Ljudi | Home

...o selu, žiteljima, njihovim životima
 

SEZONA BUČOVKI NA SEVERU BANATA OTPOČELA U NOVOM KNEŽEVCU

Gospodar varoši gradio crkvu koja će mu zvoniti  

Bučovke, ustalio naziv za crkvene slave i kod katolika i kod pravoslavaca na severu Banata, oduvek okupljaju veliki broj meštana i njihovih gostiju, a sezona počinje u Novom Kneževcu gde je Sveti Đorđe, ili na mađarskom Sent Đerđ, pa je tako bilo i u utorak. Sent Đerđ je kod ovdašnjih katolika Mađara, ali i Srba i žitelja drugih nacionalnosti, dobio posebno mesto u istoriji varošice, zbog plemića Đorđa Servickog. Gospodar od Turske Kanjiže (nekadašnji naziv Novog Kneževca), kako su zvali Servickog, koji je imanje nasledio od oca Marka Đurkovića-Servickog kupljeno 1781. godine od Bečkog dvora, dao je da se na reprezentativnom mestu nadomak Tise sagradi katolička crkva Svetog Đorđa. Dve su legende prenose, zašto se Đorđe Đurković-Servicki odlučio za gradnju katoličke crkve. Jedna kazuje da je po sredi sukob sa tadašnjim pravoslavnim protom Damjanom Magaraševićem.

Gospodar Đorđe je zahtevao da se crkvena zvona oglašavaju kada on ulazi u portu, ali prota Magarašević na to nije pristajao, pravdajući se crkvenim kanonom koji predviđa da se zvoni samo pri ulasku episkopa. Na to je Đorđe uzvratio ljutito: "Sagradiću ja sebi crkvu gde će mi zvoniti kad ja hoću".

Drugo predanje gradnju ove crkve povezuje s intrigom o pokušaju Đorđa Servickog da se oženi nećakom Katarinom, pa kako zbog srodništva prota ni to nije hteo da mu učini, plemić je započeo da zida novu crkvu 1847. godine, ali je ona dovršena je tek posle njegove smrti 1858. U znak zahvalnosti graditelju hramovna slava rimokatzoličke crkve u Novom Kneževcu je Sveti Đorđe, koja je bila pravoslavna slava plemićke porodice Đurković-Servicki. Do tada je hramovna slava turskokanjiške rimokatoličke crkve bila Sveti Jovan Nepomuk. Čuveni mađarski slikar Bertalan Sekelj 1863. godine bio je gost ovdašnjih plemićkih porodica, naslednika Servickih, oslikavši monumentalnu ikonu Svetog Đorđa u oltaru rimokatoličke crkve, karakterističnu po tome što umesto jašući na konju svetac aždaju kopljem ubija idući pešice!

Bučovkama su se oduvek radovali najmlađi jer je to prilika da se provozaju na ringišpilima, da ih stariji počaste slatkišima ili kupe im neku igračku. Novokneževačka bučovka za Sent Đerđ, prva je i jedna od najvećih na severu Banata, pa su se sjatili poslastičari, papučari, sitari i druge zanatlije, takođe i trgovci razne vašarske robe. Senćanin Ferenc Cako (80) uz ringišpile i zabavni park je gotovo šest decenija. Iako je penzioner već 18 godina, ispomaže sinu Mihalju Tormi, koji je nastavio njegovim stopama.

- Deca i omladina uživaju u vožnji na ringišpilima, ceo svoj život posvetio sam zabavi najmlađih. Nekada okretanje nije išlo na struju, nego se okretalo na mišiće. Momčići su se penjali gore i vrtili ručno. Za okretanje pet tura, sledovala ih je jedna vožnja, a da fizički pokreću točak ringišpila penjala su se ne samo oni kojima je to bila prilika da zarade vožnju, nego je to izazov bio i za one koji su imali para, pa i onih koji su želeli samo da pokreću ringišpil a da se ne voze - priča Cako.  

Cako je legenda uz ringišpil, kojim od bučovke, do bučovke, od vašara do vašara ide od proleća do kasne jeseni.

