U novinama | Naslovna

U novinama - 2009
Decembar 2009

Radio Televizija Vojvodine | 08. decembar 2009.

Banjski turizam - razvojna šansa Vojvodine

KANJIŽA - Pre sto godina u Banji Kanjiži otkrivena je lekovita voda i otada počinje razvoj banjskog turizma u tom delu Vojvodine.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo Atila Čengeri otkrio je spomen-ploču posvećenu Čudotvornom bunaru, odakle je voda izlečila I još leči mnoge obolele.
 



 

Заостале плате пропадају на судском рачуну

ЧОКА, НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Бивши радници АД „Тера рустика” из Чоке, некадашњег „Рада”, огорчени су и осећају се превареним, јер никако да наплатесвојих шест минималних плата из 2004. Од 28 бивших радника, колико се спори са бившом фирмом, њих 21 имају извршно решење Општинског суда у Новом Кнежевцу, на чијем рачуну су већ дуже време депоноване паре од продаје два фирмина стана, намењене за намирење заосталих зарада.
Међутим, читав спор искомпликован је када је пре непуна два месеца једна радница, која је незаконито добила отказ и такође се спори са фирмом, још пре приватизације, поднела захтев за изузеће поступајућег судије и Општинског суда у Новом Кнежевцу. И док на рачуну Општинског суда у Новом Кнежевцу од продатих станова стоји 1,785.000 динара, оштећени радници који су углавном без посла на евиденцији Националне службе за запошљавање, сналазе се како знају и умеју, а некима је због неплаћених рачуна из домова искључена струја и вода.

Бивши радници „Тера рустике” на име шест загарантованих плата очекују да наплате по 42.000 динара и камату, по другом спору који још није окончан потражују и отпремнине, а посебно су огорчени јер је бивша директорка Кристина Вујић, успела да добије за спорни период зараду у пуном износу и отпремнину од око 600.000 динара, тако што су јој досуђене машине предузећа, па су продате.
-Радници су с правом огорчени што им новац до сада није исплаћен, јер се на рачуну Суда обезвређује. Када су радници постигли договор да одустају од даљих жалби и да им се исплати бар главница дуга без камате, јер од расположивог новца неће моћи све да се намири, уследио је захтев једне раднице за изузеће Општинског суда у Новом Кнежевцу и о њему још није одлучено - каже правник у Савезу самосталних синдиката Кикинда Милован Гатарић, који заступа бивше раднике чоканске „Тера рустике”.

Ложач Ференц Хирш из Чоке, који је после 24 године остао без посла у "Тера рустици" пету годину не може да нађе стални посао, па је тренутно на евиденцији националне службе запошљавања, вели да радници да у свему ни послодавца ни судове "не могу да ухвате ни за главу ни за реп" и највише испаштају.
Возач Карољ Ерић из Остојићева додаје да је радио десет година, да су неки после отказа успевали да се упосле у циглани у Сенти, али да је и она престала да ради. Он сматра да је у решавању спора затајио Суд и напомиње да је у односу на остале ипак у повољнијој ситуацији, јер је млађи и успео је да се запослни.
Међу онима који чекају шест минималаца је и Зора Штрбац, некадашња директорка „Рада”. Она је незадовољна јер је Суд био много експедитивнији у случају потраживања бивше директорке Кристине Вујић, коју је заступала адвокатска канцеларија из Сенте, а указује да надлежни органи нису далеко одмакли у поступању по кривичној пријави „Тера рустике” која је поднета у јануару 2008. године.
- По налогу Акцијског фонда после раскида купопродајног уговора урађен је попис, којим смо установили да недостају многе машине које су продате, чак је исечена и однета пруга у дужини од 300 метара у вредности два милиона динара. Колико знам кривичну пријаву Тужилаштву подносила је и полиција, а тек сада се спроводе истражне радње. И нови власник из Београда који је купио фирму, такође је заинтересован да се рашчисти судбина опреме која је продата - каже Зора Штрбац.

Председник Општинског суда у Новом Кнежевцу Миливој Савин сматра да су адвокати запетљали читав случај, чиме је блокиран рад Суда, а због реорганизације у судовима предмети се пакују и за неколико дана предстоји њихова селидба у друге судове, у Кикинду, Зрењанин или Апелационом суду.
- Захтев за изузеће Општинског суда у Новом Кнежевцу се обрађује и проследиће се Врховном суду Србије у Београду у понедељак или уторак, тако да само остаје да се одлучи о захтеву, преузимање предмета од стране Општинског суд у Кикинди колико знам уследиће у другој половином децембра - каже Савин.


 
Radio Televizija Vojvodine | 04. decembar 2009.
Evropa traži proizvodnju energija iz obnovljivih izvora

NOVI KNEŽEVAC - A kada je reč o evropskim integracijama, u predstojeće obaveze naše zemlje spada i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora.

Prema uredbi Vlade, o merama podsticaja za proizvodnju takve energije iz biomase i biogasa, treba da bude obezbeđeno sedam megavata energije godišnje.




 

Дневник | М. Митровић  | 01.12.2009. год.

Тромеђа подстиче развој

КАЊИЖА: Скупштина општине Кањижа прва је од војвођанских општина донела одлуку да приступи формирању

Групације за европску територијалну сарадњу ДОО „Банат - триплекс конфинијум”, чије ће седиште бити у мађарској пограничној варошици Морахалом. Предвиђено је да се, поред Кањиже, у ову асоцијацију из Војводине укључе Нови Кнежевац, Чока, Сента, Ада, Кикинда, Нова Црња и Житиште, као и партнери из Мађарске и Румунујије. Очекује се да деловање Групације „Банат - триплекс конфинијум” оствари сарадња микрорегиона, градова, општина и насеља поспеши развој региона на подручју тромеђе Мађарске, Румуније и Србије.
Намера је да се развојни циљеви остварују спровођењем програма насталих уз суфинансирање Европске уније, посредтсвом Европског регионалног развојног фонда, Европског социјалног фонда и Кохензионог фонда, као и путем територијалне сарадње.
- Чланство у Групацији „Банат - триплекс конфинијум” месечно по становнику стаје једну форинту, што конкртно за кањишку општину месечно значи издатак 9.951 динар, али очекујемо да нам се то многоструко врати очекиваним заједничким учешћима конкретним пројектима на конкурсима из фондова ЕУ - каже председник кањишке општине Михаљ Њилаш.

 
 Novembar 2009
Radio Televizija Vojvodine | Biljana Vokrapić | 22. novembar 2009.

Priprema za prekograničnu saradnju Centra za ruralni razvoj

NOVI KNEŽEVAC - U Novom Kneževcu postoji Centar za ruralni razvoj čija je osnovna delatnost razvoj poljoprivrede.

Zaposleni u tom centru, koji pokriva deo vojvođanske mreže u kojoj su kancelarije Sente, Ade, Kanjiže, Čoke, Kikinde, Nove Crnje, Žitišta i Novog Bečeja, ovih dana užurbano rade i na projektima prekogranične saradnje sa Rumunijom i Mađarskom.

 

 

 

Blic | Nedeljko Kolundžija | 11.11.2009.

Nađ: Ležao sam u mulju i mislio da li će me neko pronaći

Srpski Krstur - Potraga za nastradalima u nesreći u nedelju na Tisi kada se čamac sa sedam izletnika iz Subotice prevrnuo nasred reke, a iz hladne vode uspelo je da ispliva petoro putnika, nastavljena je i juče.

Ronilačka jedinica Žandarmerije MUP Srbije pretražuje dno reke u potrazi za Zoranom Berarom iz Srpskog Krstura i Slobodanom Ilovcem iz Subotice, koji nisu uspeli da doplivaju do obale. Meštani Srpskog Krstura su sa nevericom primili vest da je među nestalima i njihov sugrađanin Zoran Berar (35), koji je čamcem prevozio izletnike.
- Zoran je bio divan čovek, druželjubiv, vredan i spreman svima da pomogne. Rođen je u najmnogobrojnijoj porodici u selu kao dvanaesto dete Miloša Berara. Pored šest sestara i petoro braće imao je teško detinjstvo i rano je počeo da odlazi u nadnice kako bi zaradio neki dinar - kaže ribolovac Šandor Vereš (66).
Janoš Nađ, koji se spasao iz potonulog čamca, kaže da su i ranijih godina proslavljali dan firme na ribarskom splavu i da je u čamcu tada bilo i po desetoro ljudi.
- Bio sam najbliži čamdžiji Zoranu, a ostale kolege bile su raspoređene do pramca. Otprilike na polovini reke kolege su počele da viču: „Smanjuj gas, voda ulazi u čamac”. Zoran zbog brujanja motora to nije odmah čuo, a onda je bilo kasno. Čini mi se da je za tri sekunde čamac potonuo - priseća se drame Janoš Nađ.
Putnike iz čamca je struja počela da nosi i svi su krenuli ka obali.
- Bio sam na metar od Zorana kada je, stojeći na čamcu koji tone, počeo da viče da ne zna da pliva. Uhvatio sam ga ispod miške i pokušavao da ga umirim govoreći da ću ga izvući. U tom trenutku većina kolega je već bila odmakla od nas. Odjednom se Zoran uspaničio, zgrabio me za grudi i ruku i počeo da vuče nadole. Neko je gurnuo dasku sa čamca, koji je potpuno potonuo, da se uhvati za nju, ali me je Zoran sve čvršće stezao. Tonuli smo i isplivavali u grču. Čini mi se da je to trajalo 100 godina. Dobar sam plivač, ali zbog hladnoće, garderobe i grčevitog stezanja jedva sam uspeo da se oslobodim i izronim na površinu - seća se Janoš.
Nošen maticom, u odelu koje je natopljeno vodom bilo teško kao olovo, uspeo je nekako da dođe do obale.
- Našao sam se u mulju koji je delovao kao topla peć, mutilo mi se u glavi i slabo sam video. Isplivao sam oko 500 metara nizvodno od kolega i ležeći u mulju mislio da li će me neko naći. Čuo sam dozivanje, skinuo sam prsluk i pešačio do brvnare. Tamo su bili ostali putnici iz čamca, gorela je vatra. Ubrzo je stigla policija i odvezla me u bolnicu - kaže za „Blic” Janoš Nađ.
 

Press | P.T. |09. Novembar 2009. god.

Dvojica ribara se udavila u Tisi!

Zoran Berar i Slobodan Ilovac nestali u vodama Tise kada se prevrnuo čamac u kojem je bilo sedam osoba. Tragedija se dogodila u blizini mesta gde se nedavno prevrnuo čamac sa kosovskim Albancima

Dva muškarca su nestala kada se čamac sa sedam osoba, među kojima i dve žene, prevrnuo juče pre podne na Tisi kod Martonoša, u blizini mađarske granice. Od sedam utopljenika, petoro je spaseno, dok za Zoranom Bernarom i Slobodanom Ilovcem tragaju ronioci MUP-a Srbije i mađarske policije.

MUP je saopštio da je na lice mesta ubrzo stigla patrola službe Granične policije Tisa i da su uspešnom akcijom iz vode izvučeni Janoš Nađ, Dario Radulović, Vesna Majičić, Anastasija Stanivuk i Mirka Kuba. Za telima Zorana Berara, koji je upravljao čamcem, i Slobodana Ilovca tragaju ronioci, navodi se u saopštenju MUP-a, i dodaje da je do prevrtanja čamca došlo najverovatnije zbog prebrze vožnje.

Tragedija na Tisi dogodila se na samo pet-šest kilometara od mesta gde se pre dvadesetak dana prevrnuo čamac sa 18 Albanaca sa Kosova i Metohije, koji su ilegalno pokušali da se prebace u Mađarsku. Kako saznajemo, sedmočlana grupa prijatelja, uglavnom iz Subotice, krenula je na pecanje. Međutim, baš kada je čamac dospeo na sredinu reke, došlo je do prevrtanja.

- Čamcem je vozio Zoran Berar, jedan od dvojice za kojima se traga. Pretpostavlja se da je čamac išao brže nego što treba, a da je do prevrtanja došlo kada su putnici u čamcu poremetili ravnotežu tako što se više njih u jednom momentu našlo na jednoj polovini čamca. U sledećih nekoliko trenutaka svi putnici su se našli u vodi - kaže izvor Pressa blizak istrazi.

Krenula je dramatična borba za život, ali se na sreću davljenika u blizini našla patrola granične policije. U brzoj akciji spašeno je petoro putnika.

- Policijska patrola je odreagovala brzo i verovatno bi broj žrtava bio veći da se nisu odmah pojavili na licu mesta. Sve davljenike koje su u tom trenutku uočili, policajci su izvukli iz vode, ali Zoran Berar i Slobodan Ilovac su nestali. Odmah su angažovani ronioci koji su do mraka pretraživali deo Tise na kom se čamac prevrnuo. Pošto je u blizini mađarska granica, u potragu su se uključili i mađarski ronioci - kaže naš sagovornik.

Opštinski javni tužilac u Senti Mirko Gašović potvrdio je nestanak dvojice putnika i dodao da se ispituju sve okolnosti pod kojima se tragedija dogodila.

 

Oktobar 2009
Tanjug | 30. oktobar 2009. god.

Aleva paprika u ruskoj čorbi

NOVI KNEŽEVAC - Generalni direktor kompanije AD Aleva iz Novog Kneževca Mile Klepić i generalni direktor Trgovinsko-industrijske grupe RKK iz Moskve Viktor Vladimirovič Bogdanov potpisali su danas u Beogradu Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i distribuciji Alevinih proizvoda na teritoriji Ruske Federacije.

Ugovor sa jednim od najvećih ruskih distributera hrane, vredan osam miliona evra, predviđa distribuciju Aleve paprike, kulinata, supa, šlagova i pudinga na teritoriji cele Rusije, saopštila je Aleva.

Predsednik kompanije Hristivoje Milošević ocenio je da je potpisivanje tog ugovora posledica jačanja ekonomskih odnosa Srbije i Rusije i izrazio nadu da će sve više domaćih kompanija slediti primer Aleve i pronaći interes u izvozu na rusko tržište.

AD Aleva je i do sada bila veliki izvoznik u Rusku Federaciju, a novim ugovorom biće jedna od retkih domaćih kompanija čiji će proizvodi biti prisutni i u trgovinskim lancima van grada Moskve.


 
Дневник | М. Митровић  | 19.10.2009. год.

