U novinama | Home

Decembar 2006


Bezbednije banatskom magistralom

PLANIRANJE NOVE SAOBRAĆAJNICE ĐALA-ČOKA-KIKINDA-ZRENJANIN-PANČEVO-KOVIN

  Banatska magistrala na deonici od graničnog prelaza Đale do Čoke nosi oznaku regionalnog puta R-112, a dalje preko Kikinde, Zrenjanina i Pančeva do Kovina definisana je kao sastavni deo magistralnog puta M-24. Dužine od 210 kilometara, ona omogućava razvijanje velikih brzina iako je široka samo 6-7 metara, što dovodi do čestih saobraćajnih nesreća s teškim ishodom. Da bi se povećala njena bezbednost potrebna je izgradnja nove, sigurnije saobraćajnice, za koju Institut za puteve radi generalni projekat, a koji će uskoro biti završen.

Na prvom delu ove saobraćajnice saobraćaj je relativno mali, ispod 2.000 vozila dnevno, a povećava se prema Pančevu, gde doseže oko 4.000 vozila na dan. Najopterećenija deonica je od Pančeva do Kovina, kojom pređe dnevno više od 6.000 vozila u proseku. Takve brojke, na prvi pogled, govore da nema razloga za izgradnju novog puta. Međutim, kako saobraćajnica prolazi kroz naseljena mesta i ima više prelaza preko železničke pruge od kojih neki nisu ni obeleženi, bezbednost je veoma ugrožena.
Saobraćajne nezgode na ovom putnom pravcu, takođe, u najvećem broju slučajeva praćene su teškim posledicama. Statistika kaže da po saobraćajnoj nesreći na banatskoj magistrali, gotovo jedna osoba se lakše ili teže povredi ili pogine. Zato se nešto mora uraditi.

Odgovorni projektant za izradu generalnog projekta banatske magistrale u beogradskom Institutu za puteve Goran Šenica kaže za naš list da postoje dve varijante: prva maksimalno prati postojeći put i predviđa značajno poboljšanje na deonicama van naselja i izgradnju obilaznica oko svih naseljenih mesta. Druga varijanta je koncepcijski potpuno različita i ide van koridora postojećeg magistralnog puta. Međutim, u oba slučaja ključni problem koji treba rešiti je izbor poprečnog profila budućeg puta.
- Obe varijante predviđaju izgradnju novog kolovoza širine devet metara: dve saobraćajne trake po 3,5 metra i dve takozvane ivične trake od po metar, koje imaju značajnu ulogu u povećanju bezbednosti saobraćaja - kaže Šenica. - Naime, ukoliko vozač izgubi kontrolu nad vozilom, što se zbog velike brzine često dešava, ima mogućnost da je na toj povećanoj širini kolovoza povrati.

Sagovornik podseća da na lošu vožnju negativno utiče, između ostalog, i monotonija krajolika, što projektanti naglašavaju prilikom izrade projekta. Međutim, iako se vodi briga o drugim važnim parametrima, kao što je cena izgradnje, prostorni razvoj, bezbednost, eksploataciona cena za vozače, ekološke posledice... teren ne može previše da se bira.
Ako se prosmatra Banat u celini, to je region s visoko kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem koje treba sačuvati. S druge strane, kako postojeći put nije dovoljno izgrađen i ima mesta za njegovo proširenje, realnija je varijanta koja bi u pojedinim delovima koristila postojeći put, prvenstveno zbog manjeg zauzimanja zemljišta, a bila bi i jeftinija. Prednost druge varijante je ta što je kraća za oko 15 kilometara.

Da bi se obezbedio pristup traktorima, poljoprivrednim vozilima ili biciklistima, potrebno je i sa obe strane izgraditi poljoprivredne puteve, prelaze ili prolaze. Obe varijante prelaze preko područja gde se nalazi sistem kanala D-T-D, od kojih su neki predviđeni kao plovni, što podrazumeva i izgradnju novih mostova.
- Za planski period od oko 20 godina možemo očekivati povećanje saobraćaja i na deonici od Pančeva do Kovina, gde će umesto sadašnjih 6.000 prolaziti sigurno oko 12.000 vozila prosečno dnevno - kaže Šenica. - Opšte je poznata stvar da je to granična brojka kod koje se mora razmišljati o izgradnji autoputa. Zato je na ovoj deonici bitno da se prilikom izgradnje puta već danas rezerviše prostor za buduće proširenje, da ne bi radili nešto a da sutra nema mesta za još jednu traku, koja nam ovog trenutka nije potrebna.
 
U Evropskoj komisiji su kao posebno nebezbedni označni obični dvotračni putevi, pa im se zato posebno posvećuje pažnja. Vodi se računa o izboru poprečnog profila, izgradnji bankina širokih metar i po, što sa ivičnom trakom od jednog metra daje proširenje trake od dva i po metra, tako da se dobija širina kao kod zaustavne trake kod autoputeva.
Kako se kod izgradnje poluautoputeva nameće pitanje iz oblasti sigurnosti saobraćaja, predlaže se i izgradnja međuprofila autoputa, što se već radi u svetu. To su takozvani putevi “dva plus jedan”. Ne onako kako je to bilo na autoputu Beograd – Novi Sad, nego se radi, praktično, o dvotračnim putevima s preticajnim trakama, koju naizmenično imaju jedan, pa drugi smer, jer je za bezbednost saobraćaja najvažnije da se pretiče bez ulaženja u traku iz suprotnog smera.

Dnevnik 16.12.2006 god. Ranka Dautović


МИЛЕНА ЂЕРИЋ ИЗ СРПСКОГ КРСТУРА, ПРВАКИЊА ДРЖАВЕ

ЏУДО ПОБЕДЕ
- Седмогодишња спортискиња ниже медаље



Заиграли су Дамјану Ђерићу и срце и јабучица када је његова седмогодишња кћерка Милена средином октобра својила првенство Србије за полетарце до 22 килограма. Бор је био домаћин џудистима, а из Српског Крстура су се поред Милене и Дамјана по одличје упутили још мајка Гордана и неизбежни тренер Џудо клуба "Змај" Иштван Готхенц.

- Више волим да победим, отворено прича државна првакиња која је током две године тренирања освојила девет медаља, од којих јој је најдраже борско "злато".

Медаља јој је утолико дража пошто је у финалу у Бору победила три године старију такмичарку из Панчева од које је изгубила у полуфиналу Војвођанског првенства.
- Сад смо један - један, задовољна је Милена.

Мама Гордана објашњава да је било потребно време у ком се њихова кћерка јединица навикавала и на поразе.
- Не бих знала да објасним зашто, али волим џудо. Тренер није строг, а ни вежбање ми није напорно. Пре две године сам пошла да гледам тренинге и допало ми се, објашњава Милена која је за сада стигла до оранж појаса.
Родом Мостарац, отац Дамјан је стицајем несрећних ратних околности стигао у избегличко насеље у Српском Крстуру 1994. Док је супругу Гордану, која потиче из Смедеревске Паланке, упознао у болници за инвалиде ампутирце - у Београду. Венчали су се у Српском Крстуру 1999. године, тако да север Баната с правом доживљавају као свој дом. Гордана је, у међувремену, код нас стекла и диплому инжењера информатике.
- Шта бих био, него Крстурац, с поносом каже Дамјан.
Мама је више пута искусила значај Милениних победа на турнирима, док је тата са великим узбуђењем први пут пратио тек џудо надметање у Бору.
Примерна ученица првог разреда Милена Ђерић обожава џудо, школу и игру, како и приличи њеним годинама


ОПШТИНСКИ ПАРЛАМЕНТ О СТАЊУ БЕЗБЕДНОСТИ 

АЛАРМАНТНО У СРПСКОМ КСРТУРУ 

Седница Скупштине општине уприличена 23. новембра била је, између осталог, посвећена разматрању Извештаја о буџету за првих десет месеци текуће године, али и разматрању Информације о стању безбедности на територији општине. Након исцрпљујуће расправе седница је прекинута једногласном одлуком одборника и настављена у уторак, 28. новембра.

У међувремену, деловала је скупштинска делегација коју су чинили председник СО Жарко Нешић, Радован Јанчић, Обрад Попов, Драган Недељков и Спасилије Красић. На захтев скупштинске делегације Српски Крстур и Нови Кнежевац су посетили високи функционери државне безбедности и главни полицијски саветник Полицијске управе Кикинда Душан Пашић. Обављени су и разговори са надлежним органима локалне самоуправе.

Након вишемесечног инсистирања и аплеовања шефа одборничког клуба СРС Томислава Вујовића, из Српског Крстура, општински парламент је разматрао стање безбедности које је оцењено као алармантно. Вујовић је на време упозоравао да ће грађани Српског Крстура због учесталих крађа у селу бити принуђени да имовину бране и животима. Крстурци су незадовољни радом полиције, тужилаштва и судства.

Командир полицијске станице у Новом Кнежевцу Душан Голић није се одазвао позиву да крајем прошле недеље присуствује заседању локалног парламента. Док је седници уприличеној почетком ове седмице присуствовао и главни полицијски саветник Душан Пашић, из Кикинде.

- Поред полиције безбедност омогућавају многи фактори, укључујући тужилаштво, судство, школство, здравство, Центар за социјални рад и други, нагласио је Пашић у свом обраћању одборницима. Нису тачне информације које се износе у штампи да полиција не ради свој посао. То тврдим на основу статистичких показатеља. За кривична дела која се гоне по службеној дужности у 2004. је расветљено 88,8 одсто, у 2005. - 100 одсто, а у 2006. је расветљено 83,33 одсто случајева.

Пашић наглашава да је успостављена добра сарадња у оквиру овлашћења на релацији полиције, тужилаштва и судства. Али, када су у питању кривична дела која грађани гоне по приватној тужби проценат расветљавања је знатно нижи, 2004. је забележено 83,3 одсто расветљених случајева, 2005. - 59,25 и 2006. - 47,42 одсто. А, законодавац је регулисао да се  штета до 15.000 динара не третира као кривично дело које се гони по службеној дужности, него по кривичној пријави оштећених.

- Статистика је чудо, приметио је Томислав Вујовић, а стварност је нешто друго. Шта да ради народ са тим ситним кривичним делима која не потпадају под статистику? Шта да уради обичан човек када ви као државни орган не можете да се изборите са таквим проблемима. Показали сте добру вољу ангажовањем већег броја полицајаца током викенда, али се ми налазимо у врзином колу. Нема празне куће у Српском Крстуру која није опљачкана. Бојим се да ћемо усвојити закључке ради закључака и да ће проблем и даље остати нерешен. Да ли ће на крају неко, штитећи своју имовину, завршити у затвору?

Скупштина је једногласно прихватила закључке које је предложио председник Савета МЗ "Српски Крстур" Радован Јанчић. Формирана је комисија коју чине Жарко Нешић, Бошко Станимиров, Боривој Кнежевић, Томислав Вујовић и Радован Јанчић чији је задатак да у року од 10 дана сагледа безбедносну ситуацију на територији наше општине и достави податке Полицијској станици у Новом Кнежевцу и Полицијској управи у Кикинди. Полиција ће доставити показатеље о расветљеним случајевима и податке о починиоцима, како би Скупштина општине донела одлуку о именовању адвоката који ће заступати оштећене грађане. У року од 10 дана, у сарадњи са председником општине, биће организован заједнички састанак Комисије за безбедност општине са представницима полиције, тужилаштва, правосуђа, школства, здравства и других чинилаца безбедности. Након тога биће сазвана седница Скупштине општине.

Душан Пашић је, такође, констатовао да је стање у Српском Крстуру алармантно, упркос чињеници да полицијска одељења функционишу и у Српском Крстуру и у Банатском Аранђелову.

- Имамо и ми своје недостатке. По свему судећи командир полиције у Новом Кнежевцу Душан Голић није добро обављао свој посао. То је проблем који ћемо решити унутар "куће", наговестио је Пашић
 

РАДОВИ НА ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

У Основној школи "Јован Јовановић Змај" у Српском Крстуру је у току реновирање фасаде школе. Средства за фасаду и поправку санитарних чворова је дало Министарство просвете и спорта у висини од 2 милиона динара.

 Радови на фасади су почели септембра месеца. Сада су у фази малтерисања и крајем октобра се очекује да буду завршени јер им је време до сада погодовало. Директорица школе у Крстуру Жељка Јанчић   жели да истакне вредност, одговорност и пажљивост радника суботичке фирме "Кемо" који изводе радове на фасади.

Д.К.Попов


      ДОЧЕКАНИ С ПЕСМОМ 

Крајем септембра специјална одељења Основне школе у Српском Крстуру су посетили представници Центра за социјални рад и за почетак школске године им  обезбеди потрошни материјал који им је неопходан за наставу.

У школи се настава одвија у два одељења за 17 ученика. За четврти и пети, где је разредни старешина Милица Закић и где се изводи предметна настава и од шестог до осмог, дефектолог је Зорица Макрић  изводи разредну наставу. Они раде по посебним наставним плановима и програмима, где су им обухваћене слободне активности, рецитаторска и фудбалска секција. Они учествују у свим активностима и манифестацијама које се организују у школи.

 Малишани су чули да долазе гости и нису могли да дочекају да виде поклоне. Захвалили сусе што су добили потрошни материјал и лопте и што су други схватили њихове проблеме и потребе и што покушавају да им помогну.

Дочекани су с песмама и рецитацијама. Емануел Гоља, ученик  петог разреда је изузетно лепо одрецитовао песму На крају сусрета деца су се захвалила бурним аплаузом.

Д. К. Попов


ЗАДОВОЉНА КОРИСНИЦА  

Јулијана Каса ( 77 година)  је једна од корисника пројекта "На кућном прагу" који је организовао  Центар за социјални рад и у Српском Крстуру. Нарочито је задовољна је услугама геронто-домаћице која и о њој брине.

Слађана Димитров је баш опрала прозоре, спремила кућу и пожељи  наместила палачинке. Баба Јуца, како је зову сви млади из Крстура, је задовољна што се дружи са Слађаном јер има са ким да поприча и хвали је да је добра, вредна и разговорна.

Д.К.Попов

 


Novembar 2006


Svečano u Srpskom Krsturu


Meštani Srpskog Krstura u novokneževačkoj opštini proslavili su Đurđic, hramovnu slavu Srpske pravoslavne crkve svetog Georgija velikomučenika. Domaćini proslave bili su Srpska pravoslavna crkvena opština i Mesna zajednica Srpski Krstur.

Vladiku banatskog Nikanora su dočekali paradnim fijakerima predsednik novokneževačke opštine dr Predrag Veličković, predsednik Saveta Mesne zajednice Radovan Jančić, paroh Milomir Miladinović i drugi domaćini. Oni su do pravoslavnog hrama fijakerima prošli novoasfaltiranim ulicama, a posle dočeka vladika Nikanor je u prisustvu velikog broja meštana i gostiju obavio osvećenje i rezanje slavskog kolača. Proslava u Srpskom Krsturu ovog puta bila je svečanija, jer je su novi asfaltni kolovoz u dužini od oko 800 metara dobile dve ulice, najavljeno je da će se do kraja godine biti asfaltirano još 700 metara, a u toku su radovi na obnovi fasade zgrade osnovne škole.

U prisustvu vladike Nikanora, direktora JP "Putevi Srbije" dr Branka Jocića, opštinskih funkcionera i privrednika u fiskulturnoj sali škole svečani program priredili su članovi KUD-a "Milan Ajvaz" i održana je donatorska večera za prikupljanje sredstava za rekonstrukciju fasade ovdašnjeg pravoslavnog hrama Svetog Georgija velikomučenika. Na donatorskoj večeri je prikupljeno 1,15 miliona dinara, što je nešto više od polovine predračunske vrednosti radova.

Izvor: KIKINDSKE 29.11.2006.god. M. Mitrović


Efikasnija policija, ili seoske noæne straže

Pogoršanu bezbednost u opštini Novi Kneževac, posle sve uèestalijih nasrtaja na imovinu i bezbednost u Srpskom Krsturu, koja je kulminirala silovanjem i premlaæivanjem starice Sofije M. (84), razmatrali su juèe odbornici Skupštine opštine, a u utorak Komisija za bezbednost SO.

Alarmantnom stanju, kako je predoèeno, doprinosi i neefikasan rad lokalne policije, pa je zatraženo efikasno delovanje, kako stanovnici Srpskog Krstura ne bi poèeli organizovanje seoske noæne straže, ili da ne doðe do neželjenih, još tragiènijih posledica. Ukazano je da su prilike nepovoljne i u drugim selima, gde su takoðe uèestale noæne provale, kraðe i razbojništva.

Zakljuèeno je da petoèlana delegacija Skupštine opštine sa predsednikom Žarkom Nešiæem na èelu, u koju su pored odbornika odreðeni i predstavnici graðana i MZ Srpski Krstur, za ponedeljak zatraži prijem kod naèenika Policijske uprave Kikinda Dušana Pašiæa. O svemu æe obavestiti i generalnog inspektora MUP-a Vladimira Božoviæa i ministra policije Dragana Joèiæa, te i od njih zatražiti hitno efikasnije delovanje policije.

Zamereno je predstavnicima Odeljenja policije iz Novog Kneževca što nisu prisutni prilikom razmatranja bezbednosne situacije. Predsednik Saveza MZ Srpski Krstur Radovan Janèiæ je rekao da stanovnici Srpskog Krstura traže zažtitu, a ono što se dogaða ne èine Romi, nego taèno locirani prestupnici, kojima treba stati na put. Pre silovanja i prebijanja starice, prema Janèiæevim reèima, druga starica je napadnuta po danu èim je od poštara preuzela penziju.

