U novinama | Home

Aktuelnosti 2005

 
Svečano u severnom Potisju


ĐALA - KANJIŽA: Badnji dan i Božić svečano je proslavljen u svim pravoslavnim hramovima u mestima severnog Potisja. Sečenje badnjaka organizovano je u obližnjim šumarcima kraj naselja. Paljenje badnjaka, bogosluženja na Badnje veče i Božićne liturgije bila su veoma posećana u Molu, Adi, Senti, Novom Kneževcu, Đali, Srpskom Krsturu, Banatskom Aranđelovu i drugim mestima. Najpre u Đali, a potom i Spskom Krsturu bogosluženja na Badnji dan i Božićne liturgije služio je srpskokrsturski paroh Milomir Miladinović, a uz paljenje badnjaka služeno je kuvano vino. Prepuna je bila i prvoslavna crkva u Kanjiži gde su deca priredila prigodni program, a liturgiju je služio jerej Milan Uzurov. U svim mestima bilo je i tradicionalnog božićnog korinđanja najmlađih koji su obilazili domove svojih komšija. M. Mr.
 

zvor : Dnevnik 8. januar 2005


VELIKANI SE „GURAJU” U ISTOM SOKAKU SRPSKOG KRSTURA
Nema dobre kafane bez beogradskih konobarica


Nesuđeni čizmar, jedan od najvećih bardova jugoslovenskog glumišta 20. veka Milan Ajvaz, kao u nekoj nenapisanoj komediji, treba 24 godine nakon smrti da u rodnom mestu podeli šor sa Nušićem. Prestoni Beograd mu se davno odužio ulicom na Paliluli. Ponosio se Krstur slavnim susedom, ali je dopustio da se njegova rodna kuća uruši pod teretom nebrige

U Srpskom Krsturu, na severu Banata kuća Milana Ajvaza (1897-1980), jednog od čuvenih glumaca srpske i jugoslovenske pozorišne scene, odavno se srušila. Da se nekada nalazila na uglu ulica Branislava Nušića i Kralja Petra Prvog Karađorđevića podsećaju zidine obrasle korovom. Slavnog glumca meštani često pominju, ne samo zbog izuzetne karijere, već i što ni na vrhuncu slave, ni pod stare dane, nikad nije zaboravljao put do rodnog mesta. Mesni KUD nosi njegovo ime, ali ipak trebalo da prođe 24 godine od njegove smrti, pa da umetnički rukovodioc KUD-a ”Milan Ajvaz” i referent MZ Srpski Krstur Luka Popov lane pokrene inicijativu da ulica u kojoj se nalazila kuća Ajvazovih ponese ime slavnog glumca, odnosno da „podeli” šor sa Branislavom Nušićem. U prestonom Beogradu, gde je odradio najveći deo glumačke karijere, odavno je dobio svoju ulicu na Paliluli.
Putevi Nušića i Ajvaza ukrstili su se na deobi jedne seoske ulice, a da se oni pitaju verovatno bi od svega napravili – komediju! Nušić i Ajvaz sreli su se još 1921. kad je Ajvaz sa 24 godine pred komisijom u kojoj je bio i slavni komediograf kazivao monolog iz „Otela”, da bi mogao da pohađa Glumačko-baletsku školu u Beogradu.
- Ime Ajvazovo dosta se pominje u Krsturu, a u nekim kancelarijama se nalaze i njegove slike iz glumačkih dana. Mlađi se raspituju, posebno kada imaju priliku da ga na televiziji vide u nekom od filmova. Ipak, malo ga propagiramo, koliko je zaslužio. Sa Markom Ajvazovim, sinom Milanom Ajvaza, smo se dogovorili da pošto je od kuće Ajvazovih ostala samo ruševina, da se na placu podigne spomen obeležje poznatom glumcu sa parkom i klupama, kaže Popov.


Bilo bi lepše i korisnije da je kuća Ajvazovih sačuvana, ali nije to jedina kuća u selu, koja je ostala prazna pa se urušila.
- Postali smo komšije pošto je moja majka, kada sam imao 13 godina kupila ovu kuću, prvu do Ajvazovih i tu smo nas šestoro braće odrasli u komšiluku. Bio je dobar sused, kakvog čovek poželeti može. Često je dolazio, posebno od kad se penzionisao, a sa njim i mnogi značajni ljudi iz kulturnog i javnog života. Bavili smo se ribolovom i uvek je u takvim prilikama tražio od nas da mu privabimo nekog kapitalca. Obavezno je bilo da riba bude nanizana na vrbovom prutu i da budemo kaljavi, da se takvi pojavimo pred važnim gostima, seća se Uroš Savić čuvenog glumca. Šteta je što posle njegove smrti niko nije vodio računa o kući.
Padao je crep po crep, materijal se razvlačio i zgrada se urušila. Ostale su samo zidine oko kojih raste korov. Ne daj Bože da ostaci zidova padnu na neko dete.
Savić se priseća kako je Ajvaz pod stare dane voleo da sedi na klupi ispred kuće. Obično bi mahnuo rukom da mu se pridruži i pravi mu društvo. I mesto gde je bila klupa i čitav ćošak sa placom je zakorovljen. No Savić je uveren da bi se mnogi meštani skupili na mobu da se, za početak, bar teren raščistiti. Valjalo bi urediti plac i postaviti spomen obeležje u znak sećanja na glumca koga mnogi meštani još pamte.

