U novinama | Naslovna

 U novinama - 2010
 Decembar 2010
Dnevnik | M. Mitrović | 23.12.2010

Preko
Tise opet na dve trake

NOVI KNEŽEVAC: Uoči minulog vikenda i snežnih padavina završeni su radovi na rekonstrukciji mosta na Tisi kod Novog Kneževca, gde je saobraćaj ponovo uspostavljen na obe kolovozne trake.

Za vreme radova izvođenih od strane novosadske RJ „Mostogradnje” iz Beograda, koji su trajali od juna ove godine, saobraćaj se odvijao naizmenično jednom trakom i bio je regulisan semaforom.
Radove na rekonstrukciji mosta finansiralo je JP „Putevi Srbije”.
Šef gradilišta Marko Jeftović iz „Mostogradnje” kaže da su za pola godine obnovljne obe prilazne konstrukcije sa banatske i bačke obale, zamenjene su sve dilatacione sprave koju su bile dotrajale, sanirani su betonski delovi mosta, postavljeni su novi asfaltni kolovoz, slivnici, pešačka staza i zaštitna ograda.
Radovi su trajalio nešto duže nego što je prvobirno planirnao zbog nepredviđenih naknadnih poslova, a takođe i što se u vreme radova nije obustavljan saobraćaj preko mosta na regionalnoj saobraćajnici koja spaja severni Banat i Bačku.
Nastavak radova na rekonstrukciji mosta predviđen je za iduću godinu, kada vremenski uslovi dozvole. Prema rečima šefa gradilišta Jeftovića, u planu je da se radovi obave na glavnoj konstrukciji mosta, odnosno ojačanje čeličnog dela konstrukcije, zamena nosača koji su korodirali, izrada pešačke staze, ojačanje vešaljki zbog toga što se most ljulja prilikom prelaska vozila, popravka kolovoznih ploča koje su u lošem stanju.i biće urađena nova hidroizolacija i antikorozivna zaštita.
Prvi put posle izgradnje mosta na Tisi između Kanjiže i Novog Kneževca, koji je završen 1975. godine, obaviće se njegovo farbanje, tako da će biti u potpuno novom ruhu.

 
Dnevnik | M. Mitrović | 11.12.2010

Škripi u kasi zbog smanjenja transfera

NOVI KNEŽEVAC: Za prvih devet meseci ove godine u budžetu novokneževačke opštine ostvaren je prihod od 162,647 miliona dinara ili 69 odsto planiranog, konstatovano je na poslednjoj sednici Skupštine opštine Novi Kneževac. Predsednik opštine Dragan Babić smatra da je ostvarenje zadovoljavajuće, ali da je priliv novca u opštinsku kasu nedovoljan za nesmetano funkcionisanje lokalne samouprave.

Babić je ukazao da su u protekle dve godine republička transferna sredstva smanjena za oko 40 miliona dinara, što se itekako oseti u opštinskoj kasi. Odbornici opozicije pak smatraju da je budžet opštine potrošački i nisu glasali za usvajanje izveštaja.
Raspravu je podstakao i podneti izveštaj o neuspelom referndumu za uvođenje novog petogodišnjeg samodoprinosa na području MZ Novi Kneževac, na koji se od upisanih 6.586 sa biračkog spiska odazvalo svega 326 ili 4,95 odsto. Zahtevano je da se utvrdi odgovornost za neuspeli referendum.
Usvojen je program Predškolske ustanove „Srećno dete” za ovu školsku godinu, u kojoj je upisnao 309 mališana, od toga 218 u Novom Kneževcu, a svega 91 u ostalim naseljima opštine. U predškolskoj ustanovi planiraju da u idućoj godini u okviru programa prekogranične saradnje zamene dotrajalu stolariju na vrtićima, a prikupljanje dodatnih sredstava za popravku opreme očekuje se saradnjom sa Centrom za ruralni razvoj iz Novog Kneževca i mađarskom fondacijom „Silefeld”.

Usvojena je odluka o formiranju štaba za vanredne situaicje u cilju obezbeđivanja pravovremenog efikasnog organizovanja i reagovanja u vanrendim situaicjama. Data je saglasnost na izgled grba MZ Banatsko Aranđelovo. Za direktora JP Centar za informisanje Novi Kneževac sa mandatom od četiri godine imenovan je inženjer elektrotehnike Deže Čejtei iz Banatskog Aranđelova, koji je dosadašnji v. d. direktora.

 

 Novembar 2010

Dnevnik | M. Mitrović | 19.11.2010

Ritam dobošarenja i poslastica

ČOKA: Peti međunarodni festival dobošara „Daje se na znanje” priređen je preksinoć u Čoki u organizaciji Kulturno istorisjkog društva „Čokanski dobošari” i opštine Čoka u kasnijem od uobičajenog termina i uz nešto nešto skromniji program, ali isto tako žestokom ritam kao prethodnih godina. Trajalo je samo jedno veče, koje je pre nastupa dobošara i bubnjara u Domu kulture bilo začinjeno kulinarskim poslasticamaetno hrane koju su pripremile žene iz udruženja iz sedam mesnih zajednica čokanske opštine.
- U jednom momentu zbog besparice čak smo rešili da se festival ne održi, međutim, ljudi koji su do sada učestvovali izršili su na nas „pritisak“ da ga održimo u nekoj skromnijoj formi, da se ne prekine tradicija. Atmosfera jeste skromnija ali dovoljno atraktivna za sve koji vole zabavu. Dobošari su uvek imaju šta da saopšte, bez obzira što im je zanimanje gotovo izumrlo. Nekad je to nešto lepo, bude i ružnih vesti, ali su uvek spremni za razgovor - kaže predsendik čokanske opštine dr Predrag Mijić.

Dobošari nisu imali takmičenje, nego samo revijalni nastup. Danilo Kozić iz Sente, Saša Dujin i Vladeta Sudarski iz Novog Bečeja, Dušan Felbab i Jovan Čudanov iz Kikinde i gosti iz bratskog rumunskog grada Deta Olaru Katalin i Dorian Kosma Hausler, sve glumci u ulozi dobošara, i među njima jedini pravi izvorni dobošar Mihalj Čilag iz Padeja. Nastupima i dosetkama su razgalili publiku.
- Ove godine sam samo četiri puta dobovao, pozivajući meštane da sređuju kanale i preuzmu betonske cevi za propuste. Za jedno dobovanje sleduje me 500 dinara, za šta treba obići 52 ćoška u Padeju. Od dobošarenja više ni za hleb ne mogu da zaradim, četiri dana dobošarenja jedva da je meni dovoljno mesec dana za hleb, a ne može se dobovati suva grla. Trebalo bi u Padeju dobovati mnogo što-šta, ali nema ko da plati - jada se Čilag.
Dobošarski nastup od davnina počinje čuvenim: „Čujte i počujte, daje se na znanje!”, a za dobošara ako nekada nije bio pismen, da bi mogao da obavlja posao morao je biti tuvljiv, da zapamti ono što treba da saopšti meštanima. Psiholog Prvoslav S. Plavšić iz Beograda, koji je uključen od pokretanja čokanskog festivala, ističe da je jedino u Vojvodini prava tradicija dobošarenja, koje je iščezavalo i sačuvalo se do današnjih dana na severu Banata.
- Ljudi koji se sada late doboša, mogu da se oslone na ono što su nekada radili njihovi preci dobošari, koji su dobošom privlačili ljude da dođu na ćošak, da bi čuli nešto važno. Jedinstveno u tome je što su dobošari lično saopštavali sugrađanima novosti. Nije to ni radio, ni televizija, nego živa reč čoveka iz njihovog sela. Videli smo u Čoki da i Rumuni i drugi ljudi sa ovih prostora imaju sličnu tradiciju, ali zahvaljujući Čokanima tradicija se čuva - kaže Plavšić.
Karnevalsku povorku bubnjara i dobošara predvodio je Vladimir Bogdanović iz Čoke, a publiku su oduševili poznati bubnjar Dragoljub Đuričić i njegov tamnoputi gost Mamadu iz Senegala.
- Malo po malo postajem građanin Čoke, gde god se s Čokanima sretnem u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije, pozdravljaju me kao da smo zemljaci. Imam i volje i želje da čokanski fetsival traje, da se očuva tradicija, da se zna šta su doboš i bubanj, bez obzira da ili ima ili nema para, jer od doboša niko se nije oboatio - veli Đuričić.
Iz Udruženja žena „Đurđevak” iz Vrbice u ponudi je bilo bakinih kolača, gibanice, proje, krofni, pogačica, a ponudu su okitile vencima belog luka.
- Ne ide uz kolače, ali mi smo u Srbiji i šire poznati po proizvodnji belog luka, bez venaca belog luka nigde ne idemo - kaže Vrbičanka Etelka Baranji.
Žene iz Sanada su ispekle orasnice, sitne kifle, kolače sa ludajom, medenjake, čupavce, kiflice, Radmila Rajić hvali i domaće rujno vino i rakiju, koje preferira muška populacija. Pored nje u pripremanju trpeze učestvovale su Dara Popov, Mira Kosić, Kila Nadrljanski i još neke, a Crnka Petrov je ispekla doboš tortu. Doboš tortu su napravile i Čokanke, ali ovog puta nije bilo proglašenja najlepše, najukusnije i najveće, kao prethodnih festivala.

 

Дневник | М. Митровић  | 23.11..2010. год.

Грађани бојкотовали референдум

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Референдум за увођење новог петогодишњег самодоприноса на подручју МЗ Нови Кнежевац, који је завршен прекјуче, није успео.