U selu su posebno na udaru usamljena i nemoæna staraèka domaæinstva i njihova imovina, a nema prazne kuæe, èiji naslednici žive van sela, da nije opljaèkana. Janèiæ i ostali uèesnici ukazali su da nema opravdanja za neefikasan rad policije, koja se pravda da nema uslove i dovoljno ljudstva. Apeluju da se obezbedi svakodnevno prisustvo policijskih patrola, ako treba i pripadnika žandarmerije, kako bi se otkrivali i adekvatno sankcionisali prestupnici, a takoðe i preventivno delovalo i suzbili nasrtaji na liènu i imovinsku bezbednost graðana.

23.11.2006 M. Mitroviæ


ŽITELJI SEVERNOBANATSKOG SELA SRPSKI KRSTUR ŽIVE U STRAHU OD LOPOVA

U severnobanastkom mestu Srpski Krstur usamljena starica Sofija M. (84) brutalno je silovana i pretučena u noći između ponedeljka i utorka, u kući u kojoj živi u Ulici cara Dušana 58. Nesrećna starica smeštena je u senćansku bolnicu, a policija je rasvetlila ovaj nemili slučaj, pa je uhapšen Pera I. (26) iz Srpskog Krstura, koji je osumnjičen kao počinilac. Napad na staricu dodatno je uznemirio žitelje jer već duže žive u strahu od lopova, a na meti su posebno staračka domaćinstva. Noćne provale i krađe su učestale, pa stariji meštani, onemoćali i usamljeni, strahuju ne samo za imovinu, koju lopovi nemilice kradu, nego i za svoje živote.

Meštani vele ne da je strašno, nego da je alarmantno, da lopovi svake noći ojade bar po jednu kuću, a da su prestupnici sve bezobzirniji i drskiji, bez obzira na to što je proletos otvoreno Odeljenje policijske stanice iz Novog Kneževca. Na alarmantnu situaciju upozorio je u petak, na sednici Skupštine opšine Novi Kneževac, odbornik Tomislav Vujović, insistirajući na tome da se hitno reaguje, te će danas na sednici SO posebna tačka dnevnog reda biti i razmatranje bezbednosne situacije.
Kada su proletos meštani Srpskog Krstura digli glas zbog pogoršane bezbednosne situacije, posle otvaranja Odeljenja policije samo je nakratko tokom leta usledilo zatišje, da bi lopovi odnedavno ponovo počeli da haraju, jer opet u selu nema celodnevnog prisustva policijske posade u selu. U odsustvu policije meštani provale i krađe prijavljuju u Mesnoj zajednici ili Mesnoj kancelariji.

Drskost prevršila meru
Od Voje Marjanova (75), svestranog vrednog majstora u penziji, saznajemo da lopovi nisu poštedeli ni njegovu kuću u Ulici Jovana Sterije Popovića, u kojoj živi sam.
- Lopovi su s ulice preskočili zid i odneli građevinska kolica, oko 40 kilograma mesinga i neke kablove, a alat držim na sigurnom mestu u predsoblju. Bojim se da spavam u kući, jer su krađe uzele maha. U našoj ulici u trinaest kuća žive ostareli samci. Čuo sam da je nedavno i u obližnjoj Đali poznanik sticajem okolnosti sprečio da mu iz štale odnesu june od oko trista kilograma. Ovo što rade lopovi u našem kraju prevršilo je svaku meru – smatra Marjanov.

U selu se svi dobro poznaju, pa se imenom i prezimenom zna ko su prestupnici. Hara jedna ista ekipa, ali se ništa ne preduzima da joj se stane na put. Meštani tvrde da se policija gotovo i ne obazire na provalne krađe u kojima su oštećeni ostali bez nekih stvari, kokošaka ili ćuraka, vrednosti manje od 15.000 dinara, a kada se i uhvate, ili ih oštećeni sami identifikuju, upućuju ih da sami u sudskim parnicama traže odštetu.
Milica i Vasa Malbaški, koji žive u centru sela, nadomak Mesne zajednice i Odeljenja policije, kažu da je najgore što im lopovi upadaju u kuću noću i da zbog toga strahuju. U njihovu kuću lopovi su provaljivali četiri puta.
- Letos smo tri meseca dežurali budni ispred kuće. Odnosili su nam svašta. Lopov mi je skinuo pumpu s prskalice, pa je ostavio kada sam ga pojurio. Skidali su hladnjake i druge delove s automobila. Čak smo i uhvatili kradljivce i predali policiji, ali nikom ništa – žali se Vasa Malbaški.
Krsturski zet Spasimir Krasić i njegova supruga Eržebet, koji žive u Beogradu, a često borave u kući koju su nasledili u selu, takođe kažu da je krajnje vreme da se preduzmu energičnije mere, kako bi se zaustavila hajdučija i obezbedio mirniji san meštanima.

Sekiru u ruke kad kere zalaju
Čim noću psi u dvorištu zalaju, na noge skače Zorka Cvejanov, koja živi sama u Ulici Vuka Karadžića. Pre nedelju dana lopovi su obili lokot na radionici i sinu Draganu, koji živi u Novom Kneževcu, odneli gotovo sav alat, a poneli su i dve kante s po 20 litara nafte. Iste noći njenom prvom komšiji ukrali su kablove za struju i naftu.
- Kako zalaju kere, uzimam sekiru u ruke i krećem u obilazak. Tako je bilo i prošle noći, pa sam dežurala. Živim sama i nije mi svejedno. Teško onome koga noću zateknem u dvorištu! Lokot na radionici je bio veliki, ali ni to ne pomaže. Otkinuli su ga ovom klanfom – pokazuje Zorka Cvejanov tragove koje su ostavili lopovi, dok u ruci drži sekirče.


O tome koliko je u poslednje vreme bilo noćnih provala i krađa nema preciznih podataka jer se na neke sitnije krađe policija i ne odaziva. Pojedinim starijim žiteljima i sitne krađe su velika šteta, ako lopovi odnesu nekoliko kokošaka koje nose jaja - često im i život znače. Meštani pominju da je u ovoj godini bilo provala u više desetina kuća, a u neke su upadali više puta. Tako se Sofija Lovadinov još proletos žalila da je u njenu kuću provaljivano u nekoliko navrata i da lopovi nemaju više šta da odnesu, pa su počeli da seku drva u bašti. Lopovi odnose i vrednije stvari, a po rečima šefa Mesne kancelarije Dušana Ilkića, do sada je ukradeno petnaestak mlinova „čekićara”, a iz domaćinstva Stanojke Jančić odneli su kompletan kazan za pečenje rakije. Lopovi noću vršljaju selom, a svoj plen, kako sumnjaju meštani, organizovano odnose kamionima.

Na meti lopova bio je stalno i jedini kiosk za novine ispred Doma kulture, koji je doskoro držao Željko Pavlica, pa ga krajem septembra zatvorio, kada je šteta od provalnika postala nasnošljiva. Dok nije uhvatio lopova, vlasnik kioska je noćima čak i spavao u kiosku.
- Prve četiri godine od otvaranja kioska nismo imali nikakvih problema, a od početka 2005. godine, dok nismo digli ruke od ovog posla koji nam je obezbeđivao kakvu-takvu egzistenciju, provaljivano je pet puta. Kada je mu dozlogrdilo i kad je video da nema kome da se obrati da bi mogao normalno da radi, jer se nije moglo zaraditi koliko lopovi mogu da odnesu, suprug Željko je odlučio da zatvori kiosk i potražio posao u Hrvatskoj – priča Mira Pavlica.

Izvor: DNEVNIK 22.11.2006.god. tekst:Milorad Mitrović


Konkurencija pojeftinila đački prevoz

NOVI KNEŽEVAC: Posle javnog tendera koji je sproveden, prevoz učenika osnovnih i srednjih škola sa područja novokneževačke opštine za opštinsku kasu biće jeftiniji nego u prošloj školskoj godini. Na osnovu potpisanog ugovora između opštine i DOO „Lešo trans” iz Kanjiže, od ponedeljka, uz osnovce, besplatan prevoz imaju i srednjoškolci koji koriste autobuske linije kanjiškog prevoznika iz naselja novokneževačke opštine do Novog Kneževca, Kanjiže, Čoke i Sente.  

Član Opštinskog veća i član Komisije za javne nabavke Branko Stanimirov kaže da je prvi put putem javnog tendera izabran prevoznik, kako bi se u toj oblasti uveo red. Na osnovu najpovoljnije ponude, „Lešo trans” obavezao se da svakodnevno do odredišta na relaciji od Novog Kneževca prema Banatskom Aranđelovu, Sigetu, Majdanu, Rabeu i Podlokanju, kao i na relaciji od Novog Kneževca prema Srpskom Krsturu i Đali, a takođe i do Kanjiže, Čoke i Sente, gde putuju srednjoškolci, oko 500 đaka preveze po ukupnoj ceni od 11.245 dinara dnevno. Besplatan prevoz u ovom aranžmanu imaju i zaposleni u školstvu koji putuju do svojih radnih mesta.

Troškovi prevoza u celosti će se finansirati iz opštinskog budžeta, a zahvaljujući raspisivanju konkursa za izbor najpovoljnijeg prevoznika znatna ušteda će se ostvariti u opštinskoj kasi, ali i u kućnim budžetima roditelja, jer je do sada opština samosufinansirala deo troškova srednjoškolaca. Autobuski polasci usklađeni su sa rasporedom časova u školama, kako bi đaci i prosvteari nesmetano mogli stizati na nastavu. Kao što se i očekivalo, Senćanski „Severtrans”, koji je letos uz odobrenje opštine uveo nove autobuske linije za javni prevoz, da bi se uključio u trku za dobijanje prevoza učenika, pošto je imao skuplju ponudu na raspisanom tenderu, ukinuo je otvorene linije za javni prevoz putnika na području novokneževačke opštine.

Izvor: DNEVNIK 07.11.2006.god. M. Mr.


POTPISAN UGOVOR ZA PUT NOVI KNEŽEVAC – CRNA BARA

 Direktor JP „Putevi Srbije” Branko Jocić, predsednik novokneževačke opštine dr Predrag Veličković i generalni direktor subotičke Kompanije AD „Vojput” Duško Dražić potpisali su prekjuče u Novom Kneževcu ugovor za izgradnju novog puta Novi Kneževac – Crna Bara u dužini oko 15 kilometara.

Vrednost radova, koji bi trebalo da počnu idućeg proleća, iznosi preko 830 miliona dinara, što je kako je istaknuto na svečanom potpisivanju ugovora, najveća pojedinačna investicija u infrastrukturu u istoriji novokneževačke opštine.
 
 Povodom potpisivanja ugovora za izgradnju Carskog druma, kako se naziva put Novi Kneževac – Crna Bara, u Novom Kneževcu je priređeno veselje za meštane i goste uz bogat kulturno-umetnički program, pečenje vola na ražnju i kuvanje paprikaša. Gurmanluci su se spremali pod nadzorom novokneževačkog ugostitelja Đorđa Kačavende.
Put Novi Kneževac – Crna Bara približiće Novom Kneževcu sedište Severnobanatskog okruga Kikindu za 15 kilometara i deo je buduće „banatske magistrale”, za koju se kako je rekao Jocić, radi idejni projekat. Ugovor za izgradnju puta je potpisan nakon završetka pripremnih aktivnosti na projektovanju i proceduri za izbora izvođača radova. Jocić je najavio da će u decembru u Novom Sadu biti predstavljeno, kako će konačno izgledati buduća „banatska magistrala”, a da će realizacija glavnog projekta uslediti do naredne građevinske sezone, kada će se početi finalizaicja projekta, čiji je jedan segment i Carski drum od Novog Kneževca do Crne Bare.

 Prema rečima Jocića, Ministarstvo za kapitalne investicije posvećuje posebnu pažnji ravnomernom regionalnom razvoju i realizaciji kapitalnih projekata koji predstavljaju budućnost, ovog puta deo saobraćajne infrastrukture. On je dodao da ono što je ministar Velimir Ilić prilikom posete Novom Kneževcu obećao i realizuje se. Pored izgradnje preko četiri kilometra asfaltnih puteva u ulicama i centru Novog Kneževca u vrednosti oko 33 miliona dinara, završen je deo radova na rekonstrukciji vodovoda u Đali, u Srpskom Krsturu je dodatnim sredstvima pomognuta rekonstrukcija školskog objekta, a pošto je opština Novi Kneževac pokazala izuzetnu inicijativu sa spremnih 18 projekata, može da konkuriše kod pojedinih izvora sredstava i fondova, za investiranje u infrastrukturu.
- Oni koji u lokalu nisu bili sprmeni da pripremaju urbanističke uslove i planove detaljne regulacije i nespremni da pripreme teren za realizaicju projekata, ne mogu da očekuju da dobiju podršku za investicije. Pohvalio bih Novi Kneževac kao sredinu koja je organizovana i zna šta hoće, pa se može nadati investicionim zahvatima. Novi Kneževac ima sve preduslove da bude jedan od nosilaca razvoja ovog dela severa Srbije – rekao je Jocić.

 Predsednik Saveta MZ Đala Jovan Bačikin i Jocić, u društvu opštinskih funkcionera i prisustvu meštana, u centru Đale su predali na upotrebu deo obnovljene vodovodne mreže u dužini od 2,8 kilometara, koje je finansiralo Ministarstvo za kapitalne investicije, a preostali deo posla će se nastaviti iz odobrenih sredstava Nacionalnog investicionog plana. Jocić je obećao da će se u Đali asfaltirati i deo lokalnog puta u dužini od 800 metara.
 
 U Srpskom Krsturu direktor JP „Putevi Srbije” Branko Jocić, posle razgovora sa predsednikom Saveta MZ Radovanom Jančićem i meštanima, izdao je nalog za asfaltiranje puteva u tri ulice. Prilikom obilaska Srpske pravoslavne crkve u ovom mestu, Jocić je obećao interventnu pomoć od 200.000 dinara za nastavak radova na uređenju fasade hrama, a dogovoreno je da se preostala sredstva prikupe na donatorskoj večeri koja će se organizovati u Srpskom Krsturu ili Novom Kneževcu.

Izvor DNEVNIK 01.11.2006.god - M. Mitrović

 


Oktobar 2006


NOVI KNEŽEVAC: Investicioni zamah meren milionima evra

  Investicije koje su već sasvim opipljive i u najskorije vreme započete, ili se već realizuju na području novokneževačke opštine, vredne su oko 14 miliona evra. Predsednik severnobanatske opštine dr Predrag Veličković, u razgovoru za naš list, rekao je da predstoji potpisivanje ugovora za izgradnju puta Novi Kneževac – Crna Bara, u dužini od 14,8 kilometara, a da je na javnom konkursu za izvođača radova odabrana subotička Kompanija „Vojput”.

Vrednost radova na ovoj saobraćajnici je 830 miliona dinara i finansiraće ih Ministarstvo za kapitalne investicije i JP „Putevi Srbije”. Prema rečima Veličkovića, početak radova mogao bi da usledi već do kraja ovog meseca sa rokom završetka za 240 dana, odnosno, osam meseci, što znači da će se Crnobarski put graditi veoma intenzivno.

- Saobraćajnica je značajna za našu opštinu i region, jer će Novom Kneževcu sedište okruga u Kikindi biti bliže za 15 kilometara – naglašava Veličković. – Izgradnjom Crnobarskog puta stvaraju se i preduslovi da se novokneževačka opština opredeli za pristupanje regionalnoj deponiji smeća u Kikindi, koja će nam biti na udaljenosti od 30 kilometara. Investicioni zamah u opštini daju i programi za koje smo dobili podršku iz Nacionalnog investicionog plana u vrednosti oko dva i po miliona evra, a na području opštine u toku su i investicije koje se realizuju iz drugih sredstava.

U Đali su, zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva za kapitalne investicije, pri kraju radovi na rekonstrukciji mesnog vodovoda u vrednosti pet miliona dinara. Beogradska firma „Velika Morava” izvršila je rekonstrukciju 1,8 kilometara mreže, a radovi treba da se nastave kako bi se obnovila kompletna vodovodna mreža u dužini od 12,5 kilometara. Za rekonstrukciju vodovoda u Đali iz NIP-a je namenjeno pola miliona evra. U Đali se rešavaju i problemi telekomunakcionih veza, jer se povezuje optičkim kablom sa Novim Kneževcom, a u toku su i radovi na rekonstrukciji graničnog prelaza sa Republikom Mađarskom koji treba da uskoro dobije status međunarodnog i stalno bude otvoren za promet.

U Novom Kneževcu se privode kraju radovi na asfaltiranju pet ulica u vrednosti 32 miliona dinara, ima obećanja iz JP „Putevi Srbije” da će se program asfaltiranja ulica nastaviti u Banatskom Aranđelovu, Đali i Srpskom Krsturu u vrednosti oko 60 miliona dinara, a mimo toga iz NIP-a je za lokalne puteve odobreno 212.000 evra. Predsednik opštine Veličković napominje da će se ovim ulaganjima najvećim delom razrešiti problemi putne mreže, jer će najvažnije saobraćajnice u opštini biti rekonstruisane i izgrađene.