Биомаса за јефтиније грејање

ЧОКА, НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Центар за рурални развој из Новог Кнежевца је реализацијом пројекта „Зелена енергија Баната”, у оквиру пројекта

„Јачање капацитета руралних подручја” сагледао потрошњу енергије у јавним зградама на подручју општина Нови Кнежевац и Чока, при чему се дошло до података због којих су се општинари озбиљно замислили. Док се све општинске институције греју на скупе увозне енергенте и струју, трошкови из буџета се тешко подмирују, а истовремено неискоришћен је потенцијал биомасе из пољопривреде, која се махом спаљује на пољима.
На представљању резултата пројекта, које је приређено у Чоки, за представнике општина, доносиоце одлука у јавним установама и предузећима, пољопривреднике и предузетнике који се баве обновљивим изворима енергије и производњом биомасе, менаџер Славко Голић је предочио да у две недовољно развијене општине из скромних буџета годишње издвоје за грејање и струју око 300.000 евра!
Пројекат „Зелена енергија Баната” финансира Мининистарство иностраних послова Румуније у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумартсво АП Војводине, Министарством пољопривреде, шумартсва и водопривреде Србије, а спроводи канцеларија Програма за развој Уједињених нација (УНДП). Израђена је база података потрошње енергената у свим јавним зградама за које се из општинске касе плаћају грејање и електрична енергија, којих је на подручју две општине преко 70, а за три објекта, Хемијско прехрамбену средњу школу у Чоки, Основну школу „Др Тихомир Остојић” у Остојићева и Предшколску установу „Срећно дете” у Новом Кнежевцу израђене су и детаљне анализе потрошње енергената и пројекти за енергетску ефикасност са предмерима радова. Као подстицај развоју предузетништва и локалној економији објављена је и брошура о могућности коришћења биомасе као извора енергије, а такође и студија изградње центра за пелетирање у Новом Кнежевцу.
Архитекта Предраг Петринац из Чоке, је указујући на енергетске билансе зграда и мере ефикасности у три објекта за које су урађени пројекти, навеоје да се могу остварити уштеде од 40 до 80 осто, а да би само новцем од уштеда за кратко време ти објекти могли бити у потпуности реновирани. Петринац је навео пример зграде Скупштине општине Чока, где су се после замене дотрајали прозора рачун за утрошак гаса скоро преполовио.
Неискоришћене могућности коришћење биомасе као извора енергије представио је професор др Тодор Јанић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, наводећи да у Србији има 11,5 милиона тона биомасе којом се може задовољити 8-10 одсто енергетских потреба, али да се сада користи једва један одсто.
- Ако би се искористила само четвртина расположиве биомасе не бисмо морали давати девизе за увоз милион и по тона нафте, а истовремено би се подстакла пољопривреда и предузетништво. У војвођанском атару имамо доста тога што може да се искористи за производњу енергије: слама, кукурузовина, сојине сламе и остаци других ратарских култура - наглашава Јанић, наводећи пример да сагоревање три килограма сламе даје енергију колико и килограм лож уља.
 

Дневник | М. Митровић  | 19.10.2009. год.

Аквапарк по међународним стандардима

КАЊИЖА: Камен темељац за будући аквапарк положили су јуче у Кањижи председник кањишке општине Михаљ Њилаш и директор и већински власник

фирме „Милерс” АД из Будимпеште Иштван Балажди Сабо. Кањишка општина је обезбедила земљиште за аквапарк, у чију изградњу ће фирма из Мађарске инвестирати око пет милиона евра. Како је најављено изградња прве фазе аквапарка на површини од 2,8 хектара требало би да се заврши за летњу сезону 2011. године и поред комплекса базена са тобоганима и другим рекреативним садржајима, имаће пратеће угоститељске и трговинске локале, који треба да допринесу унапређењу и развоју туризма.
Истакнуто је да су неискоришћени туристички потенцијали кочница развоја осталих привредних грана у овој средини. Изградњом аквапарка оствариће се прва фаза развоја спортско-рекреативног центра на обали реке Тисе, чиме ће се створити услови за отварање нових радних места. Аквапарк ће, како је планирнао имати 10 до 12 базена са тобоганима и разноврсним садржајима за одмор и релаксацију, 33-метарски базен погодан за разна такмичења, као и могућности за разне спортове и рекреацију.
Дневни капацитет аквапарка је 1.500 до 2.000 посетилаца, а мађарска фирма „Милерс”АД преузела је обавезу да ће се комплекс аквапарка изградити по међународним и европским стандардима, са посебним освртом на сигурносне стандарде.
- Ово је историјски тренутак, јер се велики снови грађана Кањиже остварују, након што је 80-тих година изграђен комплекс „Бање Кањижа” - каже Михаљ Њилаш. - Дуги низ година мештани су сањали да ће се развој наставити новим улагањима у развој туризма. Ради се о заједничкој инвестицији локалне самоуправе општине Кањижа и мађарске фирме „Милерс” и других партнера. Локална самоуправа је обезбедила земљиште, а комплетну инвестицију финансираће страни инвеститори из Мађарске, што је итекако значајно у време финансијске и економске кризе. Изградња аквапарка неће значити само развој туризма у сегменту који се односи на посетиоце који ће га користити, него ће дати елан за развој осталих привредних делатности у општини.
Изражена су очекивања да ће овим улагањима Кањижа израсти у још репрезентативнији бањско-туристички центар ргеионалног значаја. Поред полагања камена темељца откривена је и фонтана од керамике, која ће украшавати аквапарк по његовој изградњи, а до тада ће красити хол Градске куће у Кањижи.

 
Večernje Novosti | Đorđe VUKMIROVIĆ | 24.10.2009. god.

Lov na krijumčare


PORTPAROL PU Kikinda Radojka Radenović potvrdila je u subotu, za "Novosti", da su operativci te uprave u petak popodne uhapsili pet lica iz Srpskog Krstura i Novog Kneževca, ali je demantovala da su ta hapšenja u vezi sa ilegalnim prebacivanjem kosovskih Albanaca preko Tise u Mađarsku, u noći između 14. i 15. oktobra. Tom prilikom se utopilo 15 od ukupno 18 ljudi koji su čamcem pokušali da se domognu mađarske teritorije na desnoj obali reke.
- Razlog za hapšenje su krivična dela na kojima smo radili i pre tog događaja, i nema sa njim nikakve veze - bila je kategorična Radenovićeva.
Hapšenja petorice žitelja Krstura i Kneževca pokrenulo je u njima niz glasina, uključujući čak i verziju da su oni, prevozeći Albance preko Tise, primeti policijski patrolni čamac i, da bi što pre pobegli, ove pobacali u reku!
Od ukupno 15 stradalih, do sada su pronađena tri tela - dva u Srbiji i jedno u Mađarskoj. Tisa je, naime, do naselja Martonoš nadomak Kanjiže, donelo leševe dveju žena, jedne od oko 30 godina, a druge stare između 20 i 23 godine, čiji identitet još nije utvrđen. Kod prve koja je iz reke izvučena u prošlu nedelju, nađena je kesa sa natpisom na albanskom i 300 evra, a kod druge, koja je pronađena u petak, više pasoša, ličnih karata i izvoda iz matičnih knjiga rođenih, izdatih na Kosovu, kao i 110 evra.
U petak su i mađarski ronioci, u jednom rukavcu nadomak mesta nesreće, pronašli telo muškarca od 28 godina, za kojeg je, na osnovu fotografije koju je, u međuvremenu, iz Prištine poslala njegova porodica, definitivno utvrđeno da je pripadao grupi albanskih emigranata.

RAMA U IZOLACIJI
PREMA nezvaničnim informacijama, Ejmer Rama (29), koji je bio u čamcu koji se prevrnuo na Tisi, i policiji javio za nesreću, trenutno je pod direktnom ingerencijom mađarske kancelarije Interpola. On se, sa svoje dvoje dece, nalazi u sabirnom centru u Pekeščabi, zabranjen mu je kontakt s medijima, a susret s njim, navodno, nije omogućen ni ambasadoru Kosova u Beču, koji je zbog toga doputovao u Mađarsku.

MAĐARI POJAČALI POTRAGU
PO rečima portparola policije u Segedinu Janoša Pala, potraga za telima utopljenih Albanaca je na mađarskoj strani od subote još više intenzivirana. Sada su u njoj angažovani pripadnici specijalne jedinice mađarske policije, pet brodova sa mornarima i specijalno obučeni tragači.
 
Večernje Novosti | 22.10.2009. god.

Utopilo se 15 Albanaca

Najmanje 15 kosovskih Albanaca udavilo se u reci Tisi, na srpsko-mađarskoj granici, u pokušaju ilegalnog prelaska državne međe. To se dogodilo u noći između 15. i 16. oktobra, kada se na mađarskoj strani reke prevrnuo čamac u kojem je bilo najmanje 19 osoba. Tisa je na mestu gde se nesreća dogodila široka oko 200, a duboka 15 metara.
Ovaj tragičan događaj potvrdio je u izjavi mađarskoj policiji dvadesetdevetogodišnji kosovski Albanac Bljerim Rama, koji je bio na čamcu. On je uspeo da spase dvoje svoje dece - jedno od dve, a drugo od tri godine. Pošto je u Mađarskoj uhapšen, on je ispričao da se među nestalima nalazi i njegova supruga Eljvira Jaha, koju nije uspeo da spasi.
Policije Srbije i Mađarske, kako nam je rečeno, rade na utvrđivanju tačnog broja stradalih u nesreći na Tisi i na njihovoj identifikaciji.
U međuvremenu, potvrđeno je da su ribari kod Martonoša, 18. oktobra, pronašli leš žene stare oko 30 godina i da se pretpostavlja da je reč o osobi koja je bila u grupi unesrećenih.
- Pecao sam na levoj obali reke, koja je tu široka otprilike 100 metara, kada je na suprotnoj nastalo komešanje - priča Branko Hereta iz Krstura, sela u severnom Banatu. - Jedan od pecaroša iz Subotice je, krećući se uz obalu, ugledao leš koji sam i sam, par minuta kasnije, mogao jasno da vidim, pošto sam kod sebe imao dvogled.
Nesrećna žena je, dodaje Hereta, na grudima imala nosiljku za dete, ali je ona bila prazna. Na lice mesta su, dodaje on, veoma brzo stigli pripadnici policije i hitna pomoć.
Mesto gde Tisa, u blagom luku usmerenom ka severoistoku, seče državnu granicu i gde je grupa kosovskih Albanaca, inače, pokušala da pređe u Mađarsku, pripada opštini Novi Kneževac. Ono, bar do sada, nije važilo za mesto krijumčarenja ljudi, ali je, do pre dve godine, upravo tu bio vrlo intenzivan šverc cigarete i druge robe.
- Pristup tom delu njene obale je lak, a Tisa vrlo mirna i nije je teško preći. Obali se može prići i kroz šumarke i preko peščane plaže - kaže Andrija Tišma, predsednik novokneževačkog lovačkog društva.
Mađarska policija je saopštila da ovo nije usamljen slučaj. Tokom godine, bilo je više pokušaja ilegalnog prelaska državne granice Tisom, a u najvećem broju slučajeva bili su u pitanju Albanci.
Načelnik subotičke policije Borivoj Mucalj izjavio je u četvrtak da je od mađarskih kolega obavešten da se prilikom ilegalnog prelaska granice na reci Tisi, na mađarskoj strani prevrnuo čamac da je pronađena jedna mrtva žena, a da se za ostalima traga.
- To je sve što smo dobili prilikom razmene pisama po lokalnoj mešovitoj komisiji gde sam ja predstavnik sa naše strane, a general Janoš Lukač sa mađarske strane, precizirao je Mucalj.
Inače, Tisa, u delu na kom je došlo do prevrtanja čamca kompletno se nalazi na mađarskoj strani.

PLUTAJU TORBE
Od ribara na Tisi saznajemo da su proteklih dana primetili nekoliko putničkih torbi koje je matica nosila sredinom reke. Jedna, poluotvorena, doplovila je do obale, a u njoj je bila dečja garderoba, papirne maramice ...

BEŽE SA KOSOVA
Čitave porodice kosovskih Albanaca poslednjih godina nastoje da pobegnu na zapad sa tog i za njih nesigurnog prostora na kojem, kako kažu, vlada mafija i političko nasilje.
Za ilegalno prebacivanje u neku od zapadnoevropskih zemalja, zavisno od toga kojom rutom ih trgovci ljudima švercuju, plaćaju od hiljadu i po do 10 hiljada evra po osobi.
Srpska policija poslednjih godina bezmalo svakodnevno preseče poneki od švercerskih kanala Albanaca ka zemljama EU. Tim prljavim poslom bave se mešovite ekipe Albanaca i Srba, jer im to donosi ogromne zarade.
Kako nam je rečeno u MUP, nema sumnje da je i ova povelika grupa kosovskih Albanaca prošvercovana kroz Srbiju, ali je imala peh na Tisi. O švercerima ove grupe za sada se ništa ne zna.

 
Дневник | Бора Отић  | 23.10.2009. год.