Изјашњавање грађана је трајало од 1.до 21.новембра, а према незваничним подацима које би у среду требало да озваничи Комисија за спровођење референдума, од 6.586 уписнаих бирача на изјашњавање на два бирачка места изишло је само 326 или 4,94 одсто.
Житељи Новог Кнежевца и оближљег насеља Филић, као и они који имају непокретности на подручју МЗ Нови Кнежевац очито су бојкотовали изјашњавање, мада су из на подршку за увођење самодоприноса позивали општински челници, представници политичких партија и цивилних организација. За увођење самодоприноса гласало је 249 грађана или 3,78 одсто, њих 75 се изјаснило против, док су два листића била неважећа. Шта су разлози за неуспех референдума треба да анализира Савет МЗ Нови Кнежевац.
Понуђеним програмом самодоприноса било је предвиђено да се у наредних пет година од личних примања грађана прикупи 110 милиона динара, од чега је половина планирана за изградњу фекалне канализације, а остало за решавање других потреба. Предложено је да од личних примања запослени и предузетници издвајају четири одсто, а пољоприврендици 12 одсто на катастарски доходак.

Подсећамо да је у пролећу ове године и Српском Крстуру референдум био бојкотован од стране становника. Нови термин одржавања још увек није познат, тако да наше село остаје без средстава за основне ствари, као што су обичне сијалице итд.
 

Dnevnik | M. Mitrović | 19.11.2010

Samo
čudo spasava od debakla

NOVI KNEŽEVAC: Na referendumu za uvođenje novog petogodišnjeg mesnog samodoprinosa građana u Novom Kneževcu, koji je počeo 1. novembra i traje još danas i sutra,

do sada je zabeležen izuzetno slab odziv. Kutije na dva glasačka mesta, u sali Skupštine opštine u zgradi Vojvođanske banke i prostorijama Mesne zajednice Novi Kneževac, gotovo su prazne.
Od 6.586 građana upisanih u birački spisak stanovnika Novog Kneževca i obližnjeg naselja Filić, među kojima i oko 400 onih koji nemaju stalno mesto boravka ali imaju nekretnine na području MZ Novi Kneževac, do juče je na izjašnjavanje izišlo oko 250 građana ili svega 3,9 odsto. Apele građanima za učešće na referendumu i davanje podrške novom programu samodoprinosa u više navrata upućivalo je rukovodstvo MZ Novi Kneževac, opštinski čelnici, predstavnici političkih stranaka i civilnih organizacija. Odziv je slab i pored činjenice da su svim domaćinstvima podeljeni propagandni flajeri, vođena je i kampanja putem lokalnih medija, ali sve je to izgleda imalo slabog odjeka.
Nije pomoglo ni to što je vreme referenduma određeno da traje 21 dan i što članovi biračkog odbora dežuraju na dva mesta od 8 do 19 časova, jer je do sada dnevno do njih radi izjašnjavanja navraćalo svega pet-šest građana. Kako smo saznali na jednom biračkom mestu članovi biračkog mesta imali su neprijatnosti.
U MZ Novi Kneževac ne znaju šta je razlog slabog odziva građana, koji se može okarakterisati nekom vrstom bojkota ili nezadovoljstva građana. Do završetka referenduma proostalo je još dva dana, pa bi pojačan odziv na izjašnjavanje bio ravan čudu, koje bi spasilo debakl referenduma. Za pet godina planirano je da se od samodoprinosa prikupi 110 miliona dinara, od čega je polovina namenjena za izgradnju fekalne kanalizacije, a ostalo za druge potrebe. Predloženo je da zaposleni od ličnih primanja izdvajajaju četiri, a poljoprivrendici 12 odsto na katastarski dohodak. Početkom ove godine dva referenduma za uvođenje samodoprinosa na području novokneževačke opštine doživela su fijasko, jer je za 12 dana u Srpskom Krsturu na izjašnjavanje izišlo svega osam odsto građana, dok se u Đali odazvalo nešto više od polovine građana, ali samodoprinos nije dobio potrebnu većinu upisanih birača. Krajem prošle godine samodoprinos je prošao na referendumima u mesnim zajednicama Banatskom Aranđelovu i Majdan-Rabe

 

Dnevnik | M. Mitrović | 15.11.2010

 Još im samo selidba falila

Nezadovoljstvo reformom u pravosuđu tinja u opštinama Novi Kneževac i Čoka, posle ukidanja Opštinskog suda i uspostavljanja Sudske jedinice Novi Kneževac u okviru Osnovnog suda u Kikindi.

Dodatno je stanje zakomplikovano odlukom parlamenta Novog Kneževca da se Sudska jedinica iz dvorca nekadašnje plemićke porodice Servicki preseli u deo zgrade novije gradnje, bivši Komitet, gde su bile smeštene političke stranke, za koju advokati s područja Novog Kneževca i Čoke i grupa novokneževačkih odbornika smatraju da je neodgovarajuća za te namene.
Advokati Jovan Miščević, Isidor Lazić, Ljubomir Arnovljev, Stevan Tikvicki, Sever Zakić i Gabor Siveri i više opštinskih odbornika, mahom opozicije, obraćali su se sa zamerkama, primedbama i predlozima Ministarstvu pravde Republike Srbije i Visokom savetu sudstva u Beogradu, Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne zajednice i Advokatskoj komori Vojvodine, takođe i Osnovnom sudu u Kikindi, ali do sada se svelo na igru „gluvih telefona“. Najviše trpe građani koji su prinuđeni na to da putuju u Kikindu, a nepotrebnim putovanjima izlažu se svedoci, advokati i drugi učesnici u sudskim postupcima.
– U Sudskoj jedinici u Novom Kneževcu ne obavljaju se sva suđenja, već samo neka, po izboru nadležnih u Osnovnom sudu u Kikindi, a u međuvremenu je doneta odluka o preseljenju u zgradu u kojoj, izuzev nekoliko prostorija, nema uslova za normalan rad Sudske jedinice i Odeljenja prekršajnog suda. Ne samo što nema prostora nego je i zgrada tri četvrtine u vlasništvu Vojvođanske banke, četvrtina je uknjižena kao državno vlasništvo, ali nije sprovedena fizička deoba – kazuje u svoje ime i ime kolega novokneževački advokat Jovan Miščević.
Napominje se i da poslovne prostorije namenjene preseljenju suda nisu pogodne ni po površini, ni po rasporedu da se od njih formiraju sudnice, prijemne kancelarije, čekaonice, gruntovnica, izvršno odeljenje i arhiva, a iznose se i sumnje da se u njih uopšte može smestiti arhiva gruntovnice koja je još u funkciji za opštinu Čoka. Osim toga, prostorije su na spratu pa je nemoguće obezbediti pristup osobama s posebnim potrebama, dok je to u postojećoj zgradi, gde je sud bio četiri decenije, moguće. Kao osnovni razlog za preseljenje navedeno je grejanje. U sadašnjoj zgradi suda, koja je u celosti u državnom vlasništvu, podnosioci pritužbe smatraju da bi se boljom organizacijom i rasporedom prostorija mogli značajno smanjiti izdaci grejanja, dok bi se preostali deo zgrade mogao ustupiti drugim državnim organima. U istoj zgradi već je nalazi Republički geodetski zavod, a mesta bi bilo i za druge republičke institucije, pa bi stranke mogle sve poslove obavljati na jednoj lokaciji.

Iz prostorija bivšeg Komiteta namenjenih preseljenju Sudske jedinice, neke političke stranke se nisu iselile, započeta je i adaptacija bez građevinske dozvole i projektne dokumentacije, pa su radovi morali biti obustavljeni. Iznad ulaza vijori se zastava Srpske radikalne stranke, koja ne želi da se iseli. Na drugoj strani, zgrada u kojoj je sud još uvek, u međuvremenu je ostala bez grejanja, pa samo sticajem srećnih okolnosti, zbog toplog vremena, u njoj može da se radi.
Pisali su advokati prigovor vršiocu funkcije predsednika Osnovnog suda u Kikindi Nataši Ivetić, raspitujući se zašto se sva suđenja ne obavljaju u Novom Kneževcu, a ona im je odgovorila da je za ovu godinu predviđeno da se u krivičnoj materiji postupa isključivo u sedištu suda u Kikindi. Novokneževačke i čokanske advokate i stranke u postupku ne teši činjenica da se po krivičnim predmetima ne postupa i u Sudskoj jedinici u Novoj Crnji i da odgovarajući uslovi za suđenja postoje u sedištu suda. Odgovoreno im je i da su sadašnji smeštajni kapaciteti Sudske jedinice u Novom Kneževcu ispod zadovoljavajućeg minimuma, te da je u toku preseljenje u odgovarajuće prostorije koje zadovoljavaju organizaciju rada suda. Konstatovan je i dobar odziv stranaka u istražnim i prvostepenim postupcima, a da bi dodatno putovanje još troje sudija povećalo troškove sudu koji nema dovoljno automobila, niti novca da podržava ta putovanja. Advokati, odbornici i građani se, pak, žale na to da se u Novom Kneževcu ne sude krivični predmeti, nego ni svi predmeti građanske materije iz oblasti radnog i porodičnog prava, što učesnicima u sporu donosi dodatne troškove prevoza do Kikinde, koja je od Novog Kneževca udaljena 55, a od pojedinih mesta i više od 70 kilometara, a imaju veoma slabe saobraćajne veze. Na taj način, smatraju oni, građanima opština Novi Kneževac i Čoka značajno je smanjena mogućnost ostvarenja prava na pravdu zbog teže dostupnosti sudova.

 
 Oktobar 2010
Izvor: Tanjug  | 13. oktobar 2010.

Pomoć EU Vojvodini u obnovi puteva

NOVI SAD - Donacijom Evropske unije Vojvodini od oko 700.000 evra biće urađena projektna dokumentacija za rekonstrukciju dva važna putna pravca prema susednoj Mađarskoj, ukupne dužine oko 93 kilometra, saopšteno je na današnjoj sednici pokrajinske vlade.