U toku je i rekonstrukcija mosta na Tisi. Do sada je urađena rekonstrukcija javne rasvete u naseljima opštine i oko 90 odsto ovog posla u Novom Kneževcu, a vrednost ovih ulaganja je oko 30 miliona dinara. Gotov je projekat za izgradnju nove gradske toplane i sada se usaglašavaju pojedinosti sa potencijalnim investitorom iz Slovačke, pa ako sve bude kako je zamišljeno, radovi bi mogli započeti idućeg proleća.

Urađena je i revizija projekta gradske kanalizacije u Novom Kneževcu, izrađene 1998. godine, a pregovara se sa potencijalnim investitorima, da možda već u toku ove jeseni počne investiranje u prečistač otpadnih voda i glavnu kanalizacionu mrežu.

Ove investicije, značajne za zaštitu i očuvanje životne sredine, procenjuju se na oko pet miliona evra, pri čemu će značajna stavka biti i učešće građana, jer je 60 odsto novca od samodoprinosa Novokneževčana namenjeno za kanalizaciju. Izuzimajući ovu kalendarsku godinu, u kojoj je moguće započeti izgradnju prečistača, prema rečima Veličkovića, u naredne dve godine moguće je izgraditi kanalizaciju, tako da je u najskorije vreme moguće rešiti sve ključne infrastrukturne potrebe.

- Za razvoj prehrambene industrije opredelili smo se za uređenje industrijske zone, na prostoru preko puta „Aleve” na površini od oko pet hektara, a ima mogućnosti i za proširenje. Za osposobljavanje industrisjke zone obezbeđeno je 600.000 evra i već ima nekoliko zainteresovanih ulagača, spremnih da ovde grade svoje kapacitete paralelno sa uređenjem infrastrukture ove poslovne zone, takod a računamo da se do kraja naredne godine može otvoriti do 200 novih radnih mesta – kaže Veličković.

Dnevnik 03.10.2006.god. Tekst: M. Mitrovi
ć


Septembar 2006



Zbog asfalta prete ostavkama

Uz dobar učinak i nezadovoljstvo u MZ Srpski Krstur

Krsturci traže da se sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana asfaltiraju putevi u seoskim ulicama Karlja Petra Prvog Karađorđevića i Branislava Nušića.

U Mesnoj zajednici Srpski Krstur, u novokneževačkoj opštini, u ovoj godini urađeno je više nego što je planirano, ali su članovi Skupštine i Saveza MZ zapretili da će svi kolektivno podneti ostavke ukoliko se do kraja godine ne asfaltiraju dve ulice. Predsednik Saveta MZ Srpski Krstur Radovan Jančić kategoričan je da su neopravdane optužbe da je ova mesna zajednica, u odnosu na druge, iz opštinske kase dobila najviše sredstava. Naprotiv, on tvrdi da je dobijeno neprimereno malo, svega 540.000 dinara.

Uređen je Dom mladih "Dušan Jančić - Kurta", ulagano je u adaptaciju Doma kulture, a privode se kraju radovi na izgradnji kapele. Za gradnju kapele iz opštinske kase dobijeno je 250.000, građani su prikupili 142.350, a 650.000 dinara je iz sredstava MZ. Jančić objašnjava da su na izvođenju radova na osnovu ugovora o delu najveći deo obavili meštani, da će kapela biti osposobljena do novembra, ali da neće biti kompletiran sanitarni čvor.

Znatno više nego što su finansijske mogućnosti samodoprinosa, urađeno je zahvaljujući angažovanju meštana i donacijama. Najznačajnija donacija je od kikindskog "Toze Markovića" u vrednosti 5.000 evra, a ovih dana kikindska firma je dodatno obezbedila klima uređaj za Dom mladih i deo građevinskog materijala za izgradnju kapele.

I pored dosta toga urađenog, članovi Skupštine i Saveta MZ Srpski Krstur izražavaju i nezadovoljstvo, pa su odlučno zapretili da će svi podneti ostavke, ukoliko do kraja godine ne budu asfaltirani putevi u dve ulice u selu, u okviru programa kojim se početkom ove godine Upravni odbor JP "Direkcija za izgradnju grada" iz Novog Kneževca obratio predsedniku opštine. Pored asfaltiranja ulica u Novom Kneževcu, za koje je ugovor sa Direkcijom za puteve Srbije potpisan krajem prošle godine, tada je zatraženo, i dobijena su obećanja da će se asfaltirati i pojedine ulice u Banatskom Aranđelovu, Srpskom Krsturu i Đali.

Radovan Jančić traži da se sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, odobrena za izgradnju lokalnih putnih pravaca u novokneževačkoj opštini u iznosu od 212.000 evra, između ostalog potroše i za asfaltiranje puteva u ulicama Karlja Petra Prvog Karađorđevića i Branislava Nušića u Srpskom Krsturu.

U ovom mestu ukazuju da njihova vodovodna mreža ništa nije u boljem stanju u odnosu na Đalu, kojoj su za rekonstrukciju vodovoda odobrena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.

Kikindske 420 | 28.09.2006.god. Milorad Mitrović


МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА "СРПСКИ КРСТУР"

АСФАЛТ ИЛИ ОСТАВКЕ

Поручује председник Савета МЗ Радован Јанчић захтевајући да се искористе средства Националног инвестиционог плана
Председник Савета МЗ "Српски Крстур" Радован Јанчић тражи да се средства Националног инвестиционог плана (преко 212.000 евра) намењена изградњу више локалних путних праваца употребе, између осталог, за изградњу путева у улицама Краља Петра Првог Карађорђевића и Бранислава Нушића у Српском Крстуру.
- То је питање свих питања у нашем селу. Искрено речено забринут сам. Плашимо се да пројекти за изградњу локалних путева нису припремљени и да нећемо искористити одобрена средства. Тражимо да члан Општинског већа за комуналне послове Ђезе Балаша под хитно "отпутује" у Београд и да издејствује обећања која је у том погледу дао приликом именовања, изричит је Јанчић, наводећи да је председник општине др Предраг Величковић испунио сва изборна обећања у односу на Крстур, искључујући асфалтирање путева.
Поред тога, Јанчић инсистира и на асафалтирању улица у другим сеоским месним заједницама, пре свега Ђали и Банатском Аранђелову. Тим поводом председнику општине се почетком ове године обратио и УО ЈП "Дирекција за изградњу града" наводећи податак да су села на територији наше општине углавном без финансијских средстава, са великим проблемима у сфери комуналне инфраструктуре.
Савет и Скупштина МЗ "Српски Крстур" су одлучни у намери да сви чланови поднесу оставке, уколико до краја ове године не буду асфалтирани обећани путеви у селу.
- Биће то морални чин чланова органа месне заједнице, закључује Јанчић.

Новокнежевачке Новине 22.09.2006. год. З.У.



Briga o starima u Novom Kneževcu

Pomoć stiže na kućni prag

  Centar za socijalni rad sa domskim odeljenjem iz Novog Kneževca od predviđenih 120 korisnika, ljudi starijih od 65 godina koji nemaju bliže srodnike ili su lošeg materijalnog stanja, u okviru projekta "Pomoć na kućnom pragu" do sada je obuhvatio 84 starih osoba iz naselja novokneževačke opštine. Realizaciju programa pomogao je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku.

Ostareli i usamljeni ljudi prihvataju ruku pomoći, pa je tako u Banatskom Aranđelovu obuhvaćena 31, u Srpskom Krsturu 22, Đali 11, u Novom Kneževcu i Majdan-Rabeu po 10 osoba. Prema rečima direktora Centra za socijalni rad Radivoja Dragića, s obzirom na nepovoljnu starosnu strukturu stanovništva, potrebe za pružanje pomoći su veće, te će biti dostupne i drugim zainteresovanim osobama.

Na osnovu potreba korisnici se opredeljuju za vrstu pomoći koje se pružaju u okviru projekta "Na kućnom pragu" a to su medicinske usluge, pomoć geronto-domaćice, kućne posete, volonterske usluge i stručna pravna pomoć. Kooridnator projekta Branimir Rankov kaže da je na svakih deset domaćinstava potrebna jedna negovateljica geronto-domaćica, za pomoć u održavanju higijene stana, pomoći pri održavanju higijene odevnih predmeta i posteljine.

Za svaku mesnu zajednicu je zadužen po jedan radnik Centra za socijalni rad: Novka Barišić za Novi Kneževac, Zorica Bikić za Srpski Krstur i Đalu, Zorica Jančić za Majdan-Rabe i Mirjana Vidaković za Banatsko Aranđelovo.

U Srpskom Krsturu gde su staračka domaćinstva uključena u projekat, počeli su lekarski pregledi. Mnogi godinama nisu išli kod lekara, pa je ovo mogućnost da prekontrolišu zdravstveno stanje.

Kikindske 419 | 22.09.2006.god.  Milorad Mitrović
 


 Počela škola

04.09.2006 - Početak nove školske godine u našem selu doneo je i nova iznenađenja. Na našu veliku radost u prvi razred je upisano 21 dete. To je veliki uspeh za jedno selo gde su pretežno staračka domaćinstva.
Danas život na selu nije u zavidnom nivou ali i pored toga budi razna sećanja iz davnina.

To se upravo dogodilo i sa gopođom Oluški Drukker Ljubinkom koja je potekla iz Srpskog Krstura.
U znak sećanja na svoje detinjstvo i našu osnovnu školu gde je i ona napravila prve korake, sponzorisala je kupovinu udžbenika i svesaka za naše male đake prvake.

Ovaj humani gest će biti od velike pomoć kako deci tako i njihovim roditeljima.
Gospođa Ljubinka se bavila dugogodišnjem radom u socijalnim ustanovama kako kod nas tako i u dijaspori.

Brzak Obrenka


СРПСКИ КРСТУР ПРЕКО ПЛАНА

КАПЕЛА ДО НОВЕМБРА


- У Српском Крстуру је урађено више послова него што је планирано. Оптужују нас да је највише средстава општинског буџета додељено нашој месној заједници. Скупштина МЗ "Српски Крстур" сматра да смо добили непримерено мало средстава - свега 540.000 динара, а били смо ангажовани на пословима око Дома младих, изградњи капеле и адаптацији Задружног дома, наводи председник Савета Радован Јанчић, примећујући да је водовод у селу у јадном стању, али је примат у реконструкцији добила водоводна мрежа у Ђали.
За изградњу капеле грађани су прикупили 142.350 динара, 250.000 је издвојено из буџета, а преостали износ до 650.000 динара јесу средства месне заједнице.
- На основу уговора о делу ангажовали смо мештане и за послове на капели исплатили смо им 180.000 динара. Чланови Савета, на челу са мном, и одборник Томислав Вујовић нису "узели" ни динара за свој ангажман. Мислимо да ће капела бити оспособљена до новембра, али санитарни чворов неће бити комплетиран, каже Јанчић.
Због актуелних радова Крстурци су у ситуацији да не могу да испуне обавезе према другим корисницима средстава месног самодоприноса. Укупна вредност радова у 2006. години је 950.000 динара, док је предрачунска вредност 2,5 милиона динара. Захваљујући спонзорима и раду мештана Српски Крстур је са знатно мање пара успео да изгради далеко више. Најзначајнија донација у сваком случају је донација Компаније "Тоза Марковић" из Кикинде са 5.000 евра. Из "Тозе" је ових дана додатно стигао клима уређај за Дом младих "Душан Јанчић Курта" и део грађевинског материјала за изградњу капеле.

Новокнежевачке Новине 22.09.2006. год. З.У.


ЗАВРШЕНО "ЛЕТО У СРПСКОМ КРСТУРУ"

 СОМИЈАДА ЗА КРАЈ 

Богато српскокртсурско лето завршено је "Сомијадом", која је приређена 26. августа. Био је то дан посвећен такмичењу у пецању сома са обале, које је организовало Удружење спортских риболоваца "Св. Сава" из Српског Крстура, а у вечерњим сатима је први пут у дворишту основне школе организовано такмичење у кувању рибље чорбе за "златни котлић".

Упецавши сома од 3,960 килограма Жељко Трифуновић из Суботице је освојио златну медаљу, новчану награду од 12.000 динара и штап за пецање са машиницом. Другопласирани је Јереско Иванов из Српског Крстура са уловом од 3,870 килограма, а трећепласирани Стеван Мазњанин из Новог Сада који је упецао сома тешког 2,570 килограма.

Велику пажњу Крстураца и гостију привукло је справљање рибље чорбе. Преко 300 посматрача и навијача је пратило ритуал кувања, а надметало се 10 такмичара. Према оцени жирија најбољу чорбу је скувала Весна Петровић из Суботице, други је био Марко Сујић из Бачке Паланке, а трећи Милан Ступар из Суботице.

На крају манифестације "Лето у Српском Крстуру 2006." договорено је да ће "Сомијада" прерасти у традиционалну завршницу културних, забавних и спортских игара које сваког лета скоро два месеца окупљају како младе тако и старе.

 

Новокнежевачке новине СЕП. 2006.год З.У.


Avgust 2006


Opštinski parlament u Novom Kneževcu bez letnjeg predaha


Odbornici su razmatrali predlog ugovora o osnivanju "TE Kontrols Novi Kneževac d.o.o.", koju bi osnovalo gradsko Komunalno preduzeće i firma iz Slovačke, ali konačna odluka o tome još nije doneta.

Veličković hvali Alvadžina

Predsednik opštine Predrag Veličković (Nova Srbija), je rekao da je sasvim izvesno da nova gradska toplana ne može da se izgradi do početka naredne grejne sezone. On je za pripremu investicija u novu gradsku toplanu posebno pohvalio svog savetnika Vasu Alvadžina, ocenivši ga izvanrednim, jer je za kratko vreme na sto stavljen projekat, pronađen je potencijalni investitor, pa zajednički treba da se donese odluka da li će se toplana graditi ili ne. Procena vrednosti sadašnjeg toplovoda i infrastrukture tek treba da se izvrši, pa ako se želi graditi nova toplana to treba uraditi efikasno.


Za odbornike Skupštine opštine Novi Kneževac nema letnjeg predaha, pa je na zasedanju krajem prošle nedelje, pored predloga za osnivanje zajedničke firme sa partnerom iz Slovačke zbog gradnje nove toplane, vruća tema bila i saglasnost na nove lokalne autobuske linije.

Usvojen je zahtev DOO "Severtrans" iz Sente za registraciju novih linija za prevoz putnika na teritoriji novokneževačke opštine. Senćanski prevoznik uvodi novih šest linija u toku dana iz Novog Kneževca u pravcu Srpskog Krstura i Đale i sedam polazaka prema Banatskom Aranđelovu, Rabeu i Podlokanju.

Mada je bilo primedbi pojedinih odbornika zbog dupliranje nekih linija sa prevoznicima koji već obavljaju prevoz, preovladalo je uverenje da će uvođenje novih linija povećati konkurenciju i kvalitet. Žitelji sela novokneževačke opštine već duže vreme nezadovoljni su prevozom, pa su nadležnih odlučili da se stanje popravi za početak nove školske godine. Tomislav Vujović (SRS) izrazio je bojazan da se zbog preotimanja putnika u udarnim terminima, ne ostane bez ijednog prevoznika. Milica Šećerov (GG) je posebno ukazala na veoma loše veze prema Banatskom Aranđelovu.

Osim uvođenja novih linija, doneta je odluka o pokretanju postupka javne nabavke za prevoz učenika naredne školske godine.

Zbog aktuelnog projekta izgradnje toplane u Novom Kneževcu, odbornici su razmatrali predlog ugovora o osnivanju Društva sa organičenom odgovornošću "TE Kontrols Novi Kneževac", ali konačna odluka o tome nije doneta. Predviđa se da osnivači nove firme budu JKP "7. oktobar" iz Novog Kneževca i firma "TE Kontrols" iz Žiline (Republika Slovačka). Odbornici su ovog leta, takođe na jednoj od hitnih sednica, upoznati sa Studijom o opravdanosti izgradnje gradske toplane, a poslednjem zasedanju prisustvovali su i predstavnici partnera iz Slovačke koji želi da uz podršku opštine Novi Kneževac investira u izgradnju gradske toplane za potrebe Novog Kneževca.

Jelena Vukmirović (SRS) je izrazila nezadovoljstvo načinom pripremanja sednica, pa je zatražila ostavku resornog člana Opštinskog veća Đeze Balaše.

Miodrag Lučić (DSS) je pitao kolika je vrednost uloga lokalne samouprave i odbio odgovor da procena o tome još nije izvršena. Još neki odborncii su imali primedbi i tražili da čitav postupak bude javan, a traženi su i podaci o stranom ulagaču.

Osnivanje zajedničke firme podrazumevalo bi da bi ona, dok se toplana ne izgradi, odmah preuzela i sve poslove grejanja. Sada je proizvođač toplotne energije AD "Lepenka", a distributer je JKP "7. oktobar" pa, pošto je izvesno da za ovu sezonu toplana neće biti izgrađena, odbornik socijalista i predstavnik JKP "7. oktobar" Ivica Brzak ukazao je da se što pre mora pristupiti ugovaranju sa "Lepenkom".

Opozicioni odbornici su istakli stav da Novom Kneževcu jesu potrebna ulaganja u toplanu i kanalizaciju, ali da neće dati podršku za ona pitanja na koja još nemaju jasnih odgovora.

