Istorija | Geografija | Crkva | Škola | Nadimci | Muzika | Home

Великокикиндски крунски Диштрикт и повеља Марије Терезије


Диштрикт су чиниле десет општина: Кикинда, Мокрин, Башаид, Српски Крстур, Јозефово, Врањево, Меленци, Карлово, Кумане и Тараш. Област је добила свој грб и печат. На челу Диштрикта налазио се Магистрат са седиштем у Великој
Кикинди. Он се састојао од диштриктског судије (бирале су га све општине на три године), десет сенатора (за сваку општину по један, бирали су се доживотно) и бележника, нотара.
Као надзорни орган рад Магистрата надгледао је Краљевски комесар.

Суштина привилегије је у томе да су Срби, уместо да буду раздељени међу многе феудалце, заједно са поделом земље на спахилуке, добили у владару, кога је конкретно заступала Коморска власт у Темишвару, свој заједничког феудалног господара. Према њему су морали извршавати одређене економске обавезе као накнаду за административно-судску самоуправу.

Иако су ове обавезе унапред биле утврђене висина давања зависила је од воље и потребе феудалног господара.
мада је тиме од повлашћеног положаја мало остајало у пракси, самосталност Диштрикта која је имала димензије аутономности, била је већа од било којих других Срба тога времена.

Од 1774. године повељу је чувао Магистрат Великокикиндског привилегованог диштрикта чије се седиште налазило у згради Курије.
У време револуције (1848-1849) повеља је, због опасности да буде уништена, однета у Београд (у априлској буни 1848. спаљен је велики део најстарије архивске грађе).
Након укидања Диштрикта (1876) о повељи се старао Краљевски судбени стол, чије су се просторије налазиле такође у Курији. Након ослобођења, октобра 1944. године, најзначајнији документ за историју нашег града је на чудан и тајанствен начин из Кикинде нестао. Дуго  се мислило да је повеља уништена са другом највреднијом грађом, која је у првим данима након ослобођења служила за потпалу и грејање.

Након тридесет година (1974), у време припрема за прославу обележавања
200-годишњице од оснивања Диштрикта, из Загреба је стигла вест да се
повеља Марије Терезије налази у архиву Хрватске. Те године је враћена
Кикинди.

Повеља има тридесет листова пергамента (60 писаних страна), димензија
34x27,5 цм. Укоричена је у картон пресвучен тамно црвеним плишом. Писана
је црним тушем, немачким језиком. веома добро је очувана, али недостаје
висећи царски од воска који је нестао у периоду од 1944-1974 године.
 

  © 2005 www.krstur.com created by Veca & Miško