Večiti lutalica

Ajvaz je bio deseto dete u siromašnoj porodici seoskog čizmara Milivoja Ajvaza. Niko nije slutio da će po završetku osnovne škole, u rodnom mestu, postati slavan glumac, jer po očevoj želji u Segedinu učio stolarski, pa berberski zanat. Otac ga je podučavao čizmarstvu, da bi se opet otisnuo u Segedin i usavršio za obućara.
Pozorišne predstave još od malih nogu gledao je u Krsturu kad su nailazile putujuće družine, potom u Segedinu i Pešti. Posle Prvog svetskog rata 1919. odlazi za Beograd, u potrazi za poslom, gde se takođe oduševljava pozorištem. NJegov san da postane glumac počinje da se ostvaruje 1921. kad je Ministarstvo prosvete raspisalo konkurs za polaznike Glumačko-baletske škole. Prošao je na audiciji i tokom školovanja živeo u velikoj oskudici, izdržavajući se opravkama cipela svojim profesorima.
Na početku karijere 1924. u Narodnom pozorištu, gde je do 1929. nastupio u više od stotinu uloga, imao je sreću da igra pored velikih glumaca Čiča Ilije Stanojevića, Žanke Stokić, Dobrice Milutinovića i drugih. Novac od nasledstva iz Krstura iskoristio je da putuje po svetu i usavršava se, da bi 1930. prešao u Narodno pozorište Novosadsko-osječko u Osijek. Potom prelazi u Zagrebačko dramsko kazalište, a na početku sezone 1936. postaje član narodnog pozorišta Dunavske banovine u Novom Sadu.
Sigurno se našao na svom terenu igrajući čizmara Sretu u Sterijinoj komediji „Zla žena” 1940. Posle rata nastupa u novosadskom SNP, da bi na poziv Bojana Stupice 1947. prelazi u Beograd i JDP, gde je i završio karijeru.
Igrao je i u petnaestak filmova, a u jednom imao je repliku gde se raspitivao za put do Krstura.

Najautentičnija su pripovedanja Nauma Lagundžina, sa čijim je ocem Radovanom, zvanim Kandža, glumac najviše drugovao Krsturu. Kuće Ajvazovih i Lagundžinovih gledale su se ušreh, na raskršću sadašnjih ulica Branislava Nušića i Kralja Petra Prvog. Naum pronalazi i uramljenu sliku sa neke od svetkovina u Beogradu kad je Milan Ajvaz dobijao jedno od visokih priznanja, a tamo među poznatim likovima i glumčev drugar – Kandža. Priseća se Naum da je sve školske raspuste, i zimske i letnje, provodio sa Ajvazovom decom.
- Ostale su mi samo lepe uspomene na čika Milana Ajvaza. Činilo mi se da je uvek glumio, od samog jutra, u kući, na ulici i kad god je bio na nogama, priča Lagundžin. Jednom prilikom zamolio me da ga odvezem zapregom do Ovčarnika, udaljenog 12 kilometara od Krstura. Pričao mi je kako je kosio seno kao petnaestogodišnjak, na livadi blizu sadašnje tromeđe sa Mađarskom i Rumunijom. Slomio je kosu i čvrsto rešio da se okane tog posla. Nije mu bilo lako da se probije kroz život i stekne glumačku slavu. Kada je dolazio u zavičaj raspitivao se ko kakve ovce i konje ima, uživao u svakom trenutku na selu. Maštao je da u kući otvori kafanu i kockarnicu, a konobarice dovede iz Beograda. Bio je druželjubiv, voleo je društvo i život. Deci je ostavio zavet da kuću ne prodaju. Sin Marko, kad je poslednji put bio kod nas, sa glumcima Vojinom Ćetkovićem i Nikolom Glogovcem, govorio je da će se napraviti neko obeležje u znak sećanja na oca. Velika je greška što kuća nije sačuvana, jer je bila prava domaćinska.
                                          

Berberski divani

Rivalstvo između Krstura i obližnje Đale oduvek je postojalo, a Ajvaz se družio i sa Đalincima. Miroljub Jakovljev iz Đale kaže da ju glumac bio prijatelj sa njegovim ocem i stricom, a njemu za sećanje ostala je publikacija iz 1977, štampana za glumčevih osam decenija života.
- Družio se sa vršnjacima iz svoje generacije, posebno sa berberom Egete Palikom, sa kojim je u Segedinu izučavao zanat, pa mu je ostala navika da sa Palikom zbija kalambure. Jedna neostvarena želja deda Milana bila je da u Krsturu organizuje trke magaraca. Nije mu bilo važno šta bi na to rekli Krsturci i ostali svet, nego šta će pomisliti Đalinci! Znao je iz šali da u Đali zakuca na nečiji prozor i domaćina zapita zna li put za Krstur, priseća se Jakovljev.