Jedan od suvlasnika slovačke firme koja namerava da investira u gradnju gradske toplane u Novom Kneževcu Libor Bronček podsetio je na potpisan sporazum o saradnji sa opštinom Novi Kneževac, kao i zainteresovanost za ulaganje na srpskom tržištu. Slovačka firma ima 160 zaposlenih i godišnji promet od oko dve milijarde dinara, a Bronček je rekao da bi izgradnja moderne toplane bio samo prvi korak, te da je cilj da se popravi toplovodna mreža i podstanica i da se korisnicima pruži kvalitetna usluga, a da se ulaganja kad tad moraju otplatiti.

Studiju opravdanosti izgradnje toplane, koju su uradili stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP iz Beograda, Bronček je ocenio kao veoma kvalitetnu, ali je istakao da zbog zajendičkog ulaganja treba precizirati pravni položaj obe strane, a da je dogovoreno da se pre konačne odluke urade tehnička i ekonomska analiza projekta CIP-a.

 Kikindske 21.08.2006 - M. Mitrović


Pomoć u kući

Klub za stare u Novom Kneževcu.


U okviru projekta "Na kućnom pragu" Centra za socijalni rad sa domskim odeljenjem u Novom Kneževcu otvoren je Klub za stare. Prostorije za delatnost Kluba uređene su u objektu Doma za stare, gde će se za najstarije sugrađana i štićenike doma, jednom mesečno, organizovati prigodni kulturno-zabavni programi.

Projekat "Na kućnom pragu" pomogao i podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku. Ciljna grupa su osobe starije od 65 godina koje žive same ili u dvočlanom staračkom domaćinstvu. Realizacija ovog projekta trebala bi da doprinese poboljšanju kvaliteta uslova života u starosti, kao i razvijanju vaninstitucionalnih oblika zaštite.

Aktivnost na realizaciji projekta započeta je početkom jula i sada je u toku prikupljanje podataka i anketiranje potencijalnih korisnika uz pomoć mesnih zajednica, udruženja penzionera i aktiva žena. Pored prikupljanja informacija za pravljenje baze podataka, sprovešće se aktivnosti za izbor i edukaciju geronto-domaćica koje će starijim sugrađanima pružati pomoć u održavanju higijene stana, održavanju domaćinstva, odevnih predmeta i posetljine, organizovanja poseta lekaru i drugih potreba. U Srpskom Krsturu je već počelo pružanje usluga ostarelim licima na održavanju kuća i dvorišta.

Direktor Centra Radivoj Dragić, koji je u menadžer projekta, kaže da je oko 120 potencijalnih korisnika staračkih domaćinstava, koji ne mogu samostalno da se staraju o sebi i svom domaćinstvu, te im je neophodna pomoć. Projekat traje 11 meseci, a pored podrške iz Pokrajine, kao partneri uključeni su Opštinsko udruženje penzionera i lokalna samouprava opštine Novi Kneževac.

Kikindske 414 | 14.08.2006.  M. M


Važno je da stalno trza

Neobično pecanje u Srpskom Krsturu.


U Srpskom Krsturu deca pecaju i na prilično neoubičajenom mestu, kraj hidrofora izvorišta mesnog vodovoda. Tu se voda skuplja i dalje otiče prema glavnom kanalu, a mališani koriste priliku da odmah kraj hidroforske kućice zabace udicu.

Na pecanju smo zatekli učenika petog razreda osnovne škole Ljubomira Tobdžića, koji veli da mu bolje mesto za pecanje nije potrebno. Pristup ovom pecaroškom mestu gde ima sitne ribe je dobar, a Ljubomir je zadovoljan ulovom od dve tri ribice dnevno.

- Za pecanje kraj hidrofora ne treba mi dozvola. Meni je važno da ovde plovak stalno trza, pa mi je interesantno da na pecanju provodim slobodno vreme - kaže Ljubomir.


Kikindske 413 | 09.08.2006. M. Mr.


Igre sve do "Somijade"

Manifestacija "Leto u Srpskom Krsturu".


Skoro mesec dana trajaće "Leto u Srpskom Krsturu", zabavna manifestacija koja se tradicionalno organizuje u ovom mestu novokneževačke opštine, sa malo para ali uz dosta dobre volje i entuzijazma. Manifestacija je počela 21. jula "Igrama bez granica", a na završetku - 26. avgusta priređuje se "Somijada".

Kulturno umetničko društvo "Milan Ajvaz" i Mesna zajednica Srpski Krstur raznovrsnim kulturnim, zabavnim i sportskim programima nastoje da animiraju što više mladih. Folkoteka, izbor za mis i mistera među klincima i klincezama, rok veče, kao i turniri u basketu, odbojci na pesku, igri "između dve vatre", malom fudbalu, stonom tenisu, pikadu i nadvlačenju konopca odvijaće se u naredsnih mesec dana, a svoje umeće predstaviće i članovi Džudo kluba "Zmaj".

Priredbe se održavaju na terenima, u dvorištu Osnovne škole i što je najvažnije njihova organizacija nije skupa, pa mladi i meštani, ne samo Srpskog Krstura nego i okolnih naselja, učešćem ili podrškom iz gledališta upotpunjuju slobodno vreme i uživaju u dobroj besplatnoj letnjoj zabavi. Za završetak letnje zabave biće priređena "Somijada", sa takmičenjem kulinara u kuvanju riblje čorbe u kotlićima.

Kikindske 412 | 01.08.2006. Milorad Mitrović


Jul 2006


Tri svadbe u istom danu.

Veseli tropski vikend u Đali na severu banata.


U severnobanatskom mestu Đala tropski vreli vikend protekao je u veselju, kakvo do sada nije zabeleženo u istoriji sela. U istom danu, u subotu posle podne, priređena su tri venčanja!
Pred matičarem Svetozarom Zakićem, a potom i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi venčali su se najpre blizanci Emil i Igor Tomas, koji su sa mladama Biljanom Grujić iz Krupnja i Svetlanom Kovačević iz Novog Sada na svečanost stigli fijakerom.

Na svadbi Tomasovih, pod šatrom, veselilo se oko 300 gostiju. Blizanci Emil i Igor odrasli su u Đali, u istom danu završili su studije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu desetkama, a sticajem okolnosti, u istom danu stali su i na "ludi kamen".

Njihovi roditelji, otac dr Valter Tomas koji je rodom Asirac iz Iraka i majka Nada, u Đalu su došli pre 22 godine, a svi zajedno su veoma cenjeni u najsevernijem selu Banata, okolnim mestima novokneževačke opštine, pa i šire. Domaćinsko slavlje priređeno je u Đali pod šatrom za 300 gostiju. Kako su mladi doktori Emil i Igor, koji sada rade i stanuju u Novom Kneževcu, uzgred i vrsni muzičari i imaju svoj svadbarski bend "Krik", štimung je bio izuzetan, pošto su goste zabavljali Tamburaški orkestar "Lale" iz Novog Kneževca i bendovi iz više vojvođanskih mesta.

- U Đali se godišnje venčava osam do devet bračnih parova, što mladih što starijih, ali prvi put se desilo da sam u istom danu imao venčavanje blizanaca i njihovih nevesti, a pola sata kasnije bilo je još jedno venčanje - kaže matičar Svetozar Zakić.

Venčavanje blizanaca Tomas i njihovih nevesti u đalinskoj crkvi po pravoslavnom običaju obavili su mesni paroh Dušan Kostrešević i nekadašnji sveštenik u Đali, sada na službi u Bašaidu, Milenko Savić.

Pored dvostrukog slavlja u porodici Tomas, veliko interesovanje meštana bilo je i za treće venčanje obavljeno u subotu u Đali. Ljubiša Rajić iz Đale za svoju životnu saputnicu odabrao je Dragu Nikolić iz Novog Kneževca.
 

Kikindske 412 | 31.07.2006 M.Mitrović


Želimir Holod najbolje pevao

Susret pevača amatera u Đali.

U Đali je proteklog vikenda održano tradicionalno takmičenje pevača amatera narodne muzike - "ĐAMUS". U organizaciji Mesne zajednice i Fudbalskog kluba "Graničar" iz Đale, na manifestaciji "Đalinski muzički susreti", koja je upriličena 35. put, u toku dve večeri nastupilo je 16 pevača amatera iz Kikinde, Čoke, Sanada, Srpskog Krstura, Niša, Đale, Novog Kneževca i Sente, a u mesnoj kafani "Daka" nastupe pevača pratilo je preko 300 posetilaca iz Đale i okoline.

Najviše aplauza i najbolje ocene žirija i publike pobrao je đalinski zet Želimir Holod iz Niša. Njemu je pripalo prvo mesto i novčana nagrada od 10.000 koju je obezbedila Skupština opštine Novi Kneževac. Drugo mesto i novčanu nagradu od 7.000 dinara, dar Mesne zajendice Đala, osvojio je Radomir Šefer iz Sanada. Treće mesto pripalo je Iliji Milanovu iz Novog Kneževca, kome je pripala nagrada od 5.000 dinara FK "Graničar".

- Rođeni sam Sarajlija, oženjen Đalinkom, pa iako živimo u prilično udaljenom Nišu, dosta često dolazimo u zavičaj supruge Hajnal. Uz posao u vojsci iskusan sam pevač i sa "Duo bendom" nastupam u niškim lokalima. Dva puta sam do sada osvajao treće mesto, a ovoga puta radujem se što sam pridobio naklonost publike i pobedio - kaže Želimir Holod.



Kikindske 411 | 24.07.2006. Milorad Mitrović

 



PROPAST POLJOPRIVREDNIH FIRMI U OPŠTINI NOVI KNEŽEVAC



Više poljoprivrednih preduzeća u novokneževačkoj opštini je zapalo u nezavidnu situaciju, da su i poverioci u velikoj meri od njih „digli ruke”. U situaciji kada Trgovinskom sudu Zrenjanin nema ko da plati takse za pokretanja stečajnih postupaka, na poslednjoj sednici Skupštine opštine Novi Kneževac rebalansom opštinskog budžeta predviđeno je da se u tu svrhu izdvoji 600.000 dinara, kako bi se stečajevi otvorili u tri firme.

Komisija za poljoprivredu Skupštine opštine Novi Kneževac, sa predsednikom Brankom Stanimirovim na čelu, sagledala je stanje u poljoprivrednim firmama i predložila da se stečajni postupci otvore u Zemljorandičkoj zadruzi „Banatsko Aranđelovo” iz Banatskog Aranđelova, DPP „9. oktobar” iz Srpskog Krstura i DPP „Spasoje Stejić” iz Novog Kneževca.

U ZZ „Banatsko Aranđelovo” uslovi za pokretanje stačeja stekli su se još pre nekoliko godina, ali upravo zbog toga što je račun firme blokiran, a nema ko da plati takse i troškove pokretanja postupka Trgovinskom sudu, agonija traje predugo. Neizmirenih obaveza ima prema AD „Mlin Novi Kneževac” 4,9 miliona dinara, oko tri miliona dinara duguje se za neplaćene poreze i doprinose na plate i porez na promet, dug prema zrenjaninskom „Dijamantu” je oko 400.000, kikindskom „Agrosemenu” oko 500.000 i novokneževačkoj „Alevi” 252.000 dinara. Zadruga nema ozbiljnijih potraživanja, osim tekućih po osnovu zakupa za pojedine prostorije i objekte.

U državnoj svojini ZZ „Banatsko Aranđelovo” raspolaže sa zadružnim domovima u Banatskom Aranđelovu i Podlokanju i 36 hektara poljoprivrednog zemljišta, a u društvenoj svojini ciglanu u banatskom Aranđelovu, hangare za poljoprivredne mašine i podna skladišta, doradni centar sa sušarom u Podlokanju, dve stočne vage i mašinskom radionicom.
Račun ZZ „Banatsko Aranđelovo” je u neprestanoj blokadi od početka novembra 2001. godine i prema rečima v. d. direktora Ratka Radakovića, koji je ostao i jedini zaposleni u firmi, to predstavlja najveću prepreku, za bilo kakav pokušaj ozdravljenja Zadruge.

- Insistirali smo na pokretanju stečaja još pre četiri i po godine, ali od strane najvećeg poverioca AD „Mlin Novi Kneževac”, pa i tadašnjeg opštinskog rukovodstva nije bilo razumevanja. Tada je bilo mogućnosti da se stanje u Zadruzi konsoliduje, ali sada će krajnje rešenje biti likvidacija - kaže Radaković.

Okosnica nekada moćnog novokneževačkog Kombinata „Spasoje Stejić”, Ekonomija „Veliki salaš” takože je u rasulu, mada je pre nekoliko godina izišla iz stečaja. Od raspoloživog kapitala 97,3 odsto je društveni i 2,7 odsto akcionarski, a bivše ugledno imanje propalo. Ukupni dugovi „Velikog salaša” iznose preko 80 miliona dinara, a propušteni su i rokovi za izmirenje obaveza nastalih po prinudnom poravnanju. Račun je u neprekidnoj blokadi od decembra 2005. godine, pa se izlaz vidi u ponovnom stečaju.

„Veliki salaš” ima oko 380 hektara zemljišta u društvenom vlasništvu, od čega je 310 pod zalivnim sistemom, a državni deo oranica od oko 1.700 hektara, vraćen je u posed državi i neobrađen se nalazi u parlogu. Nekada ugledna govedarska farma i drugi prateći objekti na imanju su odavno prazni i ojađeni, a od „pokretne imovine” preduzeće raspolaže sa nekoliko nepokretnih rashodovanih traktora, prikolica, priključnim mašinama i pokvarenim autobusom.

U DPP „9.Oktobar” u Srpskom Krsturu, gde se stanje nije popravilo nakon prošlog stečaja, a „ruže odavno prestale da cvetaju”, pre nekoliko meseci je zemlja prodata u bescenje. Pokretanje stečaja se vidi kao mogućnost da se izvrši privatizacija preostalog kapitala. U AD „Graničar” u susednoj Đali Agencija za privatizaicju je raskinula ugovor sa konzorcijumom gazda iz Novog Sada, pa je neugodna uloga v.d. direktora i privremenog zastupnika kapitala pripala Smilji Vuletić. U društvenom vlasništvu je 70 odsto, a mali akcionari imaju 30 odsto kapitala ovog gazdinstva. Sa oko 400 hektara oranice i drugom imovinom, 16 zaposlenih, blokiranim računom i dugovima u iznosu od oko 55 miliona dinara, očekivanja su da će posle prve neuspele privatizacije, naredna možda dati bolje rezultate.

Privatizaciju iščekuje i DPP „Kupusina” iz Novog Kneževca sa stopostotnim društvenim kapitalom, koji obuhvata 450 hektara obradivog zemljišta. Deo državnog zemljišta izdat je u zakup firmi „Ćirić i sin” iz Sakula, ali oni nisu ušli u posed, a tu su još ekonomija sa farmom i pratećim objektima i poslovni prostor u centru Novog Kneževca. Na farmi je 150 krmača i očekuje se 2.000 tovljenika u turnusu. U mašinskom parku „Kupusine” je osam traktora, deset prikolica, kombajn i sve priključne mašine za obradu 1.000 hektara zemlje.

Sa 15 zaposlenih lanjsko poslovanje je bilo pozitivno. Ozbiljniji dug od oko pet miliona dinara je jedino na ime kredita Fondu za razvoj AP Vojvodine, tekuće obaveze se izmiruju, pa firma privatizacija čeka u relativno dobrom stanju. Od poljoprivrednih preduzeća u novokneževačkoj opštini stabilno posluju već privatizovane firme AD „Fidelinka-Agrar” (Bivši DPP „Milivoj Lazin”) u Banatskom Aranđelovu i AD „Tromeđa” iz Majdana, čiji je većinski vlasnik subotička „Fidelinka”, a dobro se drži i Zemljoradnika zadruga „Novi Kneževac” u Novom Kneževcu.

izvor: Dnevnik 14.jul. 2006.god.tekst i foto: M. Mitrović


VIKEND U SEVERNOBANATSKOM ATARU

Na severu Banata u ataru Đale, Srpskog Krstura, Banatskog Aranđelova, Sanada i drugih mesta kombajni hvataju zalet. Ječam je uglavnom već ovršen, pa su pali i prvi otkosi na pšeničnim poljima. Nisu baš svi kombajni u punom pogonu, jer pojedinim moćnim mašinama majstori još zatežu šrafovi i remenje, a čeka se i da mlinari krenu sa prijemom i skladištenjem hlebnog zrna.

Žeteocima vrućina ne smeta, jer ubiranje letine oduvek je bio mukotrpan posao koji ne trpi odlaganje. Šega je čak poželjna, da bi se pšenica bez sušenja mogla skladištiti. Malo je onih paora koji imaju uslova da žito, kao nekada čuvaju na tavanima i ambarima. Zemljoradnici Miroljub Jakovljev i Sava Žeravica, koje smo u subotu zatekli u žetvi u ataru Đale u društvu mlađanog dečaka iz komšiluka Velimira Lakića, vele da poučeni lošim iskustvima iz ranijeg perioda najradije bi žito smestili na tavan.

Nezadovoljni su cenom od devet dinara za kilogram, koju su ponudili mlinari, za što je kako smatraju najvećim delom kriva i država, zbog neodgovarajuće politike prema poljoprivredi i pšenici kao strateškom proizvodu sa ovdašnjih njiva.