ШОРОМ, С БОРОМ: Оде тата од два брата

Мокринчани имају стоједно чудо: Гарави Сокак, Аранку и Златицу које теку једна испод друге и још малко у контру, дропље, бесне беле гускове,фарбана јаја најтврђа на свету и околини, најпоганије јесење блато на дубоком орању, кафану у којој се пило на сат пиће, Мику и уз њега још дугачак списак славних и признатих из свих крајева вароши, варошког кнеза, бар две етно куће, ролованог сира с вишњама и са свачим још, наизменичне светске прваке у туцању јајима који се разликују само у ИЋ: Проданов - Продановић, банду поштењањачина, весељака, врхунских забављача, свирце „Тата и два брата“... Прошле недеље би овај увод пасовао, ал тај живот што пише романе не воле да се унапред трукује, па мало - мало и нешто не штима. Лако бисмо да је греда око сира, гускова, ил’ да смо чизму изгубили у блату, све би могли поправити. Окрњило се име банде „Тата и два брата“.
Тата или мајстор Лале, или по банатски Решпа, био неки дан на пецању. Упецао сома од петнаестак кила, обрадовао се к’о никад уз пецаљку, сео на бент и умро. Умро заправо. Све нас је изненадио, многима нам је планове покварио и остао дужан. Остао нам је дужан да нам свира и да се веселимо, да окреће бегеш док се не умори, после се он окретао око бегеша – тако се одмарао. По томе га и памтимо, по томе су га сви и знали и препознавали.
Са Решпом ме је упознао Тане Ибрајтер, Мокринчан који није заборавио због београдске гужве одакле је и чији је. Каже Тане једаред, док је писао монографију „Војводина“, да кад у Мокрин одем обавезно да нађем Решпу и да ми свирају „Тата и два брата“. Тако сам и урадио и од тада је прошло само пет година ал’ ко да смо се познавали од рођења, баш смо били к’о род рођени. Није било да сам у Мокрин дошао а да нисам срео мајстор Лалета, случајно или намерно, с бегешом ил’ без њега, у трактору с њиве ил’ на њиву, или у оном његовом фићи који има боју ораџаде с којим је на пецање ишао. Никад није прошао да није стао и да се нисмо поздравили онако од срца, радосно и пријатељски. Ни једно славље које су правили моји другари Мокринчовани шампиони света није прошло без “Тате и два брата”. Где год да сам по Војводини био наумио да чекамо Нову годину они су били на списку – не вреди правити кермес без њих. А и ди би, своји смо, наопако да без њих и почињемо.
Све ми се трза прст кад кренем да напишем „био“... Био је Тата велики романтичар, по материној страни повуко је на Русе, та руска душа му није дала мира кад је свирала музика; ако крену романсе није знао шта је доста и није било да коју није знао. Драгиња је била скромна девојчица, златом окићена, из угледне куће, попови су радо свраћали код њих на чашицу разговора. Лале је у то доба био молер, руски романтик који је бацио око на Драгињу, освојио је руском љубављу, језушкама у снегу и обећањима да ће је водити у Београд. Одвео је у сиротињску кућу у Мокрину, њени се мал’ нису шлогирали кад је одбегла за Решпу молера, ал га није оставила!
Није га Драгиња манула ни кад је бегеш купио на невиђено, па су му га тек после две недеље послали возом до Кикинде. Од Кикинде до Мокрина је бегеш путовао пар дана, а прорадио је још на железничкој станици. Кад га је Лале кући донео, унео га у ходник и онако радостан је с Драгињом хтео радост да подели. Крене с великим бегешом кроз тесан ходник и кроз женино цвеће и наравно скрја Драгињину омиљену саксију и најлепше цвеће. Ни онда га није манула, беше то љубав за цео живот. Изродили су два сина, имају унуке, свираца пуна кућа. Окупио их Тата ко пилиће, сви на гомили и сви весели, кад иду у цркву сви се дотерају и сви иду заједно, води их Решпа.
Мано се Тата молераја одавно, мано се и рибарења код Кладова, остао је на клацкалици – с једне стране бегеш а с друге пецаљка, две његове велике љубави. Ударо је бегеш к’о да му се гадно замерио, окретао га ко да је рингишпил, млоги су се кладили да има неки куглагер доле, тако је изгледало да то лако ради, а све је то радио из велике љубави према музици, песми и весељу. Кад поваде новце из контре, кад поделе бакшиш и кад стане лумперај, волео је да оде на канал, забаци удице, притегне најлон, седне и чека. Нисам га никада питао да ли је гледао филм „Старац и море“ али сам сигуран да је канал било Лалетово море. Написао је Хемингвеј да је Сантјаго своју рибу живота чекао осамдесетчетири дана, уловио је после три дана борбе, изгубио битку с ајкулама, вратио се у луку...
Наш старац је своју рибу чекао много дуже, да је била златна вероватно би му три жеље испунила, овако му је испунила само једну: да сазна шта више воли, бегеш или пецање. Ипак је пецање малко више волео од бегеша, зато га ономад није ни понео са собом. Оставио нам га је, пун до чепа успомена, прича, доживљаја и сећања. У пецаљку то све не би стало, уз њу се ћути и чека.

 
Politika | S. Miletin | 13.10.2009. god.

Kada su vesti prenosili dobošari

Međunarodni festival dobošara „Daje se na znanje” okupio učesnike iz Srbije i Rumunije

Najautentičniji dobošar Dušan Felbab (levo) i najoriginalniji Jovan Čudanov (desno) Čoka – Mihaj Čilag, iz Padeja, zašao je u šestu deceniju i pod stare dane ostao bez posla. Sada nadniči, ali ne tako što prekopava tuđa kukuruzišta već dobošareći.

Padej je, naime, jedno od retkih mesta u kom se zadržalo ovo zanimanje. Posla ima, ali retko. Čilag je poslednji put „vikao” proletos, kada je meštane obavestio da će mesna zajednica nagraditi one koji najlepše urede zelene površine ispred svojih domova. Zaradio je oko hiljadu dinara.

– Eh, a nekad se od dobošarenja dobro živelo. U ona stara vremena, kada nije bilo radija, televizije i onog interneta, novine si jedino mogao da saznaš od mesnog kurira. On ne samo da je imao doboš, već i uniformu, a bio je stalno zaposlen u opštini. Stao bi na svakom ćošku, lupio u doboš, sačekao da se okupi masa i glasno izdeklamovao novosti – priča nam Čilag koga smo, minulog vikenda, sreli na četvrtom Međunarodnom festivalu dobošara „Daje se na znanje” u Čoki.

Festival je okupio desetak učesnika iz Vojvodine i Rumunije koji su publiku zabavljali šaljivim interpretacijama na mađarskom, rumunskom i srpskom jeziku.

– Ma, dobošari su bili glavne face u selu! Među prvima su znali kada će i gde biti održana neka fešta, kada stiže penzija, kad treba da se plati neka dodatna taksa... ali i prvi koji su na svojoj koži osetili raspoloženje naroda prema nekoj novini. Zato je dobošar morao da bude brz na jeziku i duhovit, kako bi umirio nezadovoljne – navodi za naš list penzionisani glumac kikindskog Narodnog pozorišta i jedan od učesnika festivala Dušan Felbab. On je, inače, proglašen najautentičnijim dobošarem manifestacije. Titulu najoriginalnijeg poneo je njegov sugrađanin Jovan Čudanov, dok je za najperspektivnijeg proglašen 16-godišnji Aleksandro Biberija, iz Rumunije, koji je ujedno i najmlađi učesnik takmičenja dobošara.

Festival dobošara zaslađen je takmičenjem žena u spravljanju doboš-torti. Najveću su pripremile članice Udruženja žena „Arvačka” iz Jazova, najlepšu je umesila Žužana Kovač, iz Padeja, a najukusniju Šari Katalin, iz Čoke.

Iako je u vikend u Čoki bio hladan i kišovit, feštu je propratilo na stotine meštana, a poziv za učešće nije odbio ni proslavljeni muzičar Dragoljub Đuričić, koji je glavnim sokakom Čoke prodefilovao sa grupom bubnjara i mažoretkinja.

 
Septembar 2009
Дневник | М. Митровић  | 23.09.2009. год.

Кутак за сигурну старост

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Домско одељење при Центру за социјални рад у Новом Кнежевцу је проширено за смештај 40 корисника, уместо доскорашња 24.

За доградњу и опремање објекта Покрајински секретаријат за социјалну заштиту и демографију АП Војводине инвестирао је 10,5 милиона динара.
Директор Центра за социјални рад са домским одељењем Нови Кнежевац Радивој Драгић каже да има потребе да се још догради простор за радно-окупационе активности.
- Пројектна документација, простор и темељи су урађени, али свесни смо економске кризе, па ћемо бити стрпљиви у погледу обезбеђења овог садржаја, када за то буде материјално финансијских могућности - додаје Драгић.
Већина корисника који су сигурност нашли под кровом Домског одељења у Новом Кнежевцу је из насеља ове општине и околине. Љубинка Попов из Новог Кнежевца прича да јој је покојни муж Душан, који је био судија и адвокат и с којим је службовала у Зрењанину и Новом Саду, а да је овде од пре три месеца по сопственој жељи.
- Имам велику кућу у Новом Кнежевцу, где син има своју породицу, али нећу никога да оптерећујем. Кућа стоји празна, обилазе је унуке, тамо воле и да преспавају, а када се зажелим дођу по мене и аутом ме однесу да све обиђем, а и овде ме често обилазе. Мени је под старе дане потребно друштво, да увек помоћ имам при руци, да се неко брине и све то овде имам - каже Љибинка Попов.
Софија Недељков из Ђале такође је задовољна конфором и бригом која јој се посвећује, а Наталија Бабић Шећеров из Српског Крстура је смештена овде од 7. септембра, тако да се тек привикава на нови амбијент и друштво.
- Комфор је добар, а комшиница из Ђале ми растерује бриге и тугу - каже бака Наталија. - У Крстуру сам живела сама, деца су долазила у обилазак, али морају и да се врате. Ћерке живе у Кикинди и Београду. Хтели су ћерка и зет да ме прихвате код њих у Кикинди, али знам да им није лако, јер школују два студента, а и шта ћу ја у стану на четвртом спрату. Остарило се, не могу скоро ни да идем, а камоли негде да бежим, па се привикавам на нове околности.
Ђурђија Петров је родом из Книна, међутим, животни пут ју је довео у Нови Кнежевац где се удала 1967, била је и на раду у Немачкој, муж јој је умро пре две деценије, а како по повратку на север Баната није било посла у ишчекивању пензије, сигурно уточиште нашла у новокнежевачком Домском одељењу.
- Волим да изиђем на ваздух, па скокнем до продавнице ако некоме треба нешто да се купи и мало помажем у сређивању баште. Под старе дане срце и мисли ме вуку у родни крај, распитивала сам се код родбине како је тамо, међутим, ништа ми нису писали - сазнајемо од Ђурђије.
Да штићеницима све буде потаман старају се запослени, а слободно време им се обогаћује и разним културним садржајима. Медицинска сестра Гордана Сивачки каже да јој је после одрађеног приправничког стажа у новокнежевачкој Специјалној болници „Свети врачеви” запослење посредством јавних радова јој је добродошло.
- Немам баку већ дуго, па у свакодневном послу тај недостатак надоместим, а трудим се да свим бакама и декама будем на услузи, да им боравак буде што угоднији и старост безберижна - каже Гордана Сивачки.

 
Lorist press | Jeremija Trifunović | Septembar 2009

NEZVANIČNO, NOVI PRVAK SVETA

Prema rezultatima merenja srndaća odstreljenog 14.7.2009 godine u lovištu Lovačkog društva Fazan u Srpskom Krsturu, LU Novi Kneževac, svet je dobio novog prvaka u kategoriji trofeja srndaća. Dosadašnji prvak sveta , švedski srndać, odstreljen je i ocenjen na svetskoj izložbi lovačkih trofeja još davne 1983 godine i ima 246,90 poena.

NAŠ SRNDAĆ PREMA DANAŠNJIM REZULTATIMA OCENJEN JE SA 277,16 CIC POENA.

Trofej je ocenila komisija u sastavu Prof.Dr Miloš Beuković, Dipl.Ing Milenko Zeremski i Dr vet.med Milan Novkov. Zvaničnu potvrdu vrednosti ovog trofeja treba da izda komisija za lovačke izložbe i trofeje CIC-a, Svetske lovačke organizacije i tek tada će mo imati i zvaničnu potvrdu da je svet dobio novog šampiona. Ova potvrda mogla bi se dogoditi na ovogodišnjoj izložbi lovačkih trofeja na Sajmu lova, ribolova, sporta i turizma u Novom Sadu.

Ovaj neprocinjovo vredan trofej odstrelio je lovac i Krčedina Premil Popović koji inače do sada ima 500 odstreljenih srndaća. Pucao je sa 300Win Blaser.

 

Дневник | М. Митровић  | 05.09.2009. год.
РАЗГОВОРИ
НА СОКАКУ:Оптантска романса од Деске до Суботице

За већину Срба из Мађарске, када су после Првог светског рата исцртане границе, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, одавно већ пропала најстарија Југославија, била јеобећана матична земља.

