Ljudi | Home

...iz okoline
 

ODA RADOSTI KOD RABEA, NA KORAK OD EVROPE - Kamen nade na tromeđi  

Žiteljima pogrnaičnih mesta Srbije, Mađarske i Rumunije poslednje subote i nedelje u maju granica se otvara na tromeđi kraj kamena "Tripleks konfinijum" na kojem označen datum 4.juni 1920. godine i na tri strane uklesani grbovi tri države. Kamen na tromeđi udaren je ovde nakon Prvog svetskog rata, a oko njega se od 1997. godine, kada je ozvaničena evroragionalna saradnja Dunav-Kriš-Moriš-Tisa već 14 godina okupljaju županijski, pokrajinski i državni zvaničnici, susreći Srbi, Mađari i Rumuni, razdvojeni državnim međama.

Sa severnobanatske vojvođanske strane do tromeđe se prolazi kroz Banatsko Aranđelovo, Majdan i Rabe. Već na prvi pogled vidi se da ima ruševih kuća i onih u kojima nema žive duše, ali i onih u kojima još ima života. Usevi u ataru stasavaju, pa su ih paori i juče motikama ili herbicidima otimali od korova, a neki poput familije Janoša Sel Pala u Rabeu po tradiciji su na sokaku iščekivali goste, koji im redovno navraćaju kada se granica privremeno otvori.

- Narod voli što se granice otvaraju, ali želja nam je da budu stalno prohodne, a ne smao jednog vikenda u godini - kaže Janoš Sel Pal. - Za taj vikend ode mnogo para, a posle nam ostaje samo nada da biti bolje. Koliko vidim Rumuni su najviše uznapredovali, pa su izgradili put do granice, naši i Mađari samo pričaju priče i malo rade. Moralo bi to sve mnogo brže da se radi. Za Rabe možda to ne bi previše značilo, zato što nas je malo, ljudi bi išli dalje svojim poslom, ali bi se rodbinske i prijateljske veze ljudi iz pograničnih mesta još više učvršćivale. Rabe i okolna sela ne bi više propadala, posebno ako bi se napravio industrijski park, o kojem se već godinama priča. Pored bavljenja poljoprivredom, mladi ljudi bi imali gde da se zaposle i ovde ostanu.

Sel Pal priča da je nekada radio u kanjiškom "Metalu", pa se vratio u Rabe. Zet Čaba Vajda i ćerka Izabela imaju dva sinčića dvogodišnjeg Martina i devetomesečnog Matea, odlučili su da ostanu i žive na selu.

- Zemlju i mehanizaicju bi trebalo na selu dati onim ljudima koji ostaju i hoće da rade. Tu bi država mogla mnogo učini da se sela razvijaju, a ne da propadaju. Radio sam u Kanjiži, ali sam se vratio u Titovo vreme kada su davani krediti iz "zelenog plana", imali smo 14 jutara zemlje, kupili smo traktor i opstajemo, a u međuvremenu "Metal" i druge firme su propale. I kada sam pre koju godinu dobio 50.000 evra na "greb-greb" lutriji nismo želeli da idemo u grad, gde ima puno mladih ljudi koji nemaju posla, a i ne znam šta bi mladi iz moje familije tamo radili - pita se Sel Pal.      

Kraj graničnog kamena na tromeđi, koji žitelji pograničnih mesta zbog projekata započetih u okviru evroregije DKMT vide i kao veliki kamen nade, i ovog puta Betovenovu "Odu radosti", zvaničnu himnu Evropske unije, intonirali su učenici Muzičke škole iz Novog Kneževca, predvođeni direktorkom Aleksandrom Neckov i profesorkom violine Jasminom Busarac.

- Znaju naši muzički talenti, violinisti i flautisti, da svirjau i više, ali su ovogodišnji domaćini susreta na tromeđi iz Rumunije samo toliko tražili. Posle nastupa idemo u Beba Veke na druženje i sladoled - veli direktorka Muzičke škole Novi Kneževac Aleksandra Neckov, dok su im u susret dolazile mažoretkinje i duvački orkestar iz Rumunije.

Sećamo se prilika kada su se kod "Triplek konfinijuma" jedne godine na najvišem nivou susreli ministri spoljnih poslova tri države, a ovog puta viđeni su konzuli Srbije iz Temišvara, rumunski iz Vršca i mađarski iz Subotice. Ana Mađar, prva dama Skupštine Županije Čongrad (Mađarska) i predsedavajuća Skupštinom evroregije DKMT, veli da su identične namere političara i stanovništva iz regije. Potpredsednik Saveta Županije Timiš (Rumunija) Adam Kračunesku naglašava da se posebno podržava saradnja na polju negovanja tradicija, razvoja infrastrukture i lokalnih zajednica.

- Podržavamo formiranje industrijskog parka, što bi doprinelo razvoju infrastrukture i dobrobiti naroda iz sve tri države, kroz otvaranje radnih mesta - kaže Kračunesku.

Pokrjainski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvodine dr Tomislav Stantić konstatovao je da i u ovim teškim ekonomskim uslovima saradnja u okviru evroregije DKMT opstala, a da se gaje velike ambicije konkretnim projektima.

