Običaji | Naslovna

 Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 3. део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ  


 КРСНА СЛАВА

   Једна од главних одлика српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. Пре примања хришћанства Срби су били многобожачки народ. Поред врховног бога Перуна, кога су сви поштовали, сваки дом је имао и своје домаће божанство. По природи сентиментални и везани за домаће навике и обичаје, у сусрету са хришћанством, Срби су се најтеже одрицали тих домаћих божанстава Мудри и практични Немањин син, Свети Сава, многобожачке идоле, заменио је великим светитељима Цркве Христове, који постадоше заштитници и помоћници српских домова, цркава и манастира, породица и племена, села и градова, па и читавих покрајина и области. Тако је настала крсна слава. Слава се преносила и настављала са колена на колено, са оца на сина, тако, да се данас може лако закључити које су породице са истим презименима од једног претка, само по томе коју славу славе. Уколико славе исту славу онда су од истог претка, али су се током времена и расељавања удаљиле једне од других, и постале непознате.

Када отац предаје славу синовима

 Уколико синови живе са оцем у једној кући, онда сви заједно славе славу. Међутим, када неко од синова заснује своју породицу, ожени се и не живи више са оцем, он треба одмах да почне да у свом дому слави крсну славу. Сасвим је погрешно, што поједини данас, не славе, изговарајући се: жив ми је отац и он слави. Значи, чим неко живи засебно и има своју породицу, дужан је да слави своју славу, јер је слава заштитник домаћег огњишта и помоћник у сваком раду, велики Божији благослов и заштитник свих укућана, нарочито деце.

Како се прима крсна слава од оца

 Прве године, када син заснује самостално домаћинство, он долази код оца на славу. Кад се колач исече, отац из своје десне руке предаје сину једну четвртину колача, пољубе се, један другом честитају славу, а отац пожели сину да са својом женом и децом, будућим унуцима и потомцима, дуго у здрављу и добром расположењу слави славу. Син носи део колача кући, подели га са својом породицом, а већ наредне године почиње редовно да слави своју крсну славу.

Гости се на посебан начин позивају на славу, домаћин или неко од млађих, оде у кућу онога кога жели позвати, или кога годинама позива, и уз пригодан разговор, позове пријатеља на славу дају ћи му црвену јабуку као позивницу.

Домаћин госте дочекује пред кућом или на прагу свог дома. Најсвечаније обучен, и свечарски расположен, он госте дочекује речима: Добро дошли! Гости честитају славу речима: Срећна слава домаћине, теби и твом дому, твојим укућанима на много година у здрављу и весељу. Домаћин одговара: Хвала, добро дошли, и вама нека Бог и ... (каже име славе) помогну да доста година долазите, и да славимо у здрављу и весељу. Гости улазе у кућу, и по старештву седају за сто где се обавља славски ручак, или у неку другу просторију где седе до почетка ручка

За славу је најважније спремити следеће: славски колач, кувано жито, црно вино и свећу.

Славскн колач На један дан уочи славе домаћица меси славски колач. Колач се меси од чистог пшеничног брашна. Тесто се закувава са водом, и додаје се мало богојављенске и освећене водице, коју је свештеник светио пред славу. Колач се украшава разним украсима од теста.  Сам колач симболише Христа који је хлеб живота, а вино, којим се прелива, симболише крв која је текла из Христових рана. После сечења колача, колач се исече на кришке као хлеб. Најпре домаћин и укућани узимају и једу по део колача, а остатак се поставља на трпезу.

Славска свећа За славу се купује већа свећа, по могућству од правог воска, обично дужине 50 60 см, може и већа, или мања, зависно од прилика и могућности. Она се ставља у чирак (свећњак) и посебно украшава. Свећа се пали на дан славе, непосредно пред резање колача Домаћин се прекрсти, помене у молитви Бога и име своје крсне славе, целива свећу и пали је шибицом. Свећа и њена светлост символизују светлост науке Христове. Свећа гори целог дана на дан славе, а када изгори на неколико сантиметара до свећњака, свећа се гаси.

