Branko Jegdić sa pulinom koji mu pomaže u čuvanju koza
petnaest godina Jegdić se bavi kozarstvom i dobro mu ide. Ali, bilo bi bolje kada bi država konačno donela zakon o kozarstvu i omogućila otvaranje mini mlekara na farmama, gde bi vlasnici koza proizvodili sir i osvajali tržište svojim robnim markama. Do usvajanja takvog zakona, vlasnik 50 koza će se u Srpskom Krsturu mahom baviti uzgojem jarića, koje prodaje kao priplodna grla drugim farmerima.
- Imam pedesetak priplodnih grla koja su umatičena, pedigrirana i čiji podmladak prodajem za priplod širom zemlje. Orijentisao sam se na proizvodnju jaradi jer mleko u bližoj okolini nijedna mlekara ne otkupljuje, pa ga dajem jarićima - objašnjava Branko.

Sa farme Branka kozara, kako ga susedi od milja zovu, otpremljeno je 800 priplodnih jaradi na farme u Srbiji i okolnim zemljama. Tako danas, 85 odsto priplodnih koza u Srbiji potiče sa farme u Srpskom Krsturu.

- Velika je šteta što se kozje mleko kod nas, a posebno u severnom Banatu malo koristi i pored njegove velike hranljivosti i lekovitosti. Ovde ga ne otkupljuje nijedna mlekara, a sa moje farme se dnevno izmuze više od 100 litara. Dajem ga jarićima, pa su zato tako snažni, lepi i zdravi kao njihovi preci koji su došli sa visokih Alpa u ravni Banat - kaže Branko.

Iako su se njegove alpske koze našle na hiljadu metara nižim pašnjacima, osećaju se dobro i ispostavilo se da im odgovara klima i ispaša. Svako jutro, posle mašinske muže, Branko i njegov dresirani pulin, isteruju stado na pašnjake i livade pored Tise, gde koze osim sočne i nezagađene trave, mogu da brste divlje žbunje.

Kada sunce uprži, Branko koze dotera u hladovite torove, a ponovo ih vraća na ispašu oko 16 sati. U predvečerje ih vraća na farmu i svaka koza dobija zrnastu hranu i ponovo se muze pre počinka. I tako 260 dana godišnje.

- Ko redovno pije kozje mleko ili surutku neće imati problema sa alergijom, astmom, bronhitisom, stomačnim i kardiovaskularnim bolestima - priča Branko.
Uspešni odgajivač je u poslednje vreme optimista jer u Bačkoj mlekare otkupljuju kozje mleko pa ima farmi sa po 500 koza. Zbog toga je počeo pripremu za proširivanje delatnosti i počeo je radove na gradnji mini mlekare, a nabavio je i opremu za proizvodnju i čuvanje kvalitetnog kozjeg sira.

- Bio sam na obuci za proizvodnju sira kod stručnjaka u Pirotu, a ugostio sam ih i ovde u Srpskom Krsturu, pa se nadam da ću i ja uskoro početi da ga proizvodim. U Francuskoj, koja je prva u svetu po razvijenom kozarstvu, proizvodi se 300 vrsta kozjih sireva koji su omiljena poslastica u celom svetu. Siguran sam da bi moji sirevi bili traženi na domaćem tržištu, a ni u svetu nije teško prodati prerađevine od kozjeg mleka - kaže Branko. Alpska koza u prvoj laktaciji daje 2,5 litara mleka dnevno, a kasnije, uz dobru ishranu i pašu i 7,5 litara.

Jarac simbol farme
- Jarac koga sam doneo sa francuskih Alpa pre 10 godina je tipičan predstavnik alpina rase i do sada je dao ogromno potomstvo. Osim njega imam još pet priplodnih jaraca i njihova vrednost je neprocenjiva. Osim jarca, koji je poreklom iz Francuske, imam jarčeve iz Nemačke koji obezbeđuju kvalitetno potomstvo - kaže uspešni uzgajivač koza.


Nedeljko Kolundžija |
 Avgust 2010


 

  © 2010 www.krstur.com