U novinama | Naslovna

krstur.com > U novinama > 2008
Decembar 2008
Dnevnik | M. Mitrović | 09.12.2008.

Bratska loza i svetske brendove mlati

Udruženje poljoprivrednika Sente je povodom katoličkog praznika Mikulaša priredilo osmi "Nikoljdanski festival rakije" i izložbu paorske robe i rukotvorina.

Bilo tu raznih vezova i ukrasa, meda, mirisnih dunja, jabuka i drugog voća, ali je u centru pažnje, naravno, bila palinka. Na takmičenje je 120 uzoraka rakija raznih fela poslalo 47 proizvođača iz 18 vojvođanskih mesta, od Budisave do Đale.

Goste su, kako i priliči, pozdravili predsednik Udruženja Ferenc Šoti i koordinator Sekcije voćara Mikloš Nađ, a izložbu je otvorio direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine Jožef Sabo, koji je, inače, na ovom festivalu stekao nekoliko priznanja jer voćari na svom gazdinstvu u Titelu. Žiri mu nije povlađivao zbog funkcije u pokrajinskoj vlasti, ali je on istakao da „njegov“ Fond ima para za povoljne kredite za podizanje voćnjaka i vinograda. Stručnom žiriju s predsednicom dr Radojkom Razmovski, profesorkom novosadskog Tehnološkog fakulteta na čelu, koji je koštao palinku nedelju dana ranije, nije bilo lako, morao se oporavljati kiselom vodom i mlekom, ali u kriterijumima nije popuštao – bili su isti kao na slavnom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Bez premca se pokazala loza braće Danila i Miloša Kravića iz Velebita. Inače, Miloš je, uz Andraša Horkaija iz Feketića i Mikloša Nađa iz Sente, među kandidatima za prijem u Senćanski red vitezova rakije. Do narednog festivala treba da se dokaže i u afirmaciji kapljice iz malih kazana.

– Već desetak godina u našoj pecari spravljamo pet vrsta rakije: od dunje, kajsije, šljive, kruške i lozovaču – kaže Miloš. – Već smo prepoznatljivi po kvalitetu i u inostranstvu. S takmičenja se ne vraćamo bez priznanja: osim po vojvođanskim mestima, pobednički pehar proletos smo osvojili i na Međunarodnom festivalu rakije u mađarskoj Đuli u konkurenciji 688 uzoraka iz sedam zemalja ovog dela Evrope. Očigledno su naše prirodne rakije iz malih kazana daleko kvalitetnije od mnogih brendiranih stranih pića. Registrovali smo poljoprivredno domaćinstvo i pecaru, pa spremni čekamo novine koje će doneti najavljeni zakon o rakiji.

Na senćanskom festivalu zlatne medalje žiri je dodelio samo za deset rakija – čak četiri loze. Braća Kravić otkrivaju da šampionsku prave od mirisne sorte "čersegi fisereš", koje nabavljaju od poznanika iz Hajdukova. Zlato je pripalo i Ištvanu Balintu iz Novog Kneževca, Tiboru Đalaiju iz Đale, te Dragoljubu Vrebalovu iz Novog Bečeja. Za kruškovaču zlato je dobio Temerinac Jožef Petri, za višnjevaču Žolt Hartkai iz Fektića i Imre Tot Bojnik iz Sente, za komovicu Subotičaninu Gorana Papiću, za dudovaču Ferenc Es Sabo iz Gornjeg Brega, te za rakiju od dunje Senćanin Ferencu Bajtai.

– Žiriju se iz ovogodišnje produkcije najviše svidela loza, verovatno jer je grožđe bilo izuzetno, s dosta slasti, a hvalili su i višnjevaču. Pojedine rakije, poput kajsijevače, inače veoma cenjene među ovdašnjim ljubiteljima dobre kapljice, su podbacile. Naše podneblje odgovara za aromatične rakije, kajsijevače, dunje, kruškovače i loze, koje mogu biti naš brend i na inostranom tržištu, ali ne želimo, niti se možemo takmičiti sa Šumadincima u šljivovici – uveren je jedan od organizatora senćanskog festivala Mikloš Nađ, koji i sam peče dobru rakiju.

Kao dobri „palinkaši“ u Senti i ataru potvrđuju se i žene. Lane je Brigita Fir osvojila šampionski pehar za kruškovaču, a ovog puta Monika Berenji srebro za kruškovaču i višnjevaču, te bronzu za trešnjevu, rakiju od dunje i mešanu voćnu.

– Na pola jutra imam oko 250 stabala, svega pomalo, najviše za kućne potrebe. Od šest mojih rakija nagrađeno pet, jedino kajsijevača nije, mada je ona baš po mom ukusu. Ispečem oko 200 litara, nešto se popije i podeli prijateljima i rodbini, a ostatak proda – veli Monika.

Ferenc Bajtai, jedan od prvih nosilaca titule senćanskih vitezova palinke, ima oko 800 stabala voćaka. Zlatnu medalju osvojio je za dunjevaču, srebro je pripalo jabukovači, a bronza breskovači i šljivki.

– Supruga Verona sveže voće u sezoni prodaje na senćanskoj pijaci, a pošto sam po struci električar, napravio sam i malu sušaru, pa prodajemo i naše sušene šljive. U sezoni ih bude i do 150 kila, i mušterijama se više sviđaju od onih što stižu iz drugih krajeva. Imam prednost što mogu sačekati da šljive skroz sazru pa ih sušim s najviše slasti – objašnjava Bajtai.

 
Novembar 2008
Tanjug | 18.11.2008

Još deset opština u programu USAID-a

Program za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) potpsaće 20. novembra sporazum o saradnji sa 10 opština u Srbiji, u cilju unapređenja sistema upravljanja vanrednim situacijama na lokalnom nivou, saopšteno je danas iz te agencije.

Direktor programa Majkl Pilsberi potpisaće sporazume sa gradonačelnicima i predsednicima opština Bačka Topola, Čoka, Despotovac, Golubac, Kula, Novi Kneževac, Petrovac, Sombor, Subotica i Žagubica. Potpisivanjem sporazuma biće formalizovana zajednička posvećenost lokalnih samouprava i Programa USAID-a i definisane oblasti saradnje u cilju jačanja kapaciteta lokalnih aktera i podrške naporima lokalnih samouprava da unaprede sistem upravljanja u vanrednim situacijima.

Trenutno je u Program uključena 41 opština, a do sada je više od 400 predstavnika timova za upravljanje vanrednim situacijama iz tih opština završilo obuku u disciplinama kao što su metodologija planiranja, procena ugroženosti i upravljanje rizikom.

Novih deset opština i gradova uključenih u program imaće priliku da kroz programske aktivnosti obuke, tehničke podrške i razmene informacija, saradnje i umrežavanje, poboljša upravljanje vanrednim situacijama u svojim sredinama, navedeno je u saopštenju.

 
Oktobar 2008

Dnevnik | M. Mitrović | 15.10.2008.  

OPŠTINSKI PARLAMENT NOVOG KNEŽEVCA NE PRIHVATA UKIDANJE OPŠTINSKOG SUDA

Neshvatljivi argumenti na štetu građana  

NOVI KNEŽEVAC: Odbornici Skupštine opštine Novi Kneževac na preksinoćnoj vanrednoj sednici jednoglsno su zauzeli stav da se ne prihvata rešenje iz nacrta Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava kojim se predviđa ukidanje Opštinskog suda u Novom Kneževcu. Zaključeno je da se od Ministrastva pravde i nadležnih institucija najenergičnije zatraži dalje postojanje Opštinskog suda u Novom Kneževcu, jer se smatra da ima mesta u mreži pravosudnih organa Vojvodine i Srbije, pogotovo zbog činjenice da postoji već 209 godina i da svoju ulogu ostvaruje na specifičnom pograničnom području novokneževačke i čokanske opštine.

Nacrtom Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije predviđeno je da se ukine Opštinski sud u Novom Kneževcu, te da njegovu nadležnost za područje opština Novi Kneževac i Čoka bude pod ingerencijom Opštinskog suda u Kikindi. Takvo rešenje se smatra neprihvatljivim, a takođe ne prihvata se ni predlog Pokrajinske vlade da se područje čokanske opštine priključi Opštinskom sudu u Senti, a da u Novom Kneževcu bude Odeljenje pri Opštinskom sudu u Kikindi.

Predsendik Opštinskog suda u Novom Kneževcu Milivoj Savin predočio je odbornicima da su zatečeni rešenjima iz objavljenog nacrta Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, posebno zbog činjenice da su sagledavanja koja su vršena 2006. godine ukazivali da nema elemenata za njegovo gašenje i da su poslednjih pet godina učinjeni značajni napori da se obezbede uslovi za rad. Savin je ukazao da Opštinski sud u Novom Kneževcu podmiruje potrebe za oko 28.000 žitelja iz 16 naselja novokneževačke i čokanske opštine, da sada angažovanim sudijama nedostaje određeni broj predmeta prema propisnaim normama, da to nije jedini kriterijum za opstanak Suda, ali da u njihovom slučaju očito uopšte nisu uzimani u obzir.

 - Smatramo da u dovoljnoj meri nisu sagledavane sve specifičnosti opština Novi Kneževac i Čoka, za koje je Opštinski sud u Novom Kneževcu nadležan, pre svega geografski položaj, udaljenost od Kikikinde, mešoviti nacionalni sastav stanovništva i obavezu da se postupak vodi ravnopravno na srpskom i mađarskom jeziku, za šta smo kadrovski osposobljeni - naglasio je Savin.

Novim rešenjem, kako su predočili nezadovoljni odbornici, dostupnost pravosudnih organa bila bi otežana žiteljima Đale, Srpskog Krstura, Banatskog Aranđelova i durgih naselja jer im je Kikinda udaljena i do 80 kilometara, saobraćajne veze su slabe, a stanovništvo pretežno staračko, tako da je u slučaju ove sredine novopredložena mreža sudova na štetu građana. Kako je rečeno, uštede za budžet bi ukidanjem Opštinskog suda u Novom Kneževcu bile male u odnosu na povećane troškove koje bi imali građani u ostvarivanju svojih prava. U Opštinskom sudu u Novom Kneževcu sada je angažovano pet sudija i po jedan sudijski pripravnik i pomoćnik, ukupno ima 23 zaposlena i sve prostorne uslove za funkcionisnaje, čak bolje nego mnogi Okružni sudovi u Srbiji.  

Milivoj Savin je saopštio da se već obratio Miinistrastvu pravde, obrazloživši argumente zbog kojih je opravdan opstanak Opštinskog suda u Novom Kneževcu, navodeći da je uočljivo da prilikom izrade mreže sudova nisu poštovani isti kriterijumi. Tako su u Vojvodini zadržani mnogi sudovi ili se predlaže njihov opstanak u vidu odeljenja, iako pokrivaju manju površinu, imaju manji broj predmeta od Opštinskog suda u Novom Kneževcu, a najbliži sud u većem gradu im je na udaljenosti do 20 kilometara.

- Ne mogu da razumem po kom kriterijumu se predlaže opstanak sudova ili odeljenja sudova u Adi, Temerinu, Kovačici, a u našem slučaju nije predviđen ni opstanak odeljenja - rekao je Savin. - Umesto postojanja Suda nude nam se "sudski dani", da u toku meseca se održi neko suđenje u Novom Kneževcu. To što nam nedostaje 150 do 200 predmeta do ispunjenja norme, ne znači da ih u budućnosti neće biti. Naš sud je godišnje imao 260 do 270 izvršnih predmeta , a ove godine smo već imali 720, do sada smo imali godišnje oko 6.400 predmeta, a samo u prvih šest meseci ove godine 11.000 predmeta. Mogu da zamislim razočarenje građana, ako za sve ono što su do sada rešavali u Novom Kneževcu budu morali putovati za Kikindu.

Predsednik opštine Dragan Babić rekao je da će se insistirati kod nadležnih republičkih i pokrajinskih institucija na opstanku Opštinskog suda u Novom Kneževcu. Odbornici SO Novi Kneževac su na vanrednom zasedanju doneli odluku da se pokrene postupak izrade Strateškog plana razvoja opštine Novi Kneževac, a usvojeno je i rešenje o obrazovanju stručne komisije za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrendog zemljišta na području opštine Novi Kneževac u ekonomskoj 2008/2009. godini sa predsednikom Jožefom Balogom na čelu.
 

Septembar 2008

Dnevnik | M. Mitrović | 18.09.2008.  

