Običaji | Naslovna

 Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 11. део - Божић


Бадњи дан

Бадњи дан се прославља 6. јануара, дан уочи Божића, и део је божићних обичаја. Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.

Српска православна црква и верници прославиће Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Рођење Исуса Христа Божић. Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља чији се долазак на свет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство.Овај празник је и  последњи дан четворонедељног Божићног поста којим се верници припремају за прославу Божића.У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао.

На тај дан, ујутро, најстарији мушки укућанин сече храстово бадњак, који треба одсећи са три ударца тако да падне на исток. Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоревање бадњака је симбол растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у Новорођеног Христа.Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлајемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најпре поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.

На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе. Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила поста.

Обилажење домова коринђање

У Крстуру се деца окупљају предвече, пре вечере, празне ђачке торбе и иду у коринђање. Овај обичај је веома сличан коледарским обичајима код других народа. Мали коринђаши обилазе домове у комшилуку и певају (коринђају) песмице којима најављују радостан долазак Божића и а од домаћина очекују да их дарује. Домаћини куће дарују децу јабукама, слаткишима, колачима, сувим воћем, орасима, а ређе новцем. 

Коринђе 

Шта се оно на голготи блиста

То зли људи разапеше Христа

Без кривице и без злоточинства

Разапеше Божијег јединца

Сви се грешни људи поплашише

Праведни га са крста скинуше

Повише га у чисту плаштеницу

Метнуше га у нову гробницу

Кад трећи дан недеља је била

Божији анђо раширио крила

Па засија као муња лица

Плочу диже васкрсну јединца.

Пећан Катинка

 

-2

Седи домаћин у златном столу

пустио ноге у ладну воду

нит ноге пере нит воду мути

већ бога моли да жито роди

и рујна вина испод Сегедина

и белог хлеба то газди треба. 

-3

Ја сам мали коринђаш

Ако имаш што да даш

Ако колач да чекам

Ако жарач да бегам. 

-4

 

Добри доме Божић стиже

Благом богу да смо ближе

Да те угреје ватра света

Да крст часни коло води

Нек се Христос роди.

 

-         5  -

Марија Марија породила сина

У јасла у јасла ди су била марва.

Јосифе Јосифе предрж мајци свећу

Да не мре да не мре Исус Христос дете.

 

-         6

Узо Петар палицу да ошине јарицу,

Јарица ће соли дати, соли ћемо крави дати,

Крава ће нам млеко дати, млеко ћемо богу дати

А бог нама здравље и весеље.

 Попов Кристина

 

 Бадње вече

Уношење бадњака и сламе

У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера. Понегде сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипа се бадњак, слама и полажајник.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају Ко је? Одговара Бадњак вам долази у кућу. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори Добро вече бадњаче!. Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и поздравља укућане речима Срећно вам Бадње вече, на шта га укућани отпоздрављају са Бог ти добро дао и среће имао, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Ораси који су у угловима нико не узима.

По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и седи се на слами.

 Паљење бадњака

Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Када је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу: китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином, посипали житом, итд.

Деца џарају ватру односно гранчицама распаљују и чачкају ватру изазивајући прегршти варница и искри говорећи колико искрица толико парица, пилића, кошница ... набрајајући сву стоку и живеж чије се благостање прижељкује.После завршетка овога домаћин окади цео дом и вечеру, запали свећу и приступа се бадњој вечери.

 Бадњачки колач - чесница

За Бадње вече се меси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и мазана медом.  У чесницу се ставља и новчић од сребра или злата који симболизује дар новорођеноме Христу. Чесница се за вечером ломи, а не сече. Њен назив потиче од речи чест, део, срећа, јер се ломи на делове, 1 комад положајнику, други домаћину а остало  према броју укућана. Онај ко добије део у коме је новчић, према веровању, биће срећан целе године. 

Бадња вечера

Бадња вечера је посна трпеза, али је богата, треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља. Неким јелима се придавао посебан, магијски значај, која су и обавезна: мед, бели лук (који има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве). Вечера протиче у миру и тишини.

Слама која се уноси у кућу, једење на поду и разношење ораха по кући су део култа мртвих. То вече се у кући очекују домаћи или домаћи покојници или домаћи духови. Сви преци су са укућанима, зато је вечера тиха да се не би отерали и зато се три дана са трпезе не прикупља него само доноси па се чак ни не чисти по кући.

Већина јела са бадњеданске вечере користе се и при даћама тако да је та вечера пре свега жртвени обред посвећем породичним прецима. Бадњеданска вечера је једна од најважнијих вечера у част мртвима и један део сваког јела се оставља за покојнике. Вечера се кади да би се за вечером спојили и живи и они који то нису. 

 Бдење

У бадњеданској ноћи се пече божићна печеница, намењена сутрашњем дану Божићу.

Током ноћи се пазило кад ће бадњак да прегори. Ономе ко први спази припадала је награда од домаћина.Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а певала се и песма:  

Божић, Божић бата

На обоја врата. 

Носи киту злата

Да позлати врата. 

И обоја побоја

И сву кућу до краја.

Савић Урош
 


БОЖИЋ

Православни верници Срби славе Божић 7. јануара.

Божић означава рођење Христово и најрадоснији је од свих великих хришћанских празника. За њега су везани многи обичаји који време од неколико недеља око Божића чине најсвечанијим периодом у целој календарској години.

