Običaji | Naslovna

 Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 7. део - Црква Светог Великомученика Георгија


Црква је грађена од 1816 до 1818.год. У историји Српског Крстура значајно место заузима зидање црквне зграде која и данас служи својој намени од 1818. године.

На основу договора општинске и црквене власти која је у то време била јединствена, тадашњи свештеник Обрадовски Василије 14. марта 1816. године обавештава Великокикиндски округ, окружног протојереја Јована Јовановића са молбом да се одобри зидање нове цркве у Српском Крстуру.

На основу тог решења 13. јула 1816. године освећен је темељ данашње цркве не новом месту где је до данас остала. Цркву је пројектовао и сазидао тада познати зидар Матија Шварц. Зидање цркве је завршено 1818. године за време тадашњег епископа Стевана Авакумовица и аустријског зара Фрање И. Хабзбург. . Црква је сазидана од чврстог материјала а са висином од 19,63 метара представљавала је највећу грађевину у околини. Објекат представља архитектонско здање које данас има историјску вредност. Дугачка је 24,35 метара а широка је 8,8 метара. Звоно је пренето из старе цркве из 1777. године.
Цркву Светог Великомученика Георгија је осветио епископ Стеван
3. новембра 1818. године. Пре освећења у цркву је пренет иконостас из старе цркве. - Сеоска слава је 16. Новембра Ђурђиц
Најранији запис венчања у нашем храму потиче из 1896, женици Бечејски Цветко и Блажић Милица.
Најранији запис крштења је из 1830, мушко дете, презиме Нонић.
У Српском Крстуру највише домаћинстава слави Св Николу, Св Јована и Св Арханђела Михаила.


КАЛЕНДАРСКИ ОБИЧАЈИ ПРАЗНИЦИ
Празници су дани посвећени животу и раду Господа Исуса Христа, Пресветој Богородици или светитељима. Празнике делимо
на: Господње, Богородичине и светитељске.

Господњи празници
Васкрс, Рођење Господа Исуса Христа - Божић, Богојављење, Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети, Вазнесење Господње - Спасовдан, Силазак Светога Духа - Педесетница - Тројице, Преображење Господње, Крстовдан. Обрезање Господње, Велики четвртак, Велики петак, Велика суботa

 

Свештеник Ненад Јовановић

 

  www.krstur.com