NA TREĆOJ "SOMIJADI" NA TISI U SRPSKOM KRSTURU - Žeđi nema kad donatori dobro zaprže  

Severnobanatsko mesto Srpski Krstur nije na samoj obali Tise, ali je ovdašnjim pecarošima prirasla za srce, pa na izmaku leta poslednjih godina priređuju "Somijadu". Za razliku od prethodnih godina kada je pecanje somova sa obale bilo na reci, a krčkanje riblje čorbe u dvorištu škole, kompletan program treće "Somijade" upriličen je u omiljenom kutku prirode u kampu kraj Tise.

Domaćini iz Udruženja sportskih ribolovaca "Sveti Sava" potrudili su se da svima bude potaman. Za pecanje se prijavilo 18 ekipa, među kojima je bilo i gostiju iz inostranstva, a pravila su u odnosu na prethodne "Somijade" malo modifikovana, pa umesto zabacivanja udica sa obale, po slobodnom izboru učesnika omogućeno je da se peca i iz čamca.

Četiri ekipe ostale su verni obali, dok su se ostali otisnuli u čamcima. Teže je onima sa obale, bez obzira što imaju čvrsto tlo pod nogama, ali su bili u prednosti jer su mogli da biraju mesto, dok su takmičari opredeljeni za pecanje somova iz čamaca izvlačili brojeve. Sedam sati pecanja budnim očima nadgledao je Šandor Ubori iz Novog Kneževca, inače profesionalni ribočuvar u DOO "Ribolovački savez Vojvodine", tako da je sve bilo pod kontrolom i potpuno regularno.   
U kampu u hladovini vrba i topola za ručak se još krčkao pasulj, kada su pecaroši na merenje doneli prilično mršav ulov. Bez obzira na skroman ulov predsednik krsturskih ribolovaca Sava Krstin, zvani Žeža, zadovoljan je bio što je "Somijada" okupila veliki broj pecaroša, kulinara i gostiju.

- Ulov je bio slab, najlošiji do sada, s obzirom da nas je poremetio vodostaj, a sve zavisi i od veštine pecaroša. Već u zavisnosti od opredeljenja učesnika, pecaroška ekipa je mogla biti dvočlana, ili se pecalo solo - kaže Krstin.

Ispostavilo se da su se veliki somovi pritajili u dubini reke, a da su pecaroši uspeli da nadmudre samo sitnije. Pecaroškom paru ekipi "Braća radikali" u kojoj su bili Đurica Savić i Laslo Kormanjoš iz Srpskog Krstura, pripale su sve pobedničke počasti, za ulovljenih šest somčića koji su težili jedva dva kilograma. pecali su iz čamca, pa vele da im nikako nije jasno, zašto su veći somovi zaobilazili gliste i školjke, koje su koristili za mamke, ali kao šampioni nisu imali razloga za jed već za slavlje, jer su na drugom mestu iza sebe ostavili Dušana Tulu Šećerova i trećeplasiranog Jovicu Trifunovića. Pored diploma najbolji su za nagradu dobili ribolovačke štapove i mašinice, koje je obezbedio jedan od sponzora "Somijade" Naser Nimani iz Subotice.

Inače, ove sezone na deonici Tise kod Srpskog Krstura, koja je privlačan pecaroški revir, najkrupnije somove ulovili su Dušan Šećerov od 27 i Ivan Radakov od 32 kilograma.

- Somova ima u Tisi, ali ovog puta nije išlo. Pretprošle godine na prvoj "Somijadi" ulov je bio najbogatiji, sa 148 kilograma sometine. Za slabiji ovogodišnji ulov, razlog je možda i to što je više učesnika došalo nedovoljno pripremljeno, posebno pecaroši iz Bačke Palanke i Subotice, koji ne poznaju ćudi Tise, pa su se našli u neobranom grožđu, tako da su do izražaja došli naši pecaroši - ukazuje Žeža.

USR "Sveti Sava" koje je osnovano pre tri godine ima 113 članova, od kojih su 39 iz Srpskog Krstura, dok su ostali iz Subotice, Sombora, Bačke Palanke, Novog Sada i još nekih mesta, koji su ustvari prijatelji Krsturaca i uglavnom donatori udruženja. 

Na takmičenju u kuvanje riblje čorbe odziv je bio iznenađujuće dobar, čak 26 ekipa. U popodnevnim satima pored sedmorice kulinara iz sela, vatru su potpalili i kulinari iz Đale, Novog Kneževca, Bačke Palanke, Subotice... Pobedili su Palančani sa receptom sa Dunava. Oko 300 učesnika uživalo je u ukusu dobro začinjenih specijaliteta iz kotlića, a najuporniji su druženje produžil sve do narednog jutra. Niko nije ostao ni gladan, ni žedan, a krsturski pecaroši i zaljubljenici u Tisu i ubuduće neće moriti žeđ, kada iziđu u prirodu.

- Zahvaljujući podršci donatora od "Somijade", kada smo sabrali sve što smo potrošili za manifestaicju, gde se jelo i pilo zabadava, nama je ostalo toliko para da smo izbušili bunar dubine 86 metara. Bunar je izbušen baš u kampu Udruženja ribolovaca, vodu smo nosili na analizu i ispravna je za piće, tako da smo zadovoljni učinkom na "Somijadi" - zadovoljan je Žeža.

Pecaroši iz Srpskog Krstura bratske veze održavaju sa USR "Šaran" iz Bačke Palanke, a kao redovni gosti na "Somijadi" ustalili su se gosti iz Petrovog Sela iz Rumunije, pa i članovi jednog društva iz daleke Australije, koji su na "Somijadu" stigli zahvaljujući gostima iz Rumunije.

- U Bačku Palanku svake jeseni odlazimo dva dana u vreme Sajma lova, ribolova i turizma u Novom Sadu, kada po jedan dan provodimo na Dunavu i Tikvari, a uzvraćamo im gostoprimstvo na "Somijadi". Prijatelji iz Australije su petoricu naših članova pozvali da o njihovom trošku u januaru borave u Australiji deset dana, da pecaju i druže se. Još nismo odlučili ko će na put, ali planiramo da u Australiju pošaljemo najzaslužnije, kao neku vrstu nagrade - saznajemo od Save Krstina Žeže.                                                                                        

Avgust 2008
RTV | Avgust  2008

Zašto nije nikla paprika kooperanata "Aleve" - Preorano sto jutara banatskih njiva

NOVI KNEŽEVAC - Ovogodišnju setvu industrijske paprike, izgleda, u novokneževačkoj „Alevi" pomutiće kao ni jednu do sada jer, prema nepotpunim podacima, proizvođači su bili prinuđeni da preseju oko 100 jutara paprike. Seme paprike nije niklo ili je niklo veoma slabo, pa je šteta velika i to uglavnom kod banatskih povrtara.

Kako javlja "AgroPress", „Aleva" je svim kooperantima sa kojima je sklopila ugovor, iako su podneli dokaze o neuspeloj setvi, poslala obaveštenje da ih oslobađa troškova semena i poziva da ostanu saradnici.

Međutim, pojedini proizvođači ne prihvataju ovu ponudu jer su imali veće troškove (obrada, zaštita, đubrenje) i traže nadoknadu za neuspelu setvu.

U kontrolu sporne setve uključila se i Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, koja nije još dostavila potpun zapisnik poljoprivrednicima koji su je zvali.

Da li je bilo nagodbe?

Prema izjavi koju je za „AgroPress" dao dr Stevan Maširević iz Uprave za zaštitu bilja, inspekcija nije ulazila u potpunu kontrolu jer su se „oštećeni proizvođači i fabrika nagodili oko nastale štete".

Ali, to ipak nije tako i, prema rečima Dušana Ilkića iz Srpskog Krstura, proizvođači su odlučili da potraže pravdu na sudu jer su imali ulaganja od 12.000 dinara po jutru, što žele da nadoknade od strane onoga ko je pustio u promet slaboklijajuće seme.

Povrtari posle obaveštenja iz inspekcijskih službi o „postignutoj nagodbi" sa fabrikom, žele da prošire tužbu i na službena lica u Upravi za zaštitu bilja jer sumnjaju da je saglasnost za promet semena data, iako je seme paprike bilo duži period zaštićeno preparatima koji se koriste kod ubacivanja u zemlju, a za to su im glavni dokaz deklaracije koje su sačuvali.

Proizvođači semena ne vide grešku

Proizvođači spornog semena paprike ZZ „Agro Dunav" iz Karavukova i Centar za obradu „Savacoop", kako tvrde, su kasno upoznati sa nastalim problemom nicanja i ne vide „gde je greška".

Direktor „Agro Dunava" Stevan Stanojković nam je rekao da su oni imali svu urednu dokumentaciju za plasman semena i da nije jasno zašto su proizvođači dva meseca posle setve tražili presejavanje.

U „Alevoj" u Novom Kneževcu niko nije spreman da prognozira ishod ovog spora, ali se pouzdano zna da su upravo oni najviše izgubili.

 
Dnevnik |04. avgusl 2008 | M. Mitrović
Opasno kupanje u Tisi

TISOM PLUTA TALAS EVROPSKOG SMEĆA


KANJIŽA: Iz Mađarske je u nedelju posle podne na našu deonicu reke Tise doplutala velika količina smeća. Iz gornjeg toka reke i njenih pritoka, najviše iz Moriša sa područja Rumunujije površinom Tise doplutala je ogromna, do sada neviđena količina otpadne plastične ambalaže i drugog smeća.

Posle izvršenih analiza vode, lokalna samouprava opštine Kanjiža obratila se juče saopštenjem da zbog bakterijskog zagađenja kupanje u Tisi nije preporučljivo, te da će
u četvrtak uslediti novo saopštenje. Smeće iz gornjeg toka reke iz Mađarske i dalje stiže površinom reke, ali su u pitanju manje količine u odnosu na prekjučerašnji udarni talas. Sudeći prema etiketama plastične ambalaže, uglavnom je u pitanju ambalaža poreklom iz Mađarske.

Veći deo površine reke u nedelju posle 16 časova kod Kanjiže i Novog Kneževca bila je prekrivena smećem. Žitelji Kanjiže, Novog Kneževca, Sente, Ade i drugih potiskih mesta, ogorčeni su na neodgovoran odnos komšija iz susednih zemalja prema reci Tisi.

Prema saznanjima Ekološkog udruženja „Tisa klub” iz Kanjiže u Mađarskoj je bilo pokušaja da se zaustavi plutajuće smetište, ali da je popustila privremena brana kojom se pokušalo zaustaviti i smeće izvaditi iz reke, tako da je otpad doplutao nizvodno na naše područje.
- Ovo je alarmantna situacija koja pokazuje da se i u zemljama koje su već u Evropskoj uniji ne poklanja dovoljno pažnje zaštiti prirode - kaže predsednik Upravnog odbora „Tisa kluba” Zoltan Balint.

Ima i nezvanični tvrdnji da je iz severnog susedstva čak potpomognuto da se na ovaj način u vreme povećanog vodostaja u ovo doba godine zbog nedavnih padavina, oslobode velike količine smeća. Veliki talas smeća koji je doplutao iz gornjeg sliva Tise i Moriša, sličan je onom od pre nekoliko godina, tako da se ekološki incidenti ponavljaju.

Prema saznanjima Milana Kneževa iz Novog Bečeja, predsednik Međuopštinske komisije za praćenje stanja na Tisi, formirane od deset potiskih opština, otpad koji pluta Tisom najverovatnije potiče sa deponija iz priobalja Moriša iz Mađarske i Rumunije. Visok vodostaj je sa deponija podigao plastične flaše i drugo smeće, pa ih je voda ponela nizvodno, što se dogodilo i pre nekoliko godina.

Očekivalo se da talas smeća stigne do brane kod Novog Bečeja u toku jučerašnjeg dana. Kako saznajemo neće se organizovati uklanjanje ove plutajuće pošiljke smeća iz reke, jer bio to bio veliki posao, nego će se propustiti nizvodno prema Dunavu.
- Najblaže rečeno, neodgovoran je odnos komšija iz Evropske unije. Prikupljanje smeća po površini reke bio za nas mukotrpan i skup posao koji nema ko da finansira. Za nekoliko dana smeće će Dunavom stići do Đerdapa i ponovo dospeti na područje Rumunije i Bugarske, tako da će opet biti na području Evropske unije - konstatuje Knežev.
 
Jul 2008

Dnevnik | 21. jul  2008 | M. Mitrović
Pero: Zbog mosta se moglo i nagrabusiti

Prelazi preko reke oduvek su bili važni za ljude, a skeledžije na Tisi povezuju Bačku i Banat od davnina.