- Cena je niska u odnosu na stvarne troškove, tako da će nam kao i mnogo puta do sada ostati samo da mlatimo praznu slamu – veli Miroljub Jakovljev (64). – Čujem da je iz uvoza pšenica mnogo skuplja, pa ne razumem zašto treba uvek potcenjivati naš trud. Pod pšenicom imam tri katastarska jutra i kako vidim prosečno je rodilo oko dve i po tone po jutru. Kada se podvuče crta, ispada da će nama ostati samo slama. Vrtimo se u začaranom krugu, jer i baliranje slame nije jeftino, a opet treba nam prostirka za stoku, gde takođe računice nisu u našu korist. Mlinari, mlekari i svi ostali prerađivači gotovo po pravilu, i kada rodi i kada ne rodi, uvek gledaju da nas prevedu žedne preko vode.

Rod skroman osrednji, a računica nikakva. Kombajneri su u vreme žetve najtraženiji ljudi. U kratkom predahu kada je sunce već visoko odskočilo i samo sat nedostajao do podneva, kombajner Miroslav Lagundžin iz Srpskog Krstura, ne žali se na vrućinu. Vešto upravlja mašinom „nju holand” i ne smeta mu angažman u ataru Đale, bez obzira na večito rivalstvo Đalinaca i Krsturaca, koji najčešće imaju useve u ataru oba mesta.

Stari Đalinac Sava Žeravica (78) kome je jedan od sinova ostao na selu, drugi živi u Novom Sadu, ali u zavičaj često navraća, pa kada treba i zasuče rukave.
- Da Cane iz Novog Sada nije zalegao, da na kredit kupimo novi traktor, ne znam kako bi uopšte mogli raditi. Čini mi se da bi sve stalo. Nije lako opstati na selu, posebno paorima sa malim imanjima i neopremljenim mehanizacijom – kaže Žeravica, iščekujući da kombajner završi posao na Miroljubovoj i pređe na njegovu parcelu.

Prašina se između lenija vije za traktorima, letnjim putevima čijem održavanju bi se mogla posvetiti veća pažnja, pa bi se lakše i prolazilo u sezoni radova i ubiranja letine. Iz hladovine ispod traktorske prikolice, na moćne zahvate kombajna kroz njivu zrelog žita, pogled rashlađen pivom, kolom ili običnom vodom je najizoštreniji.
Tamo gde prođu kombajni, ne treba dugo čekati da se pojave traktori sa balirkama. Dušan Ignjatov, upravlja „fergusonom” i balirkom, u vlasništvu Dobrivoja Utornika, a njiva i slama su Dragana Lancoša. Na trenutak zastaje da zategne šrafove i promeni klupko sa vezivom. Sve je pod potpunom kontrolom.

- Trebalo je još juče da posoa na ovoj njivi bude završen, ali se presa nešto pokvarila - jada se Ignjatov. – Žetva je malo zakasnila, ali nadam se da ćemo nadoknaditi zaostatak. Vreme baš nije išlo na ruku, jer je pšenica naglo sazrela, pa ima i dosta smežuranih zrna. Više od dve decenije radio sam u ovdašnjem Poljoprivrednom gazdinstvu „Graničar” koje je propalo, tako da se treba laćati drugog posla. Niko na selu ne beži od posla, ako je iole isplativ.

Posla u ataru Đale laćaju se i vikendaši, koji ovamo dolaze iz Novog Sada u zavičaj ili u tazbinu. Pomoć onih koji žive u gradu, a češće navraćaju u selo uvek je dobrodošla, baš kao i ona u suprotnom smeru. Dragoslav Kuljić iz Novog Sada veli da mu je supruga Jelena rodom iz Đale, pa red je da se poslovi na paranju začinske paprike obave na vreme. Dragoslav za upravljačem traktora, a tašta Milica Jablanov kroz redove paprike vodi špartač. Na tri katastarska jutra paprika je nejednako nikla, ali dobro napreduje i obećava. Posle ovog paranja, zahteva i zagrtanje, odnosno punu negu, pa će valjda biti i crvenih plodova i fino mlevene aleve paprike za zapršku.

 izvor: Dnevnik: 10.jul.2006.god. tekst: M. Mitrović


AMTERI IZ SRPSKOG KRSTURA FOLK FESTIVALU U NEMAČKOJ

 DOSTOJNO PREDSTAVILI SRBIJU 

Članovi KUD-a «Milan Ajvaz» iz Srpskog Krstura, u opštini Novi Kneževac, dugo će pamtiti trodnevni boravak u Nemačkoj. Nastupili su na prestižnom Međunarodnom folk-festivalu u Kotbusu.

  - Na ovom, šestom festivalu predsatvilo se oko 400 amatera iz 15 zemalja- priča Popv Luka, umetnički rukovodila+c KUD «Milan Ajvaz». – U grad udaljen stotinak kilometra od Berlina doputovale su folklorne grupe i orkestri iz Grčke, Irske, Kanade, Koreje, Poljske, Rusije, Ukrajine, Indije, Španije, Hrvatske...Dostojno smo predstavili folklorno blago Srbije. Na glavnoj priredbi pripalo nam je pola sata programa. Predsatvili smo se igrama iz Banata, Leskovca, i okoline Bosilegrad, kao i vlaškim igrama.

Trodnevni boravak u Nemačkoj i nastupi u Kotbusu, Lubenau i Burgu ostaće na u neizbrisibom sećanju. Posebno ćemo pamtiti susret sa našim zemljacima na privremenom radu u Nemačkoj i Austriji.

   Popov napominje da su Krsturci bili u Nemačkoj zahvaljujući posredništvu bračnog para Lukić Milutina i Vesne, iz Beograda

 Izvor: Večernje Novosti, 1. jul 2006. god.


Jun 2006


 Snovi i sećanja


U Narodnom muzeju prošlog petka otvorena je izložba slika Milene Gligorin, koja se amaterski bavi slikarstvom već 30 godina. Na izložbi pod nazivom "Snovi i sećanja" predstavljeno je 42 ulja na platnu, tempere i nekoliko slika na svili.

Milena Gligorin je rođena 1935. godine u Srpskom Krsturu. Završila je učiteljsku školu i, kao nastavnik razredne nastave, provela je radni vek u osnovnim školama u Mokrinu i Kikindi. Izloženi radovi nastali su u poslednjih 12 godina. Interesantan podatak je da je Milena Gligorin kćerka Luke Nadlačkog, prvog upravnika kikindskog Narodnog muzeja.
 

  izvor: Kikindske  27.06.2006.


Izvorni običaji

Manifestacija u Srpskom Krsturu

Kulturno-umetničko društvo "Milan Ajvaz" iz Srpskog Krstura bilo je domaćin petog "Festivala folklora". Festival je okupio preko 200 učesnika kulturno-umentičkih društava iz Sanada, Čoke, Subotice, Krčedina, Kanjiže, Novog Kneževca i opštine Gradsko iz Makedonije. Na otva-ranju manifestacije u ime organizatora dobrodošlicu su poželeli predsednik Saveta MZ Srpski Krstur Radovan Jančić i umetnički rukovodilac KUD-a "Milan Ajvaz" Luka Popov.

- Organizator manifestacije je KUD "Milan Ajvaz" ali u ulozi domaćina su svi meštani - naglašava Luka Popov. - Srpski Krstur je geografski nekako skriven na krajenjem severu prostrane banatske ravnice, ali su meštani otvorenog srca tradicionalno gostoprimljivi i zato nam rado u goste dolaze učesnici iz vojvođanskih mesta pa i inostranstva. Naši ansambli često odlaze na gostovanja, pa smo tako nedavno bili na festivalu folklora u Nemačkoj a spremamo se da idemo za Bugarsku.

Od učesnika iz Srpskog Krstura nastup na "Festivalu folklora" imali su mališani iz zabavišta "Maslačak", prvi put predstavila se pevačka gru-pa pod vođstvom Marijane Marjanov, a prvi folklorni ansambl premijerno je u prepunoj sali Doma kulture izveo lazaričke običaje i igre iz Pčinjskog okruga u koreografiji Ljubomira Vujičina i umetničkog rukovodioca Luke Popova.

Kvalitetan višečasovni program bio je u ritmu izvornih običaja i folklora, a takođe i u druženju učesnika.
 

 

  izvor: Kikindske 27.06.2006.M. Mitrović.


ЗАВРШЕНИ РАДОВИ НА ДОМУ МЛАДИХ У СРПСКОМ КРСТУРУ 

ДО КРАЈА ЛЕТА И КАПЕЛА

Раде само незапослени мештани

Адаптација бившег Ватрогасног дома у Српском Крстуру је завршена, тако да ће мали матуранти 17. јуна бити први корисници Дома младих "Душан Јанчић Курта". Највећи донатор била је Компанија "Тоза Марковић" из Кикинде са 5.000 евра, а незапослени мештани су, на основу уговора о раду, радили на адаптацији.

- Ангажовано је петнаестак радника разних профила, од електричара, столара, зидара, керамичара...Сви су из Српског Крстура, а трошкови радне снаге неће премашити износ од 200.000 динара, каже председник Савета МЗ "Српски Крстур" Радован Јанчић.

У складу са процесом рада у АД "Тоза Марковић" мозаик за Дом младих у Српском Крстуру биће израђен ове јесени.

Акција изградње села још увек траје. Радови на изградњи капеле су почели, такође уз ангажман незапослених сељана. Према процени ова инвестиција неће премашити износ од 1,5 милиона динара, а део материјала је већ обезбеђен. До краја лета капела ће бити саграђена.

Савет је формирао Комисију за изградњу капеле, на челу са Душаном Илкићем. Комисију чине верници православне, католичке и адвентистичке вероисповести. Током десетак дана чланови су обишли село и прикупили помоћ за изградњу капеле у виду добровољних прилога вредну 115.000 динара. Неки мештани су најавили да ће накнадно дати прилоге, а електричари Војин Марјанов и Јожеф Рице ће свој део посла одрадити бесплатно. 

З.У. 

 извор: новокнежевачке новине јун 2006


КУД "МИЛАН АЈВАЗ" НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ ФОЛК-ФЕСТИВАЛУ У НЕМАЧКОЈ

ЗА ПАМЋЕЊЕ

Наступ у конкуренцији 15 земаља, са око 400 учесника

КУД-а "Милан Ајваз", 26 чланова ансамбла, део управе и оркестар, боравио је од 25. до 29. маја на Међународном фолк фестивалу у Немачкој који се одржавао три дана на више места у околини града Cottbusа, стотинак километара јужно од Берлина.
Одлазак наше фолклорне групе организовали су и уговорили Милутин и Весна Лукић из Београда, као власници агенције " Vendita collegium folklorum" који су све време пратили ансамбл.
Група је пошла 23. маја у преподневним сатима. Са руководством пута је договорено да се у току одласка обиђу и упознају знаменитости Будимпеште, Сент Андреје, Минхена и Берлина. Тако је и било. Иако је пут био прилично напоран, фолклорци нису крили задовољство што се упознају са знаменитостима и лепотама градова. У место одредишта - Бург, петнаестак километара од Cottbusа стигли смо у поподневним сатима 25. маја. Смештени смо у просторијама школе у природи, у заиста пријатном амбијенту, заједно са фолклорном групом из Грчке.
На Шестом интернационалном фестивалу сјатило се око 400 учесника из 15 земаља Европе, Азије, Африке и Америке. Наш ансамбл је, наравно, представљао Србију а биле су присутне и фолклорне групе из Немачке, Албаније, Грчке, Ирске, Канаде, Кореје, Хрватске, Пољске, Португалије, Русије, Украјине, Шкотске, Шпаније и Индије. Требало је доживети шаренило ношњи и боја, језика, покрета и музике.
Првог дана Фестивала два наступа су била у месту Lubbenau, и то (после дефилеа улицама) у поподневним и вечерњим сатима са програмом од 15 минута, а након програма уприличен је величанствен ватромет. Наши играчи су били веома запажени, поготово током дефилеа, тако да су специјално били снимани за немачку РББ-1 Радио-телевизију.
Крстурски фолклорци су за овај Фестивал припремили полусатни програм: игре из Баната, влашке игре, игре из Лесковца и Босилеградског крајишта. Наравно, сви наступи су пропраћени громким аплаузом публике, вероватно из још једног разлога - представници Србије су се први пут појавили и учествовали на Фестивалу.
Другог дана боравка организован је наступ у Бургу, такође уз дефиле и поподневни наступ од получасовног програма. Ноћни ватромет је и овог пута био посебан доживљај.
Трећег дана фестивала наступи од по 15 минута уприличени су под кровом највећег аква-парка у Европи "Tropical Islands", на шездесетак километара од Бурга, код места Краусник. Био је то посебан доживљај и релаксација за све учеснике Фестивала пошто су се освежили и купали у базенима.
У току повратка, група фолклораца је посетила Дрезден и Беч.
Сви су са овог путовања понели најлепше утиске, купили по неку ситницу за успомену или поклон и наравно радовали се што су могли да се сликају и друже са Индијцима, Канађанима, Кореанцима,... свим учесницима Фестивала, које нису могли срести на предходним путовањима и смотрама. Пуни смо позитивних коментара. Уживали смо у лепотама поменутих градова, уживали док смо играли на лепо уређеним и аранжираним сценама и поред променљивог и хладног времена које нас је пратило током пута.
Зато се још једном захваљујемо свима који су помогли у финансирању дела трошкова превоза, а нарочито родитељима наших фолклораца.
Задовољни су и Милутин и Весна Лукић, понашањем и наступом нашег ансамбла, те предлажу да нас идуће године поведу на даљи пут, на Фестивал фолклора у Шпанију.
Страсно то желимо, али ће све, ипак, зависити од могућности.

Лука Попов,
уметнички руководилац КУД-а

извор: новокнежевачке новине јун 2006


КИОСК, ЧЕСТА МЕТА ЛОПОВА У СРПСКОМ КРСТУРУ

 ПАВЛИЦЕ НА УДАРУ 

Киоск Жељка и Мире Павлице у центру Српског Крстура био је у кратком временском интервалу четири пута мета лопова. Власници се надају да ће ове недеље формирано одељење полиције утицати на њихове нежељене "клијенте". Надају се да ће одахнути од насртаја лопова.

- Ми измиримо обавезе према држави, а када она треба да нас заштити држава затаји. Проваљују увек исте особе, покупе робу и још направе штету на киоску, па после провале плаћамо и поправку. Цигарете носимо кући да штета не буде већа, озлојеђено каже Мира Павлица.

 З.У.

 извор: новокнежевачке новине јун 2006


ОТВОРЕН ДОМ МЛАДИХ У СРПСКОМ КРСТУРУ

 У ЗНАК СЕЋАЊА НА ДУШАНА ЈАНЧИЋА

Спомен плочу открили др Јанош Талпаи, председник самоуправе Уј Сентивана, и председник општине др Величковић

У присуству породице Душана Јанчића, председника општине др Предрага Величковића, покрајинске посланице Чиле Боршош, представника локалне самоуправе Новог Кнежевца и Уј Сентивана (Мађарска), као и бројних мештана у Српском Крстуру је крајем прошле недеље свечано отворен Дом младих "Душан Јанчић Курта". Родни Српски Крстур се на тај начин одужио бившем председнику СО Нови Кнежевац, народном посланику и једном од директора у Компанији "Тоза Марковић" у Кикинди, преминулом пре три године.

- Одлуком Скупштине МЗ овај Дом ће носити име Душана Јанчића, који ће на тај начин и у будућности бити са нама. Одужујемо му се за све што је урадио, градио и иза себе оставио, реако је том приликом председник Савета МЗ Радован Јанчић.

Адаптација бившег Ватрогасног дома у селу трајала је два месеца. Захваљујући размевању и  помоћи Компаније "Тоза Марковић", Скупштине општине Нови Кнежевац, ЈКП "7. октобар" и ЈП "Дирекција за изградњу града" објекат је реновиран у кратком року.

Спомен плочу на Дому младих открили су председник локалне самоуправе Уј Сентивана др Јанош Талпаи и председник општине др Величковић. Локална самоуправа Уј Сентивана и др Талпаи су на плочи на мађарском језику "урезали": " У знак сећања на Душана Јанчића, који је радио у име добросуседских, пријатељских односа оба народа".

- Иако нисмо говорили истим језиком успевали смо лепо да се споразумемо. Одлучили смо да ћемо једни другима помагати, а резултат тога је гранични прелаз Ђала - Тисасисгет, истакао је др Талпаи. - То је велико достигнуће у данашње време, а остварили смо га у сарадњи са Душаном Јанчићем. Без обзира на језик, важно је имати душу, срце и љубав међу људима - то нас покреће.

Јанчићевој старијој кћерки Бранислави је кључеве Дома уручио председник општине др Величковић. Пригодан културно - уметнички програм приредили су чланови КУД-а "Милан Ајваз" из Српског Крстура. Дом су освештали и благословили свештенослужитељи Ђорђе Мишковић, Арсен Виловски и Миломир Миладиновић.                      .

А, први корисници су били мали матуранти из Српског Крстура.

 З.У.

       извор: новокнежевачке новине јун 2006


                                                   Otvoren Dom mladih u Srpskom Krsturu

      Svečanost u Srpskom Krsturu priređena je povodom otvaranja Doma mladih „Dušan Jančić-Kurta” koji je uređen adaptacijom bivšeg Vatrogasnog doma u ovom mestu novokneževačke opštine. U prisustvu meštana, članova porodice prerano preminulog bivšeg predsednika SO Novi Kneževac Dušana Jančića (1954-2003), opštinskih čelnika Novog Kneževca i gostiju iz Uj Sentivana (Novog Sentivana) iz Republike Mađarske, ključ zdanja Doma mladih Branislavi Jančić, ćerki pokojnog Dušana Jančića, simbolično je uručio predsednik novokneževačke opštine dr Predrag Veličković.  