tekst i foto:Milorad Mitrović

izvor: DNEVNIK 26.januar 2005


Četvrti „Festival folklora”

SRPSKI KRSTUR: Kulturno-umetničko društvo “Milan Ajvaz” iz Srpskog Krstura danas je organizator i domaćin Četvrtog “Festivala folklora”. Domaćini iz Srpskog Krstura očekuju nastup folklornih ansambala 14 kulturno-umetničkih društava. 

 Program u mesnom Domu kulture počinje od 19 časova. Pored ansambala Beočina, Subotice, Kanjiže, Čoke i drugih vojvođanskih mesta, dolazak su najavili i gosti iz Aranđelovca, Banje Koviljače i makedonskog mesta Rosoman.

- Spremno dočekujemno oko 400 učesnika “Festivala folklora”, koji su u našem mestu ustaljuje kao tradicionalna manifestacija. Folklor se u našem mestu uspešno neguje, idemo na razna gostovanja u zemlji i inostranstvu, pa je i red da jednom godišnje budemo domaćini - kaže umetnički rukovodilac KUD “Milan Ajvaz” Luka Popov.
Popov podseća da kada su počeli sa organizovanjem Festivala 2002. godine uspeli su da okupe četiri kulturno-umetnička društva.

- Sada nam se folklorni ansambli sami javljaju spremni da dođu na našu manifestaciju. Oni koji neguju folklor i vredno vežbaju željni su nastupa, a kod nas folklorne igre imaju brojnu publiku. Do sada smo na našim festivalima imali učesnike iz Ukrajine i Bugarske, ovog puta stižu nam učesnici iz Makedonije. Trudimo se uvek da budemo i dbori domaćini - kaže Popov.

izvor:Dnevnik jun 2005


DVE GODINE KRIZE U NOVOKNEŽEVAČKOM AD „TISA”
Privatizacija i štrajk do bede

NOVI KNEŽEVAC: Neslavan rekord beleže radnici novokneževačkog Akcionarskog društva „Tisa”, koji nezadovoljni ishodom privatizacije, štrajkuju već pune dve godine. Obećanja da će se kriza razrešiti bilo je sa raznih strana, ali neizvesnost i dalje traje, kako zbog sporosti nadležnih državnih organa, tako i zbog rasula u preduzeću i među štrajkačima.
Direkcija AD „Tisa” otvara se samo sredom, od 8 do 10 sati, da bi se po potrebi štrajkačima overile zdravstvene knjižice ili izdala neka potvrda. Ipak, izgleda ni svaka sreda nije „radna”, jer juče u direkciji u vreme naše posete, sem jednog rukovodioca propale firme, nije bilo nikoga.
- Samo nekolicina štrajkača navraća, uglavnom u prolazu za pijacu, pošto je sreda pijačni dan. Sezona je poljoprivrednih poslova, pa verovatno mnogi rade za nadnicu. Dve godine štrajka navršilo se u utorak 31.maja i sa pravne strane nisam tačno upućen dokle se stiglo. Bilo bi za sve najbolje da se podvuče crta, da se zna na čemu smo i počne da se radi – ukazuje sagovornik u direkciji AD „Tisa” koji nije želeo da mu pominjemo ime.
Neuspela privatizacija i dugi štrajk, doveli su preduzeće i štrajkače do bede. Sa početkom štrajka zatvoreni su skoro svi od 28 trgovinskih i ugostiteljskih lokala. Samo nekolicina radnji koje nisu bile u vlasništvu „Tise” dato je zainteresovanim trgovcima u zakup, dok na sve ostale objekte u centru Novog Kneževca, Banatskog Aranđelova, Srpskog Krstura, pa i reprezentativni Motel „Lovac” na obali Tise u Novom Kneževcu i restoran na graničnom prelazu Đala, stavljen je katanac. Od 152 radnika koliko ih je stupilo u štrajk, u neizvesnosti je preostalo 90 štrajkača. Agencija za privatizaciju je donela odluku o raskidu kupoprodajnog ugovora sa vlasnikom Tivadarom Bunfordom iz Subotice, međutim, kako saznajemo od predsednika Opštinskog veća Samostalnih sindikata Novog Kneževca Jovana Bačikina, ročište koje je trebalo da se održi 17. maja u Trgovinskom sudu Subotica je odloženo, a još nema ni presude Opštinskog suda Novi Kneževac po tužbi radnika za zaostale plate.
- Državni organi očito nisu zainteresovani da se problem AD „Tisa” brže razreši, a od realizaicje protokola koji su zimus potpisali opštinski čelnici, vlasnik Bunford, predstavnici radnika i Sindikata, za sada nema ništa – kaže Bačikin.
Predsednik opštine dr Predrag Veličković, na osnovu razgovora obavljenog sa vlasnikom AD „Tisa” Tivadarom Bunfordom, najavljuje da će prodajni objekti uskoro biti izdati u zakup. Za sada je samo reč o usmenom dogovoru koji bi trebalo da se ozvaniči tokom naredne nedelje. Pošto je procedura za raskid kupoprodajnog ugovora sudskim putem komplikovana i po svemu sudeći će potrajati, izdavanje lokala u zakup vidi se kao mogućnost da se „prečicom” oživi trgovina u novokneževačkoj opštini, jer lokali sada zvrje prazni i propadaju.
Najavljuje se da bi u tako otvorenim prodavnicama bili angažovani radnici „Tise”. Planira se izdavanje u podzakup i Motela „Lovac”, tako što bi do razrešenja statusa AD „Tisa” dobit proporcionalno delili Bunford i Lovačko društvo „Novi Kneževac” koje je vlasnik „Lovca”.