Na mestima gde su se drumovi ukrstili sa Tisom, skele su nekada bile mnogo češće, pa je tako najsevernija bila između Martonoša i Srpskog Krstura, zatim petnaestak kilometara nizvodnije između Kanjiže i Novog Kneževca, gde je pre 33 godine za 7.juli, Dan ustanka Srbije, pušten u saobraćaj most, zbog čije izgradnje tadašnji predsednik kanjiške opštine Nikola Kojić (90) i njegov kolega sa banatske strane pokojni Svetozar Miladinov Toza iz Novog Kneževca, umalo politički da nagrabuse.

Takva su vremena bila, ali srećom bilo je i tada razboritih političara, sve se nekako smirilo, pa most ostao na svom mestu sve do današnjih dana, a uz lanjsko krpljenje i za budućnost. Trebalo je puno vode da protekne Tisom, dok ponovo početkom jula ove godine reka nije premošćena između Ade i Padeja novom ćuprijom, nekoliko kilometara dalje od mesta gde skeledžije neprekidno prevoze putnike namernike tokom cele godine.

Po svemu sudeći, kada se konačno završe radovi na novom mostu i naprave pristupni putevi, ova i obližnja skela lokalnog značaja kod Mola, usidriće se u istoriju. Baš kao što se desilo i sa skelom između Kanjiže i Novog Kneževca, kada je most dug 300 metara poboljšao komunikaciju bačkih naselja iz pravca Subotice prema Kanjiži, pa dalje banatskom magistralom prema Kikindi.

U prošlosti nije bilo svejedno kolika je skelarina i čiju kasu je punila, pa je bilo i sporenja. Tako je nekadašnji turskokanjiški plemić Marko Đurković – Servijski 1783. godine tužio čokanskog veleposednika Laurentija Marcibanjija zbog ilegalnog skelarenja jer mu je ovaj time umanjivao dobit na skeli na Tisi kod Turske Kanjiže, sadašnjeg Novog Kneževca. Istovremeno, Marko je na svojim skelama na Tisi u Turskoj Kanjiži i preko Zlatice kod Crne Bare, naplaćivao skelarinu i porez višestruko više nego što je propisivano državnim i županijskim propisima, o čemu je izveštavan i Bečki dvor.

Na Tisi kod Turske Kanjiže i Sente bilo je i drvenih mostova raznih izvedbi, da bi se kod Sente pre četiri i po decenije ustalio gvozdeni drumsko-železnički, a pretprošle godine Senćani su na keju podigli spomenik skeledžiji. Zaslužile su ga generacije negdašnjih i sadašnjih skeledžija koji vekovima spajaju bačku i banatsku obalu reke.

Prema kazivanju Nikole Kojića, njegovi preci su terali svinje za Beč, kada je Srbija po svinjogojstvu bila poznata, pa je njegov deda Pera u vreme Austro-Ugarske monarhije sa familijom ostao kod Subotice, a posle otac Milivoj u Martonoš dospeo za boljim životom. Nikola je jedan od sedmorice njegovih sinova, koga je rat 1941. godine zatekao u Beogradu u vreme bombardovanja, da bi političku i radnu karijeru posle Drugog svetskog rata gradio u Sreskom komitetu u Senti, a u Kanjiži je bio na najogovornijim funkcijama u Komitetu i Opštini, pa je za njegovog predsednikovanja građen most preko Tise, zbog koga se moglo i politički zglajznuti.

- Vekovima se Tisa prelazila skelom, a kada smo pokrenuli inicijativu za izgradnju mosta, bilo je otpora - priča Nikola Kojić. - Neki koji nisu shvatali koliki će ogroman značaj imati, govorili su, šta će nam toliki most, i zagovarali da se pravi manji pontonski. Para za izgradnju mosta nije bilo ni u opštinskoj kasi Kanjiže, ni u Novom Kneževcu, pa je sve išlo na kredit. Bilo je pokušaja da se zbog gradnje mosta pozivamo na odgovornost, ali se ipak sve dobro završilo.

Da most nije tada spojio Kanjižu i Novi Kneževac, možda bi se još uvek preko Tise prelazilo skelom ili čamcima, jer gradnja mostova nikada nije bila ni jednostavna, ni jeftina. LJudi sa bačke i banatske obale reke oduvek su živeli u dobrim komšijskim odnosima, zajedno slavili i tugovali, međudobno trgovali i ispomagali se. Razne sezonske poslove u poljoprivredi, u sezoni kopanja, branja paprike i kukuruza, Martonošani su uvek nalazili u Krsturu. A dok nije bilo mosta kod Novog Kneežvca, Krsturcima je prema Horgošu i Subotici prečicom najbliže i najbrže bilo skelom, pa kroz Martonoš pešice, biciklom, zapregom, ili već kako je ko krenuo i vraćao se.

- Posle gradnje mosta Kanjiža i Novi Kneževac su dosta napredovali. U Kanjiži se razmahnula Industrija građevinskog materijala „Potisje“, izgrađena je Fabrika keramičkih pločica „Keramika“, građevinari „Budućnosti“ su radili širom tadašnje Jugoslavije, u ekspanziji su bili „Metal“, Fabrika obuće „Elita“ i poljoprivreda. Šteta je da je dosta tih preduzeća i fabrika skroz propalo - potseća Kojić.

Posle povezivanja mostom, jedno vreme u velikom zamahu bilo je uspostavljanje međuopštinskih institucija u zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti. Stvorena je tada i Horgoško-kneževačka industrija paprike, koja je u jedno preduzeće objedinjila horgoški „Vitamin“ i novokneževačku „Alevu“, a centrala kojom je rukovodio Kojić bila je u Kanjiži.

- Bilo je tada drugo vreme, ali začinska paprika je bila i ostala brend ovog podneblja. Horgoško-kneževačka industrije paprike u vreme postojanja imala je najznačajnije kapacitete u Evropi. Posle razlaza zajedničkog preduzeća i „Vitamin“ i „Aleva“ postali su moderne prehrambene industrije - konstatuje Kojić, koji je u penziju otišao sa dužnosti generalnog direktora Horgoško-kneževačke industrije paprike.

Pet godina pre nego što je sagrađen most, 1970, Tisa je visokim vodostajem napravila ogromne štete u Martonošu, Kanjiži, Novom Kneževcu i drugim potiskim mestima. Prošlo je deceniju i nešto više dok nisu učvršćeni sadašnji odbrambeni nasipi, koji su pre nešto više od dve godine izdržali rekordni vodostaj od 926 centimetara, za 19 centimetara viši od onog koji je 26 godine ranije napravio pustoš. U Kanjiži je posle poplave peskom koji je valjala voda Tise nasut prostor korita Starog Kereša, pa su tu građene nove kuće i stambene zgrade.

Na potesu nekadašnjeg ušća Starog Kereša u Tisu, kod stambenog bloka „Firenca“, ukrašenog česmom, klupama za predah i drvenom skulpturom ribara Jovana koji na prolaznike prema Tisi motri iz polovine uspravljenog čamca, preko puta na uglu je kuća u kojoj živi Nikola Kojić. Sa suprugom Sofijom koja je na večni počinak otišla u 77. godini nije imao dece, a mada se dobro drži godine su pritisle, pa da ne samuje društvo mu prave bratanac Živko, snajka Savka i njihova mlađarija.

- Na mladima svet ostaje - kazuje Nikola. - Društvo iz moje generacije uglavnom je već pomrlo, a mene drži uredan život. Sada pod stare dane najviše mi prijaju šetnje dolmom pored Tise, mada, volim lagano da se uputim do na lepo uređene varoši.
 

Dnevnik | 21. jul  2008 | M. Mitrović
Dubioza pod lupom revizora

PREDSEDNIK OPŠTINE O ZATEČENOM STANJU U OPŠTINSKOJ KASI

NOVI KNEŽEVAC:
Na početku mandata novoizabrani čelnici novokneževačke opštine sačinjavaju presek stanja u opštinskoj kasi, a predsednik opštine Dragan Babić (DS) predočava da je izvesno da se lokalna samouprava suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima.

- Dubioza u opštinskoj kasi je izvesna i zabrinjavajuća, ali dok se detaljnije ne sagleda stanje, ne bih želeo da licitiram o kojoj je sumi reč - kaže Babić. - Prema onome što smo do sada ustanovili, evidentan je minut u budžetu od 35 miliona dinara, a kolika je stvarna dubioza, znaće se preciznije za desetak dana, jer još uvek prikupljamo podatke. Zbog nepovoljne finansijske situacije rad nove opštinske vlasti do kraja godine biti usmeren na sanaciju budžeta.

Babić je u dogovoru sa najbližim saradnicima odlučio da se zbog nezavidne situacije u kojoj je zatečena opštinska kasa angažuje nezavisna revizorska kuća, koja će utvrditi tačan presek stanja budžeta, kako bi se građanima mogla saopštiti precizna informacija na šta su trošene pare iz opštinske kase. Uvid u utrošak sredstava odnosiće se i na sredstva mesnog samodoprinosa, kao i na sve investicije. Babić navodi da su potrošena i namenska sredstva samodoprinosa Mesne zajednice Novi Kneževac za 2007. godinu i prvih pet meseci ove godine u ukupnom iznosu od oko 17 miliona dinara.

- Situacija u opštinskoj kasi jeste teška, ali nije vreme za paniku, pošto je probleme moguće prevazići - smatra Babić. - U dogovoru sa Ministarstvom finansija Srbije pokušaćemo da obezbedimo dodatna sredstva za normalno funkcionisanje opštinske samouprave, a ako to ne bude dovoljno, moraćemo da primenjujemo i neke restriktivne mere. Nužno je racionalno trošenje raspoloživih sredstava, a najverovatnije ćemo za septembar predložiti rebalans budžeta. Bitno je da se obezbedi funkcionisanje budžetskih korisnika, a među prioritetima je da se do kraja ove godine donese Strategija razvoja opštine Novi Kneževac za naredni period.

Prema oceni Babića, prethodne četiri godine novokneževačka opština je uglavnom propadala, ali je uveren da će se u narednom periodu krenuti uzlaznom linijom. Na listi prioritetnih ulaganja je izgradnja fekalne kanalizacije u Novom Kneževcu. Prva faza se realizuje i do kraja godine se očekuje da će biti priključeni prvi korisnici u naselju Smiljevača.
- Neophodno je obezbediti znatna sredstva za završetak kompletnih radova na izgradnji kanalizacije, što može da se realizuje za naredne dve do tri godine, za šta ćemo, pored sredstava koja se obezbeđuju na lokalnom nivou, konkurisati za sredstva Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Biće realizovane i sve ostale investicije koje su započete u mandatu prethodne lokalne samouprave, kao što su izgradnja industrijske zone, vodovod i Crnobarski put od Novog Kneževca do Crne Bare. Izgradnja druge faze pešačke zone u Novom Kneževcu treba da počne u proleće idruće godine, pošto je reč o prilično obimnom poslu ne bi bilo celishodno počinjati ga u sred građevinske sezone, jer bi u tom slučaju centar grada bio raskopan tokom cele zime - kaže Babić.

Sanacija deponije komunalnog otpada u Novom Kneževcu slovi kao započeta investicija, ali tu postoje mnoge nejasnoće. Investicija je vredna pedesetak miliona dinara, od čega 40 odsto obezbeđuje Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije, a ostatak novokneževačka opština.
- Koliko sam upućen, obavezu od 60 odsto je u ime opštine kao izvođač radova preuzelo AD „Graditelj” iz Kikinde. Još nisam dobio na uvid ugovor između „Graditelja” i opštine, kojim je trebalo da se preciziraju ti odnosi - napominje Babić.

Da bi se izbegla već godinama vruća tema obezbeđenje funkcionisanja daljinskog grejanja u Novom Kneževcu, Babić kaže da je sa direktorom JKP „7.oktobar” Miodragom Savićem dogovoreno da se anketiraju korisnici centralnog grejanja, kako bi se utvrdio broj potencijalnih korisnika za iduću grejnu sezonu. Nakon izjašnjavanja korisnika biće odlučeno na koji način će se grejati deo grada obuhvaćen toplovodnim sistemom, koji se snabdeva iz AD „Lepenka”. Ima nagoveštaja da je „Lepenka” spremna i dalje da isporučuje toplotnu enregiju za daljinsko grejanje grada, pa bi se trebalo pristupiti rešavanju ove problematike, kako bi se izbegle trzavice kojih je prethodnih godina bilo na relaciji između opštine, „Lepenke” i JKP „7. oktobar”.
 
Jun 2008
Dnevnik | 29. jun  2008 | M. Mitrović
Babić predsednik opštine, Ujhelji čelnik parlamenta

KONSTITUISANA NOVA VLAST U SKUPŠTINI OPŠTINE NOVI KNEŽEVAC


NOVI KNEŽEVAC: Konstituisanje nove opštinske vlasti u Novom Kneževcu obavljeno je u petak na dva zasedanja odbornika, zbog toga što u vreme zakazivanja konstitutivne sednice još nije bio postignut dogovor o vladajućoj koaliciji.

