Naslovna

 Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 1. део - СРБИ

Срби  су народ из групе јужних Слoвена настањен у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини (већином у Републици Српској), и деловима Хрватске и Косова.

 
 2. део - Српски народни обичаји
Српски народни обичаји потичу из давних времена и у складу су са старим веровањима Срба, који су опстали до данас.
 
 3. део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ - 1
Једна од главних одлика српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава.
 
 4. део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ - 2
To је моменат за који су везани разни обичаји, ритуали и обредне радње. Раније су се деца рађала у кући.
 
 5. део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ - 3
Свадба (весеље) је најмасовнији и највећи од свих ритуала прелаза у животу појединаца.
 
  6. део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ - 4
САХРАНА представља један од најболнијих тренутака за сваку породицу и за појединца.
 
  7. део - Црква Светог Великомученика Георгија
Црква је грађена од 1816 до 1818.год. У историји Српског Крстура значајно место заузима зидање црквне зграде која и данас служи својој намени од 1818. године.
 
 8. део - Васкрс
У суботу прве недеље Васкршњег поста, пада празник светог Великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један догађај из првих векова хришћанства.
 
 9. део - Васкршње славље
Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника
 
 10. део - Обичаји пре Божића
Детињци се славе трећу недељу пред Божић, спадају у покретне,померајуће празнике.  Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу.
 
 11. део - Божић
Бадњи дан се прославља 6. јануара, дан уочи Божића, и део је божићних обичаја. Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.
 
 12. део - Празници после Божића
Према јулијанском календару, 14. јануар је први дан Нове године, а овај календар, осим Српске православне цркве, поштују и Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, монаси са Свете горе, Грузијска православна црква, Бугарска православна црква и старокалендарци у Грчкој.
 
 13. део - Обичаји уз послове
Моба је некад био веома распрострањен обичај, најчешће су мобе сазиване ради жетве жита. То су жетелачке мобе, жетелачке мобе почињу средином јула и трају до пред крај августа.
 
 14. део - Народни обичаји везани за здравље
Здравље је главни фактор људске среће, без њега човек не може битисати. Код Срба егзистира обичај да се пале свеће за здравље у црквама .Људи уз помоћ магије покушавају да заштите и здравље стоке.
 
 

  © www.krstur.com