Običaji | Naslovna

 Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 13. део - Обичаји уз послове


Моба

Моба је некад био веома распрострањен обичај, најчешће су мобе сазиване ради жетве жита. То су жетелачке мобе, жетелачке мобе почињу средином јула и трају до пред крај августа.

 Жетва се обавља искључиво српом. За такав рад потребно је доста радника, а посао је морао да се обави у кратком времену. Жетелачку мобу сазива онај ко има довољно велику њиву. Моба се сазива обично кад је Празник, то јест није прави радни дан, али није ни велики празник (црвено слово). На мобу се сакупљају рођаци и комшије са узова, а понекад и пријатељи са ширег подручја.

Већину учесника мобе сачињава младеж. Они срповима жању жито, снажнији мушкарци везују снопове, старији плету ужад, старије жене помажу у спремању хране за мобу, обично кисела чорба и паприкаш од папака . На мобу се редовно позивају и свирачи. Они увесељавају учеснике мобе док раде, а после тога свирају да се игра у колу.  Кад се жетва заврши, девојке од житног класја плету венац, носе га домаћици и она га оставља изнад кућних врата и ту остаје до идуће жетве. У великом броју песама које се певају помињу се митска бића, свеци, виле и змајеви, а у неким се песмама препознају трагови давнашњег кметовског рада код богаташа, царева, краљева...

Прела

Прела су такоде врста мобе. Одржавају се кад су ноћи дуге, обично у децембру. На прелу жене и девојке раде разне ручне радове, кувао се кукуруз , крунио кукуруз,  цепала паприка... Прела су обично била у кући где дође прија. На сваком прелу се пева, игра, весели и шали. На прело долазе и мушкарци, али су они док се ради у посебној просторији. Тек кад је прело при крају, сви се измешају и настаје игранка и весеље. Песме на прелу су такође пригодне, везане за рад који се обавља.

Рогаљ

У летњем периоду млади су се састајали на Рогаљ. У Крстуру је најпознатији (ћошак) рогаљ био испред Цуцине куће Бајир. Како каже бака Иванка једва смо чекали да се смркне па да идемо код Цуце на рогаљ тамо су се млади састајали. Старији поређају клупе са једне стране сокака, поседају и гледе, а омладина се са друге стране забавља уз свирку хармоникаша.

 

  www.krstur.com