Na drugoj sesiji opštinskog parlamenta za predsednika opštine glasovima odbornika većinske koalicije „Za evropski Novi Kneževac DS-LSV-G17 plus” i „Mađarske koalicije Ištvan Pastor” izabran je Dragan Babić (DS). Babić je predsednik Opštinskog odbora DS i bio je nosilac liste „Za evropski Novi Kneževac” za lokalne izbore, a nije vršen izbor zamenika predsednika opštine.

U opštinskom parlamentu Novog Kneževca od 31 odbornika, koalicija koju predvodi DS ima 10 i MK sedam mandata, a u opoziciji su ostali SRS sa osam, a NS, SPS i DSS po dva odbornika. Iako prvobitno nije bilo predviđeno dnevnim redom, na ovom zasedanju za zamenika predsednika Skupštine opštine izabran je Endre Feher (LSV) koji je na ovoj dužnosti bio i u prethodnom mandatu, kada su demokrate bile okosnica većinske koalicije u SO, ali nisu imale predsednika opštine tada biranog neposredno glasovima birača. Glasovima odbornika većinske koalicije u Opštinsko veće su izabrani Emil Tomas, Žolt Sirovica, Egon Popić, Magdalena Kovač i Sanja Mićić.

Konstitutivna sednica SO Novi Kneževac počela je srpskom himnom „Bože pravde”, a posle usvajanja izveštaja Opštinske izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike, verifikovani su mandati i oni su položili zakletvu.

Odborničku većinu formirale su koalicija „Za evropski Novi Kneževac” i MK sa 17 odbornika, pa je na njihov predlog za predsednika Skupštine opštine izabran Nandor Ujhelji (MK). Na tajnom glasanju Ujhelji je dobio 17 glasova, a 14 listića je bilo nevažećih.

Posle podnošenja predloga za predsednika opštinskog parlamenta, Radovan Jančić (SRS) insistirao je da se podneti predlog za izbor Ujheljija zajedno sa imenima odbornika pre izjašnjavanja napismeno dostavi svim odbornicima, ali su ipak samo pročitana imena odbornika koji su podržali njegovu kandidaturu.

Jančić je predočio da su i radikali nudili MK predlog koalicionog sporazuma za formiranje vlasti, ali je konstatovao da su iz MK odabrali za koalicionog partnera koaliciju okupljenu oko DS. On je čestitao formiranje skupštine većine od 17 odbornika, jer je tada prvi put ta činjenica konstatovana i kao predstavnik najveće opozicione odborničke grupe uz očekivanja da formirana neće zajedno biti dugo, zamerivši MK što nije odgovorila na poziv za formiranje koalicije i ponudu za raspodelu vlasti prema kojoj je MK nuđeno i mesto predsednika opštine.

Na predlog novoizabranog predsednika opštinskog parlamenta Nandora Ujheljija, za sekretara SO imenovan je Zoran Gajin, načelnik Opštinske uprave u Novom Kneževcu. Odbornik radikala Radovan Jančić osporavao je valjanost predloga da se Gajin postavi na novu dužnost, ali je Gajin odbacio tvrdnje da se time krši zakon, te da nema prepreka za njegovo imenovanje, a da je Opštinskom veću podneo zahtev za razrešenje dužnosti načelnika Opštinske uprave, koje će se popuniti na osnovu javnog konkursa.

Odbornici su doneli odluku o pristupanju promene Statuta opštine Novi Kneževac i za pripremu predloga Statuta opštine formirali petočlanu komisiju u koju su imenovani na predlog vladajuće koalicije Boško Stanimirov, Rajko Lošić i Zoran Gajin i na predlog opozicije Sofija Čukurov i Ivica Brzak.
 
Dnevnik | 14. jun  2008 | M. Mitrović
Cvetanje Tise turistička atrakcija

VELIKO INTERESOVANJE ZA PRIRODNI FENOMEN NA TISI


KANJIŽA: Na Tisi kod Kanjiže prekjuče su prve najave predstojećeg cvetanja reke, za koje je prethodnih godina bilo velikog interesovanja, čemu je doprineo i marketinški nastup turističkih poslenika Kanjiže za afirmaciju jedinstvenog prirodnog fenomena.

Zahvaljujući intenzivnoj kampanji i promociji ovog prirodnog fenomena, koji se od svih evropskih vodotoka može doživeti na Tisi kod Kanjiže i još nekim lokalitetima u ovom delu Potisja, cvetanje Tise je od strane turističkih novinara Srbije uvršteno među deset top manifestacija u Srbiji.

Član Opštinskog veća Kanjiže za resor turizma Jožef Palinkaš očekuje da će jedinstveni prirodni spektakl narednih dana privući veliki broj zaljubljenika prirode i reke Tise. Posle početne faze predcvetanja, poznavaoci reke Tise najavljuju da bi glavno rojenje insekta „pelingenia longicauda”, koji je popularno nazvan „tiski cvet”, moglo biti od 20 do 23 juna, kada će moći da se uživa u fenomentu cvetanja reke.

Palinkaš kaže da će sve zavisiti i od vremenskih prilika. On podseća da se rojenje tiskog cveta odvija od 17 časova i da traje dva do tri sata, a da će i ovog puta jedinstven prirodni fenomen kao svojevrsna atrakcija biti iskorišćen za promovisanje turističkih potencijala reke Tise i ovog kraja.

Fenomen cvetanja Tise najbolje može da se prati na potesu uzvodno od Kanjiže do Šljunkare, kod 150. rečnog kilometra, gde je uz obalu reke pre nekoliko godina uređena i šetališna staza „Tiski cvet”. Direktorka Turističke organizaicje Kanjiže Ljubinka Maksimović Taljai kaže da vlada veliko interesovanje posetilaca iz Kragujevca, Niša, Beograda i drugih mesta iz Srbije, da dođu i na Tisu kod Kanjiže uživaju u cvetanju reke. Ona dodaje da se operativno prate prilike na reci kako bi se posetioci blagovrmeeno mogli obavestiti da krenu put Kanjiže, gde ima mogućnosti za kvalitetan smeštaj, a posetiocima su na raspolaganju sve ugodnosti koje pruža najpoznatiji vojvođanski banjski centar.

Povodom cvetanja Tise Turistička organizacija opštine Kanjiža i Ekološko udruženje „Tisa klub” iz Kanjiže, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine AP Vojvodine i kanjiške opštine 21. i 22. juna organizuju ekološko-turistički skup „Koalicija za reku”, koji će se održati u Regionalnom ateljeu „Jožef Nađ”. U okviru susreta održaće se okrugli sto „Ja i Tisa”, uz učešće predstavnika civilnih organizacija, umetnika, sportista, političara i biznismena. U okviru susreta „Koalicija za reku” biće organizovani izleti čamcima na Tisi, a koncert na vodi posvećen „tiskom cvetu” 21. juna u 18 časova priređuje orkestar „Marsija” iz Beograda.

 
Dnevnik | 12. jun  2008 | M. Mitrović
Hvatanje struje na pašnjaku

PRIPREMA SE GRADNJA VETROPARKA KOD KANJIŽE


KANJIŽA: Na tornju podignutom kod Kanjiže počelo je kontinuirano merenje jačine vetra u okviru realizacije projekta „Vetropark Kanjiža - obnovljivi izvor energije, energija vetra”.

Protokol o realizaciji projekta pre tri i po meseca potpisali su predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za energetiku AP Vojvodine, opštine Kanjiža i DOO „Vojvođanska energetika” iz Horgoša, a izgradnja tornja visine 48 metara u krugu kanjiškog AD „Sloga” omogućiće da se narednih godinu do godinu i po dana obavi merenje jačine vetra, koja bi potvrdila opravdanost investiranja u vatropark i proizvodnju električne energije hvatanjem vetra.

Predsendik kanjiške opštine Karolj Kermeci ističe da je, prema potpisnaom protokolu, lokalna samouprava opštine Kanjiža obezbedila sve preduslove da se uradi početna faza projekta, od neophodnih građevinskih i drugih dozvola, do lokacije budućeg vetroparka. Na izgrađenom tornju jačina vetra će se meri na nivou od 28 i 46 metara, a prema rečima suvlasnika DOO „Vojvođanska energetika” Zoltana Balaža Pirija, preliminarna meranje su potvrdila da je jačina vetra na području predviđenom za podizanje vetroparka 4,5 do šest metara u sekundi, a isplativa ulaganja u vetropark moguća su na područjima sa jačinom vetra od 5,5 metara u sekundi.

Proizvodnju „zelene energije” u kanjiškoj opštini vide kao veliku šansu, od koje će biti višestruke koristi. Za izgradnju vetroparka koja bi se realizovala etapno, obezbeđeno je korišćenje 100 hektara pašnjaka Jaraš kraj regionalnog puta od Vojvode Zimonjića prema Velebitu. Za korišćenje dela pašnjaka Jaraš za podizanje vetroparka ugovor je potpisan sa Mesnom zajednicom Kanjiža, koja raspolaže pašnjakom.

Uz podizanje tornjeva sa vetrogeneratorima, kojim će se na pašnjaku hvatati vetar i pretvarati u električnu energiju, kako uveravaju Karolj Kermeci i Zoltan Balaž-Piri, slobodni deo pašnjaka će i dalje moći koristiti ovdašnji stočari. Kada se opravdanost potvrdi merenjem jačine vetra, predviđena je izgradnja tronjeva za postavljanje vetrogeneratora pojedinačnog kapaciteta od dva megavata. Predviđeno je da se električna energija od vetra uključi u sistem EPS-a.

- Pored povoljne jačine vetra koju treba potvrditi merenjem, ispunjen je drugi veoma bitan uslov za ulaganje, jer smo obezbedili lokaciju sa dosta razvijenom infrastrukturom. Pored novoizgrađene regionalne saobraćajnice na ovoj lokaciji postoje i dalekovodi za priključenje vetroparka na sistem EPS-a. Opština ispunjava svoj deo obaveza za realizaicju ovog značajnog ulaganja, a odgovarajuću logističku podršku pruža i Pokrajinski sekretarijat za energetiku AP Vojvodine za dobijanje licenci, kvota i dozvola, koje je potrebno obezbediti na pokrajinskom i republičkom nivou - kaže Kermeci.

Suvlasnik DOO „Vojvođanska energetika” Zoltan Balaž Piri najavljuje u prvoj fazi ulaganja u vetropark snage 15 do 20 megavata. On kaže da su banke spremne da investiraju u proizvodnju „zelene energije”, jer prema cenama električne energije u Evropi računice kazuju da je ulaganje isplativo za 15 godina. Za proizvodnju jednog megavata električne energije bilo iz kog vida potrebna su ulaganja od oko milion evra.

 
Maj 2008
B92 | 17. maj 2008.
Prihod Aleve 16 mil. evra u 2007.

Novi Sad -- Kompanija Aleva iz Novog Kneževca ostvarila je prihod od prodaje proizvoda na domaćem i stranom tržištu prošle godine od ukupno 16 miliona evra

Aleva učekuje izvoz i u Evropsku uniju


Marketing menadžer Vitomir Mirkov kaže da Aleva godinama beleži kontinuirani rast prodaje proizvoda na tržištu Srbije i zemalja u okruženju, jer svake godine tržištu ponudi nekoliko novih proizvoda.

Prema njegovim rečima, do rasta prodaje došlo i zbog promene sistema prodaje, koji se sada vrši preko distributera, koji pronalaze i nova tržišta. "Aleva radi već 60 godina i ima tradicionalne proizvode, kao što su 'aleva paprika', 'kulinat' i dodaci jelima. Aleva svoja predstavništva ima na svim tržištima bivše Jugoslavije, a polako se širimo i ka tržištu Rusije i Ukrajine", rekao je Mirkov.

On je dodao da u Alevi očekuju da će uskoro moći da ponude proizvode i tržištu Evropske unije, s obzirom na to da je kompanija uvela standard ISO 9001, a od nedavno i HACCP. "To znači da su naši proizvodi pod kontrolom naših stručnjaka koji garantuju njihov kvalitet", rekao je Mirkov i precizirao da 30 odsto prodaje Aleva izvozi.

Aleva trenutno ima oko 100 vrsta proizvoda u 160 različitih pakovanja koji se rade isključivo u fabrici u Novom Kneževcu, a koriste se sirovine pretežno iz Srbije.