Међу Србима оптантима који су желели да се преселе и скрасе у матичнној земљи била је и фамилија Светозара Јанчикина из Деске. Светозар са супругом Милевом и двогодишњим синчићем Александром, пошто су дигли сидро из Деске најпре су одсели у тазбини у Српском Крстуру, тек толико док се не снађу.
Изданак те фамилије Михајло Мика Јанчикин (85), рођен у Старој Кањижи 1924. године, који је заједно са сада већ покојним братом Александром путешествије заокружио до Суботице, пре неки дан у родној вароши је боравио предводећи Музички театар „Романса“, присећајући се оптантске романсе своје фамилије и младалачког заноса крај Тисе.
Отац му Светозар, када је успео продати имање у Дески, купио је кућу у Новом Кнежевцу, ондашњој Новој Кањижи. Између Нове и Старе Кањиже тада је био дрвени понтонски мост, лако се прелазило преко Тисе, па је Светозар радо долазио у Кањижу и видео да ту има услова за бољи живот. Јанчикини су најпре изнајмили стан, држали су прво неки бифе у центру, подигли кредит и изградили кућу преко пута железничке станице, која је завршена 1926. године.
- Када сам пре десетак година истраживао културни живот Кањиже у новинама из тог времена, које су између два светска рата излазиле двојезично на српском и мађарском, а звале се „Потисје-Тисзавидек“, трагајући за подацима шта се тада догађало у култури родне вароши, наиђем на наслов „Зрнце“ - прича Михајло Мика Јанчикин. - На први поглед наслов ме није привукао, али када сам почео да читам непотписани чланак, у којем је аутор повезао познатог глумца из тог времена Чича Илију Станојевића у Београду и мог оца Светозара, како је изградио кућу преко пута железничке станице и држао веома посећен ресторан, а тамо је у то време био мркли мрак, јер су бандере са осветљењем биле мало подаље идући према вароши... Ја сам рођен још у изнајмљеном стану, поред тадашњег Газдакера (Круг газда), чувене кафане у којој су се окупљале кањишке газде. Биле су ту дивне просторије, билијар сала, балска дворана с балконом, позорницом, где се одвијао културни живот, гостовале позорнишне и музичке представе, тако да сам ту направио прве кораке. Касније су ту били библиотека и позориште, све ме је некако од малих ногу предодређивало да се врзмам у култури.
Светозаров брат Јаздимир није се прикључио оптантима него је остао у Дески, а најстрији међу браћом Јанчикин отиснуо се до Ковина, његове се деца временом запошљавала у Панчеву, тако да се лоза Јанчикин разгранала и по јужном Банату.
- Нажалост, везе су се покидале, стриц из Мађарске је ретко долазио код нас, мој отац није смео у Мађарску јер је оданде утекао, што је нека дуга прича, али Јанчикиних има у Банатском Аранђелову, Кикинди и другим местима. У Кањижи је обитавала само наша фамилија где је отац и и умро 1940. године - присећа се чика Мика.
У време фашистичке окупације фамилија Јанчикин је избегла у Банат, мајка Милева и два сина Александар и Михајло. После рата Михајло се у Кањижи скрасио само пола године, па се преселио у Београд, запослио и започео студије на Пољопривредном факултету у Земуну. Није му баш ишло усмерење према пољопривреди, прекинуо је студије и отпочео глумачку каријеру у Народном позоришту у Суботици. Брат Александар му се у Суботицу придружио 1956.
- Стара Кањижа у време мог дечаштва је била јак културни центар, зато што је Соколска организација била врло добро организована и у оквиру Сокола развијена је и култура. Драмски аматеризам је водио др Владимир Николић, сваког Божића и сваког Ускрса је излазила нова позоришна представа, и ту је он створио читаву плејаду врсних глумаца аматера, а ја сам са осталима као дете статирао и ту се врзмао. У то време глумци у Старој Кањижи били су Благоје Петковић, Катица Татић је била најталентованија жена у вароши, лепо је певала, плесала и глумила, уз мало среће могла је остварити сјајну професионалну каријеру. Доста корисна и маркантна појава на позоришној сцени био је Зека Цицмил, па Мирко Маравић, ту је била плејада од најмање тридесетак младих жена и мужева који су учествовали у представама, али нажалост нико од њих више није међу живима - навиру сећања чика Мики.
Михајло Мика Јанчикин се у Суботици потврдио као врстан глумац, редитељ, писац драмских представа, па и музичар и кореограф. Када је прешао из Кањиже у Суботицу његов брат Александар дуго је водио КУД „Младост“ у Суботици. У том друштву су и данас, после више од три деценије, на репертоару врањанске и циганске игре, за које је кореографије поставио чика Мика, а негују се и преносе на нове генерације фолклораца. Када је после професионалне позоришне каријере пре две деценије отишао у пензију, чика Мика није могао да седи скрштених руку него је заједно са братом Александром дошао на идеју да оснује Музички театар „Романса“, ангажовањем уметника који свирају, превају и глуме.
- Имао сам срећу да ми је колега био Александар Угринов, који је дивно певао и свирао гитару, а придружила нам се Љиљана Јакшић која сада игра у „Курсаџијама“, тада још млада лепа глумица, која је и дивно певала, тако да смо комплетирали састав па се на сцени спонтано глумило, казивала поезија, свирало се, певале староградске песме и романсе. Ансамбл се од тада променио и из прве поставе осим мене нема никога. Стицајем околности једино ова млада женица, Ирена Ковачев, која са нама сада наступа као солисткиња.Придружила нам се пре деветнаест година, пошто не знам из којих разлога није могла да дође Љиљана Јакшић, а имали смо заказано гостовање у Мартоношу. Тада 17-годишњу Ирену сам случајно упознао, била је ђак музичке школе, за један дан је научила комплетан репертоар Јакшићеве, наступили смо у Мартоношу и публика није ни приметила да је она ванредно ускочила у ансамбл - присећа се чика Мика.
За две деценије наступао је Музички театар „Романса“ у многим војвођанским местима, а од пре неколико година Ирена је поново у ансамблу. Чика Мика и његова „Романса“ повремено навраћају у Кањижу. Пре неколико година када је покренут рад Српског аматерског културно-уметничког друштва „Свети Сава“ са кањишким глумцима је режирао један комад. Чика Мика вели да од пајташа из његове генерације више међу живима нема врсних ентузијаста у спорту какви су били Ђолет Таушан, Мија Ракић, Ђура Ивошевића са којима је заједно играо фудбал.
- Што се музике тиче упамћен је Јоца Копиловић, клавириста и хармоникаш, Воја Савељић, Љуба Петковић и ја били смо гитаристи, мој брат Александар свирао је виолину, а све се одвијало под окриљем Соколског друштва од 1938. па до рата. Поред глуме наставио сам да се бавим и музиком, а хармонику никада нисам остављао и данас се трудим да помало засвирам, па и компонујем - неуморан је и виталан чика Мика.
Од чика Микиних песама компонованих у духу староградског мелоса и романси, широј публици на северу Бачке позната је песма „Палић у мају“, која је стално на репертоару Музичког театра „Романса“.

 

Avgust 2009
Дневник | М. Митровић  | 22.08.2009. год.

Лагано спуштање у душецима, гумама, сплавовима…
ВИШЕ ОД 300 УЧЕСНИКА НЕОБИЧНЕ РЕГАТЕ НА ТИСИ

Јединствена регата „Лагани спуст Тисом“ од Српског Крстура до Новог Кнежевца приређена је први пут у организацији Ловачког друштва „Нови Кнежевац“ и општине Нови Кнежевац. У својеврсну летњу авантуру плутања Тисом на тракторским гумама, душецима, чамцима, сплавовима из кућне радиности и пливањем са плаже код Српског Крстура отиснуо се велики број заљубљеника реке, популарно назване Панонска принцеза.
На старту се нашло педесетак посада са око 300 учесника - из Новог Кнежевца, Ђале, Српског Крстура, Новог Сада, Жабља, Санада, Сенте, Кањиже, Суботице, Вршца и других војвођанских места, а чланови Организационог одбора Сања Мићић, Саша Нецков и други домаћини нису крили задовољство што је спуст на Тиси заинтересовао велики број поклоника равничарске реке.
- На спуст реком и дружење смо позвали све оне којима су лепота и чари Тисе прирасли за срце, у намери да људе вратимо на реку али и промовишемо туристичке потенцијале које имамо. Када туристичка атракција може да се прави регатама на Дрини, Морави, Тари, Ибру или другим бржим водотоцима, увидели смо да за нас, али и многе госте може бити атрактиван и спуст равничарском лепотицом Тисом - каже председник новокнежевачке општине Драган Бабић, који је остао на сувом, а низ воду на сплаву од тракторских гума пустио таста Иштвана Шомођија, супругу Марију, свастику Лидију и сина Игора.
Окупљање учесника отпочело је код новокнежевачког мотела „Ловац“, одакле је превоз за флоту панонских морнара обезбеђен такторима, да би се око поднева код Српског Крстура отиснула низводно на лагану пловидбу дугу око 13 километара до понтона „Тиски цвет“ на новокнежевачком кеју. После лаганог плутања, брчкања и пливања реком, чија је површина делимично прекривена зеленом сочивицом, која у ово доба године пристиже из горњег тока, учеснике је за награду чекао ручак од ловачких специјалитета који се крчкао у тридесетак котлића. Домаћини из Ловачког друштва „Нови Кнежевац“ у котлићима су за све учеснике кували супу од препелица и паприкаш од меса дивље свиње. Свака од 13 ловних група новокнежевачког друштва кувала је за ловце и пријатеље по два котлића, супу од препелице и паприкаш од дивље свиње, а обашка су се у великим бограчима крчкала супа и паприкаш за учеснике регате.

LINK: http://www.noviknezevac.info/linkovi/galerija/laganispusttisom/


 
Blic | NEDELJKO KOLUNDŽIJA | 23.08.2009. god.

Održan prvi spust na panonskoj princezi Tisi - Plovilo se i na dušecima

„Lagani spust Tisom“ okupio je juče po podne pedesetak raznih plovila i oko 300 zaljubljenika u ovu reku iz Novog Sada, Vršca, Sente, Novog Kneževca i Hrvatske, koji su u čamcima, splavovima, dušecima i traktorskim gumama u svojeručnoj izradi i bez motora prevalili tok Tise od plaže u Srpskom Krsturu do spusta na Tiskom cvetu u Novom Kneževcu, dužine petnaestak kilometara za četiri sata.

Bila je to nezaboravna avantura ljubitelja panonske princeze Tise, koji su svojim učešćem u ovom turističkoj manifestaciji u organizaciji Opštine Novi Kneževac i Lovačkog društva iz ove varošice na Tisi iskazali ljubav prema reci, dobru volju i želju za druženjem. Učešće je bilo besplatno, a kao nagrada za hrabrost da se otisnu niz maticu tihe, ali moćne reke, na ovo jedinstveno putovanje usledio je bogat lovački ručak na obali Tise. Učesnici su dobili i majice sa nazivom ove manifestacije koja je prvi put održana na Tisi.
– Dopala mi se ideja da organizujemo spust na Tisi, na jedan lagani, vojvođanski način. Uz pomoć entuzijasta došlo se i do njene realizacije. Verujem da će ona prerasti u tradicionalnu manifestaciju koja će trajati više dana i da će biti još bogatija, sadržajnija i masovnija. Očekujemo da će ovo poboljšati turističku ponudu Novog Kneževca – rekao je za „Blic nedelje“ Dragan Babić, predsednik opštine Novi Kneževac.
Za ovu priliku su članovi Lovačkog društva „Novi Kneževac“ u 26 kotlića spremili supu od prepelica i gulaš od divlje svinje za sve učesnike koji su učestvovali u ovoj jedinstvenoj regati. Okupili su se učesnici „Laganog spusta na Tisi“ ispred „Lovca“ na lepo uređenom tiskom keju, gde su svoje alatke za spust utovarli u traktore, a oni se ukrcali u autobuse i krenuli put Srpskog Krstura. Na plaži u ovom selu nadomak granice sa Mađarskom dočekali su ih sportski ribolovci koji su se takmičili u pecanju soma sa obale – Somijadi. Nisu se ljutili što su tihu reku, čija je površina ovih dana prekrivena travom sočivicom koja dolazi iz Mađarske, uzburkale raznorazne ploveće naprave.
– Spust se organizuje na Tari, Ibru, Drini, pa zašto ne bi i na Tisi, gde nema brzaka i slapova, ali ima vremena za priču i druženje i upoznavanje lepota naše panonske princeze – kaže Saša Neckov, učesnik i jedan od inicijatora da se održi ovaj spust.

 

Radio Televizija Vojvodine | Marko Jakovljev | 18. avgust 2009.

Kuća u banatskom selu: Po ceni jedne gradske kirije

ĐALA - Kakve razmere je dostigao fenomen odlaska stanovništva iz sela pokazuje primer banatskog sela Đala u opštini Novi Kneževac, gde kuća košta koliko i jedna kirija u gradu.

Priča o propasti i odumiranju sela je stara, ali, upućeni tvrde da ni javnost ni izbliza nije upoznata sa brzinom njenog odvijanja, posebno u Banatu koji je još u velikoj Jugoslaviji važio za siromašniji kraj.

 

 

 

Jul 2009
Večernje Novosti | N. SUBOTIĆ | 15.07.2009. god.

“Zapržili“ za početak


NOVI KNEŽEVAC - Sezona otkupa počela je ovih dana i za proizvođače povrća. „Aleva“ iz Novog Kneževca otkupila je prve količine luka. Posle ovog povrća, kako objašnjavaju u „Alevi“, uslediće paprika, a zatim i paštrnak. Količine povrća koje će „Aleva“ ove godine otkupiti, kako objašnjava Petar Veselinov, menadžer nabavke u ovoj fabrici, na nivou su prošlogodišnjih, odnosno, nisu smanjivane i pored ekonomske krize.
Novokneževačka „Aleva“, inače, od 2005. godine je deo kompanije „Flori trejding“, zapošljava oko 300 radnika i proizvodi više od 160 proizvoda. Najznačajnije su razne vrste začinske paprike, sušeno povrće, dodaci jelima, instant supe, pudinzi, penasti deserti, čajevi, aromatizovani napici, i ceo niz raznih začina.
- Planiramo da ove godine otkupimo 2.000 tona luka, od pedesetak ozbiljnih proizvođača, sa kojima imamo partnerske odnose - ističe Petar Veselinov, menadžer nabavke u ovoj fabrici. - Otkupljujemo luk dobijen iz semena, ali o onaj koji je dobijen gajenjem arpadžika, i od toga i zavisi cena. Kilogram luka koji je izrastao iz semena plaćamo osam dinara sa PDV, a onaj iz arpadžika, 11 dinara, takođe sa PDV. Ovaj luk, naime, ima veći sadržaje suve materije.
Sa prvim količinama otkupljenog luka, dodaje Veselinov, počela je da radi i linija za njegovu preradu. Po završetku otkupa luka, počeće i otkup paprike, koja je ovu fabriku i proslavila.
- Sezona paprike počinje sredinom avgusta i traje do kraja meseca - objašnjava Veselinov. - Planiramo da otkupimo 6.000 tona paprike, a proizvođači će za nju dobiti minimalnu cenu od 26 dinara za kilogram.
U „Alevu“, inače, svoje proizvode ne dovoze samo povrtari iz okoline Novog Kneževca. Ova fabrika ima svoje kooperante u celoj Vojvodini, posebno iz krajeva oko Dunava i Tise, tako da značajne količine povrća stižu iz atara Kikinde, Sombora i Bačkog Petrovca.

PAŠTRNAK U NOVEMBRU
SEZONU otkupa, kako objašnjava Veselinov, „zatvara“ paštrnak. On u fabriku stiže tek krajem oktobra i početkom novembra, tako da je još rano da se govori o količinama i ceni ovog korenastog povrća.

 
Jun 2009
Blic | NEDELJKO KOLUNDŽIJA, LJILJANA STUPAR | 30.06.2009. god.

Beograđani kupuju napuštene kuće u Banatu - Kućerak za 3.500 evra

Skoro nestvarno izgledaju mali oglasi u kojim se dobre kuće sa još boljim okućnicama, prodaju po banatskim selima za 3.500 do 5.000 evra. Tako se u banatskom selu Jazovo, blizu Čoke, na glavnom putu, za 5.000 evra prodaje kuća sa tri sobe, strujom, vodom i telefonom, zatim dve zidane štale, svinjcem, voćnjakom i jutrom bašte. Useljiva kuća sa strujom, vodom i telefonom u selu Toba, opština Nova Crnja, nudi se za neverovatnih 3.500 evra. a za 3000 evra se može naći i u Srpskom Krsturu nadomak Mađarske, opština Novi Kneževac. Slično je i u okolini Zrenjanina, gde je sve više kupaca - iz Beograda.