tekst i foto: M. Mitro

izvor: DNEVNIK 2.jun 2005


Judo Klub ZMAJ iz Srpskog Krstura

Uspesi u tri dimenzije

U Srpskom Krsturu, gde preovlađaju stračka domaćinstva, jer je prosečna starost žitelja više od šest decenija, pored fudbalskog kluba JEDINSTVO odskora postoji i JUDO KLUB ZMAJ. Srpski Krstur je najmanja mesna zajednica u Srbiji i Crnoj Gori sa registrovanim JUDO klubom. Nakon dvogodišnjeg rada Judo-sekcije, početkom ove godine JUDO klub ZMAJ je i zvanično registrovan.

Predsednik klub Rajko Todorović ca članovima Upravnog odbora i trenerom Ištvanom Gothencom, majstora Judo-a četvrtog dana, nastoji da okupi što više dece koja žele da se dokazuju na tatmiju, pa je namera da rad proširi i u Novom Kneževcu.  - Nspram uslova koje imamo, zadovoljni smo početnim uspesima - rekao je trener Ištvan Gothenc. - Okupljamo se i treniramo u sali Osnovne škole, a ne smeta nam ni to što školske strunjače u tri različite dimenzije. Imamo obećanje predsednika Judo Saveza Vojvodine Slavka Obadova i njegovih saradnika, da ćemo dobiti jedno borilište i svakako da bi to za nas veliki podstrek za dalji razvoj u ovom delu severnog Banata. Iako smo najmlađi klub u opštini dosadašnji ostvareni rezultati zaslužuju pažnju. U kategorijama starijh pionira na prvenstvu SCG Tijana Šormaz bila je sedma, Robert Dabevski deveti.

Predsednik kluba Rajko Todorović dodaje da su poletarci, mlađi i stariji pioniri ZMAJA zapaženi na turnirima u Zrenjaninu, Somboru, Temerinu, Laćarku, Turiji, Kanjiži, kao i na prvenstvima Vojvodine. Na nedavnom Memorijalnom turniru BRANKO M. DRAGIĆ u Kanjiži na kojem su bili džudisti iz Mađarske, Hrvatske, BiH, takmičari ZMAJA osvojili su čak sedam medalja.

Zlatom se okitili Biljana Krstin i Branislav Blažić, srebrnu medlju osvojila je Tijana Šormaz, a bronzane Toma i Robert Dabevski, Slavko Erkić i Dušan Pajin.

tekst i: S. Markovljev

izvor:Dnevnik 15. jun 2005


Bogatstvo različitosti multietničke Vojvodine

(u ovom tekstu se ne spominje S.Krtstur direktno, ali je naše Kulturno Umetničko Društvo MILAN AJVAZ učestovalo)

Četvrti etno festival hrane i muzike Vojvodine biće održan u subotu na Štrandu, na travnatom delu plaže desno od Mosta slobode. U raznoraznim programima preko 2500 učesnika će predstaviti veliki broj domaćih kulinarskih specijaliteta i rukotvorina, a biće prezentovan i niz muzičkih i folklornih ansambala, lokalnih vojvođanskih festivala, salaša, kao i dunavski i drugi turistički i kulturni potencijali pokrajine. 

Već tradicionalna manifestacija organizuje se u okviru programa “Revitalizacija društva putem demokratskog delovanja” (CRDA), koji finansira narod Sjedinjenih Američkih Država preko svoje vlade, u saradnji sa američkom Agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Program u vojvođanskim opštinama sprovodi nevladina organizacija Američka fondacija za razvoj (ADF), a održavanje ovogodišnjeg festivala podržala je i Skupština AP Vojvodine putem Kancelarije za promociju Vojvodine.