"Reč je o 5.000 tona gotovih proizvoda na godišnjem nivou i godišnjem otkupu i preradi oko 5.000 tona 'aleve paprike', u zavisnosti od prinosa", kazao je Mirkov i dodao da se i ove godine planira otkup 5.000 tona aleve paprike od kooperanata iz Srbije, sa kojima ta kompanija ima dugogodišnje ugovore.


 
Beta | 19. maj 2008.
Godišnja proizvodnja Aleve 5.000 tona robe


Kompanija Aleva iz Novog Kneževca ostvarila je prihod od prodaje proizvoda na domaćem i stranom tržištu prošle godine od ukupno 16 miliona evra, izjavio je marketing menadžer Vitomir Mirkov.


Mirkov je rekao da Aleva godinama beleži kontinuirani rast prodaje proizvoda na tržištu Srbije i zemalja u okruženju, jer svake godine tržištu ponudi nekoliko novih proizvoda, koji su promovisani i na 75. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, do rasta prodaje došlo i zbog promene sistema prodaje, koji se sada vrši preko distributera, koji pronalaze i nova tržišta.

"Aleva radi već 60 godina i ima tradicionalne proizvode, kao što su 'aleva paprika', 'kulinat' i dodaci jelima. Aleva svoja predstavništva ima na svim tržištima bivše Jugoslavije, a polako se širimo i ka tržištu Rusije i Ukrajine", rekao je Mirkov.

On je dodao da u Alevi očekuju da će uskoro moći da ponude proizvode i tržištu Evropske unije, s obzirom na to da je kompanija uvela standard ISO 9001, a od nedavno i HACCP.

 
Dnevnik | 31. maj 2008 | M. Mitrović
„Oda radosti” omekšava granični kamen

NA PROVOD KRAJ TROMEĐE SRBIJE, MAĐARSKE I RUMUNIJE BEZ PASOŠA STIGLI „GRANIČARI“ IZ OKOLINE


Oko graničnog kamena tripleksa, nadomak naselja Rabe u opštini Novi Kneževac, već godinama se krajem maja okupljaju žitelji i zvaničnici pograničnih mesta Srbije, Mađarske i Rumunije. Iz tri pravca se stiže prašnjavim putevima, ali, izgleda da u bliskoj budućnosti neće biti tako. Tromeđa sa susedima koji su već zakoračili u Evropu uveliko je postala simbol evroregionalne saradnje Dunav–Kriš–Moriš–Tisa (DKMT).

Betovenovu "Odu radosti", nezvaničnu himnu EU, svirao je duvački orkestar iz Temišvara, a za ovdašnje ljude susreti kraj tripleksa kratki su da nadomeste ono što granične linije dugo razdvajaju. Svako jednokratno otvaranje granice Mile Ševo (67) iz Banatskog Aranđelova koristi da obiđe poznanike u rumunskom mestu Beba Veke, a ovog puta dodatno zadovoljstvo bilo je kratko ćaskanje s vojvođanskim premijerom Bojanom Pajtićem i slikanje kraj tripleksa, podignutog 4. juna 1920.

– Redovno se zaputim u Beba Veke ili mađarsko mesto Kibekhazu – priča Ševo. – Dugo se priča da će na tromeđi biti otvoren granični prelaz, što bismo svi mi iz okoline veoma voleli, a još više – da uđemo u EU. Zbog ovih nekoliko pedalja razdaljine i granice, izuzev ovih susreta koji se organizuju jednom godišnje, mi moramo da idemo naokolo i po stotinak kilometara.

– Drago mi je da sam se ovog puta sreo i s pokrajinskim premijerom gospodinom Pajtićem i s njim se slažio u opredeljenju da saradnju u evroregiji DKMT treba razvijati na konkretnim projektima, kako bi nama koji živimo uz granicu život bio podnošljiviji – „u materiji“ je Ševo.

Jezičkih barijera za sporazumevanje sa susedima nema, jer govori rumunski, mađarski i, pride, engleski.
– U Beba Veki imam dosta prijatelja do kojih sam krenuo biciklom. Tamo očekujem da će biti Nikolaj Balan, Slavko Božin, Velimir Maluckov i drugi, a sigurno će doći i neki iz Velikog Sent Mikluša, gde žive Srbi, Rumuni, Mađari i Nemci. Dobro se snalazim i u Kibakhazi – priča Mile.

On je inače rodom iz sela Strmci kraj Knina, ali od 1956. živi u Banatskom Aranđelovu. Stigao je kao dečkić i odrastao tu gde mu je deda došao po zasluzi, kao solunski dobrovoljac.
– Ranije se živelo prilično dobro, čini mi se, malo lakše nego sad. Još pamtim vreme kad nije bilo struje i televizije, ali jeste izlazaka u biskop i na igranke. Čekao se red subotom, nisi mogao dobiti kartu. U večernjoj školi sam završio osmoljetku, posle izučio berberski zanat kod Antike Saboa i već dogurao do penzije – saznajemo od Ševa.

Prija mu život u Dobrovoljačkoj ulici u Banatskom Aranđelovu, ali mu nije milo što se ovdašnja sela osipaju.
– Kad bi se otvorio granični prelaz i vratili vozovi na prugu kojom je nekad tutnjao i čuveni "Orijent ekspres", svima bi laknulo. Kao mladić sam vozom išao zbog provoda u Kikindu, jer je saobraćao četiri-pet puta dnevno, i nisam pomišljao da krenem ka Novom Kneževcu, do koga je vodila samo truckava kaldrma. Pruga je davno zarasla u korov, ali nadam se boljim vremenima. Ako ne doživim ja, nadam se da će unučad – optimista je Ševo.

Žitelji MZ Majdan–Rabe, koja obuhvata dva naselja novokneževačke opštine s mađarskim stanovništvom svoju šansu za prosperitet takođe vide u otvaranju granice. Predsednica MZ Silvija Domonkoš mnogo očekuje od saradnje započete u okviru evroregije DKMT.
– Nadam se da će se uskoro realizovati projekti industrijskog parka na tromeđi, izgraditi putevi, pokrenuti biznis i otvoriti nova radna mesta. Tako bi najzad u pograničnim selima ostajalo više mladih – očekivanja su Silvije Domonkoš.

Dani evroregije DKMT u naseljima kraj tromeđe doživljavaju se kao praznik. Običaj je da domaćin kulturno-umetničkog i sportskih programa uvek bude drugo mesto, a simbolično, oko tripleksa kroz teritoriju tri države za mlade se organizuje trka. Lordmer Beba Veke, zvaničnog rumunskog naziva Obeba, Joan Fontano utegnut u svečano odelo, naglašava da su ovi susreti znatna prilika za zbližavanje ljudi uz granicu.
– Ako Srbija uskoro uđe u EU, bilo bi odlično, jer granica ne bi bila prepreka. Imamo dosta poznanika u mestima Majdan i Rabe u Srbiji, te Kibakhazi u Mađarskoj, a mnogi su i rodbinski povezani. Beba Veke je naselje s oko 1.500 stanovnika, najviše Rumuna i Mađara, a dve su porodice srpske – kaže Fontano.

 
Dnevnik | 25. maj 2008 | M. Mitrović
Kapija Evrope na tromeđi

DANI EVROREGIJE DUNAV-KRIŠ-MORIŠ-TISA


Građani Vojvodine nemaju nikakvu dilemu oko toga kakva će biti njihova budućnost, jer je Vojvodini i Srbiji mesto u evropskoj porodici naroda, rekao je predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine mr Bojan Pajtić juče na otvaranju manifestacije Dani evroregije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT) na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije kraj graničnog kamena tripleksa kod mesta Rabe u novokneževačkoj opštini.

U prisustvu zvaničnika iz tri države i žitelja pograničnih mesta, tradicionalni susreti koji se održavaju jedanaesti put otpočeli su Betovenovom “Odom radosti” u izvedbi duvačkog orkestra “Pro Amicitia” iz Temišvara.

- Naša obaveza je da kapija za Evropu ovde na tromeđi bude otvorena 365 dana u godini, svih 24 sata dnevno, jer je inače granica na ovom mestu samo administrativna i nikada nije delila ljude, pošto Srbi, Mađari i Rumuni žive izmešani u sve tri države. Porodične, kulturološke i istorijske veze treba da pretočimo u korist za građane i zato je ideja o industrijskom parku na tromeđi, jedna od najboljih koja se rodila u okviru saradnje evroregije DKMT - rekao je Pajtić.

Predsednik PIV-a Pajtić je dodao da privredni razvoj mora biti sveobuhvatan, jer je nespojivo da s jedne strane granice bude prosperitet, a s druge kriza.
- Odavde sa tromeđe šaljemo poruku u Beograd, Budimpeštu i Bukurešt, ali i u Brisel, kako se može zajednički raditi i živeti. Verujem da se zajedno u okviru evroregije može brže i bolje raditi na novim razvojnim programima koristeći sredstva iz fondova EU - naglasio je on.

Pozdravne reči i inicijative za plodnu saradnju uputili su predsednica Skupštine županije Čongrad (Mađarska) Ana Mađar i predsednik Saveta županije Timiš (Rumunija) Konstatin Ostafićuk. Na Skupštini evroregije DKMT koja je zasedala u mađarskom mestu Kibekhaza ulogu predsedavajućeg na period od godinu dana preuzeo je Bojan Pajtić.
Na tromeđi je održan kros dece iz pograničnih mesta Kibekhaza, Beba Veke (Rumunija) i Majdan-Rabe, a Beba Veke ove godine domaćin dvodnevnog kulturno-zabavnog programa i sportskih susreta.

 
Dnevnik | 22. maj 2008 | M. Mitrović
Susreti na tromeđi

NOVI KNEŽEVAC: Tradicionalni susreti meštana pograničnih mesta u okviru evroregionalne saradnje Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT) na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije održaće se ovog vikenda. U subotu i nedelju održaće se manifestacija Dani evroregije DKMT, uz učešće zvaničnika iz tri države. Manifestacija počinje u subotu u 9 sati, kraj graničnog tripleks kamena kod mesta Rabe u novokneževačkoj opštini, uz Betovenovu ”Odu radosti” i pozdravne reči predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine mr Bojana Pajtića, predsednice Skupštine samouprave Županije Čongrad (Mađarska) Ane Mađar i predsednika Saveta Županije Timiš (Rumunija) Konstantina Ostafućua.

Na prostoru oko graničnog kamena na tromeđi dečaci i devojčice iz pograničnih mesta učestvovaće u tradicionalnoj trci. U mestu Kibekhaza u Mađarskoj, gde se proslavlja i Dan sela, zasedaće Skupština evroregije DKMT i Skupština Javnog društva DKMT.

U pograničnim mestima Beba Veke (Rumunija), Kibekhaza (Mađarska) i Mesnoj zajednici Majdan-Rabe u novokneževačkoj opštini priređuju se sportski i kulturni programi.
Domaćin centralnih kulturnih i sportskih programa je naselje Beba Veke u Rumuniji, gde će nastupiti duvački orkestar „Pro Amicitia” i folklorni ansambli Društva „Banatul” iz Temišvara, kao i ansambli kulturnih društava iz Mađarske i Vojvodine.

Za građane, privremeni granični prelaz na tromeđi kod Rabea za Mađarsku i Rumuniju biće otvoren 24. i 25. maja
od 9 do 17 časova. Prelaz je moguć uz uredno vizirane pasoše i zeleni karton za putnička vozila.

 

April 2008
Dnevnik | 20. april 2008 | R. Dautović
NERATIFIKOVANI KREDITI ZAUSTAVILI IZGRADNJU SAOBRAĆAJNICA

Potrebna popravka i mosta preko Tamiša kod Sečnja, kanala Dunav-Tisa-Dunav kod Kikinde, na istom kanalu kod Jermenovca, na reci Zlatici na regionalnom putu Čoka‡Kikinda i preko kanala na regionalnom putu R-112 na deonici Đala-Srpski Krstur-Novi Kneževac. Na popravku čeka most na Tisi na brani kod Novog Bečeja

Nakon što je novoizabrani generalni direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak obelodanio dugove putarskim firmama, koji teže čak 30 milijardi dinara, splasnule su sve nade da će se ove godine nastaviti s ambicioznim projektima izgradnje putne mreže u Srbiji. Izjavio je da je glavni prioritet vraćanje ovog ogromnog duga, kako bi putari uopšte hteli da rade na redovnom održavanju saobraćajnica. Prvi čovek „Puteva“ je javno rekao da za investicije para nema.

Prvobitno je planirano da će se od odobrenih međunarodnih kredita ove godine povući 80 miliona evra. Međutim, kako Skupština Srbije nije ratifikovala dva veoma važna kredita - 206 miliona evra dobijenih od evropskih banaka i 50 miliona dolara od Svetske banke, a i ne zna se kada će, taj posao je ostavljen budućoj skupštini posle majskih izbora. To znači da će čekanje pojesti veći deo ovogodišnje građevinske sezone i da će kasniti brojni planirani radovi.