U selu Jazovu misle da bi baš globalna kriza mogla vratiti život koji je ovde odavno zamro. Imaju asfaltni put dužine šeast kilometara koji uh povezuje sa magistralom Zrenjanin-Subotica, vodovod, struju, telefonske veze, internet, školu, zdravstvenu stanicu, dečji vrtić, nekoliko prodavnica, poštu, bogato lovište i dva ribnjaka. Svaka deseta kuća je na prodaju, a isto toliko je i praznih čiji vlasnici se još nisu odlučili za to.
- Čekaju da uđemo u Evropu, pa će verovatno i cene nekretnina i ovde da porastu - govore meštani. - Kuće prodaju najčešće naši bivši meštani, rođeni ovde u selu, a koji su sedamdesetih godina prošlog veka otišli u obližnje gradove radi zaposlenja i lakšeg života. Njihovi roditelji su ostali u selu i polako napuštaju ovaj svet, a kako malo ko razmišlja da se vrati u Jazovo, odlučuju se za prodaju očevine ili dedovine - kaže za „Blic“ Robert Urban, sekretar Saveta mesne zajednice u Jazovu. Kuće se prodaju po ceni od 800 pa do 5.000 evra. Mali je broj kupaca i pored ovako niske cene, ali interesovanje raste u poslednje vreme. Koliko mi je pozanto nekoliko je prodato kupcima iz Sente i Mola, a od skoro je i jedan Beograđanin postao naš sugrađanin. On se preselio ovde, a supruga mu je još u Beogradu gde radi, pa kada ode u penziju i ona će mu se pridružiti. Sigurno je da će se ljudi iz gradova, ako se odluče da kupe kuću Jazovu ili okolnim selima, morati odreći nekih navika. Međutim, i život na selu ima svojih prednosti. Osnovnih uslova za jeftiniji život ovde ima na pretek, a preko elektronskih medija sve mogu pratiti kao da žive u velegradu - govori Urban.
Ištvan Kovač (62) zemljoradnik iz Jazova pokazuje kuću na glavnoj ulici koja je nedavno prodata za 1.800 evra.
- Ima struju, telefon, kupatilo, ekonomske objekte i veliku baštu. Da je to u Senti koštala bi dvadeset puta više, a u većem gradu da ne govorimo. Ovako je jedva našla kupca i za tu cenu - kaže Kovač.
Napuštenih kuća koje vlasnici prodaju po niskim cenama ima u skoro celom Banatu. Kupci su najčešće Beograđani koji za „male pare“ dođu do kuća u kojima provode vikende i godišnje odmore.
Tako je i u Tomaševcu. Sekretar ove mesne zajednice, Milenko Nikolić kaže da se kuće mogu naći po ceni od dve do 6.000 evra, u zavisnosti od stanja u kakvom se nalaze.
- Ovde kod nas kuće uglavnom kupuju Beograđani, vikendaši, a ima i onih koji se na to odlučuju zbog obližnjeg Tamiša koji je nezagađen i idealan za ribolovce. U selu je oko stotinak kuća prazno. Ranije su kuće kupovale izbeglice koji su za male pare bezbedili sebi krov nad glavom. Neke od tih jeftinijih kuća nemaju kupatilo, ali ih novi vlasnici adaptiraju - objašnjava Nikolić.
Ima i Zrenjaninaca, pretežno penzionera, koji u svojim novim kućama žive preko leta jer tamo imaju mogućnost da gaje voće i povrće i na taj način uštede.
Praznih kuća na prodaju ima i u najvećem banatskom selu Melencima.
Predsednik Saveta mesne zajednice Melenci Ivica Milivojev kaže da su ih i ovde pre nekoliko godina kupovale izbeglice.
- U Melencima je oko 150 kuća u kojima niko ne živi. One stare od naboja mogu se naći i po ceni od dve-tri hiljade evra, a ima i onih novijih, građenih od kvalitetnijeg materijala koje se prodaju za deset-petnaest pa i više hiljada evra. Dešava se da te starije kuće kupuju prve komšije, ali ima i penzionera iz Beograda koji kupuju kuće zbog toga što se leče u melenačkoj banji Rusanda - navodi Milivojev.
Za razliku od ostalih banatskih sela u pograničnoj opštini Nova Crnja je nešto drugačija slika. U tom selu trenutno je oko 200 praznih, pretežno napuštenih kuća, a vlasnici i naslednici žive u većim gradovima i nemaju nameru da se ovde vrate.
Cene se takođe kreću od dve do 15.000 eura, ali tu kuće kupuju uglavnom Rumuni. Posebno im je interesantna Srpska Crnja.

 

Дневник | М. Митровић  | 16.06.2009. год.

Чаролија цветања Тисе

Свадбени плес над Тисом праћен тананим шуштањем крила добар је сигнал који и овог пута шаље Тиски цвет, да га као показатељ живота у реци чувамо. Чаролију на површини реке узводно од Кањиже, коју посетиоци прате из чамаца или с обале, употпунила су ових дана два концерта на води, у организацији кањишких туристички и еколошки посленика. Први наступ музичара, због захлађења, није пратило цветање реке, али у суботу угођај је био потпун.
 

Blic | N. Kolundžija | 14.06.2009.god.

Izostao samo tiski cvet

Muzički sastav „Cadabra“ iz Subotice u kome su nastupali Miroslav Jovančić (violina), Iva Jovančić, Geza Kučera (saksofon), Viktor Molnar (violončelo) i Goran Evetović (bubnjevi) održao je preksinoć koncert na splavu koji je plovio Tisom kraj Kanjiže u čast prastarog insekta tiskog cveta.

Njegov „svadbeni let“ predstavlja jedinstven prirodni fenomen – cvetanje reke Tise, koji juče nije mogao da se vidi.
Ranije nego što se očekivalo, 10 i 11. juna ove godine, u popodnevnim satima, počelo je masovno rojenje insekta tiski cvet (Palingenia longicauda) na Tisi kod Kanjiže. Turistički radnici ovog mesta i ekolozi iz „Tisa kluba“ organizovali su niz prigodnih manifestacija. Međutim, vetrovito vreme i pad temperature zaustavili su masovnije rojenje insekta starog 200 miliona godina, u petak i juče, kada su hiljade znatiželjnika i desetine televizijskih ekipa i novinara očekivali da ovekoveče ovaj jedinstven fenomen.
– Stotine čamaca punih putnika i veliki broj ljudi na obali očekivao je juče oko 17 sati da se ponovi slika zabeležena prethodnog dana, ali insekata nije bilo ni za galebove koji su leteli iznad površine reke – kaže Zoltan Balint, predsednik UO „Tisa kluba“.
Međutim, nastavlja se obeležavanje ovog događaja „Koncertom na vodi“. Sinoć je trebalo da nastupi gudački kvartet iz Subotice. Narednog vikenda održaće se međunarodno savetovanje na temu „Cvetanje Tise – motiv i šansa za eko-kulturni, turistički razvoj potiskog sliva“, čiji je organizator „Tisa klub“.
Tridesetak kilometara nizvodno od Kanjiže, kod sela Padeja, u petak popodne na reci Zlatici zabeleženo je masovno rojenje tiskog cveta. To ne pamte ni najstariji meštani.

 

Дневник | М. Митровић  | 03.06.2009. год.

Таксисти конкуренција аутобусима

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Одборници СО Нови Кнежевац усвојили су јуче завршни рачун буџета општине за 2008. годину, у којем су констатована консолидована примања, од 276,1 и издаци од 265, 6 милиона динара, укључујући и податке из завршних рачуна индиректних корисника буџетских средстава, па је исказан суфицит од око 10,5 милиона динара, што је у складу с буџетом усвојеним у децембру. Ипак у општинској каси у прошлој години је евидентан буџетски дефицит, јер су текући приходи и примања буџета била мања за 9,6 милиона динара у односу на расходе, а када је црта подвучена испод свих финансијских трансакција дефицит у општинској каси је утврђен у износу од 5,192 милиона динара.
Усвојена је измена и допуна одлуке о регулисању јавног саобраћаја на територији општине Нови Кнежевац, којом је прецизирано да ван коловоза морају бити урађена и обележена аутобуска стајалишта, са истакнутим редом вожње, где се искључиво може обављати пријем и искрцавање путника. У Новом Кнежевцу су аутобуска стајалишта одређена на пет локација у улицама Карађорђевој испред броја 115 и 136, Бранка Радичевића 38 и 45, Српској испред бројева 3, 5. и 14, Цара Душана 67 и Светозара Милетића 6.
Полемику је посебно подстакло одређивање такси стајалишта и одређивање дела паркинга за потребе таксиста у Новом Кнежевцу. Таксистима су намењена два стајалишта: са два паркинг места у центру у Улици Краља Петра Првог Карађорђевића испред стамбене зграде са бројем 25, три места испред зграде број 1 у Ненада Валчева и једно место на паркингу код Болнице.
Таксистима је забрањен пријем и искрцавање путника на аутобуским стајалиштима и местима на којима се омета безбедно одвијање саобраћаја. Одборници радикала Радован Хорватов и Зоран Савин сматрају да је неопходно обезбедити такси превозницима да имају приступ аутобуској станици, указујући да поред чињенице да су таксисти конкуренција аутобуском превозу, грађанима је потребан и добар аутобуски превоз и услуге таксиста. Председник општине Драган Бабић је рекао да такси стајалишта по Закону морају бити удаљена 50 метара од аутобуске станице, али да ће се у договору са таксистима, настојати да нађу најприхватљивије решење.

 
Maj 2009

Дневник | М. Митровић  | 21.05.2009. год.

„Алевине” инстант супе тражене и у кафићима

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Најуспешнија новокнежевачка фирма Прехрамбена индустрија АД „Алева” лане је имала приход од 16 милиона евра и остварила добит од око милион евра.

Генерални директор Миле Клепић наглашава да менаџмент и 200 стално запослених радника пословање у условима економске кризе виде као шансу да се се утврде и отклоне критичне тачке, како би се и у отежаним условима стабилно пословало.
- Наплата потраживања постала је израженија у другој половини прошле године и ту у највећој мери осећамо кризу - констатује Клепић. - Због тога радимо на ефикаснијој наплати, али преокупација нам је да отклонимо нека уска грла у фабрици и повећамо производњу.
Клепић уверава да се садашњи број стално запослених радника у „Алеви” неће смањивати, али да ће бити боље прерасподеле послова. Већи број сезонаца ангажоваће се по потреби у време кампање прераде црног лука, паштрнака и зачинске паприке. У приватизацији већински власник новокнежевачке фирме постао је „Флори трејдинг”, при чему је задржан дотадашњи менаџмент, није било отпуштања радника и дошло је до повећаног запошљавања стручних кадрова. Екипа стручњака окупљена је у Новом Кнежевцу, а за део послова у Београду.
- Годишња улагања у унапређење производње је до милион евра, а тренутно је у плану инвестирање у најсавременије машине пакерице, које могу да удовоље потребама тржишта и отклоне ускра грла у погонима - каже наш саговорник. - Поред наших тардиционалних брендова алеве паприке и додатка јелима „кулинат”, производња готових супа узима све значајније учешће у нашој производњи. Инстатнт супе, које једини производимо у Србији изузетно су прихваћене међу студентима и ђацима, тражене су у кафићима и бензинским пумпама. Понуду ових супа које се справљају за минут проширили смо на седам укуса, тако да сад уз инстатнт супе од парадајза, печурака и посне без масти у понуди су нове супе од шпаргле, броколија, грашка и бундеве. Обновили смо и производњу сосова од белог лука, парадајза, мирођије и црвеног вина. У понуди готових супа новитет је „супер” супа за најмлађе од девет врста поврћа и без адитива. За све наше производе квалитетно поврће обезбеђујемо са поља Баната и Бачке, од наших дугогодишњих коопераната са којима негујемо добру сарадњу.
Довољне површине под индустријском паприком, црним луком и паштрнака уговорене су и засејане и овог пролећа, па су у „Алеви” уверени да сировина неће мањкати за рад пуним капацитетом, без обзира на то што је пољопривреда као фабрика под ведрим небом у неизвесности због суше.

Присутни и на иностраном тржишту 

Поред присуства на домаћем тржишту „Алева” трећину посла остварује на иностраном тржишту, при чему се поред стабилних позиција на тржиштима бивших југословенских република настоје освојити и нова. Лане је отворено представништво „Алеве” у Москви, сертификована је производња за тржиште Русије и кренула је континуирана испорука робе, а у завршној фази су и припреме за наступ на тржишту Украјине. У мањем обиму роба се испоручује за Алжир, Тунис и још неке земље.
 

Blic | N. K. i Lj. S. | 11.05.2009.

Pet država truje „Panonsku lepoticu“

KANJIŽA, NOVI BEČEJ, ZRENJANIN - Pored industrijskih postrojenja i gradova uz Tisu kroz Rumuniju, Ukrajinu, Slovačku i Mađarsku, gde je evidentirano više stotina potencijalnih zagađivača, značajan udeo u zagađivanju reke daju i naši gradovi i industrijska postrojenja od mađarske granice do Slankamena, gde se reka uliva u Dunav.

