Običaji | Naslovna

 Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 6. део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ  

 
3.5 Сахране

 САХРАНА представља један од најболнијих тренутака за сваку породицу и за појединца. Обичај је (и данас је углавном тако) кад неко умре,  код куће спрема га комшија-ца. Покојник се окупа, онај ко то чини, после тога мора опрати руке и мора му се дати  пешкир који ће понети кући, затим  се покојнику  обуче свечано одело и положи се у сандук (Кристина). Кад неко умре у кући се обавезно покрива огледало, зауставља се сат, мачке се истерају из куће. Увече уочи сахране долазе мештани и родбина и седи се поред сандука и то се назива тајна вечера. На тајној вечери се служи пиће и погаче прављене од чистог белог брашна. Обично се код мртваца седи целе ноћи. По црквеним правилима сахрањуе се после подне. На сахрану обично дође цело село.

Обичај је да раку копају пријатељи покојника а никако родбина. После сахране у кући се даје ручак (даћа). По повратку са гробља сви перу руке у лавору са водом .Следећег дана рано ујутру родбина и комшије, гледано да се обавезно буде непаран број, излазе на гробље ( погреб), носе киту босиљка и свећу које  тамо и остају. Други помен се даје на недељу дана али увек суботом. Парастос за 40 дана држи се обавезно, али се не чека да се наврши тачан број дана него се држи у пету недељу. За парастос се прво одлазило у цркву а затим на гробље, носи се погача  жито ракија и вода. Испред цркве после парастоса свако узме по кашику жита, по мало погаче и ракије, за душу покојника. За парастос се спрема комплетан ручак као за свечане прилике.  Шест месеци нису сви држали док годину дана се обавезно обележавала. Тада се обавља исти поступак као што је рађено за шест недеља (40 дана). Овим парастосом завршава се званично период жалости и скида се црнина. Неке су породице подизале споменик до истека године дана а неке после истека године дана. 

Задушнице

Задушнице су дан кад се сећамо наших покојника, и за њихове душе се молимо. Задушнице су дан за душе преминулих. Наша Црква је прописала посебне дане, Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа у Господу уснулих.

Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице,  михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење,  митровске задушнице у суботу пред Митровдан..

Задушнице
увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито - кољиво. Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.


Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
Свећа је сим
бол светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
По речима Ловадинов Софије : Док не даш нешто за душу можеш свашта да радиш, а после тога се не ваља ништа радити.!

Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

 

 
 

  www.krstur.com