Među projektima koji se finansiraju iz ovih kredita su izgradnja obilaznice oko Beograda od Batajnice do Dobanovaca, kružni put Bubanj potok-Železnik, rekonstrukcija Gazele i još 100 manjih mostova, čiju popravku zajednički finansiraju Javno preduzeće putevi Srbije i Evropska investiciona banka.

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ je planiralo obnovu dotrajalih mostova još pre dve godine, ali su dogovori trajali dugo, a ugovor s Evropskom investicionom bankom potpisan je tek lane. Pomoćnik direktora za tehnička pitanja Slavoljub Tubić u JP kaže da za popravku mostova treba ukupno 66 miliona evra. EIB je odobrila kredit od 33 miliona, a drugu polovinu mora da obezbedi Srbije. Bilo je planirano da se od 33 miliona evra kredita 22 miliona ulože još 2006, a 11 miliona lane, međutim, odmiče i 2008, a od posla još ništa. Jedino su raspisani tenderi i izabrani izvođači radova, koji čekaju da počnu s poslom. Međutim, čekaju i vozači da dobiju sigurnije prelaze preko reka i kanala, kako ne bi rizikovali vozeći se preko oštećenih mostova.

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ objavilo je još krajem prošle godine dva tendera za dodelu ugovora za radove na sanaciji mostova koji se nalaze na javnim putevima. To su mostovi preko Tamiša kod Sečnja, preko reke Skrapež na obilaznici oko Požege, preko kanala Dunav‡Tisa‡Dunav kod Kikinde, preko istog kanala kod Jermenovca, preko reke Zlatice „Devet grla“ na regionalnom putu Čoka‡Kikinda i preko kanala na regionalnom putu R-112 na deonici Đala-Srpski Krstur-Novi Kneževac.

Objavljen je i konkurs za sanaciju sedam mostova, među kojima je jedan iz Vojvodine i to preko Tise na brani kod Novog Bečeja. Ostali mostovi koje čeka sanacija nalaze se na autoputu Beograd‡Niš‡Leskovac i putevima Mali Požarevac‡Mrčajevci i Kraljevo‡Kragujevac. Planirano je da se do 2010. obnovi 100 manjih najugroženijih mostova na glavnim i regionalnim pravcima, međutim, čini se da su ovi rokovi u našoj situaciji teško održivi.
 
Mart 2008
Dnevnik | 10.mart 2008 | M. Mitrović
Uspeh začinjen deviznim pazarom

I POSLE PRIVATIZACIJE „ALEVA” DOBRO POSLUJE


NOVI KNEŽEVAC: Prehrambena industrija AD „Aleva” u Novom Kneževcu uspešnim lanjskim poslovanjem zaokružila je šest decenija postojanja, ostvarivši ukupan promet od
16 miliona evra, od čega je na inostranom tržištu ostvareno 4,5 miliona evra. Proizvodi „Aleve” kupce imaju u bivšim jugoslovenskim republikama, zemljama Evropske unije i arapskim zemljama. Uspesi se ostvaruju sa oko 200 stalno zaposlenih, angažovanjem većeg broja sezonca u vreme kampanje i korektnom saradnjom sa poljoprivrednicima.

Novokneževačka firma spada u retke primere uspešne privatizacije i nakon što je firma sa američkim kapitalom „Flori trejding” Hristivoja Miloševića pre nekoliko godina postala većinski vlasnik, sa udelom od 71 odsto kapitala, nastavila je kontinuirano dobro poslovanje, najstabilnije na području novokneževačke opštine i među najuspešnijim je u regionu.

Generalni direktor „Aleve” Mile Klepić naglašava da je borba za profit grčevita sa nemilosrdnijom konkurencijom u sve složenijim uslovima, ali da se uspešno ostvaruju nastojanja firme da bude lider u regionu u proizvodnji aleve paprike, dodatka jelima „kulinata” i široke palete kulinarskih proizvoda.
- Na domaćem i inostranom tržištu konkurencija je žestoka, međutim, nastojimo da nađemo svoje mesto tako što se bavimo otklanjanjem unutrašnjih problema, kadrovskim jačanjem i unapređenjem proizvodnje, a manje se bavimo sistemskim pitanjima. Osvajanje novih tržišta i novih proizvoda i ulaganje u kadrove smatramo najznačajnijim. „Aleva” je u samom vrhu na srpskom tržištu, uspeli smo da se vratimo na tržište bivše Jugoslavije, nađemo nove kupce u Evropi i arapskim zemljama, a završili smo i sertifikovanje naših proizvoda za plasman na tržišta Rusije i Ukrajine - kaže Klepić.

U pogonima „Aleve” godišnje se proizvodi oko 5.000 tona gotove robe, pri čemu su najpoznatiji brendovi aleva paprika, dodatak jelima sa povrćem „kulinat”, kao i brojni proizvodi koji su uvek pri ruci domaćicama. U poslednje vreme sve značajnije mesto zauzima proizvodnja gotovih supa, a tokom prošle godine novokneževačka firma je prva srpskom tržištu ponudila tri vrste instant supa u kesicama, koje su naišle na veoma dobar prijem kod potrošača.

On napominje da je poslovna filozofija i vizija „Aleve” da se proizvodi kvalitetna i zdrava hrana za zadovoljavanje potreba savremene porodice. Za proizvodnju u svojim pogonima nastojanja „Aleve” su da ugovaranjem sa proizvođačima iz najbližeg okruženja obezbedi kvalitetno povrće, pa je tako za ovu godinu blagovrmeno započeto ugovaranje industrijske paprike, crnog luka i paštrnaka. Pošto „Aleva” osvaja nova tržišta i nastoji da povećava proizvodnju i udovolji potrebe kupaca, planirnao je da se sa proizvođačima ugovori 25 odsto sirovina više nego lane i najveći deo je već ugovoren.

Proizvodnja industrijska paprike prve klase ugovara se po ceni od 24 dinara po kilogramu, dok je minimalna garantovana cena crnog luka za proizvodnju iz arpadžika je 12 dinara i za proizvodnju iz semena 10 dinara. Ugovara se proizvodnja sorti crnog luka koje imaju najveći sadržaj suve materije. Paštrnak se ugovara po ceni od šest dinara po kilogramu. „Aleva” proizvođačima industrijske paprike obezbeđuje kvalitetno seme, tako što za kilogram semena u vreme berbe isporučuju sto kilograma plodova paprike. Pratiće se kretanja na tržištu i prema potrebi u sezoni otkupa i korigovati cene. Za proizvodnju svih sirovina važe isti rokovi isplate, pa se ugovorima precizira isplata 30 odsto prilikom isporuke robe, a preostalih 70 odsto u roku od 60 dana.

- Najveći deo proizvodnje sirovina ugovaramo direktno sa proizvođačima, pa tako najbolje možemo da pratimo kvalitet proizvoda, dok na nekim udaljenijim područjima od Novog Kneževca oslanjamo se na saradnju sa zemljoradničkim zadrugama. Oslanjamo se na proizvođače koji su u stanju da isporučuju proizvode kontrolisanog kvaliteta prema evropskim standardima - naglašava Klepić.

 
Februar 2008
Dnevnik | 26. februar 2008 | M. Mitrović

Moj doktore, zašto si daleko

POTISJE NEZADOVOLJNO KAKO JE ZDRAVSTVO REORGANIZOVALA PAJTIĆEVA VLADA

Pacijenti iz opština Čoka i Novi Kneževac, koji su do sada išli u senćansku Opštu bolnicu “Dr Gere Ištvan”, sudeći po odluci pokrajinskog Izvršnog veća, moraće ubuduće da putuju u Kikindu, udaljenu preko 40 kilometara. Predviđeno je da ona stacionarnu i specijalističko-konsultativne uslugu obavlja samo za opštine Senta i Ada. Žitelje kanjiške opštine vojvođanska vlada nije ni pomenula. Nezadovoljstvo je na jučerašnjoj konferenciji za novinare obrazložio pokrajinski poslanik G17 plus Jožef Šandor iz Sente.

- Bili smo na počektu u dilemi da li je tehnička greška ili namera Izvršnog veća da se ovakvom reorganizacijom, na osnovu uredbe Vlade Srbije, smanji teritorija koju pokriva bolnica u Senti. Ispostavilo se, na žalost građana potiskih opština, da odluka uopšte nije u interesu osiguranika. Kao poslanik Skupštine Vojvodine nisam bio u prilici da se o tom izjašnjavam, jer nismo zasedali od letos. Očigledno je da se ovakvom odlukom pričinjava ogromna šteta građanima i bolnici u Senti - upozorava Šandor i naglašava da preko polovine građana čokanske i novokneževačke opštine koristi zdravstvene usluge senćanske bolnice, a čak svi pacijenti iz Kanjiže.

- Smanjenjem delokruga rada senćanska bolnice, za preko 50.000 građana, postavlja se pitanje koliko će biti bolničkih postelja, lekara i medicinskog osoblja, te koliko sredstava će osnivač svih bolnica u Vojvodini, dakle Izvršno veće, izdvajati - zapitao se on.

Direktor centra “Dr Gere Ištvan” dr Jene Tari kaže da ne zna kako će ova zdravstvena ustanova organizovati na osnovu ove odluke, jer ih niko ništa nije pitao, niti su im predočene posledice ovakve reorganizacije.
- Iznenađeni smo, jer smo do sad 80 do 90 odsto usluga pružali pacijentima iz Potisja - kaže dr Tari. - Iz iskustva znamo da kad se administrativne granice u organizacionoj šemi povuku, posle je teško “prelivanja” pacijenata. Do sad su polovinu bolničkih postelja koristili pacijenti iz čokanske, novokneževačke i kanjiške opštine. Ne znamo da li je ova odluka posledica političkih strujanja ili nam je neko gadno smestio. Ovo rešenje nam ne deluje baš dobro, jer su dosadašnji osnivači, Ministarstvo zdravlja, Fond zdravstvenog osiguranja i Vlada Srbije, za bolnicu u Senti predvideli 240 bolničkih postelja, što je podmirivalo potrebe pacijenata iz potiskog regiona.

 
Dnevnik | 03. februar 2008 | M. Mitrović

RAZGOVORI NA SOKAKU: Dugovečni brak u krsturskom Sokačiću

Većinu žitelja severnobanatskog mesta Srpski Krstur pritiska starost, a vremešni bračni par Jajagin koji živi u uskoj Ulici Vuka Karadžića, verovatno i zbog toga nazvanoj Sokačić, svojevrsni je rekorder po dugovečnom braku. Na krsnu slavu o Svetom Jovanu, Velemir i Nerandža Jajagin proslavili su 71. godišnjicu braka. Dugo je i za nabrojati, a ovako dug bračni staž ne pamti se ne samo u krsturskom Sokačiću! Pred kućom u Sokačiću baku Nerandžu, koja je duboko zagazila u 88. godinu, zatekli smo u društvu ćerke Živke koja živi u komšiluku, a deda Velko rođen 9. novembra 1916. godine najstariji je Krsturac. Nekada davno, kada se Velko momčio i Nera devojčila, neradnim danima od ranih popodnevnih sati pa dok se ne smrkne odlazilo se na rogalj, na igranke od Gomboševog do Šošinog ćoška.

Kada su se u sumrak krave doterivale sa pašnjaka devojke i momci sa roglja su se upućivali kućama. O Svetom Jovanu 1937. Velko i Nera su odlučili da započnu zajednički život. U povratku s rogalja na putu do Velkove kuće, usput su svratili u kafanu kod Šandora Cuce da pokupe svirce, pa da se za zajedničku sreću obavi rakija i proslavi Sveti Jovan. Brak su ozvaničili iste godine u proleće, u crkvi ih je venčao pop Marko, a sve u matične knjige zaveo Moca Jančić. Svadba je bila skromna, uz svirku gajdaša. Ćerku Milicu dobili su naredne godine, a mlađa Živka rodila se u ratno vreme 1941.

- Iako smo se odavno uzeli, čini nam se da je sve prošlo tako brzo - priča baka Nera. - Dok smo mogli, mnogo smo radili i mukotrpno se kućili. Kada smo posle dvanaest godina provedenih u Velkovoj porodici izišli u našu kuću dobili smo samo jedan krevet. Deca su spavala na krevetu, mi na daskama. Stekli smo osam jutara zemlje, uzimali zemlju i u arendu, imali konje, hranili bikove i radili sve paorske poslove. Zdravo teško je bilo, ali smo sve nekako postizali. Zajedno smo radili i uvek se međusobno poštovali.