- I do sada je bilo zajedničkih uspeha u saradnji, od kojih je najveći kako smo se svi ponašali kada je trebalo reagovati u uslovima elementarnih nepogoda, kada su profesionalci i volonteri pokazali visok stepen angažovanosti i profesionalnosti, ali i obični građani su potvrdile kako mogu da reaguju na pravi način kao dobre komšije. Naše sposobnosti i potencijali prepoznaju se u Evropskoj uniji, kada gledamo u budućnost veoma je važno da je Evropska komisija u ovoj godini usvojila Dunavsku strategiju koja takođe može mnogo da nam donese. Usvajanjem regionalnog prostornog plana Vojvodine došli smo do toga d ajoš bolje i efikasnije iskoristimo privredne potencijale, istorijsko i kulturno nasleđe koje nas vezuje sa susedima i Evropom - naglašava Stantić.

Jan Bohankanu je 12 godina gradonačelnik rumunskog mesta Beba Veke, udaljenog tri kilometra od tromeđe, a u razgovoru se pridružio i Zoran Đurković iz Temišvara.  

- Saradnja na kulturnom i sportskom planu je izuzetna, ali svi se nadamo boljitku od saradnje na ekonomskom planu. Sa naše strane smo izgradili put, želimo da se zajednički otvori industrijski park baš ovde na tromeđi na površini od stotinu hektara, da ova regija bude privredno najrazvijenija u evroregiji DKMT. Mi smo već rezervisali za tu svrhu 35 hektara državne zemlje i mi smo sa te strane spremni. Imamo i privrednike, koji su spremni da ulažu u budućem industrijskom parku, pa očekujemo da se vlasti na višem nivou malo pokrenu, brže uključe i pomognu u ostvarivanju naših razvojnih projekata. Radujemo se da su i u Srbiji stvari počele da značajno idu na bolje i da će ubrzati evropske integracije, a samim tim doprineti i prosperitetu našeg regiona - kaže Bohankanu.

Za promet na granici, na privremenom prelazu koji funkcioniše ovog vikenda, zbog slavljeničke atmosfere nema popusta. U Mađarsku i Rumuniju, koje su uveliko u EU, a i u suprotnom smeru u Srbiju, može se samo sa urednim biometrijskim pasošima i neophodnu kontorlu pogrnaičnih službi. Prema rumunskom mestu  Beba Veka, koji je ovog puta domaćin, od granične crte asfaltni put je širok skoro sedam metara, dok se sa naše strane iz pravca Rabea i prema mađarskom mestu Kibekhaza viju oblaci prašine. Ne zna se da li je gore kada priprži sunce, ili kada udari kiša, kao što je to bilo lane, pa su zvaničnici iz Mađarske morali dolaziti helikopterom.

- Lane kada smo mi bili domaćini, bilo je strašno po kiši, ovog puta vreme nas je poslužilo pa smo se sreli sa komšijama iz Mađarske i Rumunije, da vidimo šta dalje valja činiti da se saradnja na tromeđi oplođuje konkretnim rezultatima - kaže predsednica MZ Majdan-Rabe Silvija Domonkoš. - Znam da Evropska unija hoće da finansira 85 odsto izradu projekata bescarinske industrijske zone, zajedno sa Banatskom magistralom od tromeđe prema Beogradu. Usklađuju se interesi i ugovori koje naša zemlja treba da reguliše sa susedima iz Evropske unije, a pošto Mađarska trenutno predsedava EU nadam se da će se sve ubrzati.  
 

Oko kamena na tromeđi deca iz tri države imala su i tradicionalni kros. Do sada su uglavnom pobeđivali Rumuni, a ovog puta najbrži je bio David Cene iz Majdana.

- Treći put sam učestvovao na krosu na tromeđi i najzad uspeo da pobedim. Pripremao sam posebnu taktiku i osvojio pobednički pehar - nije skrivao radost Cene.

Granica se na tromeđi najviše prelazila automobilima, ali mnogi su se odlučili da u Evropu krenu biciklom. Margita Pap iz Majdana veli da od kada je u penziji redovno ide u posete preko granice.

- Prvo idem u Kibekhazu u Mađarsku, a sutra ćemo u Beba Veke u Rumuniju. Nemam rodbine, ali stičem poznanstva i jednostavno hoću da vidim kako se tamo živi. Stalno otvaranje granice puno bi nam značila, jer smo mi ovde odbačeni od sviju. Sigurno bi nam bilo bolje, da granica ne sputava komunikaciju ljudi, pogotovo, što ovde u prošlosti nije bilo granice. Što se puta tiče Rumuni su najdalje otišli, sve su lepo asfaltirali, sa naše strane je ovog puta prašina, lane smo išli kroz blato, zato što volimo da vidimo kako je u komšiluku. Među običnim ljudima nema velike razlike, bezo se nalazi zajednički jezik - kaže Margita Pap.

Biciklima se u Evropu uputilo i tridesetak članova Društva ljubitelja prirode iz Kanjiže, kojima je ovog puta vođa puta bio profesor Egon Popić iz Novog Kneževca. Krenuli su prvo da obiđu Beba Veku, zatim će se vratiti preko Kibekhaze na zvanični granični prelaz međudržavni prelaz Tisasiget-Đala.

- Ovo nam je lepa prilika da se našim dvotočkašima u istom danu provozamo kroz tri države, a ko zna možda ćemo na biciklističke ture ići sve češće, jer je na ovom području sve više označenih ruta koje su uređene ili tek treba da se urede - saznajemo od Popića.



 

M. Mitrović | 28.05.2011.

 

  © 2011 www.krstur.com