Vlada je prihvatila informaciju o IPA projektima prekogranične saradnje Mađarske i Srbije i zaključila da se Zavodu za urbanizam Vojvodine da saglasnost za potpisivanje partnerskih sporazuma o sprovođenju projekata rehabilitacije prekograničnih putnih pravaca Bačalmaš-Bajmok i Tisasiget-Đala.

Prvim projektom predviđeno je da se izradi kompletna projektno-tehnička dokumentacija sa dozvolom za izvođenje radova za putni pravac dužine od 45 kilometara od granice sa Mađarskom (granični prelaz Bajmok) do Bačke Topole.

Projektom rehabilitacije prekograničnog pravca Tisasiget-Đala predviđeno je da se izradi kompletna projektno-tehnička dokumentacija sa dozvolom za izvođenje radova na putu dužine 47,8 kilometara od granice sa Mađarskom (prelaz Đala) do naselja Novi Kneževac i Čoka i do graničnog prelaza Rabe.

Prihvatajući ta dva projekta, EU je uvidela njihov značaj za lokalno stanovništvo i razvoj obuhvaćenih opština sa obe strane granice.

Projekti bi, kako je planirano, trebalo da budu ostvareni u periodu od 16 meseci.

 

Agencija BETA | 16.10.2010

OBNOVA PREKOGRANIČNIH PUTEVA U VOJVODINI

NOVI SAD - Vlada Vojvodine dala je saglasnost na sprovođenje projekata obnove prekograničnih puteva Bačalmaš-Bajmok i Tisasiget-Đala, a radovi će koštati 700 hiljada evra. Projektom obnove prekograničnog putnog pravca Bačalmaš-Bajmok predviđena je izrada kompletna projektno-tehnička dokumentacija, sa dozvolom za izvođenje radova na putu od 45 kilometara na teritoriji opštine Bačka Topola, od granice sa Mađarskom na graničnom prelazu Bajmok, do Bačke Topole.

Za putni pravac Tisasiget-Đala planirana je izrada dokumentacije, sa dozvolom za izvođenje radova na trasi od oko 48 kilometara na teritoriji opština Novi Kneževac i Čoka, od granice sa Mađarskom na graničnom prelazu Đala do Novog Kneževca i Čoke, na tromeđi Mađarske, Rumunije i Srbije. Oba projekta finansiraju se iz programa IPA Evropske Unije i treba da se završe za 16 meseci.


 

Dnevnik | M. Mitrović | 15.10.2010

Direktori smenjeni brzopotezno

Po hitnom postupku na jučerašnjem zasedanju Skupštine opštine Novi Kneževac na zahtev Odborničke grupe „Za evropski Novi Kneževac”, vladajuća koalicija smenila je direktore Doma zdravlja „Novi Kneževac” dr Biserku Maravić Bodoči i direktora JKP „7.oktobar” Ljubišu Ćinkula. Njihovo smenjivanje obrazloženo je „nesavesnim, nestručnim i neprofesionalnim radom i rukovođenjem” ovim ustanovama, čiji je osnivač novokneževačka opština. Za v.d. direktora Doma zdravlja imenovan je dr Valter Tomas, dok je za v.d. direktora JKP „7.oktobar” postavljena Vladanka Lancoš.

Vanrednom uvrštavanju kadrovskih promena u dnevni red opštinskog parlamenta usprotivili su se odbornici opozicije, pa su pre izjašnjavanja demonstrativno napustili zasedanje. U ime odbornika opozicije primedbe na proširenje dnevnog reda zbog kadrovskih promena upućivali su Jovan Bačikin (NS) i Radovan Horvatov (SRS). Na predlog Bačikina o dopuni dnevnog reda odbornici su se izjašnjavali pojedinačnom prozivkom, a nije prihvaćen njegov predlog da se izjašnjavanje obavi tajnim glasanjem. Odbornici vladajuće većine koju čine DS, G17 plus, LSV i MK smatrala je i da nema kršenja Poslovnika SO, na koje je ukazivao Bačikin, a nisu prihvatili predelog opozicije da se sednica prekine, da bi se odbornicima dostavile detaljnija obrazloženja za kadrovske promene i informacije o radu ustanova u kojime je izvršeno brzopotezno smenjivanje direktora, imajući u vidu da je njihova delatnost od značaja za sve građane.

Odbornici većinske koalicije su u odustvu opozicije usvojili izmene i dopune Statuta opštine, među kojima je primena pokrajinske odluke i odluke Nacionalnog saveta Mađara u vezi upotrebe tradicionalnih naziva naseljenih mesta na mađarskom jeziku. Prema toj izmeni u zvaničnoj upotrebi biće dvojezični nazivi na srpskom i mađarskom, za Novi Kneževac - Terekkanjiža, za Majdan - Majdanj, Filić - Firiđhaza, Banatsko Aranđelovo - Oroszlamos, Srpski Krstur - Serbkerestur, dok su nazivi naselja Đala i Rabe istovetni na oba jezika.

 

 Septembar 2010
PRESS | M. MEDENICA | 25.09.2010
Aleva - paprika do Tokija

Na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije, u Novom Kneževcu, smestio se paprikarski eldorado u kome se proizvodi jedan od naših najpoznatijih kulinarskih brendova

Ostala je kao jedan od najznačajnijih legata Otomanskog carstva, pomirivši formom, suštinom i ponajviše bojom porobljene i porobljivače - njeno ljuto veličanstvo kraljica povrća i princeza dobre trpeze - paprika!

Ali ne bilo koja, već ona „krv" crvena, aleva što bi Turci rekli, i što se toliko ukorenilo u našem biću da bismo komotno mogli da se kloniramo iz nje...

Gosti smo Novog Kneževca, pitome banatske zavetrine na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije, nadaleko čuvene prestonice još čuvenijeg „zemljaka", kojim su nam Muratovi potomci doslovno zapržili čorbu...

Paprika kao afrodizijak

Na ulazu u varoš kočoperi se spomenik slavnoj paprici - stilizovano slovo A sa krutim i bogme povelikim... Kažu da „aleva" obiluje afrodizijačkim svojstvima, pa valja i to istaći, bukvalno...

- A što bismo se pa stideli?! Ponosni smo na čudotvorne moći naše paprike, a i sami ćete videti da su naše žene srećne i nasmejane... - veli šeret tumačeći umetničko delo koje se „upiljilo" u nas, usmeravajući nas ka najznačajnijoj koti Novog Kneževca, gde je pre 63 godine počelo sve - fabrici „Aleva", u kojoj se to malo, zdepasto i crveno čudo prirode pretvara u najčuveniji začin jela, pronoseći dobar glas o Srbiji daleko izvan njenih granica...

- Svojski se trudimo da tako bude... - skromno potvrđuje Mile Klepić, generalni direktor „Aleve", beskrajno simpatičan čovek koji je i papriku, i fabriku, i Kneževac više nego uspešno proveo kroz sijaset teških godina i ukotvio je tu gde danas jeste - na zasluženom pijedastalu robnih marki kojima nije potrebno naročito predstavljanje.

- Uspešna i srećna firma jeste upravo ona kojoj se glavni brend nalazi u imenu, kao što se nama nalazi, tako da slobodno možemo da kažemo - jesmo i uspešna, a svakako i srećna firma... - neobavezno čavrljamo, spremajući se da kao „tatatatirci" ispratimo život i priključenija paprike, od njive do trpeze...

- Na našu veliku sreću, nekoliko presudnih faktora se ovde poklopilo u istoj tački i njih moram naročito da naglasim: plodno tle, više nego vredan narod i gazda kakvog firma samo poželeti može - napominje direktor, apostrofirajući značaj Hristivoja Miloševića, čoveka koji je u „Alevi" prepoznao ogroman potencijal, kupio je pre pet godina i vodi je kao svoje domaćinstvo.

Zahvaljujući njemu, 200 porodica radnika, više od 500 duša kooperanata i nebrojeno sezonaca žive od paprike i za papriku, u mestu gde je nekada razvijena privreda rekla laku noć!

- Šteta što danas nije tu, samo da vidite s kolikom energijom i entuzijazmom taj čovek u sedamdesetim godinama života pristupa poslu! Ne hvalim ga uludo, da je sreća da su sve privatizacije završene kao naša, Srbija bi bila zemlja iz bajke... - reč po reč i već smo na jednoj od XY njiva koje se crvene od prezrelog ploda, koji je kao finalni proizvod našao svoje mesto na svim meridijanima, potvrđujući tezu da i te kako imamo šta da ponudimo svetu.

Zapržili čorbu

Više od trideset nadničara tabana lejama gazda Miletovog paprikarskog eldorada.

Jedan je od domaćina na glasu, ovo što vidimo tek je delić onoga što prinosi „Alevi"... Za razliku od prestoničkih gazdi, ovaj zajedno s radnicima zagazio u blato i povio kičmu...

- Ta, pustite slikavanje, žene, novinari će otići, a paprika se neće sama obrati... - prekoreva Pišta, jedan u stroju, ostatak družine koji se udidio pred našim objektivom.

Odavde paprika kreće na svoje poslednje putovanje u prepoznatljivom agregatnom stanju.

