Ljudi | Home

...iz okoline


Ljubav bez bankarskog računa

Na podvižnički, izuzetno plemenit poduhvat odlučio se Milivoj Bato Klepić, Beograđanin poreklom iz severnobanatskog mesta Podlokanj, nadomak Novog Kneževca, koji se sticajem okolnosti u prestonicu otisnuo pre više od pola veka. Osim što kupuje i adaptira prazne i oronule kuće, odlučio je da bude donator gradnje kapele na zavičajnom mesnom groblju i obavezao se na to da će je završiti za godinu i po. Sporazumom s rukovodstvom MZ Banatsko Aranđelovo, kojoj administrativno pripada njegovo rodno selo, to je i zvaničnim ugovorom potvrdio, ali naglašava da neće odbijati podršku ni drugih ukoliko žele da mu se pridruže. Procenjuje je da će ga zdanje koje uskoro treba da počne da zida koštati bar 1,5 milion dinara. Inače, groblje je nedavno prilično sređeno, ali ga treba održavati.
– To je osnovna civilizacijska obaveza prema našim precima – naglašava Klepić.
On i supruga mu Marija Ilić su u Podlokanju do sad pazarili 12 kuća s avlijama pride, neke potom preuredili, a druge, koje su bile previše derutne da bi se mogle spasti, srušili i na njihovom mestu izgradile nove, pa su one postale pravi ukras sela.
– Sve smo to radili bez neke računice jer sam emotivno vezan za svoje selo i stalo mi je da ne propada. Znam da se od toga neću za života ovajditi, ali mi je to najmanje važno – priča Bato.
Da on sve češće dolazi i duže ostaje u zavičaju vidi se naročito u glavnom šoru, gde naherene stoje još samo tri-četiri kućne numere zarasle u korov.
– Pa, ne moram baš ja sve da ih kupim, ali ih želim da sredim, jer pored tolikih koje već imam, nije mi prevashodni cilj da budu u mom vlasništvu. Dovoljno sam stekao baveći se trgovinom umetninama – dodaje Klepić.
Od 12 kuća koje je kupio i sredio, četiri je poklonio bližoj i daljoj rodbini, da ne strahuju hoće će li im se krov sručiti na glavu kad dođu u svoj stari kraj.
Na ulazu u Podlokanj, po zidanoj ogradi Klepićevog imanja raširio se impozantni bareljef u bronzi "Sveti Georgije ubija aždaju", rad subotičkog akademskog vajara Save Halugina, rodom iz Novog Kneževca, u lepo uređenom dvorištu je stalno otvorena postavka njegovih ostvarenja, a u novopodignutom zdanju galerija s eksponatima naših istaknutih umetnika.
I pored svih vrednih eksponata koje poseduj, Bato gotovo kao relikviju čuva – jednu ciglu. Potiče sa zgrade železničke stanice u obližnjem selu Vrbici, odakle je kao mali krenuo kod babe u Beograd pa urezao datum odlaska 24. avgust 1957. Nesvesno je zabeležio kad je na dugo promenio adresu.
Najveći deo zdanja koje obnavlja pretvorio je u umetnička dela i prostor namenjen umetnosti. Uveren je u to da za koju godinu, dok sve sredi Podlokanj može postati zapažena tačka na umetničkoj mapi Evrope.
– Nema tu nikakvog finansijskog interesa, ali ima društvenog i ličnog zadovoljstva. Verujem da će se na neki način ipak sve isplatiti. Dolaze mi stalno u gosti naši eminentni slikari koji žive u Srbiji i inostranstvu. Zainteresovani su za projekat "Horizontala tromeđe" koji osmišljavam zajedno s Haluginom. Oduševljeni su što galerija kakvih ima Podlokanj na banatskoj pustari, nema nigde, pa ni u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i drugim gradovima. Zato sam rešio da se za stalno vratim ovde i posvetim uređenju sela – planira Klepić.
Kao i da Podlokanj postane epicentar umetničkog sveta ovog dela Evrope, zahvaljujući zbirci koju Klepić jedini ima u Srbiji s delima najistaknutijih slikara moderne naive Save Sekulića, Emerika Feješa, Ilije Bašičevića Bosilja i drugih.
Bato je počeo da prikupljanja i skulpture, za čiju je jedinstvenu postavku rezervisao galeriju pokrivenu samo nebom na dva-tri hektara.

Ikonopisac naivac Svilengaćan iz Mokrina

Na mestu nekadašnje, davno napuštene zadružne kovačnice i magacina, Klepić uređuje zdanje koje je namenio, ne samo na ovim prostorima, unikatnom Muzeju naivnih ikona, pre svega s banatskih strana. Na oko 220 kvadrata, koliko je namenjeno postavci, najzastupljeniji je svakako mokrinski slikar i ikonopisac Svilengaća ili Svilengaćin, o kome je sačuvano malo podataka i u minucioznim istorijama umetnosti. Ipak je preko svog prijatelja, poznatog slikara Radomira Damjanovića – Damjana, Bato uspeo da sabere u fundus četrdesetak njegovih ikona.

Milorad Mitrović | SEP 2010
 

  © 2010 www.krstur.com