Na zgradi Doma mladih, na inicijativu gradonačelnika Uj Sentivana (Novog Sentivana) dr Janoša Talpaija, lokalna samouprava tog pograničnog mađarskog mesta postavila je spomen ploču u znak sećanja na Dušana Jančića, na kojoj je istaknut natpis da je Jančić radio u ime dobrosusedskih, prijateljskih odnosa oba naroda. Gradonačelnik Uj Sentivana dr Janoš Talpai je podsetio na saradnju koju je započeta pre četiri decenije na sportskom polju, ali da se nastavila i kasnije u vreme kada je Dušan Jančić obavljao dužnost predsednika SO Novi Kneževac. Talpai je naglasio da mu je pokojni Jančić zaista bio prijatelj, da je sa njim bilo zadovoljstvo sarađivati, a da je kao značajan rezultat te saradnje bilo i otvaranje graničnog prelaza Đala-Tisasiget.

 Predsednik Saveta MZ Srpski Krstur Radovan Jančić je podsetio na životni put Dušana Jančića, koji je osnovnu školu završio u Srpskom krsturu, gimnaziju u Novom Kneževcu i Pravni fakultet u Novom sadu. Prema rečima predsednika Saveta MZ Srpski Krstur, Dušan Jančić je skromno počeo svoj radni vek i neverovatno brzo zablistao i bio biran za predsednika Skupštine opštine Novi Kneževac tri puta, a u dva mandata je bio poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Imenom i prezimenom je na svim višestranačkim izborima učestvovao u Srpskom Krsturu i uvek dobijao poverenje meštana koji su ga veoma cenili. Bolest ga je zatekla na radnom mestu jednog od rukovodilaca u AD „Toza Marković” iz Kikinde.  

Odlukom Skupštine MZ Srpski Krstur Dom mladih je poneo ime Dušana Jančića-Kurte. Objekat bivšeg Vatrogasnog doma gotovo od ruševine za dva meseca rada preuređen je u Dom mladih „Dušan Jančić-Kurta”, zahvaljujući pomoći AD „Tota Marković”, SO Novi Kneževac, JKP „7.Oktobar” i JP Direkcija za izgradnju grada Novi Kneževac.

- Poslednji put Srpski Krstur je slavio kada su završeni radovi na izgradnji izbegličkog naselja, kada je obezbeđena digitalna centrala i izgrađena telefonska mreža, a tada se na Dušan Jančić nalazio na čelu novokneževačke opštine – podsetio je Radovan Jančić.  

On je ukazao da se poslednjih desetak godina gotovo ništa u mestu nije gradilo, a da se u toku ovog leta očekuje završetak radova na uređenju zgrade Osnovne škole, asfaltiranju ulica i izgradnji kapele. Povodom otvaranja Doma mladih i postavljanja spomen-ploče Dušanu Jančiću, pored gradonačelnika UJ Sentivana dr Janoša Talpaija i predsednika novokneževačke opštine dr Predraga Veličkovića, učesnicima svečanosti obratila se i poslanik u Skupštini AP Vojvodine i direktorka Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” Čila Boršoš. Obnovljeno zdanje Doma mladih osveštali su sveštenici Srpske pravoslavne crkve, program su priredili folklorni ansambli KUD „Milan Ajvaz”, a maturanti osnovne škole iz Srpskog Krstura prvi su imali matursko veselje u novom, lepo uređenom kutku za mlade.

 

  izvor Dnevnik jun 2006 tekst:M. Mitrović


Uslišeni apeli SO Novi Kneževac

Policijska stanica u Srpskom Krsturu.

Nakon zahteva Komisije za bezbednost Skupštine opštine Novi Kneževac, a na osnovu apela stanovnika Mesne zajednice Srpski Krstur, koji su poslednjih meseci bili izloženi učestalim krađama i narušavanjima javnog reda i mira, Sekretarijat unutrašnjih poslova u Kikindi otvorio je juče u ovom selu policijsku stanicu. Pored ovog, kikindski SUP će u narednom periodu otvoriti još pet policijskih odeljenja i to na području opštine Ada - odeljenje Utrine, na području opštine Senta - odeljenje Gornji Breg, na području opštine Čoka - odeljenje Padej, na području opštine Kanjiža - odeljenje Trešnjevac i na području opštine Novi Kneževac - odeljenje u Banatskom Aranđelovu.

Kako se kaže u saopštenju SUP-a, policijski službenici su u skladu sa bezbednosnom problematikom na terenu prisutni kroz patrolnu delatnost, ali zbog udaljenosti navedenih sela od sedišta Odeljenja unutrašnjih poslova, demografskih parametara, racionalizacije sredstava, približavanja policije građanima, odnosno realizacije Projekta "Policija u lokalnoj zajednici" i stanja bezbednosti, odlučeno je da se uz podršku lokalnih samouprava u navedenim opštinama formiraju i počnu sa radom policijska odeljenja.

Predstavnici mesne vlasti Srpskog Krstura, na nedavnom sastanku sa načelnikom kikindskog SUP-a Dušanom Pašićem, izneli su podatke da skoro ne postoji prazna kuća u selu koja nije opljačkana, a u poslednje vreme na meti lopova su bile i kuće u kojima žive stare osobe. Lopovi kradu sve što nađu - krompir, šunke, meso iz zamrzivača, razne mašine, a iz jedne prazne kuće demontirali su i odneli kompletno kupatilo, ukazano je na sastanku.

Novoformirano policijsko odeljenje u Ruskom Krsturu nalazi se u prostorijama Mesne kancelarije.

 izvor: Kikindske 404 | 08.06.2006.Željko Bodrožić


МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ОТВАРА ПОЛИЦИЈСКА ОДЕЉЕЊА

 СТАРТ У СРПСКОМ КРСТУРУ

Полицијско одељење почело са радом 5. јуна 

У складу са реформом Министарства унутрашњих послова и приближавања полиције грађанима на подручју Секретаријата у Кикинди предвиђено је отварање шест полицијских одељења и то на подручју општина Ада, Сента, Чока, Кањижа и Нови Кнежевац (два одељења).

У понедељак, 5. јуна, са радом је почело полицијско одељење у Српском Крстуру, у просторијама Месне заједнице. Полиција је у селу присутна 24 часа, а према најави командира полиције у Новом Кнежевцу Петра Љубичића очекује се и отварање полицијског одељења у Банатском Аранђелову.

Како се наводи у саопштењу МУП-а полицијски службеници су на терену присутни кроз патролну делатност, али због удаљености села од седишта Одељења унутрашњих послова, демографских параметара, рационализације средстава и приближавања полиције грађанима кроз реализацију пројекта "Полиција у локалној заједници" одлучено је да уз подршку локалних самоуправа започну са радом и полицијска одељења.

извор: новокнежевачке новине јун 2006


Seljaci na udaru lopova
VAPE ZA POLICIJOM

SRPSKI KRSTUR - Izloženi čestim krađama lopova, ali i zbog narušavanja javnog reda i mira, žitelji Srpskog Krstura požalili su se članovima opštinske komisije za bezbednost Novog Kneževca. Predsedniku opštine Predragu Veličkoviću i načelniku kikindskog SUP Dušanu Pašiću ojađeni meštani tog severnobanatskog sela ukazali su da nema prazne kuće koja nije poharana i da lopovi ne prezaju da sve češće nasrću na staračka domaćinstva.

O beskrupuloznosti lopova govori podatak da je iz jedne prazne kuće nestalo kompletno kupatilo. Iako su Krsturci i žitelji Banatskog Aranđelova iz sredstava mesnog samodoprinosa i opštinskog budžeta opremili prostorije za odeljenja policije, plavci nikako da se usele.

izvor:1. jun 2006.  (S. U.)


Maj 2006


MEMORIJAL „BRANKO M. DRAGIĆ ” U KANJIŽI 

Četvrti Memorijalni turnir „Branko M. Dragić” za najmlađe džudiste održan je u znak sećanja na istaknutog džudo majstora iz Novog Sada, zahvaljujući čijem radu je i utemeljen ovaj sport u Kanjiži. Domaćin turnira bio je DŽK Partizan KOT iz Kanjiže, a otvorio ga je olimpijski i svetski prvak Antal Kovač iz Mađarske. Svetski as Kovač osokolio je najmlađe poklonike borilačke veštine, ukzavši da samo marljivim i predanim radom mogu postizati dobre rezultate i osvajati odličja.   

Učestvovalo je 245 takmičara iz naše zemlje i susedne Mađarske, a nadmetanje poletaraca, mlađih i starijih pionira i kadeta odvijalo se na četiri borilišta u sportskoj hali Zavoda „Banja Kanjiža”. Pored poznatih džudo majstora iz Vojvodine najuspešnijim je medalje uručivala i Mira Dragić, supruga pokojnog Branka M. Dragića, koja je bila gost Kanjižana.  

Pobednici po kategorijama – Poletarci: 20 kg Stevan Besu (Zrenjanin), 22 kg Luka Franović (Spartak, Subotica), 25 kg Aleksa Marković (Mladost, Bečej), 28 kg Dragoljub Vasić (Turija), 31 kg Marko Arsenov (Dinamo, pančevo), 34 kg Milan Kajganić (Dinamo), 38 kg Daniel Buš (Obudas, Mađarska), 42 kg Dejan Nimeshajm (Partizan, Kikinda), 50 kg Nemanja Dulić (Spartak), +50 Mladen Bulja (Dinamo). Poletarke: 20 kg Andrea Stojadino (Dinamo), 22 kg Kinče Mihalovič (Domasek, Mađarska), 25 kg Sabina Katona (Domasek), 28 kg Kinga Balog (Domasek), 31 kg Silvija Janović (Bačja, Sombor), 38 kg Milica Momirov (Dinamo), 43 kg Jelena lijin (Dinamo).  

Mlađi pioniri: 27 kg Marko Kolarov (Slavija, Novi Sad), 30 kg Dejan Đorđević (Bački Jarak), 34 kg Aleksandar Janković (Bački Jarak), 38 kg Dimitrije Vojvodić (Partizan, Kikinda), 42 kg Drago banjac (Varadin, Novi Sad), 46 kg Božo Elezović (Partizan), 50 kg Ivan Đurovka (Varadin), 55 kg Nemanja Kovač (Bačka), +60 Stefan Dizdar (vrbas). Mlađe pionirke: 28 kg Anita Sakal (Proleter, Zrenjanin), 36 kg Anđela Došljen (Bački Jarak), 40 kg Dragana Matijević (Temerin), 52 kg Ana Vadas (Partizan KOT, Kanjiža), +56 kg Marina Babić (Zrenjanin, Zrenjanin). 

Stariji pioniri: 34 kg Nikola Zeremski (Proleter), 38 kg Predrag Nikolajević (Dinamo), 42 kg Đula pal (Budimpešta), 46 kg Slavko Erkić (Kanjiža, Kanjiža), 50 kg Zoltan Surok (Baja, Mađarska), 55 kg Andrej Sakal (Proleter), 60 kg Ivan ostojić (Dinamo), 66 kh Boris nemet (Bačka), +66 Kosta Kijin (Dinamo). Starije pionirke: 44 kg Tijana Milanović (Varadin), 48 kg Tijana Aracki (Proleter), 52 kg Edina Vedelek 8Baja), +63 Tijana Šormaz (Zmaj, Srpski Krstur).  

Kadeti: 50 kg Dragan Mitrović (Partizan, Beograd), 60 kg Nikola Lemić (Bačka), 66 kg Marko Sabadoš (Bačka), 73 kg Edvard Čorba (Partizan, Kikinda). Kadetkinje: 48 kg Tijana Aracki (Proleter), 52 kg Bojana Atanacković (Zrenjenin), 63 kg Milica Šešević (Bačka), 70 kg Biljana Krstin (Zmaj).  

Dnevnik: 10.05.2006 M. Mitrović


МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ ФИНАНСИРА САНАЦИЈУ ШКОЛЕ У СРПСКОМ КРСТУРУ

 ДО КРАЈА ГОДИНЕ У НОВОМ РУХУ

 Радови вредни 2,61 милиона динара  

 МЗ "Српски Крстур" је финансирала израду елабората за санацију зграде Основне школе у селу. Према речима председника Савета МЗ Радована Јанчића захваљујући изузетном ангажману члана Општинског већа за образовање Илдико Пурић, председника Општинског одбора ДСС -а Миодрага Лучића и директорке Основне школе "Јован Јовановић Змај" Чиле Боршош радови на санацији ће бити реализовани етапно, до краја ове године.

- Елаборат је одобрило Минситарство просвете и спорта, на челу са Слободаном Вуксановићем. Министарство ће до краја године укупно издвојити 2,61 милиона динара за санацију санитарних чворова, фискултурне сале, подова, уређење учионица и фасаде школе, каже Јанчић, додајући да се Боршошова већ ангажовала око уређења фискултурне сале.

 З.У.

извор: новокнежевачке новине мај 2006


UGROŽENI MEŠTANI SRPSKOG KRSTURA I NASELJA NOVOKNEŽEVAČKE OPŠTINE



Opštinska komisija za bezbednost Novog Kneževca na zahtev mesne zajednice Srpski Krstur razmatrala je problematiku sa kojom se nose žitelji ovog mesta, suočeni sa sve učestalijim krađama i narušavanjem javnog reda i mira. Na sednici Opštinske komisije za bezbednost, kojom je predsedavao predsednik novokneževačke opštine dr Predrag Veličković, učestvovali su načelnik SUP Kikinda Dušan Pašić i načelnik OUP-a Novi Kneževac Petar LJubičić, kao i predstavnici mesnih zajednica Srpski Krstur, Banatsko Aranđelovo i Đala.

- Skoro da ne postoji prazna kuća u selu koja nije opljačkana – ukazao je predsednik Saveta Mesne zajednice Srpski Krstur Radovan Jančić. - Pored praznih kuća u poslednje vreme na meti lopova su i kuće u kojima žive stara lica. Lopovi kradu sve što nađu, krompir, šunke, meso iz zamrzivača, razne mašpine, a iz jedne prazne kuće demontirali su i odneli kompletno kupatilo.

Jančić je predočio kategoričan zahtev Saveta MZ Srpski Krstur za formiranje odeljenja policije u ovom naselju.
Nasrtaji kradljivaca na imovinu meštana Srpskog Krstura su učestale, pa prema rečima Jančića, stiče se utisak da je reč o organizovanim lopovskim banadama, koje odnose sve što im dođe pod ruku, od onoga što nađu u kućama, pa do dragocenosti.

Iz sredstava mesnog samodoprinosa i pomoć opštinskogh budžeta, u Banatskom Aranđelovu su nedavno opremljene prostorije za policijske stanice i Srpskom Krsturu i Banatskom Aranđelovu, ali meštani nikako da dočekaju da stalna odeljenja policije počnu da rade. Smatra se da bi stalno prisustvo policije u ovim selima doprinelo da imovina meštana bude zaštićena i da se poboljša bezbednosna situacija.

Načelnik SUP Kikinda Dušan Pašić obrazložio je da su Ministratsvu unutrašnjih poslova Srbije dostavljeni predlozi za otvaranje ovih i drugih odeljenja na području Severnobanatskog okruga, a da su prepreka za njihovo formiranje i otvaranje skromna sredstva u republičkoj kasi. Pašić ukazuje da nisu dovolje samo prostorije, nego i kompjuteri i prateće ljudstvo i vozila.

Predsednik novokneževačke opštine novu sednicu Komisije za bezbednbost najavio je za narednu nedelju, na koje će biti pozvani i predstavnici Suda i Tužilaštva.
Predsednik Saveta MZ Srpski Krstur predložio je da se period do formiranja odeljenja prebrodi češćim prisustvom policijskih patrola u naseljima, ali je taj zahtev ostao bez konkretnog odgovora nadležnih.

Meštani Srpskog Krstura i ostalih naselja novokneževačke opštine očekuju da se usliše njihovi zahtevi za češće prisustvo policijskih patrola i otvaranje odeljenja policije u najvećim naseljima, kako bi se stalo na put učestalim nasrtajima na njihovu imovinu.

izvor Dnevnik 24.05.2006.god. tekst i foto: M. Mitrović


Meštani Srpskog Krstura vape za policijom

Lopovi otimaju sve što stignu

SRPSKI KRSTUR - Članovima opštinske komisije za bezbednost Novog Kneževca ojađeni meštani Srpskog Krstura predočili su da je svakodnevica u tom pitomom severnobanatskom selu neizdrživa bez policije jer je njihova imovina na stalnom udaru lopova.

Gotovo da nema prazne kuće koja nije detaljno pročešljana i poharana. Svesni činjenice da u selu nema policije, osobe dugih prstiju su se osokolile do te mere da sve češće napadaju staračka domaćinstva. Laloške starine ne mogu da zaštite svoju mukom sticanu imovinu, pa su krađe mašina i alata, ali i suvih šunki, mesa iz zamrzivača, krompira i drugih stvari sve učestalije.