- Američka vlada je za realizaciju programa, koji traje već tri i po godine, izdvojila 200 miliona dolara, od kojih je 40 miliona namenjeno Vojvodini. Do sada je u pokrajini realizovano preko 800 raznih projekata na nivou mesnih zajednica i opština, a to su najčešće bile rekonstrukcije i obnavljanja škola, zabavišta, biblioteka, ambulanti, bolnica, domova kulture, puteva, vodovodnih i kanalizacionih mreža, što je bio prioritetni cilj programa - kaže regionalni koordinator ADF-a Jasna Hajder i dodaje da je sada na redu deo programa namenjen ekonomskom razvoju, što u Vojvodini znači - ulaganje novca u oporavak i dalji razvoj poljoprivrede, ali i druge projekte kojima bi se smanjio broj nezaposlenih, zaposlili invalidi, regulisao pravni status volontera i drugo.

Etno festival hrane i muzike održaće se već četvrtu godinu za redom sa ciljem da se podignu standardi u turističkoj etno ponudi pokrajine, da se ukaže na njegov ekonomski potencijal i, pre svega, da se promoviše bogatstvo različitosti multietničke zajednice kakva je Vojvodina. Zato će se na 94 štanda, koliko će ih ove godine biti na travnjaku Štranda, između ostalih naći i predstavnici 14 etničkih grupa u Vojvodini, a prvi put će tu biti i podunavski Nemci, kao i predstavnici jevrejske zajednice. Preko 1000 učesnika učestvovaće u pripremanju bogate gastronomske ponude od oko 300 tradicionalnih jela, 40 vrsta kotlića, dimljenog mesa, sireva, raznih vrsta kolača i pića. Predstavnici 30 opština će predstaviti bogatu ponudu etno suvenira, a posebno će biti prezentovane i etno manifestacije po kojima je Vojvodina već nadaleko poznata, kao što su Kobasicijada u Turiji, Slaninijada u Kačarevu, melenačka Čobanijada, apatinske Riblje večeri, Kulenijada iz Bačkog Petrovca i mnoge druge. Izuzetno bogat kulturno-umetnički program će početi u 9.30 časova, a učestvovaće veliki broj KUD-ova i drugih umetničkih udruženja iz čitave Vojvodine. U planu organizatora nalaze se i dve etno modne revije.
Ulaz na festival će se tretirati kao ulazak na plažu, pa će ulaznica koštati uobičajenih 30 dinara

izvor:Dnevnik 15. jun 2005


FESTIVAL U SRPSKOM KRSTURU

Aplauzi izvornom folku

Srpski Krstur: Srpski Krstur je nedavno bio u znaku „Festivala folklora”, koji je u organizaciji Kulturno-umentickog društva „Milan Ajvaz” prireden cetvrti put. Dobrodošlicu za oko 400 ucesnika festivala poželeo je predsednik Saveta MZ Srpski Krstur Radovan Jancic, a Festival je otvorio clan Opštinskog veca Novog Kneževca Dragan Mišcevic.
Interesovanje žitelja Srpskog Krstura za nastup folkloraca bilo je izuzetno, da je sala Doma kulkture bila pretesna da primi sve posetioce. U ovom mestu novokneževacke opštine negovanju izvornog folklora poklanja se posebna pažnja, pa smotre na kojima nastupaju ansambli KUD „Milan Ajvaz” i njihovi gosti sa uživanjem prate i staro i mlado.
Ovog puta uz domacine iz KUD „Milan Ajvaz” i najmlade iz mesnog Zabavišta „Maslacak” predstavili su se folklorni ansambli i muzicki sastavi iz još 11 društava. Folklorci su pobrali aplauze za igre iz Banata, Šumadije i drugih krajeva, ali i za cardaš i makedonske igre. Od ansambala iz okolnih severnobanatskih mesta nastupali su clanovi KUD „Vuk Karadžic” iz Sanada, KUD „Sveti Sava” iz Coke, KUD „Marija Burasac” iz Banatskog Velikog Sela i KUD „Tisadende” iz Novog Kneževca, a u goste su stigli i folklorci iz Kulturnog centra iz Vrbasa, KUD „Aleksandrovo” iz Subotice, KUD „Brile” iz Beocina, KUD „Abraševic” iz Banje Koviljace, Pevacka grupa „Lastavice” iz Vrbasa, KUD „Elektroporcelan” iz Arandelovca i KUD „Bratstvo” iz Rosomana (Makedonija).
Festival je završen druženjem i veseljem ucesnika u mesnoj školi u Srpskom Krsturu.