Španci i Rusi obožavaju „alevu"

Pored svih uspešnih rezultata koje su proslavile ovu fabriku i njen najčuveniji proizvod, i jedan podatak je takođe izuzetno zanimljiv, a to je njen značajni plasman u inostranstvu. Španci, suvereni zvanično najbolje paprike, kupuju „alevu" ne bi li njom poboljšali kvalitet svoje. Takođe i Rusi, poznati kao izuzetno zahtevni kupci, na čije je tržište ušetati teško koliko i u Kremlj - otkidaju na „alevu"!
Sledeća stanica, po istovaru na nepregledne piste „Aleve", jeste traka za pranje i odvajanje paprikarskog „žita od kukolja", zatim sve lepo ide u postrojenje za sušenje, gde se na „prijatnih" sedamdeset i nešto stepeni paprika priprema za ono što je čeka u čorbi, ne bi li zatim prošla kroz drobilice, još jednu separaciju i na kraju kroz sito i rešeto u ogromnim mlinovima, da bi naposletku odahnula u onim prepoznatljivim „vrištećim" kesicama koje još s vrata samoposluga upadaju u oči...

Ova fabrika, njeno rukovodstvo i vlasnik, sazdala od mnogo rada, nešto sreće i neporecive namere da svetu „zaprži čorbu", al' tako da uglas viče: „Hoćemo još!"

Je l' hoćete?! Pa, izvolite! Imamo mi toga koliko vam želudac ište, a efekat je dokazan i na pedalj ispod njega - prirodni priraštaj ovog kraja svedoči o tome...

Pesma nas jeste održala, ali mora da je i paprika bila tu negde, na dohvat ruke pesnicima i pojcima...

Ova, kao krv crvena - aleva, more, aleva!

 
RTV | 25. 09. 2010.

Pajtić
u Novom Kneževcu: Vlada Vojvodine pomaže fabriku "Aleva"


NOVI KNEŽEVAC - Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je prilikom današnje posete fabrici "Aleva" u Novom Kneževcu, koja je počela otkup ovogodišnjeg roda industrijske paprike, rekao da je ta kompanija sjajan primer uspešne privatizacije.

Pajtić je, prilikom obilaska proizvodnih pogona te fabrike, predočio da je Vlada Vojvodine, preko svog Fonda za razvoj, učestvovala sa 500.000 evra u izvoznom programu i programu zapošljavanja radnika.

"Ova kompanija je dobar primer privatizacije, posle koje nije bilo otpuštanja radnika, nego otvaranja novih radnih mesta", istakao je Pajtić i naglasio da će pokrajinska Vlada i dalje učestvovati u izvoznom programu investicijama preko Fonda za razvoj.

Klepić: Kontinuirano poslovanje

Generalni direktor fabrike "Aleva" Mile Klepić rekao je da ovo preduzeće ima kontinuirano uspešno poslovanje i izrazio očekivanje da će do kraja ove godine dostići ukupan prihod od 20 miliona evra.

On je naglasio da su visoki troškovi proizvodnje aleve paprike, pošto fizička radna snaga bere papriku, i dodao da će se ta kompanija i dalje zalagati da se pospeši proizvodnja.

Klepić je istakao da je osnovni brend "Aleve" upravo aleva paprika, koja je ušla u proces zaštite oznake geografskog porekla.

Izvoz i u Afriku

Generalni direktor je istakao da se proizvodi "Aleve" izvoze najviše na tržište Bosne i Hercegovine, ukazujući da je u toku osvajanje velikih tržišta u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Skandinaviji, kao i da se njihovi proizvodi u velikoj meri izvoze i u Afriku.

Klepić je predočio da fabrika ukupno zapošljava oko 350 radnika, na neodređeno vreme, ili po potrebi.

On je podsetio da je početkom godine najavljena izgradnja nove fabrike u Novom Kneževcu i istakao da se trenutno izrađuje projektna dokumentacija.

Kompanija "Aleva" privatizovana je 2005. godine i posluje u okviru "Flori trejding grupe" u čijem je sastavu i "Flori" iz Kruševca, koji proizvodi dečiju instant hranu "bejbi king"

Cene otkupa

Za kilogram prve klase paprike dogovorena cena je 24 dinara, za drugu klasu plaća se 18, a za treću 12 dinara plus PDV. Prema ugovorenim uslovima, 30 odsto otkupljenog roda plaća se odmah, a ostatak u roku od 60 dana. Kvalitet ovogodišnjeg roda paprike je zadovoljavajući i pored obilnih padavina i grada koji je zahvatio njive novokneževačke opštine i okoline.

"Očekujemo da će zaštitom geografske oznake porekla naš proizvod biti bolje pozicioniran na tržištu, a mi smo u uslovima ekonomske krize odlučili da se usmerimo na izvoz", kazao je on.

 

 
 

 

Politika | A.Isakov | 25. 09. 2010.

Ljuta paprika ljuta na državu


Naša paprika smatra se najboljom na svetu, ali na svetskoj pijaci nije konkurentna jer nema pomoć države kao drugi proizvođači, tvrde u Novom Kneževcu, nezvaničnoj prestonici paprike

Novi Kneževac – Kada se pređe most preko Tise na putu ka Novom Kneževcu, vazduh počinje neobično da golica i pomalo štipa. Ovde je čitava atmosfera „natopljena” mirisom paprike, one crvene koja sakupljena na još bogatom septembarskom suncu ispušta aromu. Zbog toga ovde treba slediti nozdrve i nepogrešivo će se stići pred kapije fabrike „Aleva” u kojoj je u punom jeku kampanja otkupa crvene paprike. U dvorištu jedne od najuspešnijih prehrambenih firmi formirano je po nekoliko prostranih „ostrva” paprike. Na jednom mestu, tek je iz kamiona istovaraju u džakovima i uredno slažu. Na drugom, iz traktorske prikolice istovaruje se u rinfuzi i nežno raspoređuje po fabričkom dvorištu kako bi ovde sunce već započelo njeno sušenje. Vlasnik ove gomile je Imre Molnar, koji već 45 godina posluje sa fabrikom „Aleva”. On je iz sela Rabi, sa tromeđe Rumunije, Mađarske i Srbije, i tu pod paprikom ima šest jutara sa kojih će ove godine ubrati čak 50 tona.

Molnar se juče rukovao sa Bojanom Pajtićem, predsednikom Vlade Vojvodine, koji je posetio fabriku „Aleva”. Iako je zadovoljan i otkupnom cenom od 24 dinara za prvu klasu, Molnar je ipak pokrajinskom premijeru naglasio da je nekad bilo bolje:

– Bilo je vreme kad ujutru predam papriku, a već u 11 sati idem na blagajnu da podignem novac.

U krugu „Aleve” na predaji paprike zatekli su se i Milorad Čukorov i Jožef Kiš, obojica iz Novog Kneževca. Kažu, paprika je dobro rodila, Čukorov ima sedam hektara i sa svakog će ubrati po 10 tona, dok Kiš ima nešto slabiji rod. I njih muči besparica, branje paprike je ručni posao za koji treba pronaći radnike i platiti ih od 800 do 1000 dinara po satu (???? na satu).

– U isto vreme dozreva nekoliko kultura i onda svi biraju gde je lakše, recimo voćnjake, a za branje paprike teško je naći dovoljno ruku. Zato moji nadničari dolaze iz drugih opština – kaže Kiš.

Tako kampanja branja paprike predstavlja udar i na njihov budžet, Molnar kaže da svako veče nadničarima izbroji 20.000 dinara na ruke. Zato svi kooperanti upućuju pitanje Pajtiću može li država tu nekako da im pomogne kroz subvencije. Ipak, priznaju da je ovo ratarstvo, iako zahtevno, mnogo unosnije od sejanja pšenice.

Za preko 500 kooperanata koje ima „Aleva” za otkup paprike, ali i celokupnog povrća koje se prerađuje u njenim pogonima, novac obezbeđuje sama fabrika i to tako što isplaćuje 30 odsto cene u roku od dva dana od prodaje robe, a ostalih 70 odsto u narednih 60 dana.

– Proizvodnja povrća, pa i paprike u Srbiji je skupa, ona zahteva manuelni rad. Naša paprika, odgajena na području severnog Banata i Bačke, spada među najbolje, ako nije i najbolja u svetu. Ali ona gubi konkurentnost u svetu jer evropske zemlje subvencionišu svoju papriku – kaže Mile Klepić, direktor „Aleve”.

Iako se ovde ime firme i njenog najpoznatijeg proizvoda poklapaju, i mada se smatra da naša paprika prednjači po kvalitetu, ona još nije zaštićena. Zbog toga je „Aleva” krenula u proceduru, sa Naučnim institutom u Novom Sadu, da zaštiti geografsku oznaku paprike. Očekuju da će i dobijanje potvrde o geografskom poreklu uticati na to da potrošači i dalje biraju njihov proizvod i veruju u njega.

Godišnje „Aleva” otkupi preko 5.000 tona sirove paprike spremne za preradu i zbog toga Klepić smatra da je firma kojom rukovodi prestonica aleve, mlevene crvene začinske paprike. Prethodnih godina 30 odsto godišnje proizvodnje odlazilo je u izvoz, a ove godine plan je da bar polovina začina i dodataka jelima sa znakom „Aleve” završi na inostranoj pijaci. Smatra se da je to realan plan s obzirom na to što su nedavno uspeli da, pored već osvojenih tržišta u čitavoj Evropi i Severnoj Americi, plasiraju i prve količine robe u Rusiji.

– To je veliko i zahtevno tržište i biće nam potrebno mnogo ulaganja u marketing kako bismo uspeli da iskoristimo taj potencijal. Ipak, izvoz je naš jedini odgovor na krizu – kaže Klepić.

Prošle godine fabrika je imala 135 miliona dinara čistog dohotka dok je promet bio 1,5 milijardi dinara. U planu je proširenje proizvodnje podizanje nove fabrike i trenutno se za nju priprema dokumentacija.

Zapošljavaju nove radnike

Kako su istakli i premijer Bojan Pajtić i direktor fabrike Mile Klepić, „Aleva” i u privatizaciji predstavlja izuzetak jer pošto je većinski vlasnik postao Hristivoje Milošević niko nije otpušten, već su naprotiv, zapošljavani novi radnici.
 