Krsturci su o ovom problemu otvoreno razgovarali s predsednikom novokneževačke opštine Predragom Veličkovićem, načelnikom kikindskog SUP-a Dušanom Pašićem i načelnikom novokneževačkog OUP-a Petrom LJubičićem. Beskrupuloznost lopova ilustrovali su krajnje neverovatnim podatkom da je iz jedne prazne kuće ukradeno kompletno kupatilo. Iako su Krsturci i žitelji Banatskog Aranđelova iz mesnog samodoprinosa i opštinskog budžeta opremili prostorije za policiju, ona nikako da se useli. U razgovoru s predstavnicima MZ "Srpski Krstur" načelnik SUP-a Dušan Pašić je rekao da su MUP-u dostavljeni predlozi za otvaranje novih odeljenja policije. Pašić je ukazao da su za valjan rad odeljenja policije osim prostorija neophodna vozila, kompjuteri i ljudstvo.


izvor GLAS JAVNOSTI 31.05.2006.god


April 2006


НАЈВИШЕ ПАРА СРПСКИ КРСТУР ИЗДВАЈА ЗА КОМУНАЛНО ОДРЖАВАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ

 ДОМ МЛАДИХ ДО ЈУНА 

Радови почињу 26. априла. АД "Тоза Марковић" издваја донацију вредну 5.000 евра

 У Месној заједници "Српски Крстур" ове године је планиран укупан приход од 1,64 милиона динара. Од тога је 800.000 динара из средстава месног самодоприноса, а остатак из других извора. Највише средстава село ће употребити за комунално одржавање и уређење - 60 одсто, скромнији део  колача намењен је удружењима грађана, спортским клубовима и за основну делатност.

- За уређење Дома младих "Душан Јанчић Курта" издвојићемо 180.000 динара, за припремне радове на капели  100.000 динара и још 100.000 динара за учешће у уређењу атарских путева. Укупно ћемо за комунално уређење и почетак радова потрошити 1,23 милиона динара, укључујући одржавање зеленила, гробља и чистоће, атмосферске канализације и интервенције на бетонским тротоарима, каже председник Савета МЗ "Српски Крстур" Радован Јанчић.

Приоритет ће ове године, како смо већ извештавали имати адаптација бившег Ватрогасног дома у Дом младих "Душан Јанчић Курта". Значајно је учешће АД "Тоза Марковић" из Кикинде. Компанија  је прихватила  захтев за донацију.

- Скромно смо затражили плочице, али су у "Този," у којој је Јанчић као бивши председник наше општине радио последњих неколико година живота, одлучили да нам поклоне скупоцене плочице за израду мозаик пода. Вредност донације је око 5.000 евра, а Кикинђани ће нам поклонити и цреп за поправку крова зграде. Стручњаци "Тозе" ће пројектовати и уклопити мозаик, објашњава Јанчић.

Радови ће почети 26. априла и биће завршени до почетка јуна. Тада ће први корисници Дома бити мали матуранти из Српског Крстура.

Комисија за јавне набавке МЗ у међувремену ће објавити оглас за издавање Дома младих у закуп уз прецизиране услове, од којих је битан услов о забрани точења алкохола.

 

З.У. 


ПОЛИЦИЈА НОН - СТОП 

Адаптација просторије за Одељење станице полиције у Српском Крстуру, у згради МЗ, завршена је 10. априла. Радови су финансирани средствима општинског буџета ( уређене су и преостале просторије) у износу од 200.000 динара. Полиција је почела да ради у селу, за сада у другој смени. Крајем маја се очекује именовање командира Одељења и ангажман три полоцајца, тако да ће органи реда у Српском Крстуру бити ангажовани 24 часа.

З.У. 


КАПЕЛА ТОКОМ ЛЕТА 

На основу одлуке Савета МЗ "Српски Крстур" преостала средства из прошле године (94.000 динара) биће уложена у грађевински материјал за изградњу капеле. Део материјала ће бити обезбеђен рушењем пропалих објеката у селу за које је грађевински инспектор издао налог о обавезном рушењу. Реч је о државној својини, са правом коришћења МЗ.

- Планирамо да радови почну јуна и да се током лета капела стави под кров. Пројектну документацију смо завршили крајем прошле године, као и грађевинску дозволу. Недостаје нам још око 200.000 динара, каже председник Савета .

З.У. 


ПОСАО ЗА МЕШТАНЕ 

Скупштина МЗ "Српски Крстур", на челу са Ратком Јанчићем, донела је поучну и практичну одлуку. Наиме, све грађевинске радове на адаптацији Дома младих и изградњи капеле изводиће мештани Српског Крстура уз скромну накнаду, на основу уговора о делу.

У селу има незапослених зидара, тесара, нарочито физичке радне снаге. У односу на 1.391 становника (за 267 мање него 2003. године) око 200 особа је незапослено. Тачну евиденцију има матична служба Српског Крстура.

 З.У. 


НА КОНКУРСУ 

Савет МЗ "Српски Крстур" је на време реаговао и Министарству за пољопривреду доставио три пројекта на Конкурсу за подстицај и јачање сеоске инфраструктуре и развој руралних области.

Достављени су пројекти за уређење атмосферске канализације (вредност 900.000 динара), уређење Дома младих (850.000) и сточног гробља (250.000). Према Конкурсу село обезбеђује 50 одсто средстава, а држава додељује остатак бесповратних средстава. 

З.У. 


ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ

Савет МЗ "Српски Крстур" и Црквени одбор СПЦ у селу организоваће током маја акцију прикупљања добровољних прилога за изградњу капеле. Акцију су иницирала поједина домаћинства, а надлежни очекују да ће се житељи одазвати прилозима. 

З.У.    


ПОДРШКА ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ 

Према речима председника Савета МЗ "Српски Крстур" Радована Јанчића актуелни пројекти у селу имају и безрезервну подршку председника општине др Предрага Величковића.

З-У.

извор: новокнежевачке новине април 2006


Mart 2006


NOVI KNEŽEVAC: Veličković jednoglasno bez zamenika

Svih 26 prisutnih odbornika Skupštine opštine Novi Kneževac na jučerašnjem zasedanju jednoglasno je odbacilo predloženo rešenje predsednika opštine dr Predraga Veličkovića o davanju saglasnosti da za zamenika predsednika opštine imenuje Savu Mihaljeva iz Nove Srbije.

Veličković je pre izjašnjavanja odbornika predočio svoje opredeljenje za razvoj i kapitalne investicije, naglašavaju da će upravo zbog toga i insistirati da zamenika imenuje baš iz „Nove Srbije”, što je jedan od mogućih načina da se nešto učini da se obezbede dodastna sredstva i realizuju investicije u infrastrukturu, koje su već započete. Prvobitni predlog da za zamenika predsednika opštine imenuje Vasu Alvadžina nije ni dospeo na dnevni red opštinskog parlamenta, jer se u startu usprotivila odbornička većina.

Predsedniku opštine je i u slučaju Save Mihaljeva predočeno da ne ispunjava kriterijume prema tehničkom sporazumu većinske koalcije, pa je Veličković najavio da pošto u stranci nema baš velikog izbora kadrova u Novom Kneževcu, pokušaće da kadrovsko rešenje iz Nove Srbije nađe u nekoj drugoj sredini u okolnim opštinama, odnosno u Kikindi. Predsednik SO Žarko Nešić kategoričan je da odbornička većina opšte nije protiv toga da zamenik predsednika opštine bude iz „Nove Srbije”, niti je protiv razvoja opštine, ali da insistira da se poštuje tehnički sporazum i da većinska koalicija u kojoj je 18 odbornika neća menjati svoj stav. Nešić je zamerio što je uz predlog rešenja za saglasnost, dato samo ime kandidata, bez ikakvih drugih podataka i obrzaloženja.

„Svastike” i nered na stanici

Odbornik Milorad Ninčić pitao je čija je nadležnost održavanje čistoće na autobuskoj stanici u Novom Kneževcu, koju navodno dva puta nedeljno čiste komunalci JKP „7.oktobar”, ali je nered evidentan. NJegovom zahtevu da se čistoća na stanici dovede u red i konstatntno održava, pridružila se i Milica Šećerov, insistirajući da se sa zida na autobuskoj stanici što pre uklone kukasti krstovi. Fašistički simboli već mesecima „krase” autobusku stanicu.
Tomislav Vujović iz Srpskog Krstura apelovao je da SO i nadležni organi da što pre rasvetli nestanak državne zastave sa zgrade Mesne zajednice, koja je skinuta u noći između petka i subote. Vujović je zatražio odgovor šta je preduzeto po zaključcima Anketne komisije koja je ispitivala utrošak sredstava budžeta i benzinskih bonova sredinom prošle godine, odnosno da li su zaključci i nalazi dostavljeni Kriminalističkoj policiji i šta su nadležni preduzeli.


Šef odborničke grupe radikala Tomislav Vujović ukazao je da devet odbornika SRS ne može da podržava predlog većinske koalicije zbog isključivog stava Borivoja Kneževića (DS) prilikom predlaganja Vase Alvadžina, da osim njega za zamenika predsednika opštine ne može biti predložen niko iz redova redikala i socijalista. Vujović je takođe podsetio da je Mihaljev uoči prošlih izbora napustio radikale i pristupio „Novoj Srbiji”, da je kadrovsko rešenje za mesto zamenika predsednika stvar većine i da će u ovom slučaju glastati kao odbnornička većina, bez obzira što se to kosi i sa partijskom disciplinom.

Odbornici vladajuće većine i opozicije bili su jedinstveni i kada je u pitanju kadrovanje u savetima i komisijama SO, školskim odborima, upravnim i nadzornim odborima opštinskih javnih preduzeća i ustanova. Novi predsednik stalnog sastava Opštinske izborne komisije je Jovan Rajić, zamenik predsednika Marija Perkučin, a dužnost sekretara i zamenika sekretara poverene se Miri Savin, odnosno Stojanki Popov. Za direktora Narodne biblioteke „Branislav Nušić” imenovana je ponovo Dušanka Tomić. Zbog ostavke Živojina Ivoševića, za v.d. direktora JP Centar za informisanje „Novi Kneževac” imenovana je urednik-novinar Zorica Urošev iz novokneževačke informativne kuće. Na predlog radikala vanredno je u dnevni red uvršteno imenovanje Komisije za sagldavanje stanje u DP „9.oktobar” u Srpskom Krsturu, koja treba informaciju da podnese u roku od mesec dana. Vanredno se na dnevnom redu našlo i povećanje naknade odbornicima koji stanuju van Novog Kneževca.

Oni će ubuduće primati naknadu u visini 25 odsto prosečne mesečne neto zarade u privredi Srbije, u odnosu na odbornike iz Novog Kneževca, kojima je iznos naknade ostao nepromenjen, 20 odsto od republičkog proseka. Kako je obrazloženo, povećanje naknade odbornicima koji stanuju van Novog Kneževca je na ime nadoknade troškova za prevoz na sednice SO i odborničkih klubova, pa više nema obaveze da se na sednice prevoze opštinskim automobima. Dragan Nedeljkov iz Banatskog Aranđelova je postavio i pitanje odgovornosti, za prošlonedeljno odlaganje sednice SO, kada nije obezbeđen prevoz odbornicima.

Usvojen je program rada i finansijski plan JKP „7.oktobar” za ovu godinu, ali nije prihvaćen predlog radikala da se sa dnevnog reda skine utvrđivanje cene daljinskog grejanja za decembar 2005. godine i utvrđivanje akontativne cene za prva tri meseca ove godine. Miodrag Lučić (DSS) apelovao je da se od proleća počne rešavati problem grejanja, a član Opštinskog veća zadužen za komunalnu delatnost Đeze Balaša najavio je da će za iduću sednicu pripremiti izveštaj.

Direktor JKP „7.oktobar” Miodrag Savić smatra da će grejanje kao tema imati svoj kraj kada se napravi nova toplana, da se utvrđivanjem akontativne cene za prva tri meseca i svođenje konačnog obračuna na kraju ove grejne sezone u aprilu, stvara prostor da se „ispegla” previsoka potrošnja i cena za januar, da je direktor „Lepenke” koja je proizvođač toplotne energije, obećao da se za ovaj period neće obračunavati kamata, ali da nije došlo do potpisivanja protokola. Savić smatra da ovu grejnu sezonu treba završiti sa predloženom cenom, a da treba smoći snage da se u najskorije vreme izgradi gradska toplana, pošto ovako dalje ne ide.

Savić je predočio da budžetski korisnici za grejanje duguju JKP „7.oktobar” preko tri miliona dinara i građani oko 1,8 miliona dinara, a da JKP kao distributer duguje „Lepenci” 5,6 miliona dinara. Jednoglasno je utvrđena akontativna cena grejanja za prva tri meseca ove godine za stambeni prostor za domaćinstva 106,48 dinara po kvadratsnom metru mesečno, za školski prostor 159,72 i poslovni prostor 212,95 dinara.

M. Mitrović
izvor: Dnevnik 1.mart.2006


Cudo prirode  

Za tri nedelje 28 prasica  

Srpski Krstur – Krmača poljoprivrednka Tome Dabevskog iz Srpskog Krstura kod Novog Kneževca u roku od 23 dana dva puta se oprasila i na svet donela ukupno 28 prasića. Dabevski kaže za Kurir da je njegova trogodišnja krmača najpre 5. februara oprasila 18 gica, a potom 28. februara još 10 prasića.Sreća u domu Dabevskih nije dugo trajala jer je juče uginulo poslednje od deste prasića koje je krmača oprasila poslednjg februarskog dana. Iako mu je žao što mlađa braća nisu duže uživala u svinjskom životu , Dabevski kaže da je srećan što je doživeo čudo neviđeno:- iako su sve komšije uverile u autentičnost ove priče i svojim očima videle brojno potomstvo, niko od veterinara nije hteo da dođe, jer mi nisu poverovali. 

Kurir 09.mart.2006.god.


 

KRMAČA SE DVA PUTA OPRASILA ZA TRI NEDELJE 

 

SRPSKI KRSTUR, 7. marta - Toma Dabevski iz Srpskog Krstura kod Novog Kneževca potvrdio je Tanjugu da se njegova trogodišnja krmača dva puta oprasila za tri nedelje. Dabevski kaže da je krmača najpre 5. februara oprasila 18 prasića, a 28. februara još deset. O tom, kako veli, "prirodnom fenomenu", obavestio je veterinare, ali oni nisu hteli da dođu kod njega i uvere se u "čudo neviđeno", kako su događaj nazvali meštani tog severnobanatskog sela. Zato se krsturski domaćin poziva na radoznale komšije, kao na svedoke, jer su svraćale kod njega, ali je ostao bez stručnog objašnjenja o nesvakidašnjem fenomenu. U međuvremenu uginulo je svih deset prasića, oprašenih u "drugoj turi", što Dabevskog, kaže, nije razočaralo, jer je bio svedok neverovatnog događaja. 

Tanjug 12.mart 2006.god


Februar 2006


BRAČNI PAR RAJKA I MLADEN FRANCUZ PROSLAVILI 50 GODINA BRAKA „Ruže su crvene” za novi početak

Francuz, Mladen (1932) i Rajka (1933)

Na u slozi živi bračni par Francuz, Mladen (1932) i Rajka (1933). On je rodom iz Srpskog Krstura, a ona iz Đale. Upoznali su se u njenom rodnom mestu 7. januara 1954. godine na seoskoj igranci. Izrodili su dvoje dece Svetozara i Zoricu. Ne tako davno porodica je proširena sa zetom Gavrom a onda je na svet stigla i unučica Kristina koja sada ima 4 godine.
     Pre 45 godina su se doselili u Suboticu. Mladen je sada penzioner, radio je na Železnici, a kod kuće je bio krojač, u čemu mu je pomagala Rajka, inače ceo život domaćica.
     U kafiću-restoranu „Escape” okupilo se 50 gostiju, sve rodbina i prijatelji, da uz muziku i bogatu trpezu dožive pravu svadbu, ovog puta zlatnu svadbu bračnog para Francuz.
     Mladen i Rajaka su nam ovde ispričali o tome kako su se upoznali. Zaputio se Mladen na igranku i baci oko na lepuškastu Rajku koju su „čuvali” mama i drugarice. U pravo vreme zasvirala je muzika i uz taktove pesme „Ruže su crvene” Mladen je Rajku zamolio za ples. Za njega je to bila ljubav na prvi pogled. Rajka je bila veoma obazriva i tek je vremenom prihvatila njegovo udvaranje. Sudbonosno „da” su rekli 27. septembra 1954. godine, i ono ih i danas vezuje. Mladen kaže da je to sreća koju čine ljubav, sloga i zdravlje.
     Po njihovom mišljenju, današnji brakovi kratko traju zbog dugih zabavljanja i zasićenosti, i kada stignu problemi niko ne želi da trpi onog drugog. Složili su se da u braku treba dosta trpeti i vrlo je bitno praštati. Rajka je vezana za kuću i ne voli da izlazi, dok Mladen voli da se druži sa prijateljima, da igra karte, putuje, peče rakiju, radi u bašti, i da u kući vodi glavnu reč.
     Za vreme slavlja orkestar Trio „Lakampanela” ispunio im je želju i, nakon što su isekli tortu, zasvirao je pesmu „Ruže su crvene”, a Rajka i Mladen su zaplesali. To je bio tenutak kada su zaboravili na sve teške trenutke u poslednjih 50 godina.