izvor:Dnevnik 5.jul 2005


Ponižavajući položaj kulture u Novom Kneževcu

"Feniks" i dalje bez prostorija

Godine prolaze, vladajuće garniture u Novom Kneževcu se menjaju, ali gradske kulturne organizacije - Udruženje slikara "Feniks", Književno udruženje "Miloš Crnjanski", glumačka sekcija, mađarsko folklorno društvo "Tisa đenđ" i KUD "Milan Ajvaz" još uvek su bez prostorija, kaže za Danas član "Feniksa", slikar Zoltan Nađ. On ističe da ni novi član IO SO zadužen za kulturu, Dragan Miščević nema sluha za zahteve kulturnih poslenika, što je apsurd jer praznih i adekvatnih prostorija u gradu ima puno.
"Ovaj problem posebno tišti ’Feniks’ još od osnivanja i prvog predsednika, legendarnog slikara Mirka Ranisavljeva, a danas takav hendikep osećaju izvanredni talenti, kao Sava Stanimirov Grčki, Goran Novakov, Olga Rajkov-Penev... Bez prostora ugroženi su i finansijski rezultati tradicionalne humanitarne slikarske kolonije koju ’Feniks’ organizuje sa predsednicom Udruženja multipleks skleroze Slavicom Zorić", tvrdi Nađ.
S. Jakonić

izvor:DANAS 16.avgust.2005


PREDSEDNIK OPŠTINE NOVI KNEŽEVAC PREŠAO U NS

Novi Kneževac - Predsednik opštine Novi Kneževac dr Predrag Veličković saopštio je na konferenciji za novinare da je napustio SRS i pristupio Novoj Srbiji. Veličković je to izjavio u prisustvu funkcionera NS Branka Jocića, direktora Republičke direkcije za puteve. Tim povodom Jocić je izneo da će se u okviru tzv. "Banatske magistrale" graditi put Novi Kneževac- Crna Bara u dužini od 15 kilometara, vredan 450 miliona dinara. On je domaćinima poklonio projektnu dokumentaciju i dodao da će sledeće godine biti rekonstruisan regionalni put Banatsko Aranđelovo-Podlokanj. Prvi čovek novokneževačke opštine ne skriva da je pristupio stranci ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića kako bi svojoj sredini obezbedio "kapitalnu investiciju". S. Jakonić


zvor:DANAS 13. septembar 2005


 Izložba Brace Jančića

Izložba preparatorskog umeća Radivoja Brace Jančića

Svedočanstvo o bogatstvu prirode

Na izložbi prepariranih životinja i lovačkih trofeja otvorenoj u petak iz kolekcije novokneževačkog zoopreparatora i lovca Radivoja Brace Jančića, koja je priređena u organizaciji Narodne biblioteke "Branislav Nušić", Lovačkog društva Novi Kneževac i Zavičajnog kluba novokneževačkog kraja, prikazano je preko 300 eksponata.

Koliko je Jančić vrednim, spretnim i veštim rukama i umećem preparirao životinja nema precizne evidencije, ali na izložbi je predstavljeno oko 150 vrsta ptica i 40 vrsta sisara. Da je Bracin rad cenjen pokazalo je i veliko interesovanje. Na otvaranju izložbe u ime domaćina goste i posetioce pozdravili su direktorka Biblioteke Dušanka Tomić i predsednik Lovačkog društva Novi Kneževac Andrija Tišma, priznanje za višedecenijski trud novokneževačkom zoopreparatoru odali su predsednici Lovačkog Saveza Vojvodine Miloš Beuković i Lovačkog saveza Srbije Zoran Živojinović, a izložbu je nadahnutim rečima otvorio Boris Garovnikov, dugogodišnji direktor Prirodnjačkog muzeja u Novom Sadu.

Na sve pohvale Radivoj Braca Jančić, uz reči zahvalnosti na pažnji koja je ukazana delu njegovih ruku, Braca je samo kratko rekao da je ono što je prikazano deo njegovog života. Braca je rodom iz Srpskog Krstura, a zoopreparatorski zanat izučio je kod poznatog novokneževačkog majstora Steve Dimitrijevića. Bracina kuća u Novom Kneževcu je pravi prirodnjački muzej, a njegovi radovi krase mnoge lovačke domove, škole, muzeje, druge ustanove i domove pojedinaca.

Značaj Bracinog rada nije samo u tome što svojim radovima uspeva da nam dočara deo prirode, nego su njegovi radovi svedočanstvo o bogatstvu prirode - rekao je Boris Gavornikov. - Bracini radovi nemaju samo estetsku vrednost, nego zbirka ima i edukativni značaj. Danas, kada je priroda toliko degradirana, pojedini primerci životinjskog sveta mogu se videti samo na slikama, u muzejima i na ovoj izložbi.