Дневник | М. Митровић  | 25.09..2010. год.

 Задружни дом враћен Месној заједници

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Задружни дом у Новом Кнежевцу у судском спору који је вођен од 2003. године најзад је враћен је Месној заједници Нови Кнежевац, јер су задружни домовиу Српском Крстуру, Банатском Аранђелову и Подлокању враћени месним заједницама Српски Крстур и Банатско Аранђелово. Спор се у Општинском суду у Новом Кнежевцу водио до 2005. године када је првостепеном пресудом тужбени захтев одбијен, а пресуда је уручена тек три године касније.

Општинско јавни правобранилац Бошко Станимиров каже да је по поднетој жалби Апелациони суд у Новом Саду 22.јула ове године променио првостепену пресуду, тако да је Задружни дом враћен у својину МЗ Нови Кнежевац. Задружни дом има преко 1.500 квадратних метара изграђеног простора, где је у приземљу смештена Земљорадничка задруга „Нови Кнежевац”, просторије на спрату дуго година су користили ПИК „Спасоје Стејић” и зависна предузећа из састава некадашњег новокнежевачког комбината, позоришна сала и део у коме је био смештен Културно-образовни центар.

Задружни дом у Новом Кнежевцу је изграђен 1952. године, садашњи корисници требало би да се иселе, а предстоје договори о коришћењу овог простора у наредном периоду

 
 Avgust 2010
Blic | Nedeljko Kolundžija | 15. 08. 2010.

Na plastičnim flašama do supe od prepelice

Na 2. međunarodnoj regati „Lagani spust Tisom“, održanoj juče na delu reke dugom 11,5 kilometara kod Novog Kneževca, učestvovalo je oko 200 najrazličitijih plovila i oko 500 posetilaca. Prednjačili su učesnici sa dušecima i traktorskim gumama, bilo je i raznovrsnih gumenih, drvenih i plastičnih čamaca, plovila od buradi i plastičnih flaša.

Reka je ove godine imala veći vodostaj i bila brža– Volim Tisu, učestvovao sam na prošlogodišnjem i evo nas i na ovogodišnjem spustu. Tu sam s porodicom i prijateljima i imamo plastični i gumeni čamac i traktorsku gumu kao jednu celinu. Ovde smo zbog dobrog društva i provoda. Tisa je malo mutna, ali je voda izvrsna za osveženje. Kako je brzina toka oko šest kilometara na sat, očekujem da na cilj stignemo za oko 14 sati – rekao je na početku spusta Sredoje Rankov.

Drugi „Lagani spust Tisom“, priređen na severu Banata na deonici pitome ali nepredvidive „panonske princeze“, koja je ovog leta znatno povisila uobičajeni letnji vodostaj i ubrzala tok, okupio je zaljubljenike u Tisu. Oni su se nekonvencionalnim plovilima otisnuli u reku nadomak Srpskog Krstura spuštajući se sve do 11,5 kilometara udaljenog Novog Kneževca, gde se na keju od motela „Lovac“ do mosta u kotlićima krčkala supa od prepelice, paprikaš od divlje svinje, srnetine i drugi specijaliteti.

– Vratili smo se s Ibra sa splavarenja dugog 26 kilometara, koje je ozbiljnije kao poduhvat i avantura, a ovo je sasvim drugačiji doživljaj laganog spusta našom ravničarskom lepoticom Tisom – kaže Željko Neckov iz Novog Kneževca, i nastavlja – Ibar jeste brži i na prvi utisak zanimljiviji, ali je Tisa naš domaći dragulj koji obožavamo. Na Ibru sam splavario treći put, na ruti od oko šest i po kilometara, mnogo je lepo u Dolini jorgovana, trubači su nam svirali i sa leve i sa desne obale, isprobali smo sve kulinarske specijalitete tog kraja, od roštilja do jagnjetine. Na Tisi je ritam malo laganiji i godi nam krčkanje paprikaša od divlje svinje i supe od prepelice. Plovimo čamcem i jednim improvizovanim splavom od drveta, nema razloga da ne prevalimo predviđenu deonicu.

Među najoriginalnijim plovilima bio je ojačani drveni čamac „Đalinskih mornara“, kojim je komandovao kapetan Pera Kaloper, rodom Đalinac, a sada žitelj Novog Kneževca.

– U odnosu na pre godinu dana, promene su jako bitne, jer nas je lanjsko loše iskustvo malo naučilo reda, pa smo morali obaviti popravke na motoru. Motor nam je trošio litru đalinske šljivovice po glavi, što se nije pokazalo dobro, promenili smo dizne i ukinuli pogon na ovo gorivo. Osim toga, čamac nam je bio nestabilan pa smo ga dodatno ojačali, tako da je pravi katamaran, a dodatnu stabilnost nam je dao i advokat Sever Zakić, koji lane nije stigao na spust pošto je slomio nogu, ali srećom dobro se oporavio. Zakić je naš glavni administrator, malo je jačeg gabarita, tako da za stabilnost ne brinemo – uveren je Kaloper.

U standardnoj posadi „Đalinskih mornara“ su još bili kuvar Đoka Skorup, koji je ovog puta morao biti obazriviji jer je lane roštilj završio u Tisi. Za svaki slučaj dodatno ga je učvrstio na krmi.

– Da ne potonemo, brine navigator Velimir Jokić, uzdamo se u njegovo poznavanje Tise – dodaje Kaloper, a učvršćeni roštilj počeo je da se dimi još pre spusta.

Mlađana družina od desetak Novokneževčana predvođena Željkom Pantelinom pripremila je čitavu flotu. Splav je napravila od oko 800 plastičnih flaša, za čiju je montažu trebalo čitava tri dana Jovanu i Ljubomiru Ninčiću, Vanji Janjatovu i ostalima iz družine.

– Nadamo se da će splav od plastičnih flaša izdržati, a tu su za svaki slučaj i gumeni čamci, dušeci i gume – uveren je Pantelin.

Na obali Tise u Novom Kneževcu priređene su razne zanimacije od „Igara bez granica“ za najmlađe do takmičenja u odbojci na pesku, brzom ispijanju piva, obaranju ruku, ali je svakako najrazdraganiji bio doček.

Za učesnike regate i goste, kulinarske specijalitete na novokneževačkom štrandu kod „Bronksa“ pripremali su članovi Lovačkog društva „Novi Kneževac“, ali i drugi kulinari iz okoline. Mirko Miščević, iz Podlokanja, spremao je gulaš od divlje svinje, u čemu nema ničeg preteranog i nepoznatog, sve je to, kako veli, kuvarska klasika. Jovan Stojkov Soni, član Upravnog odbora LD „Novi Kneževac“, kaže da su lovci i ovog puta doprineli da se ugoste učesnici manifestacije, doduše nešto skromnije nego pre godinu dana.

Aca Ignjatov je uz asistenciju supruge Dušice na laganoj vatri pod kontrolom držao kotlić paprikaša od divlje svinje i supe od prepelice, na šta je već navikao jer potiče iz ugostiteljske familije. Kasno po podne počeli su da raznovrsnim plovilima pristižu učesnici regate, a manifestacija je završena koncertom rok grupe „Van Gog“ i vatrometom pred više hiljada posetilaca.

Stigle i pare iz EU

Odzivom učesnika, organizacijom i ambijentom
bili su zadovoljni domaćini Sanja Mićić, član Opštinskog veća za privredu i turizam,
i Predrag Berić, savetnik predsednika novokneževačke opštine. Sve je počelo prošlog leta sasvim spontano, kada je grupa entuzijasta iz Novog Kneževca pokrenula manifestaciju „Lagani tiski spust“, a ovog leta okupljanje je dobilo novi zamah jer je uvršteno u zvaničnu ponudu Turističke organizacije Vojvodine. Takođe, uz podršku opštine stigla je i potpora iz sredstava IPA fonda Evropske unije, u okviru prekogranične saradnje Srbije i Mađarske.

 

Blic | N. KOLUNDŽIJA | 16. 08. 2010

Porodice u Sanadu ostale bez kuća .

Čoka - Nezapamćeno nevreme koje je u noći između 12. i 13. avgusta protutnjalo severnim Banatom, najveće posledice nanelo je žiteljima Sanada i Čoke, a štete u poljoprivredi pretrpela su i sela u novokneževačkoj opštini Podlokanj, Majdan i Rabe. Zamenik predsednika opštine Čoka, Balaž Ferenc kaže da je trenutno prioritet da se obezbedi privremeni smeštaj za porodice iz Sanada čije su kuće porušene ili u kojima zbog oštećenja život nije siguran.

U Čoki je za nešto više od pet sati palo oko 150 litara kiše i leda po metru kvadratnomPosledice nevremena praćenog gradom i olujnim vetrom, koje je u noći između četvrtka i petka protekle nedelje pogodilo opštinu Čoka, vide se i trećeg dana nakon nezapamćene količine padavina, kada je za nešto više od pet sati palo oko 150 litara kiše i leda po metru kvadratnom, što je u aridnom severnobanatskom podneblju višemesečni prosek padavina u letnjim i jesenjim mesecima. Pumpe za izbacivanje vode iz domaćinstava, ekonomskih objekata i podruma su najtraženiji rekvizit, a već izbačena voda iz podruma se ponovo vraća i pojavljuje zbog visokog nivoa podzemnih voda.