M. Horvat

izvor: SUBOTICKE NOVINE  3. februar 2006


AD LEPENKA NOVI KNEŽEVAC

Štrajkači ponovo u sudnici

Prvostepenu presudu Opštinskog suda u Novom Kneževcu u sporu 49 otpuštenih radnika protiv Holding kompanije AD „Lepenka”, ukinuo je Okružni sud u Zrenjaninu i vratio slučaj na ponovno odlučivanje. Ukinutom presudom radnicima nije omogućen povratak na radna mesta u „Lepenku”, a drugostepeni sud je postupajućem sudiji Opštinskog suda u Novom Kneževcu naložio da pribavi dodatne dokaze, pa su se otpušteni radnici u petak ponovo našli u sudnici.  

Na prvom ročištu ponovnog postupka, uz advokata Lajoša Orosa iz Kanjiže, bila je i većina otpuštenih radnika, čelnici Sindikata „Nezavisnost”, dok je pravni zastupnik „Lepenke” novokneževački advokat Jovan Miščević. Nastavak pretresa zakazan je za 10.mart, uz zahtev da se od nadležnog Ministarstva pribave dodatna dokumentacija o postupku registracije Sindikata „Nezavisnost”.

- Registracija Sindikata „Nezavisnost” izvršena je potpuno legalno i uvereni smo da tu nema ničega spornog – kategoričan je u izjavi za naš list predsednik Sindikata „Nezavisnost” Momčilo Banjac, koji je otkaz dobio još pre spornog štrajka. – Iz „Lepenke” samo nastoje da odugovlače vreme, da se ne možemo vratiti u firmu. Otkaze smo dobili zbog toga što smo tražili za radnike ono što im je pripadalo po Zakonu, istinu o poslovanju i stanje u preduzeću.

Otkazi su radnicima „Lepenke” uručeni zbog dvodnevnog štrajka koji je pre 11 meseci organizovao Sindikat „Nezavisnost”. Članovi Upravnog odbora „Lepenke” i Poslovodstvo sa generalnim direktorom Aleksandrom Ivoševićem, smatrali su da je štrajk koji je organizovao Sindikat „Nezavisnost” bio nezakonit i da je preduzeću njegovim organizovanjem naneta velika šteta.

Zbog štrajka održanog 23. i 24.marta prošle godine najpre je suspendovano 56 radnika koji su učestvovali u štrajku, pa je nakon sprovedenog disciplinskog postupka otkaze dobilo 49, među kojima su uglavnom članovi i kompletno rukovodstvo UGS „Nezavisnost” u AD „Lepenka”.

tekst i foto: M. Mitrović

Izvor: Dnevnik 21. februar 2006


NOVI KNEŽEVAC:

Otkaz zbog stopiranja ili kadrovanja 

Sednica Skupštine opštine Novi Kneževac, koja je trebala da se održi juče, otkazana je za utorak 28. februara, mada je u sali bilo prisutno dvadesetak odbornika, što je bilo dovoljno za kvorum, pa je ostalo nejasno zbog čega je odbornička sesija otkazana. Kao razlog za otkazivanje zasedanje opštinskog parlamenta rečeno je da valjano nije organizovan prevoz odbornika opštinskim automobilima iz naselja van Novog Kneževca.  

I dok su neki odbornici bili nezadovoljni što su po kiši morali stopirati da bi došli do Novog Kneževca, neki su revoltirani što je sednica otkazana, pošto za sedenje u odborničkim klupama moraju da izostaju sa posla. Miodrag Lučić (DSS) najavio je da će bojkotovati narednu sesiju odbornika. Predsednik SO Žarko Nešić objašnjava da je uobičajena praksa već godinama da se odbornici iz drugih naselja prevoze opštinskim automobilima, da greška nije njegova i da ne zna ko je u ovom slučaju zatajio u lokalnoj samoupravi.

Na drugoj strani kao razlog za otkazivanje sednice pominje se neizvesnost u vezi obezbeđivanja odborničke većine za pojedine odluke, među kojima i saglasnost na imenovanje zamenika predsednika Opštine. Mada je popunjavanje ove fotelje prilikom zakazivanja sednice bilo sasvim izvesna, bolje upućeni tvrde da to ipak nije tako. Za svog zamenika predsednik Opštine dr Predrag Veličković predložio je partijskog saborca iz „Nove Srbije” Savu Mihaljeva iz Novog Kneževca.  

Već duže vreme, od ostavke dr Steve Jaćimovskog, mesto zamenika predsednika Opštine je nepopunjeno, a prethodni predlog nije ni stavljen na dnevni red opštinskog parlamenta, zbog otvorenog neslaganja većinske odborničke koalicije da to bude bivši direktor Holdinga „Transport” i predsednik SO Vasa Alvadžin, sada takođe član „Nove Srbije” Velimira Ilića.  

Protiv saglasnosti da Mihaljev bude postavljen za Veličkovićevog zamenika, najavljivano je da će glasati radikali, a u većinskoj koaliciji iz principijelnih razloga nema baš jedinstvene podrške za ovo kadrovsko rešenje, tako da neobezbeđivanje prevoza za odbornike iz okolnih sela više deluje kao izgovor za odlaganje sednice, dok se eventualno ne pronađe neki kompromis.  

Na dnevnom redu opštinskog parlamenta trebalo bi da bude imenovanje direktora Narodne biblioteke „Branislav Nušić”, stalnog sastava Opštinske izborne komisije, Školskih odbora, a predloženo je i više kadrovskih pretumbacija u sastavu saveta i komisija SO. Predloženi su i novi sastavi Upravnog i Nadzornog odbora dobiće Predškolska ustanova „Srećno dete” i Dom zdravlja.

Grejanje vruća tema 

Pod lupom odbornika naći će se program i finansijski plan JKP „7.oktobar” za ovu godinu, ali bez obzira na otopljenje u Novom Kneževcu je najvrelija tema utvrđivanje cene grejanja, gde se stvari takođe komplikuju. Predložena cena grejanja za decembar prošle godine je 106,48 dinara po kvadratnom metru za stambeni prostor, za škole 159,72 i za poslovni prostor 212,95 dinara, što se predlaže i za akontativne cene za januar, februar i mart ove godine. Opštinski čelnici odbili su da prihvate prvobitno predloženu cenu za januar od 153 dinara po kvadratnom metru. Proizvođač toplotne energije je AD „Lepenka”, na čije fakture u ulozi distributera JKP „7. oktobar” zaračunava 15 odsto. Problematika sistema daljinskog grejanja i cene toplih radijatora prisutna je već godinama, ali nikako da se razreši na pravi način

Izvor: Dnevnik 24. februar 2006


Januar 2006


Prvi Turnir u Srpskom Krsturu 

Džudo klub Zmaj iz Srpskog Krstura koji od pre nekoliko godina okuplja mlade zainteresovane za ovu borilačku veštinu, u nedlju je bio domaćin prvog međunarodnog „Novogodišnjeg Turnira!». Zahvaljujući entuzijastima iz kluba koje predvodi predsednik Rajko Todorovic i trener Ištvan Gothenc, takođe i podršci Mesen Zajednice, Osnovne škole, Lovačkog drustva ZEC i drugi zainteresovani meštani iz Srpskog Krstura i novokneževačke opštine, u fiskulturnoj Sali ovdašnje škole na borilištu se našlo 114 učesnika najmlađeg uzrasta iz sedam klubova. 

Pored takmičara iz Srpskog Krstura, Zrenjanina, Kanjiže i Subotice, nastupili su i gosti iz Domaseka, Senteša i Baje iz susedne Mađarske, a prema predsednika Džudo Kluba ZMAJ Rajka Todorovića, verovatno bi turnir mogao biti masovniji, ali su tehničke mogućnosti u Srpskom Krsturu skromne. 

Učesnike turnira na otvaranju pozdravio je predsednik Oragnizacionog odbora radovan Jančić, a turnir je otvorio predsednik Skupštine opštine Novi Kneževac Žarko Nešić. –Želimo da turnir postane tradicioinalan jer na taj način uzvraćamo gostoprimstvo klubovima kod kojih tokom sezone odlazimo na takičenja. Za džudo sport ima interesovanja kod mladih, a uslovi za rad su poboljšani jer smo u Domu kulture dobili prostorije, dok nam je Džudo savez Vojvodine poklonio strunjače – kaže predsednik Rajko Todorović. 

Doprinos uspešnom održavanju turnira dali su i čelnici i sudije Džudo saveza Vojvodine Momir Lučić, Pvle Bajčetić, Asim Rekić, Milan Aleksić Vlastimir Barna. –Interes je da se ojača rad na popularizaciji džudoa u malim sredinama. Džudo savez Vojvodine nastoji da obezbedi osposobljavanje i napredovanje trenera i sudija, a trudićemo se da pomognemo da turnir u Srpskom Krsturu za najmlađe takmičare postane tradicionalan – ističe Pavle Bajčetić. 

Na tatmiju se nadmetali mlađi poletarci i poletarke rođeni 1998. i mlađi, kao poletarci i poletarke rođeni 1995 i mlađi. Desetak najmlađih džudo nada iz Srpskog Krstura potvrdilo je kvalitet i opravdalo očekivanja u okršajima sa vršnjacima, a nekolicina ih se okitila medaljama. Pobednici po kategorijama kod mlađih poletarki su u 22 kg Kinsi Mihalović (Domasek), 25kg Sabina Katona (Domasek), kod mlađih poletarca u 20kg Stefan Besu (Zranjanin), 22 kg Duško Todorović (ZMAJ, SRPSKI KRSTUR), 25kg Benedek Koso (Domasek), 31kg Denis Lavodić (ZMAJ SRPSKI KRSTUR), 34kg Botona Mihalović (Domasek), 42kg Nemanja Milanović (Spartak, Subotica), 50kg Srđan Vukomanović (Spartak, Subotica). 

U konkurenciji poletarki najuspešnije su bile u 22kg Milena Đerić (ZMAJ, SRPSKI KRSTUR), 25kg Isidora Stevanović (Zrenjanin), 28kg Tinde Balog (Domasek), 31kg Nikoleta Balaž (Domasek), 38kg Vivien Feneši (Domasek), 43kg Varinia Kurti (Sentaš), 46kg Kiti Nađ (Domasek) i plus 46kg Ana Vadaš (Partizan, Kanjiža). 

Kod poletarca pobednici su u 20kg Stefan Besu (Zrenjanin), 22kg Luka Franović (Spartak), 25kg Lorant Mađari (Partizan), 28kg Ervin Kanjo (Spartak), 31kg Dragoljub Savić (ZMAJ SRPSKI KRSTUR), 34kg Sebastijan Stevanović (Zrenjanin), 38kg Danijel Mate (Senteš), 42kg Boban Krstanović (Spartak), 46kg Igor Batinica (Spartak), 50kg Jovan Vučetić (Spartak) i plus 50kg Vedran Korponaić (Spartak). 

Izvor: DNEVNIK 17. januar 2006


ĐALA, POSLEDNJA STANICA VOJVODINE NA PUTU KA ZVANIČNOJ EVROPI

Kad na severu Banata, u Đali, zakukuriču prvi petlovi, put Beograda kreće autobus novosadske „Vojvodina”, a vraća se kad živinu već san savlada. Otkad je ovde nakon Prvog svetskog rata povučena državna granica, Đala je za putnike izjutra postala prva, a uveče poslednja stanica. Nekada su kroz najsevernije mesto u Banatu, oslonjeno na samu državnu granicu s Mađarskom, tutnjali i vozovi. Svedoči o tome napuštena trasa pruge iz pravca Srpskog Krstura i Novog Kneževca, a stara razglednica kazuje da je železnička stanica bila u punom sjaju.

U vreme K und K monarhije, dok Vojvodina nije prisajedinjena Kraljevini SHS, Đalincima je Segedin bio najbliža velika varoš, gde su prodavali i pazarili. Izlaz prema Evropi ponovo su dobili u godinama krize nastale raspadom SFRJ, kada je granični prelaz Đala–Tisasiget otvoren. Šverceri benzina naveliko su prolazili tuda. Da je embargo duže potrajao, ko zna koliko bi Đala imala “šeika”.

Po podacima iz poslednjeg popisa, pre tri godine, ovo mesto ima 1.030 žitelja u 350 domaćinstava, ali je stanovnika sve manje, uglavnom starci. Stotinu je domova s jednim ili dva člana od preko 60 leta. Godišnje umire dvadesetak meštana, a rađa se najviše troje; bude šest-sedam venčanja, pa i manje. Uz većinsko srpsko stanovništvo, ovde žive oko 8 odsto Mađara, 5 odsto Roma, svega tri Bunjevca, po jedan Rumun i Poljak, a udomile su se i četiri Ukrajinke. Da nije izbeglica iz Baranje i Slavonije, statistika bi bila još poraznija.U Đali je preko stotinu praznih kuća, koje se mogu kupiti za po 1.000-5.000 evra. Jednu, u centru, vlasnik prodaje, zajedno s nameštajem, za 3.000. Kako ko od starijih sklopi oči, najčešće se gasi domaćinstvo, jer im je podmladak otišao u Novi Kneževac, Suboticu, Novi Sad, Beograd... Poneko se u Đalu iz grada vrati, ali tek u poznim godinama, jer deci ustupaju stanove. Od njihovog povratka nema napretka za selo.

Od seoskih kafana ostala je samo „Mladost”, u prodavnicu je pretvorena „Mala gostiona”, a nekada kultna kafana „Stari graničar” odavno je zatvorena. No, znaju Đalinci koliko mogu da zasviraju, zaigraju i zapevaju, a kada treba za pojas zadenuti. Što je za prestonicu Bemus, to je za Đalu više od tri decenije Đamus, smotra pevača amatera, koja se održava u julu, uoči seoske bučovke za Sabor svetog arhangela Gavrila.

U centru sela najimpozantnija je pravoslavna crkva svetog arhangela Gavrila, kojoj je više od dva veka. Ali, sveštenici se u njoj ne zadržavaju dugo. Đala im dođe kao prolazna stanica. Sada je u njoj paroh Dušan Kostrešević. I vladika banatski Nikanor je čak dva puta za kratko vreme obišao parohiju. Dok novi paroh nije stigao, službu i obrede obavljao je sveštenik iz susednog Srpskog Krstura.

Sa setom se priča kako se u Đali nekada igrala vrhunska odbojka. Omladinska ekipa bila je u jugoslovenskom vrhu. Fudbaleri „Graničara”, dok je o klubu brinuo sada pokojni advokat Mladen Zakić, žarili su i palili vojvođanskim terenima, pa predali status pokrajinskog ligaša “Obiliću” iz Novog Kneževca.

Mlađi seljaci se ovde mogu izbrojati na prste jedne ruke. Nekadašnja zadruga, sada AD „Graničar”, propadala je i pre privatizacije, prolazeći kroz stečaj.. Nove gazde iz Novog Sada preuzele su “Graničar” pretprošlog leta, u punom rodu, i - upropastile ga. Plave šljive, autohtone sorte „đalinka”, toliko su rodile prošle sezone da u zrenjaninskom odeljenju Republikog zavoda za statistiku nisu poverovali da ih ima 70 kilograma po stablu.

- Rodilo je i dvostruko više, ali kako objasniti nekome južnije u Srbiji da „đalinke” rađaju svake godine? Najbolje su za rakiju i samo zbog toga ih Đalinci sade. Koliko stabala ovih šljiva u selu ima, nema tačne evidencije, kao što je teško dokučiti koliko se u domaćoj radinosti ispeče žestine – veli šef Mesne kancelarije Svetozar Zakić.
Većinu mučenice popiju Đalinci i njihovi gosti, a pošto je selo dva koraka do Mađarske, neka litra prošvercuje se i u Evropu. Ovde bi se mogli podići šljivici i sušenim šljivama sa severa Banata osvajati evropsko tržište.

O tome razmišlja agronom Dragan Lancoš, koji se iz Novog Sada vratio na dedovinu i posvetio poljoprivredi. Ima firmu „Agro-final”, gaji povrće i žita, savetuje ovdašnje paore, a tokom sezone ispeče i oko 500 litara šljivovice, kajsijevače, kruškovače i jabukovače. Planira da s partnerima podigne veće zasade konzumne šljive i šljive za sušenje, te uloži u sušare.

- Mada su za ovo podneblje karakteristični ratarstvo, proizvodnja začinske paprike i drugog industrijskog bilja, na evropskom tržištu je sušena šljiva veoma tražena pa ćemo je ponuditi. U sušarama možemo pripremati za tržište i lekovito i aromatično bilje, za šta takođe ima kupaca u Evropi – uveren je Dragan Lancoš.
Pored šljiva i šljivovice, Đalinci ne oskudevaju ni u orasima. Vide se u svim šorovima, ispred kuća. Predsednik Saveta MZ Jovan Bačikin saopštava precizan podatak da je u selu 1.411 stabala oraha.

Iako je orahovina oduvek bila na ceni, nijedno stablo ne može da se poseče bez saglasnosti MZ, čak ni koštunac. Dok krckamo orahe, kušamo rakiju od okrugle „đalinke” i pričamo o suvim šljivama, meštani nam rekoše da je nedavna poseta ministra za kapitalne investicije Velimir Ilić bila u pravo vreme. Obećao je Đalincima pet miliona dinara za rekonstrukciju vodovoda, izgrađenog još 1968. od azbestnih cevi. Projekat za to se već radi, pa Đalinci očekuju da uskoro žeđ više neće gasiti vodom iz štetnih cevi.

tekst: Milorad Mitrović

izvor: DNEVNIK 26. januar 2006

 

 © 2005  www.krstur.com created by Veca & Miško