Izložba prepariranih životinja i lovačkih torfeja Radivoja Brace Jančića u galeriji novokneževačke Biblioteke "Branislav Nušić" za posetioce je otvorena do sredine novembra.


 izvor: Kikindske | 31.10.2005. M. Mitrović


Ministarstvo poljoprivrede bira zakupca za "Godomin"

Državna zemlja više nije džabe

Procedura biranja zakupca na rok od godinu dana, komlikovana je. Odluku komisije o najboljemučesniku mora da potvrdi i vlada. Tek posle objave u Službenom glasniku potpisuje se ugovor

BEOGRAD - Nakon tri završena oglasa za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, uz minimalnu cenu od 3.500 dinara po hektaru, resorno ministarstvo je raspisalo još dva. U četvrtom po redu, kaže Zoran Knežević, načelnik Odeljenja za agrarne resurse u Ministarstvu poljoprivrede, našao se i nekada poznati kombinat "Godomin" iz Smedereva, koji je u stečaju. Njegov zakupac treba da bude lokalna firma "Zaštitna radionica", nekada u sastavu kombinata, a koja sada posluje kao posebno preduzeće. Malo je poznato da Ministarstvo ima obavezu upravljanja državnim oranicama ne samo u privatizovanim agrarnim gazdinstvima već i onima u stečaju. Ovo zemljište izuzima se iz stečajne mase, podseća Knežević.

Sama procedura biranja zakupca, koji se po važećoj uredbi bira na rok od samo godinu dana, prilično je komlikovana. Naime, odluku komisije Ministarstva o najboljem učesniku na osnovu javnog otvaranja pristiglih ponuda mora formalno da potvrdi i vlada. Tek posle objave u Službenom glasniku ide se na potpisivanje ugovora. Da bi se premostio ovaj jaz, odnosno omogućilo korisnicima državnih oranica da na vreme započnu jesenju pripremu i setvu, inspektori ovog ministarstva ih uvode u posed i pre potpisivanja ugovora.

Rizika nema jer potencijalni zakupci moraju da dostave uz sumu koju nude i valjanu bankarsku garanciju. Podsećamo da je sa prva tri oglasa o zakupu obuhvaćeno oko 60.000 hektara u Srbiji za koje će korisnici uplatiti u budžet 340 miliona dinara. Četvrti tender na oko 7.600 hektara je upravo okončan, otvorene su ponude i zna se ko će biti budući njegovi zakupci za period od godinu dana. Pored "Godomina", koji zbog velikih poseda pokriva više katastarskih opština, u ovoj grupi su i poljoprivredno preduzeće "Bezdan" iz istoimenog mesta i "Zlatar" iz Mramorka. Peti tender, koji je u toku, obuhvata državno zemljište "Rasadnika" iz Subotice, preduzeća "Spasoje Stejić" iz Novog Kneževca i "Sremskog Mihajlovca".

Neobično je da se, uz privatizovana gazdinstava i kombinate, zakupac traži i za društvena preduzeća koja nemaju para za obradu državne zemlje. To su na primer "9. oktobar" iz Srpskog Krstura i "Spasoje Stejić".

izvor:GLAS JAVNOSTI 3. decembar.2005


Proradili samoposluga i motel

Konsolidacija "Tise" uz pomoć "Žitomprometa"

Senćanski Žitopremot" preuzeo i deo radnika novokneževačke firme

Dva najreprezentativnija lokala "Tise" iz Novog Kneževca proradila su nakon dve i po godine, koliko je bilo potrebno da se osete prvi koraci započetog procesa konsolidacije. U centru grada otvorena je najveća i najmodernija samoposluga, koju je od "Tise" kupilo senćansko preduzeće "Žitopromet", a prve goste u delatnosti "Tise" počeo je da prima i Motel "Lovac" na obali Tise.

Senćani su preuzeli i deo radnika novokneževačke firme, koji su nezadovoljni neisplaćivanjem zarada i poslovanjem posle privatizacije u štrajku bili duže od dve godine.
Otvaranjem samoposluge, kako se primećuje već nakon prvih dana rada, znatno doprinosi pobljšanju snabdevanja Novokneževčana, jer kako kaže zamenik generalnog direktora "Žitoprometa" Đorđe Samardžić, trgovinske prodavnice ove firme su u lancu CBA sa pristupačnim cenama. Prodavnica u Novom Kneževcu snabdevena je sa nekoliko hiljada artikala.

Za rad samoposluge angažovano 15 sada već bivših radnika "Tise", a još toliko biće uposleno za rad u tri objekta u Banatskom Aranđelovu, Srpskom Krsturu i Đali, koje je "Žitopromet" uzeo u zakup od novokneževačke firme. Ove prodavnice mešovite robe biće otvorene tokom meseca.