- Opštinski štab za vanredne situacije prati sva dešavanja u postradalim delovima Čoke i Sanada i ono što je sada moguće učiniti jeste evidentiranje svih šteta koje je nevreme pričinilo. Formirali smo komisije u mesnim zajednicama, čiji članovi obilaze domaćinstva i beleže štete, a koliko ćemo uspeti da im pomognemo videćemo kada se utvrdi visina štete. Iz skromnog opštinskog budžeta sigurno da nećemo moći da nadoknadimo sve, pa ćemo se za pomoć obratiti pokrajinskim i republičkim organima - kaže Ferenc Balaž, zamenik predsednika opštine Čoka.
Najkritičnije je u Sanadu, i to u delu između železničke pruge i regionalnog puta za Novi Kneževac i delu sela zvanog Pana. Vatrogasno spasilačko odeljenje iz Čoke i juče je cisternom ispumpavalo vodu iz domaćinstava, a razgovori se vode i sa predstavnicima Vodoprivrednog preduzeća iz Kikinde da sa svojim pumpama velikog kapaciteta pomognu da se voda što brže iscrpi iz stambenih zgrada i kuća - kaže zamenik predsednika opštine Čoka.

On podseća da su i prošle godine, zbog visokog nivoa podzemnih voda, zajedno sa opštinama Ada, Senta i Novi Kneževac, tražili da se zbog štete u poljoprivredi otpišu određena davanja za doprinose, odvodnjavanje ili poreze, ali da su dobili negativan odgovor.

- Sada je najbitnije neposredno pomoći ljudima kojima je bukvalno porušen krov nad glavom - kaže Balaž.

Delovi atara su takođe zahvaćeni nevremenom, pa su najviše stradali duvan, soja, suncokret, kukuruz, šećerna repa i vinogradi.

- Većina paora nije osigurala useve zbog besparice, ili su osigurali samo neke kulture. Šećerna repa je na najvećim parcelama osigurana posredstvom Fabrike šećera, a slično je i kod duvana. Međutim, najveći deo će ići na štetu poljoprivrednika. Posle velikih padavina i toplog vremena, trebalo bi useve zaštititi od bolesti, ali je na njivama voda, pa traktori sa prskalicama ne mogu ući u parcele, što će izazvati dodatne štete. Voda takođe onemogućuje ulazak u postradali deo atara, pa se prava šteta još ne može sagledati - kaže Slobodan Pejaković iz Poljoprivrednog gazdinstva „Rit“ u Čoki.

 

 JUL 2010
Дневник | М. Митровић  | 08.07..2010. год.
 
Вода и град обрали род

КАЊИЖА: Штете од елементарних непогода на подручју кањишке општине пријавила су 492 пољопривредна произвођача на површини од 2.713 хектара.

Чланица Општинског већа Кањиже за пољопривреду Валерија Немеш Салкаи саопштила је да штета у проскеу износи око 57 одсто, али је овогодишњи род ратарских усева у потпуности уништен на 1.550 хектара.
Штету од града причињену 18.јуна у атару Хоргоша пријавио је 51 произвођач на површини од 122,4 хектара, а процењена штата је 64 одсто, а потпуно је уништен род у воћњацима виноградима и повртарским културама род је уништен на 78 хектара.

У три случаја пријављене су штете на стамбеним зградама и у једном домаћинству на споредним зградама, уз процењено оштећење од 72 одсто. Колика је укупна вредност причињене штете која је несумњиво огромна, тек треба да процени Комисија за процену штете СО Кањижа.
- Пет потиских општина Кањижа, Ада, Сента, Чока и Нови Кнежевац су поднеле захтев за обештећење пољопривредних произвођача због штете настале од подземних вода. Од министарства пољопривреде и финансија, Владе Републике Србије, Комисије за елементарне непогоде Владе Србије, Покрајинског секретаријата за пољопривреду и ЈП „Воде Војводине” затражили смо да заједнички предузму мере да се пољопривредници обештете - каже Немеш Салкаи.

Она додаје да је од Министарства пољопривреде затражено да се регистрована пољопривредна газдинства обештете на сличан начин као 2006. године, а од „Вода Војводине” се очекује да власнике пољопривредног земљишта за све површине ослободе плаћања накнаде за одводњавање за ову годину.
- Комисији за елементарне непогоде при Влади Србије смо се обратили посебном молбом да изнађу посебна средства из Фонда за санацију елементарних непогода, за санирање штета за оне пољопривреднике који су претрпели највеће штете услед непогоде. Од ресорних покрајинских органа очекујемо да из своје надлежности предузму мере, али и да изврше притисак на републичке институције, да би ублажиле последице непогода које су нас задесиле. Такође очекујемо да се додатно обезбеде средства за настале трошкове које смо имали за интервенције које су вршене на нашем подручју ради спасавања људи и њихове имовине, на основу ангажовања Штаба цивилне заштите - каже Валерија Немеш Салкаи.
 
02. jul 2010. | Tanjug

Vodostaji Dunava, Save i Tise u opadanju


BEOGRAD - Vodostaj Dunava do Zemuna i dalje nizvodno je u opadanju, i predviđa se da će tako biti i u naredna četiri dana, saopštio je danas Republički hidrometeorološki zavod.


Od Bačke Palanke do Slankamena vodostaj je iznad granica redovne odbrane, a nizvodno iznad granica vanredne odbrane od poplava, navedeno je na sajtu tog zavoda.

Vodostaj Tise je, kako se navodi, takođe u manjem opadanju, sa takvom tendencijom i u naredna četiri dana. Kod Novog Kneževca i Titela vodostaj je iznad granica vanredne odbrane, a kod Sente i Novog Bečeja iznad granica redovne odbrane od poplava.

Vodostaj Save je u opadanju do Šapca, što se očekuje i u naredna četiri dana. Kod Šapca vodostaj je iznad granice redovne odbrane, a kod Beograda iznad granice vanredne odbrane od poplava.

Velika Morava je u manjem porastu, sa takvom tendencijom u naredna dva dana, kao i Kolubara, sa tendencijom daljeg opadanja.

Na Dunavu, Tisi i Savi vodostaji su u domenu visokih, a na Velikoj Moravi u domenu srednjih vrednosti za jul.

Temperature vode na Dunavu kreću se od 19,7 do 21 stepen Celzijusa, na Savi je oko 18,5 stepeni, na Tisi oko 20,5 i na Velikoj Moravi oko 19 stepeni, što je ispod prosečnih vrednosti temperatura vode za jul.



 
 JUN 2010
Дневник | М. Митровић  | 12.06..2010. год.

Девет потиских општина развија туризам

СЕНТА: Презентација и свечана предаја пројекта студије регионалног развоја под називом „Пројектовање дестинација и коридора за туризам и активностислободног времена у функцији одрживог развоја Потисја”, приређена је у Скупштини општине Сента. Студију је израдио Факултет за спорт и туризам ТИМС из Новог Сада, док је трошкове израде студије финансирао Фонд за капитална улагања АП Војводине у износу од 7,5 милиона динара. Студија обухвата приказ постојећег стања у девет општина Сента, Кањижа, Нови Кнежевац, Чока, Ада, Бечеј, Нови Бечеј, Тител, Жабаљ и будућу пројекцију туристичког развоја Потисја. Председница сенћанске општине Анико Ширкова изразила је задовољство што је поред израђене студије, девет општина Потисја успоставило модел сарадње и заједнички радило на реализацији задатог циља.
Помоћник покрајинског секретаријата за привреду АП Војводине за ресор туризма Ерне Варњу истакао је важност заједничке сарадње општина у циљу јачања туристичких потенцијала и повећања конкурентности војвођанских општина на све пробирљивијем туристичком тржишту.



 

Дневник | М. Митровић  | 02.06..2010. год.

 
Вода стигла до прагова

КАЊИЖА - НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Због алармантног стања због сувишних унутрашњих и атмосферских вода услед прекомерних падавина које су се сручиле последњих дана и на подручје кањишке општине, предузимају се мере како би се отклонила опасност угрожавањем безбедности имовине и грађана у појеидним насељима. Председник општине Михаљ Њилаш каже да се делује као да је ванредно стање, а Штаб за елементарне непогоде континуирано пратити стање и предузимати све активности на санирању стања у најугроженијим деловима насеља Мартонош, Кањижа, Хоргош и Мале Пијаце, где су проблеми са сувишним водама најизраженији. Вода је на многим местима препунила канале, поплавила баште и дворишта и стигла до кућних прагова.
На отклањању проблема које изазивају сувишне воде ангажовани су ЈП „Комуналац” из Кањиже, ДОО „Потиски водоводи” из Хоргоша, Водопривредно предузеће ДТД „Сента” из Сенте, Ватрогасно спасилачка јединица МУП-а из Кањиже, а мобилисане су и друге институције које су од помоћи у санирању стања и спречавању даље опасности.
- Општина ће за санирање стања и превентивне активности користити расположива буџетска средства предвиђене за ове сврхе у износу од милион и по динара и средства буџетске резерве. Део проблема потиче због неодржавања канала испред кућа, па смо позвали грађане да се укључе и дају свој допринос, инспекција ће пратити ситуацију на терену, а где је неопходно против неодговорних грађана биће и кажњавања - каже Њилаш.
Руководилац сектора Водопривредног предузећа ДТД „Сента” у Кањижи Рудолф Ердег предочава да је каналска мрежа већином препуна водом, јер је претходна два дана пало преко 70 литара кише по квадратном метру. На нижим деловима вода се излива из канала, па на местима где нема могућности за гравитационог испуштања вода, пуном паром црпне станице непрекидно раде од недеље увече, већ више од 60 сати.
- Постигли смо толико да ниво воде у каналима и поплављеним теренима не расте и успевамо да одржимо постојећи водостај - каже Ердег.
На подручју кањишке општине, према речима помоћника председника општине задуженог за ванредне ситуације Ласла Чикоша, садашњи водостај Тисе не представља опасност, него унутрашње воде које у повећаном обиму речицом Кереш и каналима пристижу са подручја Суботице и суседне Мађарске. Да би се отклонила опасност, на подручју Мартоноша где је било најкритичније извршено је неколико интервенција. Проблема са водоснабдевањем за сада нема, али су грађани замољени да за сваки случај припреме резерве пијаће воде за неколико дана.
Одељење за инспекцијско надзорне послове СО Кањижа упутило је јуче позив грађанима, да због обилних падавина више пажње посвете одржавању прпуста и уличних одводних канала, као меру предострожности ради спречавања штета од унутрашњих и подземних вода. Најављено је да ће општинска инспекција и месне заједнице до 15.јуна контролисати спровођење Општинске одлуке о одвођењу атмосферских вода, којом је утврђена обавеза да грађани одржавају отворене уличне канале испред својих поседа.