Međunarodne institucije su evidentirale čak 447 potencijalnih zagađivača od kojih su 42 jako rizična, u Rumuniji 24, Ukrajini 6, Slovačkoj 1 i Mađarskoj 11. Kada tome dodamo i naše potencijalne zagađivače među kojima su najrizičniji Fabrika kartonske ambalaže „Lepenka” iz Novog Kneževca, Šećerana „TE-TO” i Fabrika kvasca „Altek Fermin” iz Sente, „Fadip” iz Bečeja, Šećerana u Žablju (dok je radila) i gradske fekalne kanalizacije koje nemaju prečistače, jasno je da je Panonska lepotica, kako Banaćani nazivaju Tisu zbog njenog krivudavog toka kroz Panonsku niziju, krajnje ugrožena.
Tisa nema status međunarodne reke iako tokom dugim 966 kilometara protiče kroz pet zemalja. Najvećim delom toka kroz Mađarsku i celim tokom kroz Vojvodinu Tisa je plovna, a kada dobije status međunarodne reke, što su sebi za prioritet dali čelnici gradova na Tisi u Mađarskoj i Vojvodini u sklopu programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije, tek tada će moći da dobije značaj koji joj po veličini i potencijalima pripada.
- Tisa je ukroćena visokim odbrambenim nasipima još u 19. veku. Regulacijom korita, dužina vodotoka smanjena je za 40 odsto, a dobijeno je niz meandara ili mrtvaja koji su danas stecišta raznolikog biljnog i životinjskog sveta i velikog broja sportskih ribolovaca i turista. Ove vode su najvećim delom odvojene od Tise, ali u peridima povećanog vodostaja, kada najčešće i dolazi do zagađenja u reci, ona ulazi i u mrtvaje, pa i u njima dolazi do pomora biljnog i životinjskog sveta - objašnjava Jožef Gergelj, biolog iz Sente.
- Brana kod Bečeja izmenila je život reke. Pored prednosti koje je donela za privredni razvoj, brana je u velikoj meri promenila režim života u njoj. Usporeni tok reke doprinosi taloženju mulja i većim opterećenjem organskih materija, štetnih za živi svet - kaže Gergelj.
Od zagađenja koja nam stižu od naših suseda, treba napomenuti i fekalnu kanalizaciju gradova na Tisi od kojih je Segedin najveći, gde još nisu u potpunoj funkciji prečistači otpadnih voda. Od ulaska Tise u Srbiju ona svojim tokom dugim 164 kilometra do ušća u Dunav kod Slankamena čini prirodnu granicu između Banata i Bačke. Gornji tok od Kanjiže do Bečeja opterećen je većim brojem naselja sa obe strane: to su naselja Kanjiža i Novi Kneževac, Senta i Čoka, Ada i Padej, Bečej i Novi Bečej. Od stepena razvijenosti industrije i veličine naselja zavisi koliko štetnih materija ispuštaju u vodu. Kanjiža ima izgrađen prečistač za fekalnu kanalizaciju, a industrija ne pripada velikim zagađivačima. Za razliku od Kanjiže, na drugoj obali je Novi Kneževac koji još nema izgrađen prečistač za otpadne vode iz kanalizacije, a Fabrika „Lepenka” poseduje samo taložnik koji ne može da prečisti svu otpadnu vodu, pa je više puta proglašavana za zagađivača Tise. Nizvodno od Novog Kneževca je Čoka koja je jedna od retkih naselja sa potpuno izgrađenom fekalnom kanalizacijom, ali koja se bez prečišćavanja odvodi u Tisu.
Za razliku od Čoke Senta ima izgrađen prečistač za otpadnu vodu iz gradske kanalizacije, ali zato još nisu u funkciji prečistači u Šećerani „TE-TO” i „Ferminu” koji su više puta prozvani od strane Ribolovačkog saveza Vojvodine za pomor ribe.
Poslednji put to se desilo 2007. godine, kada je nizvodno od industrijske zione u Senti, gde su locirane ove dve fabrike čiji su vlasnici strane kompanije, stradalo preko 50 tona riblje mlađi i ribe.
Ada takođe nema gradski prečistač, pa vodu iz kanalizacije ispušta u reku. Isto je i sa Novim Bečejem koji, prema rečima dr Milana Kneževa, vodu iz gradske kanalizacije ispušta u kanal Dunav-Tisa-Dunav, a odatle otiče u Dunav. Prema njemu, Bečej koji zauzima korespodentan položaj sa Novim Bečejem poseduje prečistač za fekalnu kanalizaciju, ali potencijalni zagađivači Tise su Fabrika „Fadip” i kanal DTD koji celim tokom opterećuje vodotok i režim vodostanja. Nizvodno od brane koja je pregradila Tisu između Bečeja i Novog Bečeja, nema većih naselja ili industrijskih postrojenja izuzev šećerane kod Žablja, ali ona više ne radi pa i ne ispušta otpadne vode.
- Zagađenja Tise iz Novog Bečeja nema, kaže Milan Knežev zadužen za zaštitu životne sredine u toj opštini i dodaje da nema direktnih ispuštanja otpadnih materija u reku.
Dušan Jovanović, predsednik Ribolovačkog saveza Vojvodine, kaže da se Tisa zagađuje na delu kod Novog Bečeja gde se u nju uliva Bački kanal, već zagađen od industrije.
Jovanović kaže da brana kod Novog Bečeja s jedne strane potizivno utiče na donji tok reke jer se na tom mestu vrši aerizacija, pa je u donjem toku prisutna veća količina kiseonika. Nizvodno od Novog Bečeja Tisa prolazi gotovo pored Fabrike sintetičkog kaučuka, a to mesto je godinama unazad označavano kao crna tačka.
Na to su ukazivali i članovi Udruženja „Okanj” iz Elemira. Milan Topalov, predsednik tog udruženja, kaže da su u nekoliko navrata organizovali akcije i upućivali dopise nadležnim ministarstvima. Iz kaučukare su stizala uverevanja da se voda koja se izbacuje iz fabrike redovno kontroliše i da su merenja pokazala da zagađenja nema. Trenutno, proizvodnje u Fabrici sintetičkog kaučuka nema, pa s toga nema ni opasnosti po Tisu.
Na samo dva kilometara od Elemira je kanal koji se uliva u Tisu. U njega, prema rečima Topalova, stanovnici tog sela bacaju šta stignu. Tako je neko još pre tri nedelju bacio uginulu kravu. Pozivao je inspekcije i nadležne, ali bez uspeha.
Po rečima Dušana Jovanovića, jedna od crnih tačaka na ovoj reci je kod Titela gde se Begej zagađen otpadnim vodama iz zrenjaninskih fabrika uliva u Tisu.

Cijanid i PET ambalaža dolaze iz Rumunije

Koncentracija cijanida na mestu gde se mulj ulio u reku 2000. godine u Rumuniji, iznosila je 7.800 miligrama na litar vode, što je za 8.000 puta više nego što je dozvoljeno. Kada je zagađena voda na svom putu ponovo Dunavom došla u Rumuniju koncentracija cijanida iznosila je 0,045 miligrama na litar vode, što je manje od dozvoljenog minimuma 0,1 miligram. Osam godina kasnije, prošlog leta, iz Rumunije je Tisa donela i preko 1.000 tona PET ambalaže, odnosno plastičnih flaša, koje je sa deponije ponela nabujala reka i danima, na zgražavanje žitelja naseljenih mesta duž obale, nosila je do Dunava i Crnog mora.

Voda treće kategorije

- Svakog proleća kada Tisa nabuja zbog topljenja snegova iz Rumunije stižu ogromne količine smeća, plastičnih boca i drugog otpada. U proleće se u vodi, zbog cvetanja vrbe i topole kojima su obrasle obale reke, povećava organska opterećenost, a u letnji mesecima nam stižu prava ploveća ostrva sočivice iz Mađarske koja se ispušta iz jezera koja im služe kao prirodni prečistači. Zbog svega toga voda u reci je najčešće treće kategorije i samo se povremeno nalazi u željenoj drugoj kategoriji - kaže Zoltan Balint.
 

 April 2009
Dnevnik | Milorad Mitrović | 27.04.2009.

Politička smena ili uređivački propusti

Neposredan povod za razrešenje direktorke Urošev je poslednji broj „Novokneževačkih novina”, objavljen u četvrtak 23. aprila, uoči izbora za članova savete mesnih zajednica u ovoj opštini održanih u nedelju 26. aprila, u kojem je na na prvoj strani objavljen predizborni oglas Saveza vojvođanskih Mađara. Smenjivanje direktorke JP CINK obavljeno je glasovima odbornika vladajuće koalicije „Za evropski Novi Kneževac” (DS, G17 plus i LSV) i „Mađarske koalicije - Ištvan Pastor”, protiv je glasao jedan odbornik DSS-a, dok su odbornici SRS-a bili uzdržani. Uz istovetno izjašnjavanje za v.d. direktora JP CINK imenovan je inženjer elektrotehnike i dopisnik nedeljnika na mađarskom „Het nap” Deže Čejtei iz Banatskog Aranđelova.

Razrešena direktorka Zorica Urošev, koja je dužnost obavljala tri godine i kao novinar radi 23 godine, smatra da je po sredi politički dogovor DS-a i SVM-a i da je sve izrežirano, jer je prilikom formiranja opštinske vlasti, JP CINK pripao MK. Zbog predizbornog oglasa niko ništa nije zamerio SVM-u, ali smenjena direktorka tvrdi da je, po objavljivanju poslednjeg broja „Novokneževačkih novina”, predsednik opštine Babić ustvrdio da je u pitanju koordinirana akcija nje i SVM-a. Ona tvrdi da je suština da je SVM na rukovodeće mesto u JP CINK želeo da dovede svog čoveka, a da je prva strana novina bila samo povod za njenu smenu. Na poslednjoj strani i jednoj unutrašnjoj je objavljen predizborni oglas demokrata.

- LJudi ovu smenu doživljavaju kao nešto ružno i na nacionalnoj osnovi, a mnogim Novokneževčanima smeta što se u novinama našao i mađarski naziv Novog Kneževca - Terekkaniža - kaže Urošev

Predsednik opštine Dragan Babić u izjavi za naš list odbacuje tvrdnje da je u pitanju politička smena, nego da je razlog uređivačka politika „Novokneževačkih novina” i da nije samo poslednji broj novina bio razlog za smenu.

 

Mart 2009
Dnevnik | Milorad Mitrović | 24.03.2009.

Spasao samohranu majku i četvoro dece


SREĆAN EPILOG POŽARA U SRPSKOM KRSTURU


Požar koji je u subotu uveče izazvala sveća u porodičnoj kući u Srpskom Krsturu, u Ulici cara Dušana 135, umalo da bude koban za samohranu majku LJiljanu Petrović i njeno četvoro dece. NJih je sigurne smrti spasao Saša Rajić (26), koji im je te večeri sa zakašnjenjem doneo mleko i primetio da kroz vrata i prozore kulja dim. Rajić se nije mnogo dvoumio nego je razbio prozor sobe u kojoj su, omamljeni dimom, spavali Tamara (8), Pera (6), Stefan (5) i Zorica (2) i kraj njih na fotelji majka LJiljana (27).

Rajić priča da ga je komšinica, koja je u međuvremenu došla, odvraćala od ulaženja u kuću iz koje su izbijali dim i plamen, ali da je u tom trenutku bez razmišljanja rukom razbio prozor, ušao u sobu i jedno po jedno dete i majku izvlačio na bezbedno.
– Izvlačenje svih ukućana trajalo je dvadesetak minuta, a dok se plamen širio po kući, pozvao sam vatrogasce iz Novog Kneževca i Kikinde, koji su se zaglavili na putu, pa je požar lokalizovan sat nakon izbijanja – priča Saša Rajić, junak ove priče sa srećnim ishodom.

Posle muže svojih krava, Rajić, čija je kuća na periferiji sela, svako veče Petrovićima oko 19 časova donosi dva litra mleka.
– Telila nam se krava, pa sam u subotu sa zakašnjenje od oko dva sata pošao da im odnesem sledovanje mleka. Ispalo je da je ovo moje zakašnjenje bilo presudno da se izbegne nezapamćena tragedija – priča Rajić.
Izuzev najstarije kćerke Žakline (11), koja je toga dana bila kod bake Mirjane Petrov, svi ostali iz porodice Petrović bili su kod kuće.

– Pre dve nedelje isključena nam je struja zbog duga od oko devet hiljada dinara, koji nisam mogla da platim jer sam nezaposlena i od socijalne pomoći i dečijeg dodatka živim sama s petoro dece. Računala sam na to da ću dug platiti kada dobijem pomoć. Zbog isključenja struje uveče sam sobe osvetljavala paljenjem sveća. U subotu je jedna gorela u kuhinji na zamrzivaču, a druga kod televizora. Decu sam stavila u krevet, a ja sam sela u fotelju i zadremala, čekajući da mi donesu mleko. Sveća je verovatno pala i izazvala požar. Kada me je Saša iznosio iz kuće, nisam bila svesna, a kada sam došla sebi, shvatila sam da nam kuća gori. Deca su bila gola i preplašena – priseća se dramatičnog događaja LJiljana Petrović.

Porodica Petrović je posle požara, u kojem im je izgoreo najveći deo pokućstva, tavanica i deo krova, privremeno smeštena kod LJiljanine majke Mirjane Petrov u Srpskom Krsturu, gde sada u skromnoj kući s dve prostorije živi njih jedanaestoro.

 
Blic | Nedeljko Kolundžija | 24.03.2009.

Podvig mlekadžije iz Krstura - Spasao četvoro dece i majku iz plamena

NOVI KNEŽEVAC - Prava drama dogodila se u kući samohrane majke Ljiljane Petrović u Srpskom Krsturu, u Ulici cara Dušana 135, u kojoj je u subotu uveče spavala sa četvoro dece. Od zapaljene sveće izbio je veliki požar, a sigurne smrti spasao ih je meštanin Saša Rajić (26) koji im je sa zakašnjenjem doneo mleko i primetio da kroz zaključana vrata i prozore kulja dim. Razbio je prozor na kući kraj koga se nalazio krevet u kome su omamljeni dimom spavali Tamara (8), Pera (6), Stefan (5) i Zorica (2), a kraj njih u fotelji Ljiljana Petrović (27) i sve ih izneo iz kuće.

Komšinica, koja je u međuvremenu došla, odvraćala ga je da uđe u kuću odakle je izbijao plamen i kuljao gusti dim, misleći da im nema spasa.

- U tom momentu, bez razmišljanja o svoje dvoje dece, rukom sam razbio prozor, ušao u sobu koja je gorela i jedno po jedno dete izvlačio kroz prozor i stavljao ih na bezbedno mesto - priča Saša Rajić i dalje pod utiskom da je izbegnuta teška tragedija.
Za oko 20 minuta, koliko mu se činilo da je trajalo izvlačenje dece i majke, svi su bili bezbedni dok se po celoj kući širio plamen. Potom je pozvao vatrogasnu brigadu u Novom Kneževcu i Kikindi, koji su se na putu zaglavili i sat vremena posle izbijanja vatre, ipak stigli i lokalizovali požar.
U kući je izgorelo pokućstvo, tavanica i deo krova. Svakodnevno oko 19 časova ovaj mladi čovek, nakon muže krava, donosi porodici Petrović, čija je kuća na periferiji sela, dve litre mleka.
- U subotu nam se telila krava, pa sam sa zakašnjenje od oko dva sata pošao da im odnesem sledovanje mleka. Ispalo je da je moje zakašnjenje bilo presudno da se izbegne nezapamćena tragedija u kojoj bi verovatno stradala cela porodica izuzev najstarije kćerke Žakline (11) koja je toga dana noćila kod bake Mirjane Petrov - kaže Rajić.
- Pre dve nedelje isključena nam je struja zbog duga od 9.000 dinara, koji nisam mogla da platim jer sam nezaposlena i živim sama sa petoro dece od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Računala sam da ću dug platiti kada dobijem pomoć. U večernjim satima upalila sam sveće. Te večeri jedna je gorela u kuhinji na zamrzivaču, a druga kod televizora. Decu sam stavila u krevet, a ja sam sela u fotelju i zadremala čekajući da mi donesu mleko. Verovatno da je sveća pala i zapalila okolne stvari. Nisam bila svesna kada me je iznosio iz kuće, a kada sam došla sebi razumela sam da me pitaju da li znaš da ti gori kuća. Videla sam decu oko sebe golu i preplašenu i ponovo se izbezumila - kroz plač priča Ljiljana Petrović.
 

Februar 2009
Dnevnik | Milorad Mitrović | 07.02.2009.