Reprezentativni "Lovac", koji je u vlasništvu Lovačkog društva "Novi Kneževac", a "Tisa" ga je uzela u dugogodišnji zakup i obnovila, u četvrtak je otvorio vrata gostima. Direktor "Tise" Milenko Matejin je na otvaranju najavio da će ugostitelji u "Lovcu" nastojati da privuku Novokneževčane i goste iz drugih sredina kvalitetom usluga i cenama. Pored gurmanluka u restoranu, gostima je na raspolaganju i 10 konfornih soba sa 28 ležaja. Dok je zbog štrajka novokneževačkih trgovaca i ugostitelja "Lovac" bio zatvoren, Novokneževčani su bili prinuđeni da poslovne partnere i saradnike goste u Kanjiži.

 izvor: Kikindske | 07.12.2005. M. Mitrović


SEZONA SVINJOKOLJA NA SEVERU BANATA
Becarske kobasice i carska slanina

Svinjokolji ili disnotori nisu kao nekad, ali u svakom domacinstvu na severu Banata, koje u oborima samo utovi po koje svince ima posebne cari, cak i kada se ne poklopi sa snežnom idilom. Bitno je ipak da je hladno i da je družina koja kolje po kucama dobrog raspoloženja.
I za obaranje dva tovljenika u dvorištu Dragana Babica u Novom Kneževcu, preduslov je da se za zagrevanje trgnu po dve cašice dobre domace rakijice. Tovljenici koji su težili otprilike po 130 kila, ujutro su imali vremena tek toliko da samo nakratko zaskice. U neka ranija vremena usledilo bi šurenje, ili opaljivanje slamom, a sada se taj deo rituala iz prakticnih razloga obavlja brenerom – otvorenim plamenom iz boce s plinom.
- Za naše potrebe bice dovoljno šunke, carske slanine, suvog vrata, šniclama ce se napuniti zamrzivac, a od nadeva pravimo kobasice i pirincaru - veli domacin Dragan Babic.
Tovljenicima u Novom Kneževcu, Srpskom Krsturu, Đali i Banatskom Arandelovu, odmah se smrkne kada u dvorište bane majstor Radomir Elezovic – Crni. Po profesiji nije mesar ali u dane vikenda u zimskom periodu, kada lopta miruje na fudbalskim terenima, strah i trepet je za tovljenike. Crni je glavni za klanje i tranžiranje, za nadeve je majstor Joca Jancic. Obojica su sa važnim funkcijama u mesnom fudbalskom klubu Obilic. Pred kraj svinjokolja išcekuju i trenera Dragoslava Vignjevica.
- Tradicionalno se na svinjokoljima ispomažemo i družimo porodicno, a ovako obezbedimo i najjeftinije i najkvalitetnije proizvode. Svinje se tove oko sedam meseci, uglavnom kukuruzom i hranom iz domace radinosti sa ovdašnjih njiva. Šest familija u toku sezone “obore” tridesetak tovljenika. Radimo tako vec desetak godina i dobro smo utrenirani.
Sportskim žargonom receno, i na svinjokoljima najdraže im je trece poluvreme, pošto su crvene kartone u startu zaradili tovljenici.
Za pripremanje kobasica koristi se iskljucivo mlevena zacinska paprika iz „Aleve”, a od Joce Jancica saznajemo da je ovog puta korišcena samo slatka, kako su domacini zahtevali. Pre nego što je pocelo nadevanje, mleveno meso je zacinjeno još biberom, solju i neizostavnim belim lukom.
- Po želji domacina spravljamo domacu i becarsku kobasicu - objašnjava Jancic. - Domaca je za porodicnu upotrebu i konzumiraju je svi ukucani. Becarska je namenjena samo domacinu, kada krece u život i aktivnosti van kuce.
Šunke, butkice, šarena carska slanina i sve ostalo, odaju utisak velike mesnate ikebane, koja se sprema za salamurenje i zamrzivac. Dok su majstori za nadeve finiširali posao, slažuci metre kobasica i pirincare u korpe od vrbovog pruca, od veterinara mobilnim vezama stigao je glas da što se tice trihinele, krkanluk može da pocne.
Pod budnim okom Ištvana Šomodija i asistenciju Slavka Tomica, cvarci su dobro porumeneli. Kada ima od cega, i kada je kazan pun, ima šta i da porumeni. Slanina za cvarke ne treba da je isecena ni jako sitno, ni prekrupno. Na dno oranije, da ne bi zagorelo, pa mast i cvarci otišli u propast, stavlja se oko kilogram masti od prethodnog svinjokolja. Da cvarci u oraniji porumene, uz laganu vatru treba biti strpljiv dva i po sata.
Od dva tovljenika ispalo je dvadesetak litara masti i skoro puna vangla cvaraka. Malo posoljeni, sa krastavcicima i paprikom iz turšije, a zalivani pivom, dobili su najviše ocene. Svinje su ocito bile mesnate, cim su cvarci ispali rumeni i mesnati, a dobijeno tako malo masti. Videlo se to i na carskoj slanini. A i nadevanje kobasica srecno se završilo, jer je creva bilo taman koliko treba. Najnezgodnije je kada zafali creva ili kada nestane piva, pa pocne trka da se manjak u zadnji cas nadomesti, da majstori ne bi dangubili.

Dnevnik 12.12.2005.god Milorad Mitrovic

 

 

 © 2005    www.krstur.com                                                                                                         created by Veca & Miško