U novinama | Home

Aktuelnosti 1966


Bečki Valcer u Srpskom Krsturu 

Srpski Krstur, juna 1966.god.  Svadbena svečanost je počela kod Horgoša. Kada je 28 svatova iz Beča prešlo granicu, sačekao ih je mladoženjin izaslanik sa okićenom buklijom puna vina, i ponudio Bečlije pogačom i sirom, kakav je adet u Banatu odvajkada. Predvodjeni buklijašem gosti iz Austrije su krenuli svojim kolima u veliko banatsko selo Srpski Krstur, gde ih je čekao mladoženja sa familijom i prijateljima. 

Hiljadu puta dobro - ezer jo

Pod velikom šatrom bilo je oko 400 zvanica. Pre polaska na venšanje poslužena je zakuska: sremske kobasice, pršuta i sir. Napolju je bio pravi zimski dan. Vetar je tresao šatru, ali gostima nije bilo hladno. Oni su se zagrevali blagoslovenom prepečenicom iz Iriga, starom desetak godina, ili odličnim horgoškim vinom «ezerjo», što prevedeno znači na srpski znači «hiljadu puta dobro». U šatri je bučno sviralo nekoliko harmonikaša, zatim jedan violinista sa zvučnikom «nakajemljenim» na violini, a očekivao se dolazak i tamburaškog orkestra. Bečlijama ce najviše dopao «Marš na Drinu», pa su svaki čas zahtevali da se ponovi ova popularna melodija, i poznata raspevana pesma «Četir konja debala», a naši su opet nagovarali svirače poneki bečki valcer, gostoljuba radi. 

Najzad je došao i trenutak polaska na venčanje. Četvoropreg belaca i pucanj iz lovačke puške pozvali su mladence i svatove n aput do velike crkve. Dvadestogodišnja Bečlijka Kristina Sasi i 25-godišnji Krsturac Uroš  Bandin, svečano odvevni seli su u fijaker.

 Dizgine je držao poznati majstor za paradne vožnje Milivoj Jančić. Za fijakerom se lagano kretala svečana povorka sa muzikom.U stvari, Kristinu i Uroša već je bio venčao matičar, pre podne, a sada su pošli u pravoslavnu crkvu da ispune želju roditelja. 

Gotovo celo selo pratilo je ovo spektakularno venčanje nočitog, crnpurastog Uroša i vitke, simpatične Kristine iz Beča, Kajzerstrase 5. – Sile su Bandini, post im njihov – govorili su Krsturci ispunjeni ponosom zbog ove internacionalne svadbe. Kada su posle venčanja mladenci stupili ponovo u avliju, prvo su uzeli po kašičicu meda, da im život bude sladak, kako rekoše čuvari starih običaja. Zatim je mlada , čiji je veo pridržavalo četvoro dece, kroz haljinu ispustila jaje da padne na zemlju i da se razbije, kako bi, po predanju, lako radjala.  

Kako su se sreli 

Otpočeo je ručak, vojvodjanski, obilan. Tri kelnera u belim bluzama su se hitro kretala, noseći velike činije kje su se pušile. Nekoliko Bečlija, sladokusca, probe radi, pojeli su po dva tanjra pileće supe sa knedlama od guščije džigerice. U dugom spisku posluženih jela bile su i prave bečke šnicle. Na kraju je posluženo desetak od dvadeset prispelih torti. Muzikanti su sve vreme svirali. Cela šatra je bila ispunjena muzikom harmonikla. Ovo je omiljen mladoženjin instrument, koji je i sam odlišan harmonikaš – amater. 

U čelu sofre sedeli su radosni mladenci, Oni su bili u centru pažnje mnogih Krsturaca koji su svraćali da provide kroz šatru i vide mldu i mladoženju. Meštane je najviši interesovalo kako se njih dvoje sreli, upoznali i zavoleli. Po ko zna koji put raspredana je priča o Kristini i Urošu. Ona je jednostavna i zanimljiva, slična tolkim drugim pričama o mladima. Otac mladoženje je Isidor Bandin, poznati frizer Isa. Mnogi Beogradjani su sigurno prošli njegove radnje, na trgu Marksa i Engelsa broj 1 u Beogradu, ako već nisu njegove mušterije. Njegov sin Uroš je izučio zanat kod oca i postao frizer sa diplomom. Ali Uroš je hteo da vidi malo sveta i da se u tom svetu još ponešto nauči o ovom opevanom i poštenom zanatom. Otac mu je spakovao frizerski alat i kupio mu je voznu kartu do Beča. 

U Kajzerštrase broj 5 u Beču Uroš je našao posao u frizerskom salonu Fridriha Sasija. Fridrih je imao kćerku Kristinu koja je završila učiteljsku školu, ali se na kraju privolela očevom zanatu, pa je postala frizerka. Krsturac Uroš se zagledao u Bečlijku Kristinu. Tako se rodila ljubav. Roditelji su to primetili i pozvali na razgovor naočitog Banaćanina. Pitali su, ima li ozbiljnih namera. I dobili odgovor da njihov kolega misli sve najozbiljnije. To je bilo uredu. 

Skakutanje «u šest» 

Prošlog leta Fridrih je sa suprugom posetio kolegu Isidora. Isa ih je proveo kroz Beograd, a zatim je sa budućim prijateljima i rodno selo Srpski Krstur. Tu ih je upoznao sa njegovim ocem Urošem, čije je ime dao sinu. Dogovorili su se da svaba bude po banatski, ove godine. Većina bečkih svatova je došla na svadbu korestići vikend. U ponedeljak ujtro su seli u svoja kola i krenuli natrag, u Wien, da nastave svakodnevni posao, sećajući se raskošne banatske svadbe.  

I mladenci su tačno isplanirali medeni mesec. Provešće ga u Jugoslaviji. Nedelju dana mlada će provesti u Krsturu da upozna rodono mesto Bandininovih i njihove gostoljubive rodjake, a uz put uz put nauči kako se prvi supe sa knedlama od guščije džigerice. Drugu nedelju mladenci će provesti u Beogradu, a zatim će krenuti kolima na 15-dnevno putovanje duž jadranske obale.

I dok se Krsturci odlevajući vetru i kiši, stajali pred šatrom i pričali o mladencima, raspoloženje se rasplamsavalo. Zatim je došao red na darove. Svatovi iz Beča  poklonili su komplet alat za njihov budući salon u Beču. (koji dan danas još radi – 2006.god.)  

Kraj trpeze, prekrivene đakonijama, počela je igranaka, Krsturci i Beograđani mđu kojima je bilo i odličnih igrača sa završenom «tanc-šulom», pravi bečki valcer. Bečlije, opet, uz glasan smeh, nikako nisu mogli da usklade svje skakukanje sa zakonima kola «u šest». 

I tako do zore.

 

Izvor Ilustrovana Politika jun. 1966. god

 

 © 2005 - 2006   www.krstur.com                                                                                                        created by Veca & Miško