Nije uvek sve bilo lepo i potaman, priznaju baka Nera i deda Velko. Zbog nemaštine, znalo je biti i nervoze, ali kažu da od rada nisu mnogo imali vremena da se svađaju. Dok su bili u punoj snazi, pravili su novu kuću u kojoj sada provode starost. Imali su jedno vreme četiri konja, pa su se za težačke poslove prezale dve zaprege.
- Nikada nam konji nisu zatajili, ni kada su se vukla drva, ni u vreme berbe kukuruza i paprike, ni kad se vadila repa. Za paradne fijakere nismo imali vremena - priseća se deda Velko.
Velko uverava da se u selu niko nije tako voleo i slagao kao on i njegova životna saputnica Nera.
- Bilo je kada nismo ništa imali, tada smo ćutali i radili. Dobro se slažemo i sa svim komšijama, i Srbima i Mađarima. Pred kućom smo imali i lepšu klupu od bagremovine, ali je lane posle Nove godine neko odneo, verovatno za ogrev, pa smo napravili drugu, nešto lošiju. Kada je lepo vreme volimo da posedimo na sokaku, da čujemo šta ima novo u selu. Društvo nam najčešće pravi komšinica Radmila Ignjatov - priča Velko.

Radili su i snalazili se Jajagini, sve dok nisu ostarili. Baka Nera pamti lepa vremena kada je šezdesetih godina putovala u šoping ture za Italiju, Mađarsku i Rumuniju, ali priča i kako su ih kada su ostarili ojadile devedesete prošlog veka. Kada je starost počela da pritiska i snaga izdaje, pa već nisu mogli da se bave paorskim poslovima, prodali su zemlju, konje, krave i sve što se moglo unovčiti, sem kuće u Sokačiću. Mislili su da će pare date u banku obezbediti sigurnu starost.

- Mi više nismo mogli, a kako zemlju niko nije hteo da radi, sve smo prodali i sve je u inflaciji propalo - priseća se s gorčinom deda Velko. - Sve je pojela inflacija, a mi ostali stari i bespomoćni. Za uspomenu ostale su nam dve bezvredne štedne knjižice Vojvođanske banke i Poštanske štedionice i Dafinini ugovori od propale štednje. Od celokupnog imanja, ostala nam je kuća, a pošto poljoprivrendu penziju nismo stekli, od pre dve godine primamo socijalnu pomoć, mesečno 6.100 dinara. Ostarili smo pa više ne možemo ni u crkvu, gde smo dok smo mogli redovno odlazili nedeljom i o svakom svecu. Od skoro više ne posećujem mesnu čitaonicu. Mi smo naše otpojali.

Od vremena kada su se uzeli u Srpskom Krsturu se mnogo toga promenilo. Stariji ljudi umiru, nema ko da ih nasledi u paorskim poslovima jer su mladi decenijama uglavnom odlazili iz sela, tako da ostaje sve više praznih kuća. Sve je drugačije nego što je nekad bilo, pa i sirotinja.
U dugovečnom braku Jajaginih najtužniji trenutak bio je kada su pre jedanaest godina ostali bez starije ćerke Milice koja je živela u Subotici. Mlađa ćerka Živka, kojoj je muž Đuka umro pre 23 godine godine, živi u komšiluku i svakodnevno ispomaže roditelje.

- Ustajemo u osam sati, popijemo kaficu, pa posle doručka kuvamo ručak. Ono što ne mogu sama ispomaže Živka. Da nije tu u komšiluku, ne znam kako bi bilo - kaže baka Nera, a deda Velko dodaje da mu Nera pomaže kod obuvanja i oblačenja, jer više ne može sam.
Od meštana Srpskog Krstura u poslednje vreme najviše je poživeo Ilija Zuban (93). Velko potseća da je u Srpskom Krsturu 101 godinu poživeo Radovan Jančić, koji se sedam puta ženio.
- I moj otac Kristifor Jajagin ženio se sedam puta, ali je poživeo 82 godine. Nedavno je umrla najstarija meštanka Marija Šećerov, rođena 1911, tako da su kao najstarije u selu ostale Vida Tolmačev i Maca Šećerov, rođene 1914. godine - saznajemo od deda Velka.

Pogled na dvorište i okućnicu kazuje da je kuća Jajaginih ne tako davno bila puna života i svega. Baka Nera veli da ipak ne dozvoljava da baš ništa nemaju u avliji, pa sama još hrani pet kokošaka, tek toliko da skakuću i snesu poneko jaje.

 
Januar 2008
Dnevnik | 23.januar 2008 | M. Mitrović

Evropu su bar kroz nišan videli

VELIKA HAJKA NA ČUVENU KOČOVATSKU LISICU KRAJ SAME GRANICE S RUMUNIJOM I EU


Šesta hajka na kočovatske lisice, koje se od lovaca lukavo kriju u bogatom lovištu atara Banatskog Aranđelova, nadomak granice s Rumunijom i EU, ponovo je bila doživljaj za čitavu četu lovaca iz raznih krajeva Srbije. Domaćini za ove lije tvrde da su izuzetne, jer su se vremenom izveštile da nadmudre svaku poteru. Ovog puta jedna nije imala sreće.

– Bio je dovoljan jedan metak da odstrelim tu čuvenu lisicu. Ona mi je, inače, druga u ovoj sezoni, prethodnu sam odstrelio u ataru Rabea – ponosan je Erne Terheš, kome je kao nagrada pripao i srndać.

Beograđanin Branko Milišić morao je opaliti dva puta da “umiri” divlju svinju. Jedva je nazime teško 80 kila izvukao iz trnja.
– Od 12 svinja koje sam do sad odstrelio jedna je pala ovde na Kočovatu, a sve ostale u okolini Zaječara – zadovoljan je Milišić.

Grupovođa Goran Trifunović iz Banatskog Aranđelova priča da se tek u svakom drugom ili trećem izlasku odstreli lisica, on je to uspeo prošle nedelje, a pretprošle Goran Dimitrijević je oborio dve. Iskusni Janoš Vaš iz obližnjeg Majdana se žali da su lovci iz njegovog sela ove sezone ubili samo tri lije.

Lovnik Radenko Cvejanov, poznat po nadimku Beka, koji je rukovodio hajkom na Kočovatu, početak i kraj označava prastarom lovačkom trubom.
– Nasledio sam je od lovnika Ilije Prodanova iz Srpskog Krstura, koji je umro lane u 93. godini. Vidi se da je korišćena više od 60 godina, čak je dorađivana, ali dobro služi – priča on o ovom raritetu.

Teren na Kočovatu izrovale divlje svinje, koje su se i po okolini u poslednje vreme nakotile. U Banatskom Aranđelovu je ove sezone odstreljeno deset, a na području Udruženja “Srndać” 22 komada.
– Pričinjavaju nam velike štete, ali, mada se teško love, izaći ćemo s njima na kraj, jer nisu tako lukave kao kočovatske lije – ubeđen je Beka.

Kroz špalir lovaca nameračenih na lisice i divlje svinje su protrčavali zečevi i srndaći, a uzletali fazani krupni k’o kljukani ćurani. Iako nije poneo soli da im stavi na rep, član lovačkog podmlatka Milorad Vranković iz Novog Kneževca uspeo je jednog da uhvati živog i pokloni ga drugaru Manuelu Kijcu iz Banatskog Aranđelova. Inače, Kočovat je i deo zaštićenog staništa droplji na potesu od rumunske granice prema Mokrinu.

Slavko Stančić, Isa Stojić i Vladimir Odžić iz Kumana obilaze lovišta širom Srbije, pa im je izazovan bio i dolazak u Kočovat. Nisu se pokajali, iako su se vratili praznih ruksaka. Bar su Evropu videli izbliza. Predsednik LD “Fazan” Miloš Teofanov podseća da se pre šest godina počelo skromno s tridesetak učesnika, ali je hajka na kočovatske lisice postala ozbiljna fešta za stotinak lovaca iz Smederevske Palanke, Niša, Beograda, Novog Sada, Iriga, Zrenjanina, Kikinde...
– Svake sezone naši lovci odstrele 25 do 30 lisica, a ove s Kočovata su posebne po svom crvenkastom krznu, verovatno zbog specifičnog peskovitog terena – raspričao se Teofanov pre hajke.

A one su pravo čudo. U prvih pet hajki odstreljene su samo dve. Tu sreću imali su Rajko Marić iz Banatskog Aranđelova i Dragan Lazić iz Sigeta. Koliko ih je teško odstreliti uverili smo se lane, kad je Svetozar Števančev pucao i radovao se misleći da je gotova, a lisica je samo na tren legla u jendek, pa iskoristila priliku i pobegla. Društvo “Fazan” je u ataru Paloša uredilo salaš s dve komforne sobe, nadaju se da će do naredne hajke dograditi u svom domu još tri, pa imati gde da valjano dočekaju goste. A bogat je bio pravi banatski disnotorski doručak od divljih svinja jesenas odstreljenih: majuške, kobasice, barena slanina, pa krompir i jaja, čvarci i ljute papričice. Nakon hajke prijala je domaća palinka, supa od fazana i paprikaš od divljih svinja, sve zalivano vinom iz iriškog podruma Miroslava Kovačevića. Druženje je propisno začinjeno i svirkom čuvene mokrinske bande “Ludi tata i dva brata”, koju predvodi kontrabasista Mihajlo Jović.
 
Blic | 20.01.2008 | Nedeljko Kolundžija

Šesta hajka organizovana na kočovatsku lisicu - Za pet godina lovci su odstrelili samo dve lisice

Preko stotinu lovaca iz cele Srbije odazvalo se pozivu Lovačkog društva „Fazan“ iz Banatskog Aranđelova da učestvuju u hajci na jednu od najlukavijih životinja u banatskim lovištima, lisicu, u ataru ovog društva koje se nalazi na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije.

- Deo atara u našem lovištu, površine preko 10.000 hektara koje poljoprivrednici ne obrađuju zbog slatinastog zemljišta, pravi je raj za divljač i tu bi se fazani, zečevi, srne, jarebice i ostala divljač namnožila u još većem broju da na terenu zvanom Kočovo ne živi najlepši, najmudriji i najveći izazov za lovce - kočovatska lisica. Organizovali smo do sada pet hajki na ovu životinju predivnog krzna zbog terena na kome živi, ali za pet godina naši lovci uspeli su da odstrele samo dve lisice. Verujem da će ovogodišnja hajka, koja je okupila najbolje lovce iz cele Srbije, biti zabeležena po rekordnom broju ulovljenih lisica - rekao je na početku lova Miloš Teofanov, predsednik Lovačkog društva „Fazan“ iz Banatskog Aranđelova.
Posle bogatog banatskog doručka koji se sastojao od majuški, hurke, kobasice, slanine i čvaraka lovci su se ukrcali na traktore. Sa puškama na ramenima i municijom u torbama, uz pesmu krenuli su ka lovištu. Nakon sat vremena vožnje, lovnik Radenko Cvejanov iz Srpskog Krstura dao je poslednje instrukcije i sa lovačkim rogom, za koji kaže da je star osam decenija, označio početak lova.

Tri sata su lovci, raspoređeni u strelce gacali po 400 hektara velikom ataru Kočova, ali sem srna i bezbroj fazana, koji su iz trave izletali kao kokice iz šerpe, - reče jedan od lovaca, a na koje je lovostaj, od lisice nije bilo ni traga.
Kada je već izgubljena svaka nada da će šesta hajka biti uspešna, na samoj granici sa Rumunijom, Erne Terheš (52) iz Kanjiže uspeo je da nadmudri jednu mladu ženku kočovatske lisice. Odmah za njim prolomio se i drugi pucanj, ali plen je bila divlja svinja težine oko 80 kilograma. Ustrelio ju je Branko Milišić (41) iz Beograda, koji je kao i njegov kolega iz Kanjiže član lovačkog društva u Banatskom Aranđelovu.

Posle tri sata lova, ponovo se oglasio lovački rog lovnika Radenka Cvejanova i označila da je 6. Hajka na kočovatsku lisicu završena. U Lovačkom domu Erneu Terhešu je kao nagrada za ulovljenu lisicu dodeljena srna, a Branko Milišić je kao trofej zadržao papak divlje svinje. Trpeza je ponovo bila bogata, ali ovoga puta supa od fazana sa rinflajšom i srnećim paprikašom. Sve to je začinjeno tombolom, muzikom orkestra mokrinskih tamburaša „Ludi tata i tri brata“, erdutskim vinom i zavetom da će se sresti na sedmoj hajci naredne godine.
Lov na lisice u potezu Kočovat, u okruženju banatskih mesta Banatsko Aranđelovo, Podlokanja, Vrbica, Majdana i Rabea, te Valkanja i Beba Veke u Rumuniji, poseban je doživljaj, jer su lokalne lisice pravi sinonim za lukavost. I Kočovat je poseban, svojstven banatskom kraju, samo što mu se ne zna ni kraj ni početak, bilo da se pogled baci s neke od obližnjih ne odveć uzdignutih uzvišica ili s trase pruge kojom su nekad tutnjali vozovi.
 