Policajci spasli ženu iz Tise

U NOVOM KNEŽEVCU, KOD MOSTA, DRAMA SA SREĆNIM ISHODOM

Dramatični događaj kod mosta na Tisi u Novom Kneževcu završen je srećnim ishodom,
jer su trojica pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz reke uspeli da spasu I. M. (29) iz naselja Siget kod Banatskog Aranđelova. Komandir Policijske ispostave u Novom Kneževcu Zlatko Božović, njegov pomoćnik Saša Gužvić (iz Srpskog Krstura)
i policajac Stevica Đurđev reagovali su munjevito kada je prekjuče oko 8.45 časova Aleksandar Pjević policiji prijavio da se nepoznata ženska osoba u reci davi i bori da ispliva na obalu.

Da li je nesrećna žena u trenucima očaja skočila s mosta u Tisu, ili je u hladnu vodu reke ušla nešto severnije na keju kod „Bronksa“, u nameri da sebi oduzme život, utvrdiće se policijskom istragom, a kako nezvanično saznajemo, pre no što se odlučila na ovaj korak izašla je iz obližnje zgrade Opštinskog suda u Novom Kneževcu. Za svaku pohvalu je izuzetno efikasna reakcija policajaca, koji su se od dojave za samo dva minuta našli na licu mesta, prionuvši na to da izvuku ženu iz hladne vode.
– Po prijavi, vođa smene me je odmah obavestio, takođe i policajca Stevicu Đurđeva, koji je sam bio u patroli – ispričao je za naš list Zlatko Božović. – Da bih mu pomogao, krenuo sam na intervenciju, usput video pomoćnika, pa smo se zajedno uputili na mesto događaja. Trebalo nam je minut da se pokrenemo i isto toliko da policijskim vozilom, uz uključenu sirenu, prečicom kroz pešačku zonu, stignemo do Tise. Kod mosta u blizini doma Kajakaškog kluba „Obilić“ u vodi smo odmah uočili ženu kako pluta na površini, dok je na obali druga žena sve to posmatrala.

Komandir Policijske ispostave Božović priča da je vidljivo bilo da žena, desetak metara od obale, daje znake života i da je uspela da se uhvati za granu, pa je policajac Đurđev, kao najiskusniji među njima, predložio da se posluže čamcem, koji je bio na suvom i privezan. Što su brže mogli, čamac su ugurali u vodu, Božović i Đurđev su bili u čamcu, dok ga je Gužvić, sajlom kojom je bio privezan, navodio s obale prema ženi. Čamcem su uspeli da se približe na dva-tri metra od nesrećne žene, ali pošto nije moglo dalje, Božović, koji se još pre ukrcavanja u čamac skinuo i ostao u košulji i gaćama, zaplivao je kroz hladnu vodu do nje, izvlačeći je prema čamcu. Na metar od čamca, Đurđev je komandiru pružio podužu drvenu motku, pa je žena ubrzo bila na sigurnom. U operaciji spasavanja, Gužvić je u odelu do pojasa zagazio u reku.

Pošto još nisu bila pristigla kola Hitne pomoći Doma zdravlja, ni vozilo Vatrogasne jedinice, spasena žena je policijskim vozilom prebačena do Doma zdravlja, pa je potom radi reanimacije prebačena u subotičku bolnicu i sada je van životne opasnosti.

Mlađane starešine Policijske ispostave Božović i Gužvić, koji su službovanje u Novom Kneževcu započeli istog dana, 15. novembra 2007. godine, ističu da je iskusni policajac Stevica Đurđev, inače komandir Policijskog odeljenja u Banatskom Aranđelovu, umnogome doprineo uspešnoj intervenciji spasavanja žene iz Tise.
 

Blic | N. K. | 07.02.2009.

Policajci spasli ženu skočivši u Tisu
 
NOVI KNEŽEVAC - Zlatko Božović, komandir policijske ispostave u Novom Kneževcu, skočio je u hladnu reku da spase I. M. (29) iz Sigeta kod Novog Kneževca koja se bacila s mosta, a u izvlačenju nesretne žene pomogle su mu kolege Saša Gužvić (iz Srpskog Krstura), pomoćnik komandira, i iskusni policajac Stevica Đurđev.

Da je ljudski život svetinja i najvažniji za mlade policajce iz Novog Kneževca videlo se prekjuče na obali Tise gde se odvijala prava drama.
 
- U 8.45 časova javljeno nam je da je u Tisu s mosta skočila ženska osoba koja se sa ustalasanom i hladnom rekom bori za život. Stevica, Saša i ja smo uzeli auto i prečicom krenuli ka reci. Primetili smo telo koje se zaustavilo na granju desetak metara od obale, kod kajakaškog kluba - priča Zlatko Božović.
Potom su u vodu pustili čamac vezan na obali, ali sajla nije dozvoljavala da dođu do žene koja je još davala znake života.
- Bez dvoumljenja sam skinuo uniformu i skočio u hladnu reku. Doplivao sam do žene, uhvatio sam je i uz pomoć kolega u čamcu i grane koju su mi pružili izvukli smo je u čamac. Kako još nije bilo stiglo sanitetsko vozilo, ženu smo odvezli u Dom zdravlja, a odatle je otpremljena u subotičku bolnicu. Čuli smo da je van životne opasnosti i da se oporavlja - kaže Božović.
- Nismo u tom momentu razmišljali o opasnostima kojima smo bili izloženi - kaže Saša Gužvić, a Stevica Đurđev, najiskusniji među policajcima, samo je rekao da je to njihov uobičajeni posao.

 

Januar 2009
Građanski List | N. Harminc | 25.01.2009.

Granični prelazi bez nameta


SUBOTICA – Državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Đidić najavio je, u razgovoru s gradonačelnikom Subotice Sašom Vučinićem, da će se do kraja godine otvoriti četiri granična prelaza, dok će prelazi kod Bajmoka i Đale prerasti iz malograničnih u međudržavne, o čemu su se dogovorili premijeri Mirko Cvetković i Ferenc Đurčanj.

– Predlog da se otvori i nov granični prelaz kod Bačkih Vinograda podržan je, iako treba dosta novca da se to reši ove godine. Očekujemo da će EU odobriti za taj projekat veći deo novca, te nas neće mnogo koštati jer će za sredstva gradnje konkurisati obe zemlje pred fondovima EU. Sa gradonačelnikom Sašom Vučinićem i predstavnicima Uprave carina dogovoreno je da se subotička lokalna samouprava uključi u rešavanje problema oko gradnje terminala u blizini graničnog prelaza kod Kelebije, gde se još uvek plaća parking i ležarina, iako EU propisuje da su besplatne. Na Horgošu se ne plaća — istakao je Đidić.

Predrag Petronijević, direktor Uprave carina, naglasio je da, za razliku od Horgoša, privrednici kad stanu na kelebijskom prelazu moraju da plate 700 dinara za parking i ležarinu za kamione i da će gradnja carinskih terminala obezbediti i tu besplatan prelaz.

Na pitanje kakav se priliv novca očekuje sa carine, Petronijević je rekao da uprkos stalnim pričama o ekonomskoj krizi očekuju za prvih 20 dana i do kraja januara značajne devizne doznake i priliv u budžet Srbije iz inostranstva, barem jednak prošlogodišnjem.

— Važno je prelaze preko Mađarske osloboditi dažbina, da se smanje troškovi robne razmene, jer nisu male pare za takse. Ako uvozite robu nedeljno, nagomila se dosta novca. Pre gradnje terminala, Subotica će ustupiti parcelu za gradnju terminala u zamenu za pet hektara zemljišta u vlasništvu Uprave carina, da do kraja godine terminal proradi. Predstoji i proširenje slobodne zone Subotice kao i otvaranje još šest novih slobodnih zona, uz postojeće četiri. Verujemo da će otvaranje novih prelaza doprineti da naši gastarbajteri i strani investitori još više ulažu, jer ima nagoveštaja o stvaranju dobrih uslova za ulaganja — kazao je direktor Uprave carina.

Gradonačelnik Vučinić kaže da je od Ministarstva finansija Slobodna zona Subotice zatražila proširenje kojim će otvoriti i nova radna mesta, a da je osnovno pitanje kako slobodnu zonu izmestiti na više lokacija.

U vezi sa carinskim prelazima on je naveo da je dobro da se razmenom zemljišta nađe rešenje, jer zemljište koje je državno još se vodi kao poljoprivredno. Cilj je da transport bude besplatan i na Kelebiji, jer je mađarska granica za nas granica EU, koju bi prelazili bez gužve.

— Osnovno je da se slobodna zona izmesti na više lokacija, za šta je podrška potvrđena nakon dogovora premijera Srbije i Mađarske. Ideja je da ubuduće sve uprave carina raspolažu sa najmanje 51 odsto paketa u slobodnim zonama, da lokalne samouprave imaju upravljački mehanizam — istakao je Vučinić.

 
Danas | V.L. |22.01.2009.

Ministarstvo finansija najavilo još dva međudržavna granična prelaza

Za Mađarsku i preko Bajmoka i Đale


Subotica - Tokom ove godine prema Mađarskoj će postojati četiri međudržavna granična prelaza, saopštio je državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Đidićjuče u Subotici. Pored većpostojećih Horgoša i Kelebije, dosadašnji lokalni granični prelazi Bajmok i Đala će dobiti viši rang. U planu je takođe da se u budućnosti otvori i granični prelaz kod Bačkih Vinograda.

Na sastanku Đidića sa gradonačelnikom Sašom Vučunićem dogovoreno je i da se blizu graničnog prelaza Kelebija izgradi novi terminal, čemu će prethoditi razmena pet hektara zemljišta između Uprava carine i lokalne samouprave u Subotici.

Na taj način se želi rešiti pitanje plaćanja ležarine. Naime, prema carinskim propisima Evropske unije ležarina na pograničnim terminalima trebalo bi da bude besplatna, dok se kod nas, tačnije na graničnom prelazu Kelebija za kamione koji ulaze i izlaze iz naše zemlje plaća ležarina u iznosu od 700 dinara.

Na istom sastanku je postignut i dogovor da se obezbedi nova lokacija za slobodnu zonu, što bi otvorilo prostor i za nova radna mesta. Kako je novinarima saopšteno, Subotica planira otvaranje čak deset novih slobodnih zona, a lokalna samouprava će se pobrinuti da se investitorima obezbede posebne beneficije.
 
Dnevnik | Milorad Mitrović | 19.01.2009.

Dve lije odstreljene, veprovi utekli nišanu

USPEŠNA SEDMA HAJKA NA KOČOVATSKU LISICU

BANATSKO ARANĐELOVO: Sedma „Hajka na kočovatsku lisicu” priređena u subotu u Kočovatu u ataru Banatskog Aranđelova opravdala je epitet najznačajnijeg događaja u sezoni za Lovačko društvo „Fazan”, koje je organizator manifstacije. Interesovanje i odziv lovaca bio je mimo svih očekivanja, najmasovniji do sada. Učestvovalo je oko 170 lovaca i gostiju.

- Skoro nije bilo u Banatskom Aranđelovu toliko gostiju sa strane i to nas raduje - konstatovao je predsednik LD „Fazan” Miloš Teofanov. - Došli su gosti iz Bogatića, Smedereva, Kikinde, Sente, Novog Sada, Beograda, Smederevske Palanke, Subotice, Bečeja, Kumana, Melenaca i okoline.
I sa ovako velikim brojem učesnika dobro smo se snašli. Posle banatskog doručka, malo smo se uplašili da će zafaliti mesa za ručak, ali smo dodali malo više krompira, pa su svi bili zadovoljni.

LD „Fazan” gazduje lovištem od oko 10.000 hektara, ima 70 članova. Aktivno u lov ide oko 40, a prema rečima Teofanova, ambicije su da se razvija lovni turizam. Trebalo bi da se završi dogradnja Lovačkog doma sa tri konforne sobe, na salašu u fazaneriji su dve već uređene.
- Kočovat je dugo godina bio rezervat za divljač i u njemu lovi samo manja grupa naših lovaca, što ne može da poremeti pravo bogatstvo koje imamo. Kočovatske lisice su posebno lepe, zlatno žute i crvenkaste, boje peska sa ovog terena, a posebno su lukave, pa ih je teško uloviti - dodaje Teofanov.

Učesnici hajke nisu krili oduševljenje bogatim lovištem Kočovat, koje se nalazi uz granicu sa Rumunijom. Odstreljene su dve kočovatske lisice, a veprovi, koji su se našli na nišanu uspeli su da uteknu. Kočovatska lisica prvo je na nišan došla Branislavu Vorgiću iz Zrenjanina, kome je dobro asistirao i domaćin Željko Perlić iz obližnjeg naselja Siget, dok je drugu lisicu odstrelio Erne Terheš iz Kanjiže.
- Da nas Željko kao pravi domaćin nije odvezao na pravo mesto, ne bi ni videli, a kamoli pucali na kočovatsku lisicu. Bio je to pravi banatski lov, društvo izuzetno, uslovi u lovištu idealni - zadovoljan je Branislav Vorgić, kome kao pobedniku 7. hajke na kočovatsku lisicu pripada nagrada organizatora, odstrel srne u ovdašnjem lovištu.

Prošlogodišnji pobednik Erne Terheš, koji je lane u hajci jedini odstrelio lisicu, potvrdio je da je opet ispao „stari lisac”,
jer se i ovog puta nije vratio bez ulova.
Upravnik lovišta Radenko Cvejanov - Beka, koji uvek početak lova označava zvukom trube, napominje da je vreme bilo idealno, disciplina učesnika hajke na nivou, a s obzirom na to da je bilo i ulova, hajku ocenjuje uspešnom.

- Na samom terenu ugođaj za učesnike je bio izuzetan, jer su uživali u uzletanju preko petsto fazana iz prirodnog legla. Ovaj deo lovišta bogat je srnećom, zečijom i drugom divljači, a zastupljena je i droplja, što potvrđuje da se domaćinski gazduje u ovom delu Banata - kaže upravnik lovišta Radenko Cvejanov - Beka.

U hajci na Kočovatu lovile su se i divlje svinje, a svima je bilo krivo što su umakla tri vepra koja su bila na nišanu. Najveći, na kojeg je ispaljeno 12 metaka, a za kojeg učesnici hajke tvrde da je ogroman i težak preko dvesta kila, samo je otresao sačmu i utekao preko granice u Rumuniju.
Po dolasku iz hajke ispred Lovačkog doma, učesnike je dočekala svirka poznatog orkestra „Tata i dva brata” Mihajla Jovića iz Mokrina.

