Običaji | Naslovna

 Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 3. део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ  


 
3.2 - РОЂЕЊЕ ДЕТЕТА

To је моменат за који су везани разни обичаји, ритуали и обредне радње. Раније су се деца рађала у кући. У кући где се дете роди обавезно се приређује част. Онда се доста често дешавало да дете које се роди доста брзо и умре, зато су детету одмах по рођењу сутрадан дали црквено име знамење до не би умрло некрштено, јер свештеник не би могао да га сахрани. Деца су се обавезно крштавала у цркви 8. дана по рођењу. Дете су у цркву носили кум, кума и бабица. Код нас су посао бабице обављале старије жене које су биле вичне том послу ,( бабица Истирка). Док је трудна, жена по народном веровању мора да се прпридржава неких правила: не сме узети ништа туђе,не сме појести ништа кријући нити од некога нешто позајмити, не сме клати живину нити гледати како други то раде, да порођај буде лакши а пород здрав и напредан. Пре рођења често се предвиђа да ли ће дете бити мушко или женско. То се чини по спољашњем изгледу труднице,по неким облицима њеног понашања док носи дете, а често се повезује са особинама мајке бабе или неког другог женског претка.Док се не опорави од порођаја за породиљу се каже да лежи бабине. Породиља не сме да једе  јаја и намирнице које надимају, све док доји бебу . После недељу дана се може доћи у посету. Прва на бабине је долазила кума, која обавезно дете дарује платном за кошуљицу или хаљиницу или нешто друго од одеће. Новорођеном детету се увек ставља и нешто новца на јастук, тз даривање на јастук као да боже, с тим купи оловку да буде писар. Дете је лежало у колевци и око руке му је везивана црвена машна или црвен конац да би га штитили од урока,(женско дете десна рука, мушко дете лева рука).До шест недеља није се смело долазити у посету код детета, поготову жене које су имале месечну периоду.

 3.3 Крштење

За крштење треба припремити крсницу. Крсница је платно беле боје, величине од једног до једног и по метра, у које се дете увија после крштења. Од те крснице се потом детету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање. Бела кошуља и крсница симболизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја симбол чистоће духовне и телесне. Вода којом ће се дете крстити може се мало подгрејати, нарочито у хладним данима, да се дете не би прехладило. После крштења, вода се просипа на место где се не гази, или се излије  у цвеће у кући. Косица коју свештеник одсече при крштењу, ставља се у восак,  или се чува у кући као успомена на овај велики догађај у животу детета Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кућа као драга успомена. Потребно је и уље, којим се дете помазује.

Уколико се дете крштава пре четрдесетог дана, од рођења, мајка не може да присуствује крштењу, јер се жена четрдесет дана после порођаја сматра нечистом. Иначе, ако се крштење обавља после четрдесет дана, препоручљиво је и пожељно да мајка присуствује крштењу јер је то велики дан и за њено дете и за њу. Док је дете на крштењу,  каже бака Катинка,  неко од блиске родбине може и бака, по старом веровању, треба да ради по кући и дворишту свакакве послове да детету све иде од руке
.

Имајући у виду, да свечани догађај крштења прате обавезно и гозбе, припреме свечаног ручка, црква препоручује, да се крштења обављају у дане када се мрси, а у противном, ако се крштење обавља уз пост, обавезно треба спремати посну храну. Иначе, крштење се може извршити у сваки дан, и у свако доба дана и ноћи. Добро је уколико се може крштење обавити празником да се дете и родитељи тај дан причесте, уколико није у оних првих четрдесет дана, када мајка не сме у цркву.

 
Поред свештеника који крштава, важан чинилац и важна личност на крштењу јесте кум. Кум даје име детету. Он је сведок крштења и духовни отац детета, које се крштава. Зато кум мора бити православне вере, крштен, чистог и моралног живота, мора бити пунолетан, телесно и духовно зрела особа, и да има физичку могућност да учествује у светој тајни крштења. Родитељи не могу бити кумови својој деци као ни рођаци по крвном сродству. Кум на крштењу се у име детета одриче сатане, и сједињује са Христом, чита, односно, исповеда симбол православне вере у име кумчета.

 Када дете прохода био је обичај да се у тој кући скупе друга млада деца из села и пече се погача - поступаница. На мали сто пред дете које је проходало стави се алат, оловка, књига, свеска, итд. Онда му се погача држи изнад главе, па за који се предмет дете прво ухвати као тиме ће се бавити кад одрасте. Друга деца су трчала три круга по соби пазећи да не падну, а онда се ломила погача и давало се по једно парче сваком детету. Нешто касније настао је обичај да се детету слави први рођендан када се позове ужа родбина и кумови. 

 
 

  www.krstur.com