Dnevnik | 20.januar 2008 | M. Mitrović

Na nišanu kočovatska lisica i vepar - USPEŠNA HAJKA NA SEVERU BANATA

Na krajnjem severu Banata u potesu Kočovat u lovištu Lovačkog društva “Fazan” iz Banatskog Aranđelova, nadomak državne granice sa Rumunijom, uspešna je bila šesti put upriličena “Hajka na kočovatsku lisicu” u kojoj je učestvovalo oko stotinu lovaca iz dvadesetak mesta Srbije.

Pored lisica lovile su se i divlje svinje, a u finišu hajke kojom je rukovodio lovnik Radenko Cvejanov, na samo nekoliko desetina metara nadomak granice sa Evropskom unijom, lisica se našla na nišanu Ernea Terheša iz Kanjiže koji je jednim preciznim hicem odstrelio plen. Sreća se osmehnula i Branku Milišiću iz Beograda koji je sa dva hica odstrelio divlju svinju tešku oko 80 kilograma. Pored učesnika hajke dobrim odzivom lovaca iz drugih mesta zadovoljni su bili predsednik LD “Fazan” Miloš Teofanov i ostali domaćini iz Banatskog Aranđelova. Pre polaska u hajku učesnici su se okrepili tradicionalnim disnotorskim banatskim doručkom, dok je druženje završeno uz supu od fazana i paprikaš od divljih svinja koje su ovdašnji lovci odstrelili jesenas u potesu Kočovat. Štimung druženja u Lovačkom domu u Banatskom Aranđelovu upotpunio je poznati mokrinski orkestar “Ludi tata i dva brata” predvođen Mihajlom Jovićem.

 
Blic | 20.01.2008 | Nedeljko Kolundžija

Slika o vojvođanskoj seoskoj idili emituje se iz Beča u sve delove sveta
Srpski Krstur virtuelno selo

SRPSKI KRSTUR - Srpski Krstur je jedno od retkih sela koje ima elektronsku prezentaciju na internetu. Ako se uzme broj stanovnika, onda je ovo mesto virtuelni rekorder, jer je internet stranice ovog mesta posetilo više od 20.000 posetilaca iz celog sveta.

Najveće zasluge što je Srpski Krstur postao „virtuelno selo“ pripadaju meštaninu Milanu Tanackovu i Vjekoslavu Andrejiću, koji su na ovu ideju došli u Beču i realizovali je 30.decembra 2005. godine.
- Raduje nas što je prezentacija našeg sela do sada zainteresovala oko 20.000 posetilaca iz Srbije, ali je posećuju i mnogi iz bivše Jugoslavije, Kanade, Amerike, Austrije, Nemačke, Italije, Švajcarske, Švedske, Mađarske i drugih zemalja - kaže

Posetioci sajta www.krstur.com, autorima daju berezervnu podšku. O novim detaljima iz života sela Tanackova i Andrejića obaveštavaju meštani Srpskog Krstura.
- Uspostavili smo vezu sa izveštačima iz sela koji nas izveštavaju o najaktuelnijim zbivanjima, čime sajt činimo, takoreći, dnevno aktuelnim- kaže Milan Tanackov.
Specijalni izveštači Ksenija Krstić, Dragoslav Mirić i Obrenka Brzak, uz tehničku podršku Saše Stanišića materijal prosleđuju do Beča, odakle se vrši prezentacija ovog sajta.
 

Dnevnik | 11.januar 2008 | M. Mitrović   

SRPSKI KRSTUR NA INTERNETU - Bečka prezentacija banatske idile  

SRPSKI KRSTUR: Severnobanatsko selo Srpski Krsur već nešto više od dve godine ima izuzetno dobru prezentaciju zahvaljujući veb sajtu www.krstur.com. Ne bi to bilo ništa neobično da se prezentacija aktuelnih zbivanja i idile ovog mesta u novokneževačkoj opštini ne obavlja iz austrijske prestonice Beča.

Ideja o Internet prezentaciji Srpskog Krstura rodila se u  Beču zahvaljujući Vjekoslavu Andrejiću i Milanu Tanackovu, tako da je Srpski Krstur postao "virtuelno selo" 30.decembra 2005. godine.
- Zadovoljni smo da je naša prezentacija sela
zainteresovala do sada oko 19.500 posetilaca iz svih krajeva sveta - kaže Milan Tanackov, koji živi u Beču i često posećuje zavičaj. - Naišli smo na dosta podrške kod posetilaca i ubrzo smo dobili i redovne izveštače iz sela koji nam se redovno javljaju i doprinose da se sadržaj dopunjuje aktuelnim zbivanjima. Pomoć nam pružaju meštani i seoska udruženja, a specijalni izveštači su nam Ksenija Krstin, Dragoslav Mirić i Obrenka Brzak, takođe i Saša Stanišić koji pruža tehničku podršku.

Internet sajt Srpskog Krstura već su navikli da posećuju meštani i Krsturci koji žive u Srbije, ali i oni iz dijaspore sa područija bivše Jugoslavije, Kanade, Amerike, Austrije, Nemačke, Italije, Švajcarske, Mađarske, Švedske i drugih zemalja.  

                                                                                             

Dnevnik | 01. januar 2008 | Ranka Dautović

Banatskom magistralom i preko 120 na sat

VOJVODINA ISPOSTAVLJA RAČUN ZA KONCESIJU HORGOŠ–POŽEGA


Iako Ministarstvo za infrastrukturu planira izgradnju banatske magistrale od graničnog prelaza Đala preko Čoke, Kikinde, Zrenjanina, Pančeva i Kovina prema Negotinu, za koju je generalni projekat već gotov, Vojvodina je zainteresovana i za izgradnju nove poprečne saobraćajnice koju takođe naziva banatskom magistralom, a koja se proteže od granice sa Rumunijom i ide iz pravca Temišvara preko Zrenjanina, Novog Sada, Fruške gore i Rume prema autoputu Beograd-Zagreb i za koju je urađen elaborat. Za izgradnju ove poprečne magistrale, koja ne isključuje izgradnju prethodne, razgovaraće se s Vladom Srbije u okviru odštetnog zahteva za koncesiju Horgoš-Požega.

Naime, nakon višegodišnjeg sporenja oko trodelne koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, vojvođanska i republička vlada su na putu dogovora oko odštetnog zahteva zbog toga što je koncesija dodeljena na već izgrađene deonice poluautoputa od Horgoša do Novog Sada i punog profila autoputa od Novog Sada do Beograda, koji je čak i rehabilitovan. Koordinator ekspertskog tima za preispitivanje koncesionog ugovora i procenu zahteva za kompenzacijom prof. dr Dragoslav Petrović u razgovoru za „Dnevnik“ kaže da je na bazi detaljne analize radne grupe u kojoj su učestvovali stručnjaci građevinske struke, putne mreže, ekonomisti i pravnici, utvrđen odštetni zahtev od oko 220 miliona evra kao kompenzacija za održavanje i rekonstrukciju vojvođanskih puteva.

– Na zahtev predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića sačinjen je kompletan elaborat o kapitalnoj investiciji koja bi u nivou tih sredstava, uz učešće Fonda za kapitalna ulaganja, grada Novog Sada, kao i eventualnih stranih investitora, omogućila izgradnju banatske magistrale u smeru severoistok-jugozapad iz pravca Temišvara prema međunarodnom saobraćajnom koridoru E-70, odnosno, autoputu Beograd-Zagreb – navodi profesor Petrović.

Po sadašnjem planu bilo bi moguće da se 2012. ili najkasnije 2013. pusti u eksploataciju poluautoput iz pravca Temišvara koji bi išao trasom Srpski Itebej-Banatski Dvor-preko budućeg novog mosta na Tisi između Zrenjanina i Žablja, te postojećom saobraćajnicom iz smera Zrenjanina za Novi Sad. Kod Kaćke petlje bi se napustila ova trasa i krenulo nadvožnjakom preko autoputa E-75 Subotica-Beograd, pa onda na novi most na Dunavu južno od Petrovaradina prema postojećem putu za Paragovo čija je potpuna rekonstrukcija u planu. Završna sekvenca je tunel ispod Iriškog venca, kojim bi se zaobišli Irig i Ruma, da bi se na kraju magistrala spojila s autoputem E-70 Zagreb-Beograd.
 
Gužva do Šapca
Elaborat pokazuje da je saobraćaj od autoputa Beograd-Zagreb na jug prema Šapcu istog intenziteta kao na sever prema Novom Sadu. To znači da budući poluautoput nije samo poprečna veza značajnih evropskih putnih koridora, već bi bolje povezivao Vojvodinu i susedne regije drugih država sa srednjom i zapadnom Srbijom, te istočnom Bosnom, Crnom Gorom, Albanijom i južnim Jadranom. Na celom putnom pravcu od Novog Sada do Šapca saobraćajno opterećenje je jedno od najvećih u zemlji, veće je i od onog na nekim deonicama autoputeva, i iznosi prosečno dnevno više od 8.500 vozila.
 

Ukupna dužina poprečne banatske magistrale bila bi 162 kilometra, od kojih bi 40 kilometara išlo kroz Rumuniju. Profesor Petrović objašnjava da bi se njenom izgradnjom Vojvodina i Srbija značajnije uključili u evropsku mrežu puteva, što bi blagorodno uticalo na razvoj privrede, posebno Banata, i podstakla ekonomska ekspanzija, pogotovo nerazvijenih opština. Uz to, Fruška gora bi, kao nacionalni park, bila trajno zaštićena od zagađenja, jer bi vozila prolazila kroz tunel, pa bi i turizam dobio neuporedivo značajniju ulogu nego što je imao do sad.
– Osnovni cilj ove saobraćajnice je da se spoji Koridor 4, koji ide kroz susednu Rumuniju, i panevropski Koridor 10 Salcburg-LJubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Skoplje-Solun. Kako su to su dva najvažnija evropska puta, saobraćaj iz severozapadne Evrope prema jugu kontinenta prebacio bi se na koridor koji prolazi kroz našu zemlju, od čega bismo imali velike koristi – objašnjava Dragoslav Petrović. – Novi Sad bi od beogradskog aerodroma bio udaljen samo 46 kilometara, čime bi se rešilo i pitanje vazdušne luke. Ovakav položaj daje magistrali strateški značaj, ekonomsku isplativost, povoljno finansiranje, geopolitički i ekonomski efekat za Vojvodinu, Novi Sad i Srbiju. Uz to, ukršta se i s Koridorom 7 (reka Dunav), pa uz luku i železničko-lučki terminal kod Novog Sada obezbeđuje najkvalitetnije uslove za razvoj kombinovanog transporta.

Tunel i dva mosta pride
Elaboratom je predviđena izgradnja poluautoputa širine 13,5 metara, koliko je predviđena i širina kolovoza kroz tunel, dužine 2.800 metara. U planu je i izgradnja dva nova mosta: na Tisi između Žablja i Zrenjanina (kod golf-centra) i preko Dunava kod Novog Sada južno od Petrovaradina.

Ukoliko se postigne sporazum s Vladom Srbije o finansiranju izgradnje ove saobraćajnice, profesor Petrović kaže da bi generalni plan, idejni i glavni projekat isfinansirao Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja već u prvoj polovini 2008, a izgradnja bi mogla da krene 2009. Završetak radova zavisi, naravno, od brojnih uslova, među kojima je i pitanje eksproprijacije, ali bi se u idealnim uslovima moglo očekivati da presecanje vrpce bude tokom 2012. godine ili najdalje krajem 2013. godine.

S obzirom da se među finansijerima spominju i eventualni strani investitori, dr Petrović obajšnjava da se radi o učešću od oko 20 do 30 posto potrebnog iznosa, s tim da je još prerano za preciziranje da li bi ta sredstva bila angažovana u obliku kredita ili bi deo trase bio dat pod koncesiju. Inače, rukovodilac tima za izradu ovog elaborata je diplomirani inženjer arhitekture Ilja Makitišin, a ispred Fonda za kapitalna ulaganja u celom poduhvatu je učestvovao predsednik Saveta za građevinu i urbanizam vojvođanske vlade prof. dr Radomir Folić.

 

 © 2005 www.krstur.com