Običaji | Naslovna

 Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 14. део - Народни обичаји везани за здравље


Здравље је главни фактор људске среће, без њега човек не може битисати. Код Срба егзистира обичај да се пале свеће за здравље у црквама .Људи уз помоћ магије покушавају да заштите и здравље стоке.

Грушевина

У Крстуру је постојао обичај који се називао грушевина. Овај обичај је давно заборављен а вршио се ради здравља новорођеног телета.

Када се крава отели после недељу дана одређена количина млека се остави да се поквари.Тада газдарица позове сву децу, из комшилука, пријатеље, родове. Сви заједно одлазе у шталу испред краве са телетом рашире ћебе и сви около поседају. Газдарица донесе кастролу (шерпу) са млеком које је нешто између сира и киселог млека деци подели кашике и каже им да мешају млеко у чинији. За то време она их прекрије другим ћебетом, док се деца испод шале и мешају млеко газдарица скине ћеба и каже да бацају кашике високо да крава има пуно млека и да теле буде велико и здраво. 

Веровања 

Секира је имала улогу фетиша (ствар којој се приписује нека чудотворна снага). Пре свега она се употребљавала као одбрамбено средство против злих демона и против мађија. Кад је падао грд секира се стављала под стреју (стреху) или се износила у двориште и постављала сечивом према облацима да би, како се веровало, грд престао да пада.

Лош знак је кад загрми кад му време није. Кад после зиме, први пут загрми, одмах треба лећи на земљу и ваљати се. "Да те не би болела леђа".

 Када се чује прва грмљавина ако у башти немаш мирођије (копер) узмеш шаку обичне земље и, за време грмљавине, бациш по башти говорећи: нек ми никне мирођија и на пролеће никне, тако каже бака Верица. Кад грми не ваља ни трчати, нити стајати на прагу и отварати врата".

Потковица се стављала на улазна врата да би том дому донела срећу и здравље.


Опасни српски обичаји

Српска традиција је позната по многим добрим стварима али у склопу фолклора добијамо и "нуспојаве" - као што су српски народни обичаји везани за гатање, "гледање" у разне ствари као нпр. карте, шољу, пасуљ и сл. Суштина ових обичаја је у призивању злих духова, помоћу којих се треба сазнати та, увек неизвесна, будућност. Српско маловерје и примитиван дух провлачи се поколењима од паганских времена, па све до данас.

Урокљиво око

По предању Православне цркве, појава "урокљивог ока" тј. врачање очима, узима се веома озбиљно, као дејство демонске силе, која делује преко оних који јој служе. У том смислу, врше се молитвене радње над дететом које се крштава. Урокљиво око може бити стварни узрок духовне и физичке слабости.
Препорука мајкама је да уместо "црвених кончића" против урока и сличних "амајлија", воде децу у цркву, и што чешће их причешћују, и моле се за њих.

Ако дете неконтролисано плаче мајка из уста треба да га умије и са својом преврнутом кошуљом да му обрише лице. А ако добије фрас треба му изнад лица ставити огледало да се тргне. ( Ловадинов Софија)

 

 

  www.krstur.com