 
 Maj 2010

Radio Televizija Vojvodine | 05. maj 2010.

Gradnja puta Đala-Segedin?

NOVI SAD - Za petpristupne fondove Evropske unije, opština Novi Kneževac konkuruisala je za više projekata za prekograničnu saradnju sa Mađarskom.

Jedan od projekata iz IPA fondova odnosi se na gradnju puta od Segedina do Đale i na trasiranje i izgradnju biciklističke staze od Deske do granice sa Srbijom.

Prema investicionom planu, rekao je za Radio Novi Sad predsednik Opštine Novi Kneževac Dragan Babić, prdviđeno je oko 800.000 evra za projekte, a otvaranje prvih aplikacija trebalo bi da bude ovih dana.

Prekograničnom saradnjom predviđeno je da se obuhvate i projekti iz oblasti kulture i turizma.

 

Radio Televizija Vojvodine | 05. maj 2010.

Jubilej "Novokneževačkih novina"

NOVI KNEŽEVAC - Od izlaska prvog broja "Novokneževačkih novina" prošlo je 35 godina.


Tradiciju ovog lista između ostalog čine i brojne hronike opštih dešavanja, tekstovi o ljudskim sudbinama i mnogobrojna priznanja. Novi Kneževac je na prigodan način obeležio jubilej svog glasila.

 

 

 April 2010
Дневник | М. Митровић  | 26.04..2010. год.

Неговање традиција предуслов за толеранцију

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Други „Севернобнатски сусрет фолклорног стваралаштва” одржан је на главном тргу у Новом Кнежевцу уз учешће 19 фолклорних ансамбала, међу којима су били гости из Дееске (Мађарска) и Жомбоља (Румунија). Отварајући манифестацију председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши истакао је да се неговањем изворног фолклора припадника свих националних заједница које живе на овим просторима остварује племенита тежња, да се међунационални дијалог остварује и на овај начин, неговањем традиција.
На сусрету у Новом Кнежевцу представљене су српске, мађарске, ромске, румунске и немачке песме и игре, а Егереши је нагласио да се на тај начин међусобно боље упознајемо, а да је предуслов за стварну толеранцију и узајамно поштовање, познавање вредности оних са којима заједно живимо.
- Различите културне вредности су наше заједничко благо у вишенационалној, вишејезичној, у својој разноликости богатој Војводини. Зато, негујмо наше традиције и вековне вредности, чувајмо свој национални идентитет, поштујући у исто време и разноликост - поручио је Егереши.
Он је додао да учешће фолклорних група из Деске и Жомбоља представља одличан пример прекограничне и међурегионалне сарадње, приближава нас оним временима, када ће и у овом делу Европе, нашег заједничког европског дома, нестати границе.
Домаћин и организатор другог „Севернобанатског сусрета фолклорног стваралаштва” било је КУД „Тисађенђе” из Новог Кнежевца, уз подршку Покрјаинског секретаријата за културу АП Војводине, општине Нови Кнежевац, Друштва „Корвинус” из Мађарске.

 

Vestionline | 05. 04. 2010.god.

Konvoj bostana za groš

Za tromeđu današnje Srbije, Mađarske i Rumunije otimala su se mnoga evropska carstva, sve dok u 9. veku vizantijski car Lav Šesti nije pozvao u pomoć mađarska plemena protiv bugarskog cara Simeona. Mađari su tu, kao i Sloveni pre njih, primili hrišćanstvo i osnovali državu.

Iz tih vremena potiče prvi pomen Novog Kneževca kao Cnesa ili Kneža, što je bila slovenska reč za vladarsko mesto. Naselje se kasnije dugo zvalo Rev Kanjiža.

Od 14. veka dobilo je zvanje varošice i pravo da održava vašare. Turske vlasti su, da bi povratile razbežalu radnu snagu, ublažili poreze, i raji delili zemljište. Turska Kanjiža, kako se tada nazvala, postala je moćno privredno središte, sa velikim prihodima od žita, konoplje, kupusa, lana.  

Putopisac Evlija Čelebija zabeležio je da su prinosi dinja i lubenica u 17. veku bili toliki, da su se kola bostana prodavala za svega osminu groša. Raja je zarađivala od stoke, konja i košnica, pošto su med i vosak bili veoma traženi u Evropi.  

Habsburška monarhija je 1716. osvojila Kneževac, a pred kraj veka prodala ga je novosadskom trgovcu Marku Đurkoviću, velikom srpskom dobrotvoru.  

U dvorcu njegovog sina Đorđa je 1848. bio štab srpskog generala Kuzmana Todorovića, pa je varoš pošteđena razaranja. Đorđe je gajio pšenicu koju je prevozio brodovima sa svog pristaništa na Tisi, a naseljavao je i proizvođače duvana. Trgovao je stokom po Srbiji i bio prijatelj knezu Milošu Obrenoviću. Naslednici Đorđevi, potekli od njegove nećake Katarine, takođe su bili dobrotvori grada.  

Katarinini unuci Bela i Emil Talijan podigli su most, bolnicu, železničku stanicu, sreski sud, zabavišta i dom za stare, a 1908. i fabriku svile. Tada je osnovana štedionica, uređen grad, i započeta elektrifikacija. Emil, čuveni svetski putnik, egzotičnim biljem je započeo ozelenjavanje Novog Kneževca.  

Dvorci ovih i drugih plemića danas pripadaju spomeniku prirode Starom parku, nastalom još krajem 18. veka. Obrađen u mešavini pejzažnog, engleskog stila i geomerijskog, francuskog, park se ističe drvoredima retkih vrsta listopadnog i zimzelenog bilja.

Prvi dobrotvor

Pošto je kupio Novi Kneževac, Marko Đurković je dobio plemićku titulu de Servijski i tu sagradio jedan od najlepših dvoraca u Vojvodini. Osnovao je prvu zadužbinu za školovanje srpske dece, iz koje se, među stotinama studenata, školovao jezikoslovac i arhimandrit manastira Šišatovac Lukijan Mušicki.
 

 Mart 2010
Дневник | М. Митровић  | 12.03..2010. год.

Заостале плате траже тужбом

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Радници новокнежевачког АД „Млин” Нови Кнежевац поднели су тужбу Основном суду Кикинда тужбу против фирме како би наплатили заостале зараде и остала потраживања за која су закинути. Председник Синдиката Петар Кришанов тврди да су запослени добили само део лањске августовске плате, те да је заостатак већ шест месеци и да су због кашњења у исплати њихове породице доведене на руб егзистенције.
Новокнежевачка фирма у својим силосима држи тренутно ускладиштену пшеницу „Викторија групе”, а од 52 запослених већ месецима ангажовано је свега петнаестак, док се остали упућују на принудни одмор или коришћење годишњег одмора. Пекара која је опслуживала Нови Кнежевац и околину хлебом не ради већ четири године, од када су главну реч преузеле нове газде које су до већинског управљачког пакета акција дошли њиховом куповином на берзи од малих акционара.

Према подацима Централног регистра у АД „Млин” Нови Кнежевац 91,17 одсто акција је у власништву правних лица, а 8,82 одсто је у поседу око 230 малих акционара. Компанија „Фиделинка” из Суботице и новосадски „Агрохем” поседују по 24,98 одсто, београдске фирме „Нортвест” АД 1,54 и „ПР Систем” ДОО 1,11 одсто. Акцијски фонд Републике Србија располаже са 28,83, а Републички фонд ПИО 9,71 одсто акција. Председник синдиката Кришанов каже да су се крајем прошле године незадовољни стањем у фирми запослени обраћали за помоћ Акцијском фонду, међутим, на апел није стигао никакав одговор.
- Чињеница да се запослени држе у великој неизвесности, због тога смо се определили да своја права оствариму судским путем - каже Кришанов. - Не знамо чији је интерес, али као да нам не дају да радимо. Били смо успешна житомлинска фирма која би и поред свих економских потешкоћа могла солидно да привређује.
Запослени и председник Синдиката Кришанов жале се да од директора не могу да добију релевантне информације и да директор Јанош Агоштон није вољан за сарадњу. Директор Агоштон пак тврди да је имао сусрет са председником Синдиката Кришановим, представником новокнежевачког синдикалног повереништва и правником Самосталног сидиката у Кикинди Милованом Гатарићем. Агоштон каже да нема овлашћења да даје информације за медије, него да се то чини на нивоу Компаније „Фиделинка”.

Према названичним информацијама потврђено нам је да исплата личних доходака за 49 радника новокнежевачке фирме касни, али да им се неке принадлежности сваког месеца ипак исплаћују, према приходу који се остварује од услуга лагеровања пшенице у силосима. Евидентно је да је рачун фирме у последње време често блокиран, а објекти оптерећени хипотеком, те да због тога радници стрепе за своју судбину.

 

Дневник | М. Митровић  | 11.03..2010. год.

Прикључци за 650 домаћинстава

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Настављена је изградње фекалне канализације у Новом Кнежевцу, које изводи ДОО „Потиски водоводи” из Хоргоша, као подизвођач ангажованог извођача посла новосадског Конзорцијума „Хидроинвест”. Према утврђеној динамици, ако временски услови буду дозвољавали, завршетак прве фазе очекује се у мају ове године, када би прикључке требало да добије 650 домаћинстава.