- Nekada smo znali u Novom Kneževcu, ili nekoj drugoj varoši da ostanemo i po nedelju dana, dok se dece ne zadovolje, a sada je besparica pa uživanje traje samo jedan dan. Deca vole vožnju na ringišpilu i durgim vrteška, takođe i stoni fudbal i razne zabavne igre, ali nikada nismo držali kockarske aparate. Uvek nam je najvažnije bilo da zabavimo mlade. Zovu nas organizatori da dođemo, besplatno nam nude mesto, ako treba i jelo i piće, samo da upotpunimo zabavu našom ponudom- kaže Cako.  
 

 

Na bučovkama, vašarima i festivalima za tezgom komšinicine samostalne zanatske radnje "Seda"  ispomaže trgovkinja u penziji Eržebet Neđela iz Martonoša, pisećajući se da su nekada bučovke bile mnogo posećenije, više je bilo mušterija i para.

- Danas za jedan dinar treba čekati ceo dan - veli Neđela. - Meni je najlepša bučovka u Martonošu, ali prija i u drugim mestima. Stariji vole slatkiše koji su ručni rad po starinskim receptima, ćeten i žuta alva, punjene svilene bombone, šarene slatke lule, međutim, pratimo i nove trendove pa su u ponudi žele i gumene bombone. Traže se i liciderska srca, ali nekad su se mnogo više poklanjala devojkama. Traži se i krompir šećer, ali nije kao pre. Ima ga samo u kocke, pravi se od krompira u prahu, dok se kuvao na tradicionalni način od krompira, velike komade sitnili smo sekirom, a bio je mnogo sočniji.

Posle svetske "Tucanijade" u Mokrinu, Jovan i Rajko Todorović iz Srpskog Krstura, bili su u Kikindi, nude igračke kineske proizvodnje i razne lopte.
- Lopte se najviše traže, fudbalske, košarkaške i najobičnije gumene, ali ne mogu da verujem, još nismo prodali ni jednu odbojkašku - čudi se Jovan.

Na tezgi njihovog komšije Ilije Pavlice u ponudi su razne brojanice, krstići i privesci za ključeve sa likovima svetaca.   

- Skoro je sve je moja proizvodnja iz kućne radinosti. Obilazimo bučovke i razne manifestacije gde se ljudi okupljaju. Vidi se da narod nema para, svi teško preživljavamo. Dogovaramo se da za prvomajske praznike skoknemo opet u Kikindu, možda bude nešto pazara - veli Pavlica.

Cvrkutali su kanarinci i druge ptičice, zamirisale pljeskavice, a da bučovka procveta pobrinuli su Jolanka i Elemir Hužvar iz Horgoša, šarenilom

- Nije uobičajeno da cveće iznosimo na bučovke, ali dobro ide jer smo sami sa ponudom iz našeg plastenika - kaže Elemir. - Iako nemamo konkurenciju cene su uobičajene, jer u Novom Kneževcu imamo stalne mušterije. Najtraženije su muškatle i begonije, ali kupuju se i petonije. Sa velikim nestrpljenjem čekali smo proleće, jer je zimus trebalo dosta grajeti plastenike na preko 500 kvadratnih metara, a poskupeli su drvo i ugalj, imamo i zemni gas, ali bilo bi preskupo i cveće i povrće kojim se bavimo. Već godinama cene petonije su 40 dinara, muškatle do 150 dinara, da je skuplje ne bi bilo ko da kupi, jer cveće je postalo luksuzna roba. Tezge imamo na pijacama u Novom Kneževcu i Subotici na Mlečnoj pijaci, ako sve uspemo da prodamo biće dobro.

U šarenilo bučovke uklopile su se sestre Katerina i Marijana Grmača, sladeći se šećernom vunom, ne skrivajući da im prija u svakoj prilici, pa je i ova iskorišćena. Majka Radmila kupila je engleske muškatle, odnegovane u Bačkoj, da ukrašavaju Novi Kneževac.

Milorad Mitrović    

 
 
 

  © 2012 www.krstur.com