Običaji | Naslovna

 Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 8. део - Васкрс


Обичаји за Васкрс

Теодорова субота

У суботу прве недеље Васкршњег поста, пада празник светог Великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један догађај из првих векова хришћанства. Наиме, у време римског цара Јулијана Апостате 362. године, када је било гоњење хришћана као у време Нерона, нареди овај цар да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попрскају крвљу од жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Међутим, свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију, да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима, те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако и ураде, и достојни се причесте у недељу Православља.
Као успомену на тај догађај, у овај дан, домаћице кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу. За Светог Теодора, верује се да је заштитник стоке, нарочито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан.
Срби у Војводини верују да ноћу у очи светог Теодора јашу поворке белих коња. Међу њима је предводник хроми коњ. Постоји веровање да је и сам Свети Теодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота.
На овај дан, по причању бака Данке, њен отац се у вечерњим сатима, искрадао из куће са ланцем у руци и у чизмама. Стојећи испред њиховог прозора лупао је ногама о земљу и правио буку тресући ланац да би деца у соби била тиха, мирна и послишна целе године, иначе ће их Теодор однети.

Лазарева субота Врбица

Субота (пета недеља Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.
У петак увече се пале ватре по ћошковима, када остане жеравица момци је прескачу, каже тетка Софија: да би сва вода и болест пала у ватру и да би били здрави. Деца вуку по селу разне шерпе и лонце, звоне бакарушом стварајући буку и растерујући демоне и ђаволе јер сутра рано ујутро Лазарице обилазе домове. Све то уз кокање кокица прати и песма : Беш те беш те поганице, ево иду Лазарице.
 

Савић Милорад - Бапа , Игњатов Споменка - Кека, Савић Ђурица - Лала


У Крстуру се по певању лазаричких песама помиње Савић Ђурица а касније и Пејин Споменка. По приповедању Савић Уроша ( сина ), успели смо сачувати од заборава неке песме. Онај ко је Терао Лазарицу је носио окићену грану врбе. Грана се секла у петак по подне а бирала се она са највише лишћа. То вече се китила разнобојним крпицама а рано ујутро носила уз песму од куће до куће кроз село.

Ој Лазаре добар дане,
добар Дане ој Лазаре.
Ми смо чули добре људе,
Добре људе Лазарове,
и кметове Лазарове.

Ова кућа богата,
Има триста дуката.
Ко се скоро оженио,
Кревет му се поломио.
Ко јајенце ко сланиненце
и по мало ракијенце.

Колко лишћа толко пилића.
У Здрављу провели!

Газда водом попрска грану врбе да би било кише и родна година и дарива Лазарице.

Лазаревдан (Врбица)

У нашем храму се у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.
Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

ЦВЕТИ

Дан после Лазареве суботе, у недељу, Господ Исус Христос је пошао са својим ученицима у Јерусалим. Приближавао се јеврејски празник Пасха, али и најтужнији дан људског рода.
Када је Господ Исус Христос на магарету ушао у Јерусалим, дочекан је одушевљеним узвицима и песмом народа: "Осана! Благословен који долази у име Господње"(Јн12, 1315). По путу куда је пролазио, многи су бацали своје хаљине или гранчице са дрвећа.
Немерљива радост дочека је на Христовом лицу уписивала тугу и жалост, јер је само Он, знао да ће се та радост убрзо претворити у страшне узвике: "Распни Га, распни!" За неколико дана, на Велики петак, тако се и збило.
Света Црква је одредила да се свечани улазак Христа у Јерусалим прославља у недељу пред Васкрсење Христово. У нашем народу овај празник је назван Цвети и пада шесте недеље часног поста.
На Цвете се ништа не сеје, а и целе те недеље јер ништа неће родити само цветати каже Софија.

Велика недеља

Ова недеља зове се још и Страсна или страшна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у храму врше посебна богослужења, и пожељно је да верници у њима редовно учествују. У овој недељи су најважнији празници Велики четвртак и Велики петак.
На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио свету тајну причешћа, зато је добро да се тога дана причестимо. На тај дан увече, читају се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи.Од вечерњег, звона више не звоне до Христове сахране у знак жалости, уместо тога се клепа.

На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у храму се поподне износи плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара.. Сахрана се врши око 20 сати.
Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести све до изношења Плаштанице.

На велики петак се почисти соба, и по обичају, девојка смеће изнесе на ђубре, стане на лопату чекајући да чује било какво мушко име. Које прво чује веровање каже се да ће јој се тако звати будући муж. По приповедању Катинке Пећан ово веровање се остварило њеној ћерки. Постоји још једно веровање на овај дан по причи баке Кате:На Велики петак одеш у воћњак и испод било које воћке лепо поравнаш и утабаш земљу, затим се ухватиш за дрво и тресући га изговориш ово дрво има свога пара а ја немам, дај боже да га сневам! Ако сутра у зору испод воћке угледаш стопе удаћеш се у село а ако их нема онда на страну.
 

  www.krstur.com