Према речима директора ЈП Дирекција за изградњу града у Новом Кнежевцу Бранка Станимирова од већих радова у овој фази треба да се изгради главна црпна станица, 360 метара ископа на потесу од насипа до Тисе и поставе решетке за механичко чишћење и прикључење болнице на изграђену канализациону мрежу. Одржавање нове канализационе мреже биће поверено новокнежевачком ЈКП „7.октобар”.
- За домаћинства прикључак на канализацију биће бесплатан, једино ће бити у обавези да према одговарајућим техничким условима обаве неопхоидне радове, у својој режији или ангажовањем стручне фирме. Извођење радова грађанима ће понудити ЈКП „7.октобар”. Заједно са надлежним општинским службама у припреми је доношење општинских одлука којим ће се регулисати све питања у вези функционисања градске канализације у Новом Кнежевцу - каже Станимиров.

Изградња фекалне канализације у Новом Кнежевцу, која је започета средтсвима Фонда за капитална улагања АП Војводине, а грађани од месног самодоприноса за ову значајну инвестицију наменили су 60 одсто прикупљеног новца.
- Уговорена вредност радова прве фазе је око 112 милиона динара, а тренутно се ради се на затварању финансијске конструкције за другу фазу, тако да се надамо да ће радови бити одмах настављени - најављује Станимиров.

 
Дневник | М. Митровић  | 01.03..2010. год.

Полицајац спречио жену да скочи у Тису

На мосту на Тиси код Новог Кнежевца, у драми која се одиграла у петак, полицијски службеник Зоран Петровић (1974) спречио је млађу жену из Чоке да изврши самоубиство скоком у реку. Несрећна жена покушавала је да се попне на ограду моста, а на дојаву грађана, полицијска патрола врло брзо је изишла на лице места и успела да спречи трагедију.

Полицајац Петровић био је у Полицијској станици у Новом Кнежевцу када је у петак око 9.30 сати мушкарац, који је из долазио из правца Кањиже, телефоном јавио да је на мосту приметио видно узнемирену и уплакану жену.
– Нисам оклевао и чини ми се да сам већ за минут био на мосту – прича Петровић. – Одмах сам почео кроз разговор да смирујем очајну жену и да јој се приближавам. Она је покушавала да закорачи преко ограде, већ је то била и учинила када сам левом руком успео да је ухватим за руку, а потом другом да је прихватим око појаса.
Драма се одигравала отприлике на половини моста, можда који метар ближе према Новом Кнежевцу, где су већ били пристигли Петровићев колега Шарић и командир Полицијске станице Војислав Шубарички. Пошто је жена спречена да скочи у хладну реку, одмах је одвезена у Дом здравља „Нови Кнежевац“ да јој се укаже помоћ.
– Овако нешто у служби се не дешава сваки дан. Први пут сам се нашао у овако деликатној и специфичној ситуацији. У тим тренуцима најважније је бити присебан јер је најбитније да се спаси људски живот. Верујем да би слично реаговао и било ко од мојих колега да се нашао на мом месту – каже Петровић.
Утапање у Тиси, било да је реч о скакању с моста или уласком у реку на другим местима, један је од начина којем прибегавају они који се одлуче на суицид. Поред најсвежије драме у којој је правовремено успешно реаговао полицајац Зоран Петровић, подсетимо се на то да су пре нешто више од године, почетком фебруара прошле године, тројица припадника МУП-а Србије спасла жену из хладне воде.

Жену из насеља Сигет крај Банатског Аранђелова, која се у тренуцима очаја нашла у реци у намери да себи одузме живот, после дојаве грађана, муњевитим и ефикасним реаговањем успели су да спасу тадашњи командир Полицијске испоставе у Новом Кнежевцу Златко Божовић, његов помоћник Саша Гужвић и искусни полицајац Стевица Ђурђев. Божовић је и запливао у хладној Тиси да би заједно с колегама у чамац извукао жену која се борила за живот у хладној води.

 
Večernje Novosti | M. IVETIĆ | 01.03.2010. god.

Brži od smrti

NOVI KNEŽEVAC - Zoran Petrović (36) junak je dana u Novom Kneževcu. Ovaj policajac u najdelikatnijem momentu pokazao je hrabrost, odvažnost, odlučnost i smirenost i tako - spasao jedan život.
A sve se, priča Zoran, desilo iznenada, u trenu. Ne može sa sigurnošću da proceni koliko je trajala drama u petak na novokneževačkom mostu na Tisi. Tri, četiri, ili više minuta?! Manje ili više, nevažno je, jer je plemenita akcija uspela. A da nije? Policajcu Petroviću u jednom času, dok mu ukazujemo na tako nešto, zastaje dah. Pa, posle kraćeg predaha, počinje da prepričava događaj koji će pamtiti dok je živ: - Zazvonio je telefon u stanici. Javio se muškarac i rekao da je automobilom stigao iz pravca Kanjiže i da je uočio osobu koja, očigledno, hoće da se ubije. Ne čekajući ni sekundu, službenim vozilom odjurio sam prema mestu događaja. Zaustavio sam se na sredini mosta. Uočio sam mladu ženu. Već je bila prešla jednu od dve zaštitne ograde i zakoračila na onu drugu. Nisam imao vremena za razmišljanje. Šta da učinim, a da, kojim slučajem, to ne bude kobno? Posmatrao sam ženu netremice u oči, lagano joj prilazio i govorio da se smiri, da će sve biti u redu. Ćutala je i unezvereno me gledala. Nisam smeo ništa naglo da učinim, nikakvim postupkom, ili pokretom da je dodatno onespokojim...
Policajac je, veli, u jednom momentu pomislio da će se žena ipak baciti u ambis. Nije bilo vremena za odugovlačenje. Morao je da bude brži od smrti, koja se nadvila nad nesrećnicom.
- Rizikovao sam mnogo kada sam joj prišao na korak. Munjevito sam je levom rukom uhvatio za nadlakticu, a drugom rukom obujmio oko pojasa i prevukao preko ograde. Pristigli su komandir Šubarički i kolega Šarić i pomogli mi da ženu odvezemo u bolnicu - priseća Petrović.
Spasilac iz Novog Kneževca ne poznaje osobu koju je odvratio od samoubilačkog koraka. Lepa žena, veli. U drugačijoj situaciji niko ne bi pomislio da je spremna da sebi presudi. Saznao je da je iz Čoke. Za ostale detalje o njoj nije se interesovao. Uradio je, u presudnom momentu, jedino što je mogao, kako i priliči svakome ko voli i druge. I tu se, naglašava, njegov profesionalni i ljudski zadatak završava.

UNIFORMA KAO SUDBINA

POLICIJSKU uniformu Petrović nosi od 1994. godine. Do 2000. godine službovao je u Podujevu, zatim premešten u Kuršumliju, pa na sever Banata, u Novi Kneževac, gde je ubrzo i na “ludi kamen” stao. Kaže da ga je plava unifirma i u detinjstvu privlačila, te da mu je profesija policajca - sudbinski određena. Bračni par Petrović ima dva sinčića.

 

Дневник | М. Митровић  | 07.03..2010. год.

Ђала и Српски Крстур без самодоприноса

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Референдуми за нови месни самодопринос на подручјима месних заједница Ђала и Српски Крстур нису успели па ће два

севернобанатска насеља новокнежевачке општине остати без очекиваних прихода за решавање најосновнијих потреба. Иако је изјашњавање спровођено 12 дана, то није било довољно да се грађани приволе да дају подршку издвајању личног динара, што је до сада била вишедеценијска традиција.
Неочекивано мали број грађана одазвао се у Српском Крстуру, јер их је на изјашњавање за нови петогодишњи самодопринос изашло свега 121 или тек нешто више од осам одсто, од 1.503 уписаних у бирачки списак. За увођење самодоприноса било је неопходно да се изјасни више од половине уписаних бирача. Председник Савета МЗ Српски Крстур Александар Миладинов изражава забринутост због оваквог резултата, наговештавајући да ће наредни период бити изузетно тежак како за функционисање МЗ, тако и за десетак удружења грађана која се за своје активности добрим делом ослањају и на средства самодоприноса.
Слична ситуација је у Ђали, али с том разликом што се на изјашњавање за самодопринос од 1.021 уписаних у бирачки списак одазвало 535, што је више од половине, али пошто је за самодопринос гласало 481, против је било 53 и један листић је био неважећи, није испуњен законски услов, јер је неопходно да увођење подржи више од половине укупног броја бирача. Поновни референдум за увођење новог самодоприноса према закону може се организовати тек после шест месеци.
- Велики проблем представља што се на бирачком списку поред мештана налазе и они који имају непокретности у Ђали, земљу и куће, а живе на страни, у Новом Саду, Суботици и другим градовима, па нису допутовали на изјашњавање. Неизгласавање самодоприноса сигурно ће донети невоље у финансирању основних делатности које обављамо - каже потпредседник Савета МЗ Ђала Јован Бачикин.

 

 Januar 2010

www.noviknezevac.rs | 16. februar 2010.

Потврђен случај беснила на територији општине

На територији наше општине потврђен је, сада и званично, случај беснила. Такође, треба истаћи чињеницу да је „Ветеринарска станица – Нови Кнежевац“ већ током претходне недеље отпочелa са вакцинацијом паса и мачака. Моле се сви грађани да вакцинишу своје љубимце, те на тај начин допринесу сузбијању ове опасне болести.

Локална самоуправа ће у наступајућим данима спровести и акцију хуманог хватања и збрињавања паса и мачака луталица, на територији читаве општине. Апелујемо да, из тог разлога, грађани поведу рачуна како се њихови љубимци не би нашли на улици.
 

 

 © 2010 www.krstur.com