Иако месец и дан рођења Исуса Христа нису тачно утврђени, тај празник се увек слави 7. јануара (хришћани који се придржавају Грегоријанског календара то чине 25. децембра) још од 380. године.

Према древном веровању и обичају, Божић се сматра веселим породичним празником. На тај дан се не иде у госте, већ се Христово рођење прославља у сопственој кући. Хришћани традиционално верују да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и опросте једни другима нанете увреде.


Према обичају, код православаца на Божић у кућу рано ујутро долази положајник, по правилу мушкарац, који честита празник и пожели срећу, напредак и здравље домаћиновом дому. На овај празник православни верници поздрављају се са "Христос се роди", а одговара се са "Ваистину се роди". Божић се слави три дана.
Божићу претходи 40-дневни пост, а на сам дан празника трпеза је богата и мрсна. 

На први дан Божића по причању бака Иванке њен отац је раном зором одлазио у шталу носећи колач и црвену јабуку да са тим заложи сву стоку,  да би била здрава целе године. У повратку донесе воде из бунара и у кабо спусти једну црвену јабуку.Док траје Божићно славље, наредна три дана, сви укућани се умивају том водом да би били тако румени и здрави као јабука.

На овај дан, у давна времена , (по причању чика Стеве), старији неожењени мушкарци су вукли нагорели пањ кроз цело село, пратила их је музика уз певање шаљивих песама на ту тему.

На други дан Божића после ручка обично у 13 сати, младићи на лепо уређеним коњима прате Божић. Тркају се на делу који се код нас зове слатине, а онај ко победи добије неку симболичну награду и каже се да је однео Божић.

После три дана празновања кућа може да се почисти, слама се носи у обор, шталу или амбар, а њоме су и обавијали воћке да би боље родиле.

 

КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ


Коледарске песме су прве у сунчаној години и певају се после 22. децембра, када је дан најкраћи а ноћ најдужа, и када, према веровању, Сунцу треба помоћи да ојача
У песмама доминирају мотиви зазива среће као и земљорадничи и брачни мотиви, јер се некада у народу веровало да склапање брака у кући позитивно утиче на плодност земље. Домаћину се жели здравље, родна година, принова у кући у којој се неко скоро венчао - општи напредак домаћинства. 

   Христијанизоване коледарске песме су божићне песме, настале након што је празник Коледа замењен хришћанским празником рођења Исуса Христоса - младог Бога, Божића. На Божић, у вечерњим сатима у Крстуру су коледари ишли од куће до куће певајући. Ево неколико записа:


КОЛЕДА 

Добро вече коледа, домаћину коледа

шта Вам стоји коледа на асталу коледа?.

На асталу коледа рујно вино коледа и ракија  коледа.

На асталу коледа велик колач коледа

и чесница коледа и печеница коледа.

У Божића коледа три ножића коледа

првим реже коледа Велик колач коледа

а са другим коледа и чесницу коледа

а са трећим коледа и печеницу коледа.

Отуд лету коледа три анђела коледа

да откључу коледа богу врата коледа

Богу врата коледа и Божићу коледа. 

                                                                      Наратор -   Савић Урош


- После оваквих жеља, ни један домаћин не би пустио коледаре да из његове куће оду празних руку. Коледари су добијали дарове у виду брашна, меса, сувог воћа и сл. и од тих дарова спремали гозбу после обављеног обреда коледања. 


Добро вече коледа домаћине коледа

Шта вам стоји коледа  у авлији коледа

Уавлији коледа јаблан дрво коледа

А уз дрво коледа колевчица коледа

У колевци коледа мушко чедо коледа

Киша пада коледа па га купа коледа

Сунце сија коледа па га грије коледа

Ветар дува коледа па га љуља коледа

Срећни били куд год били коледа.

У здрављу провели.

Вереш Марија

Добро вече коледа домаћине коледа

Шта вам стоји коледа на асталу коледа

На асталу коледа златна чаша коледа

А у њојзи коледа рујно вино коледа

Рујно вино коледа бело пене коледа

Долетоше коледа до два бела голуба

Па однеше коледа бело пене до мора

Па однеше коледа тамо горе коледа

На мајсторе коледа тамо кују коледа

Златне кључе коледа да откључу коледа

 Богу врата коледа Богу врата коледа и Божићу коледа

Ми из места коледа Бог на место коледа.

Вереш Марија

 

Возио се Св. Отац Никола и дозива Св. Оца Јована

И запита Св. Оца Јована јел далеко Св. Црква Индија

Јел у њојзи Св. Мајка божија

Синоћ нам се Исус Христос родио

Па смо дошли да нам даду знамење

И алилуја и господи помилуј

Срећни и весели били у здрављу провели

Вереш Марија


Осмог дана по рођењу Христовом обележава се по старом календару почетак Нове године, јер се сматра да је осмог дана по рођењу Христ био обрезан и Црква је у спомен на тај догађај установила празник уписан црвеним словима, познат у народу као млади Божић, а Срби га зову "Православна (или "српска") нова година".

Нова година се стога код православаца прославља у ноћи између 13. и 14. јануара. Хришћани не називају Божић највећим празником јер је то заправо Ускрс, који слави победу живота над смрти
.

 

  www.krstur.com