Славско жито Уочи славе, домаћица припрема славско жито кољиво. Славско жито се кува од чистог и отребљеног пшеничног зрна. Један килограм или пола килограма жита (зависно од броја гостију), укува се у чистој води, затим се процеди и мало просуши. Просушено жито се, затим, меље. У самлевено жито додаје се шећер, млевени ораси, мало ванилин шећера и мало морског ораха ради лепшег укуса. То се ставља у неку плитку чинију или тацну, лепо обликује , и по површини се поспе шећером у праху или млевеним орасима. Када се заврши резање колача и жито прелије вином, најпре се домаћин послужи житом, а затим сви укућани. Онда се служе сви гости. И како који гост долази на славу, прво се послужује славским житом.  

Славско жито се кува и приноси у славу Божију, у част светитеља који се слави, за здравље и напредак дома и његових укућана, као и за покој душа свих предака у том дому. Пшенично зрно у хришћанству је симбол вечног живота смрти и васкрсења. Јер када се сеје оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род.

Славска трпеза Поред набројанога што чини славу: славски колач, славско жито, свећа и вино, по нашем народном обичају домаћин припрема славски ручак који се обавља на дан славе. У новије време се припрема и вечера уочи славе, на коју долазе гости, и то се зове навечерје празника.У породици где има мешовитих бракова, дешава се да на славу дођу гости друге националности што значи да овај јако леп народни обичај не признаје никакве баријере нити границе, отворен је за све добронамерне људе.

ПЕСМА СРПСКОЈ СЛАВИ

               Када Србин Славу слави                 
уз колач свећу стави.
Па прелива колач вином
и све свети светим чином.

Колач му је слика Оца,
                                                                   сваког добра даваоца,                                                                        
свећа му је слика Сина,
слика Духа - слика вина,

Пред Тројицу Србин стане,
па скрушено он уздане:
Царе вечни, благослови,
сви су Твоји дари ови.

Народ сложи и умножи,
неки сви људи буду Божји,
нек сви славе име Твоје,
Твога суда нек' се боје.

Ко' хлеб нек'су срцем благи,
као свећа душом прави,
као вино нек' су јаки;
Благи, прави, јаки, здрави.

Чисти колац-вера чиста;

Свећа-нада што нам блиста;
а вино је љубав красна-
Истина је и ту јасна.
О, Тројице, Боже јаки,
Шта ти дајем ја нејаки?
Све је ово Твоја слика,
бледа слика Твога лика.

Нека светац мој Те моли,
Он до Тебе ближе стоји,
зато њему палим свећу,
дај нам, Боже, добру срећу!

Све је моја богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!
Па и мени не одмози.

Амин.
 

МРСНА ИЛИ ПОСНА ЈЕЛА НА СЛАВИ

Ако је дан слављења мрсан, сва јела на дан славе су мрсна. Ако је дан слављења постан, сва јела на дан славе су посна. Нагласићемо који дани су посни:ПОСТОВИ СУ
 

ВИШЕДНЕВНИ:

- Велики - часни пост пред Васкрс - седам недеља.
- Божићни пост пред Божић - шест
недеља.
- Великогоспојински пост пред Велику Госпојину - две
недеље.
Ако Велика Госпојина падне или у среду или у петак, тога дана је пост.
- Петровски пост пред Петровдан. Дужина поста је различита, због тога
се мора е послужити календаром за ту годину.

Ако Петровдан падне или у среду или у петак, тога дана је пост.


ЈЕДНОДНЕВНИ ПОСТОВИ СУ:

- Крстовдан уочи Богојављања, увек 18. јануар.
- Усековање главе Светог Јована Крститеља, увек 11. септембар.
- Воздвижење Часног Крста - Крстовдан, увек 27. септембар.
- Сваке среде и петка, осим
недељаа када је пост разрешен:

Пост је разрешен средом и петком следећих недеља:

- Светле
недеље од Васкрса до Томине недеље.
-
Недеља после Духова.
-
Недеље иза недеље о митару и фарисеју.

- Од Божића до Крстовдана, уочи Богојављања (7.јануара до 17. јануара, закључно).

Пошто је слава или крсно име верски празник обавезно је држање верских прописа.
Свако самовољно кршење верских (црквених) прописа је грех.
Значи:

Ако је дан слављења мрсан, јела су мрсна.
Ако је дан слављења постан јела су посна.

 
 

  www.krstur.com