-Ove naše fešte su dobre, a već je poznato da smo mi neuništivi kao zubača, zabavljamo ljude i svi su uvek zadovoljni.
Za ukusnu trpezu za učesnike hajke pobrinula se kuvarica Valerija Krstić pod čijom kontrolom se u jednom kazanu kuvala supa od fazana, a u dva se se krčkali paprikaš od divlje svinje i juneći perkelt.

 

Dnevnik | Milorad Mitrović | 19.01.2009.

Crepovi ohlađeni krizom

NESTAŠICA GASA POGAĐA PRIVREDNIKE POTISJA


KANJIŽA: Gasna kriza pogodila je privrednike u severnom Potisju koji ga koriste kao osnovni energent, posebno one koje nemaju mogućnost za prelazak na alternativno gorivo. U najvećem kolektivu u ovom regionu AD „Potisje Kanjiža”, koji upošljava 600 radnika, u potpunosti je zaustavljena je proizvodnja građevinskog materijala. Od četiri peći u toplom stanju se drže dve za pečenje crepa, da bi se proizvodnja što pre mogla obnoviti kada se normalizuje snabdevanje gasom.

Pogoni „Potisja Kanjiža” do gasne krize radili su punim kapacitetom, bez prekida čak i za praznike, a prema rečima genaralnog direktora Ištvana Jeneija svaki dan bez gasa znači gubitak proizvodnje vredne oko 100.000 evra. Većina radnika zbog neplanirnaog zastoja koristi slobodne dane ili godišnji odmor. U pogonima Fabrike keramičkih pločica „Keramika” u stečaju, čija postrojenja u zakup koristi DOO „Keramika Kanjiža plus”, od 25.decembra u toku je redovan remont.

U AD „Lepenka” u Novom Kneževcu planirani zastoj zbog praznika trebao je da se završi juče 12.januara, međutim, pogoni za proizvodnju kartona i papira za ambalažu nisu pokrenuti. Iz kotlarnica „Lepenke” energijom se nesmetano snabdeva daljinski sistem grejanja u Novom Kneževcu.

Generalni direktor Prehrambene industrije „Aleva” Mile Klepić kaže da je srećna okolnost da je u procesu proizvodnje završena sezona sušenja paprike, luka i paštrnaka, jer se koristi kao osnovni energent u šest sušara.
- Da nas je nestašica gasa zakačila u punoj sezoni, bila bi to čista propast - napominje Klepić. - Do sada smo uspeli da amortizujemo nedostatak gasa pokretanjem alternativnog sistema na lož-ulje, ali smo prilagođavajući se situaciji isključili deo hala koje nam u ovom momentu nisu neophodne. Od nestašice gasa, trenutno nam je veći problem otežana naplata potraživanja od kupaca.

Iz pekare senćanskog AD „Žitopromet” potrošačima je obezbeđeno normalno snabdevanje hlebom i pecivom, dok ponovo nije krenula isporuka gasa prešlo se na upotrebu lož-ulja. Prema rečima predsednika Upravnog odbora Predraga Đurovića ovo gorivo moguće je koristiti i u pogonu fabrike testenina „Sentela” koji trenutno ne radi, a mlinarski pogon inače u proizvodnji koristi električnu energiju. U Fabrici šećera TE-TO kampanja je odavno završena pa prema rečima generalnog direktora mr LJubiše Radenkovića gasna kriza nema uticaja jer u ovo vreme nema aktivnosti u proizvodnji, nego je izazvala mobilno stanje zbog toga što se iz fabričke toplane obezbeđuje daljinsko grejanje za oko 2.500 korisnika u Senti.

 
Dnevnik | 09.01.2009.

Osnovni sudovi u osam vojvođanskih gradova

USTROJENA NOVA MREŽA SUDOVA U SRBIJI

U osam najvećih vojvođanskih gradova biće smeštena sedišta osnovnih sudova, a u šest gradova nalaziće se viši sudovi, odredio je nedavno usvojeni Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva.

Osnovni sudovi, koji će formalno zameniti opštinske, biće u Vršcu – za teritorije opštine Bela Crkva, Plandište i Vršac, a u pomenutim mestima nalaziće se i sudske ispostave, Zrenjaninu i za opštine Žitište, Novi Bečej i Sečanj, sa sudskim jedinicama u Novom Bečeju i Sečnju, kao i Kikinda, za matičnu, te za opštine Nova Crnja, Novi Kneževac i Čoka. Sudske jedinice kada je Kikinda u pitanju, od pomenutih mesta neće imati samo Čoka.

U vojvođanskoj prestonici je, naravno, predviđen osnovni sud koji će, osim novosadske, pokrivati opštine Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin i Titel, a sudske ispostave na pomenutoj teritoriji neće biti samo u Sremskim Karlovcima.

Pančevački osnovni sud pokrivaće opštine Alibunar, Kovačica, Kovin i Opovo, s tim da jedino Opovo neće imati ispostavu. Somborski sud pokrivaće apatinsku, kulsku i odžačku opštinu sa sudskim jedinicama u svakom mestu, a Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici pokrivaće opštine Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova i Šid, sa sudskim jedinicama u svim navedenim mestima. Osnovni sud u Subotici biće nadležan za opštine Ada, Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš i Senta, s ispostavama svuda sem u Malom Iđošu.

Osnovni sudovi će suditi za krivična dela za koja je predviđena kazna do deset godina zatvora, te građanske sporove, izvršne, vanparnične sporove, stambene i sporove iz radnih odnosa.

Viši sudovi, koji će biti pandan sadašnjim okružnim, sudiće za krivična dela za koje su predviđene kazne preko deset godina zatvora, za krivična dela protiv Vojske Srbije, u krivičnim postupcima prema maloleticima, te u građanskim sporovima kada vrednost predmeta prelazi 500.000 dinara. U ovim sudovima reševaće se žalbe na presude osnovnih sudova. NJihova sedišta biće u Novom Sadu, Subotici, Pančevu, Zrenjaninu, Somboru i Sremskoj Mitrovici. D. Kn.

Dnevnik
| Milorad Mitrović | 01.01.2009.

Reportaže: Đorđe gradio crkvu koja će mu zvoniti

KAKO JE PLEMIĆKA PORODICA SERVIJSKI GOSPODARILA NA OBALI TISE

Apsolutni feudalni gospodar turskokanjiškog poseda i varošice Turska Kanjiža, sadašnjeg Novog Kneževca, pre 227 godina postao je Marko Đurković-Servijski, kupivši ih na licitaciji od Bečkog dvora za 90.000 forinti. Kupovinom poseda i varošice na obali reke Tise, loza Đurković-Servijski je postavila temelje prvom veleposedu-spahiluku na ovim prostorima, a sticajem okolnosti njihovo gospodarenje Turskom Kanjižom doprinelo je da ona postane stecište bogatih i uticajnih plemića.

Uz porodicu Đurković-Servijski kasnije su pristigli i izdanci plemićkih porodica Šulpe, Maldegem, Talijan i Fajlič, a nezavisno od njih iz Jozefova (Obilićevo), koje je sada jedinstveno naselje s Novim Kneževcem, znane su plemićke familije Miokov i Ninčić. Toliko aristokratije, koliko je našlo utočište na malom prostoru kraj Tise, nije zabeleženo u drugim sredinama. Dvorci i kurije u kojima su plemići plandovali i vodili raskošan život još su u upotrebi i upotrebljivi, mada ih nagriza zub vremena, a o gradnji ovdašnje Rimokatoličke crkve svetog Đorđa završene pre vek i po (1858), posebna predanja vezuju se za Markovog sina jedinca i naslednika Đorđa Đurkovića-Servijskog, koji je gradnju hrama i započeo.

Jožef Sabo, dobar poznavalac bitisanja plemićkih porodica u varošici kraj Tise, ukazuje da bi istraživanje porekla pravoslavne grčko-cincarske porodice Đurković-Servijski verovatno odvelo do mesta Servija u zaleđu Soluna, odakle su se radi trgovine brojne porodice Cincara početkom 18. veka upućivale na sever. Đurkovići se u Vojvodini prvi put sreću od sredine 18. veka u Sremskim Karlovcima, gde se dva brata Aksentije i Manojlo spominju kao ugledni trgovci suknom. Aksentije se potom preselio u Novi Sad, gde je 1759. godine postao izabrani građanin, a pred sam kraj svog života kupio je veliku i lepu kuću na sprat u Ćurčijskoj ulici, u samom središtu grada uz Sabornu crkvu.

Marko, jedan od Aksentijevih sinova, svoje je pozicije gradio u društvenom životu Novog Sada, dobivši 1774. plemićki list i titulu s grbom od carice Marije Terezije zajedno sa svojim bratom od strica Konstantinom. Na koji način je plemstvo dobijeno, nije baš bilo najjasnije ni građanima ondašnjeg Novog Sada. Ipak, i u carskom darovnom listu povodom kupovine poseda izdatom 1783. godine Marku i Konstantinu Đurkoviću potvrđeno je plemstvo uz proširenje plemićkog predikata na „Serviski od Turske Kanjiže“, koje je važilo i za Markovu ženu Katarinu, sina Đorđa, Konstatntinovog sina Dimitrija, kao i na sve njihove buduće potomke.
Markov spahiluk obuhvatao je 15.304 katastarska jutra zemljišta, naselje Tursku Kanjižu s pravom korišćenja skele na Tisi, pustare Filićhaz i Budžak, sve pripadajuće pašnjake, livade, doline, vinograde, vinarije, vode, reke, ribnjake, pravo na ribarenje, zaštićene punktove, vodenice i točionice pića, takođe i 1.157 žitelja. Konačnu intabulaciju Marko je svojski proslavio. Zbog sumnji i uvreda u Novom Sadu u njegovo plemstvo, na svetkovinu kraj Tise pozvao je baš sve viđenije ljude Novog Sada i izaslanike Magistrata. Rodonačelnik turskokanjiškog plemstva umro je na Badnji dan 1794. u Novom Sadu, sahranjen je u Turskoj Kanjiži, a nasledio ga je 13-godišnji sin Đorđe.

Markovim zaveštanjem formirana je Zadužbina „Stepindarius Servickianus“, prva i u to vreme najveća stipendijske fondacija kod Srba i Cincara, čiju su potporu koristili mnogi istaknuti Srbi, među kojima i Lukijan Mušicki. Po očevoj želji Đorđe je nastavio stipendijsku zadužbinu i čak povećao fond i broj korisnika. Nadmašila ju je tek Zadužbina „Tekelijanum“ Save Tekelije 1838. u Pešti.
Kada je posed preuzeo u svoje ruke Đorđe se dobro snalazio u trgovini poljoprivrednim proizvodima i svo žito iz severnog Banata prevozilo se preko njegovog pristaništa u Turskoj Kanjiži. Vremenom je postao i rado viđen gost na dvoru kneza Miloša Obrenovića, pa su ljudi za njega govorili da je „čovek kneza Miloša“. Đorđe je bio rado viđen i u Novom Sadu, gde je živeo njegov brat od strica, očev posvojenik i plemić Dimitrije, a čuvenom dečijem pesniku Jovanu Jovanoviću-Zmaju bio je kum na krštenju.

Bogati trgovac i plemić iz Turske Kanjiže često je boravio u Beču i Budimpešti, gde je rado dočekivan zbog njegove velike rastrošnosti, a iz tih godina samačkog života vezane su i priče o njegovom pijanstvu i orgijma na posedu u varoši na obali Tise. U nedostatku samopoštovanja, naredio je da prolaznici kraj njegovog dvorca, čak i kada nema nikog, skidaju šešir u znak poniznosti. Ostale su i manje pouzdane ili skrivene priče o gospodarevom korišćenju prava „prve bračne noći“.
Porodica Đurković-Servijski je gospodarila Turskom Kanjižom, ali i gradila. Đorđe je pred kraj života u parku kraj Tise, kao „gospodar od Turske Kanjiže“, podigao memorijalni krst od crvenog mermera, a započeo je i gradnju rimokatoličke crkve1847. godine po sopstvenim zamislima i nacrtima, koju su posle njegove smrti završili naslednici 1858. Staru rimokaoličku crkvu u velikoj poplavi 1832. odnela je Tisa, a povod za gradnju rimokatoličke crkve Svetog Đorđa narod je nalazio u poznatom sukobu između Đorđa Đurkovića-Servijskog i turskokanjiškog pravoslavnog prote Damjana Magaraševića.

Predanje kaže da je „gospodar od Turske Kanjiže“ zahtevao da se crkvena zvona na Srpskoj pravoslavnoj crkvi oglašavaju kada on ulazi u portu, ali da prota Damjan nije na to pristajao, pravdajući se crkvenim kanonom koji predviđa da se zvona oglašavaju samo pri ulasku episkopa.
– Sagradiću ja sebi crkvu gde će mi zvoniti kad ja hoću! – ljutito je uzvraćao gospodar Đorđe.
Drugo predanje o gradnji crkve vezano je za intrigu o pokušaju Đorđa da se oženi nećakom Katarinom, pa kako zbog srodništva prota Damjan nije to hteo da mu učini, ovaj je započeo da zida sebi crkvu.
Kako god, Katarina Šulpe, rođena Milanković-Paćanski de Visak, postala je najvažnija ličnost u životu turskokanjiškog gospodara Đorđa. Bila mu je nećakinja, miljenica, saputnica i, izgleda, košmar neostvarivih i nedozvoljenih želja. Katarina se u Novom Sadu rano udala za graničarskog kapetana Vilhelma Šulpea, posle čije prerane smrti je ostala mlada udovica s tri kćeri i jednim sinom.

– Kako je došlo do toga da Katarina prihvati ponuđenu naklonost svoga strica i preseli se u njegov dvorac u Tursku Kanjižu, nije poznato – priča Jožef Sabo. – U porodičnoj hronici Šulpeovih naznačen je podatak da je Đorđe ima nameru da se oženi Katarinom. Ona je bila okružena njegovom velikom pažnjom i zasipana poklonima. Katarina je sasvim slobodno preuređivala dvorac, opremala ga najskupljim nameštajem tog vremena, birala novu poslugu, služavke i kuvarice, baštovani su se trudili da urede park po uzoru na bečke dvorce. Tu idilu zaplela je Katarinina ponovna udaja, ovog puta za konjičkog kapetana carske vojske Johana Lukača, u vreme dok je Đorđe boravio u Novom Sadu i Beču.

Naslednici Đorđa Đurkovića-Servijskog sproveli su njegovu volju iz testamenta i završili gradnju rimokatoličke crkve, a u zahvalnost graditelju hramovna slava je Sveti Đorđe, što je bila slava porodice Đurković-Servijski.

 

 © 2009 www.krstur.com