U novinama | Naslovna

 U novinama - 2011
 Decembar 2011
Дневник | М. Митровић|  06.12.2011.

С пленом у руке полицији


Припадници Полицијске станице Нови Кнежевац ухватили су Војислава М. (1968) и Дејана Р. (1991) из Српског Крстура одмах након извршења кривичног дела, када су у недељу, око поноћи, на бициклу и ручним колицима, носили украдене ствари.

Осумњичени су, заједно с дететом једног од преступника, разбили прозор и провалили у кућу оштећеног житеља Српског Крстура из које су украли зимницу, гардеробу, белу технику и друге ствари из домаћинства.

Против Војислава М. и Дејана Р. полиција је поднела кривичну пријава због основа сумње да су починили тешку крађу на штету Р. Ш. из Српског Крстура, који већ дуже живи у Америци. Како сазнајемо, осумњичени су полицији већ познати преступници.

На мети крадљиваца у Српском Крстуру већ дуже су куће које нису стално настањене, у власништву мештана који живе на страни – у градовима или су на раду у иностранству. Знајући да у тим кућама нико не живи него их власници повремено обилазе, лопови их проваљују под окриљем ноћи и односе вредније ствари.

У полицији кажу да су управо због тога појачани обиласци патрола полиције да би се куће заштитиле од провалника, а овог пута су ухваћени с пленом одмах након провале.

 
 Novembar 2011
Дневник | М. Митровић|  29.11.2011.

ЏУДО: И деци и домаћину похвале

Седми турнир ЏК Змај из Српског Крстура привукао велику пажњу поклоника ове борилачке вештине на северу Баната

Џудо клуб Змај из Српског Крстура био је домаћин и организатор седмог турнира, који је привукао велику пажњу поклоника ове борилачке вештине на северу Баната. Турнир је окупио 98 такмичара најмлађег узраста из 11 клубова.

На надметање у фискултурну салу ОШ "Јован Јовановић Змај" вештину су одмерили полетарци, млађи и старији пионири из Кикинде, Бачког Јарка, Зрењанина, Степановићева, Кањиже, Београда, Обреновца, Лаћарка и Српског Крстура.

Турнир је отворио председник новокнежевачке општине Драган Бабић истичући да ће овакве манифестације, које у малим срединама окупљају велики број младих, увек имати подршку локалне самоуправе.

Председник ЏК Змај Рајко Тодоровић и ентузијасти овог клуба потрудили су се да обезбеде добре услове, да би џудо наде могле да искажу свој таленат. Најзаслужнијим за егзистирање и популаризаицју џудо спорта у овој средини Тодоровић је уручио плакете и захвалнице ЏК Змај.

Тодоровић подесећа да је клуб из Српског Крстура претходних шест година приређивао Новогодишњи турнир, али да је руководство, поучено искуством због лоших временских прилика, одлучило да турнир промени име и одржава се у ранијем термину, како би могло да дође што више учесника, пре свега из средина и клубова са којима Змај негују добру сарадњу.

Џудисти Српског Крстура имају скромне услове за рад, па су  стручњаче допремили из Кикинде и поставили три борилишта. Да би се што боље припремили за наступе и освајали медаље, два пута недељно такмичари Змаја путују на тренинге у Кањижу под вођством тренера истоименог клуба и члана УО ЏС Војводине Мунира Шаботића. Свој допринос успешном одржавању турнира дале су и проверене џудо судије Милан Алексић, Властимир Барна и Асим Рекић из Новог Сада и Никола Саватовић из Зрењанина, као и тренери Паја Зеремски из зрењанинског Пролетера, Богдан Јоветић из ЛСК-а из Лаћарка. Захваљујући подршци месног Ловачког удружења Српски Крстур и другим спонзорима, за све учеснике и госте приређен је заједнички ручак.

Најуспешнији на турниру, полетарци - 22 кг: Данијел Фан (Змај, С. Крстур), 25 кг: Никола Јанчић (Рандички, Обреновац), 28 кг: Зоран Јованчевић (ЛСК, Лаћарак), 31 кг: Виктор Сечеи (Партизан КОТ, Кањижа), 34 кг: Мирослав Атарац )ЛСК), 38 кг: Радивој Радмиловић (Раднички), 42 кг: Данило Сабатош (Омладинац, Степановићево), 46 кг: Марко Јованчевић (ЛСК), 50 кг: Александар Стојков (Младост), +50 кг: Лука Векић (Пролетер, Зрењанин). Полетарке - 28 кг: Жока Бин (Партизан КОТ), 31 кг: Анка кривокућа (Омладинац), 38 кг: Ива Радојковић (Раднички), 43 кг: Анет Нађ (Партизан КОТ), +43 кг: Ана Тадић (Кањижа).

Млађе пионирке - 32 кг: Дијана јоветић (Раднички), 44 кг: Мирјана Војновић (Раднички), 48 кг: Александар јанчић (Раднички), 52 кг: Ђурђина Радуловић (Раднички). Млађи пионири: 30 кг: Балаж Нађ (Партизан КОТ), 34 кг: Силард Шоти (Партизан КОТ), 38 кг: Лука Франовић (Змај), 42 кг: Жарко Илић (Змај), 46 кг: Немања Кнежевић (Јама Араши, Бачки Јарак), 50 кг: Александар Стојков (Младост), 55 кг: Бенце Фелди (Кањижа), 60 кг: Михајло Маирћ 8Јама Араши), 66 кг: Александар Грујић (Партизан, Кикинда).

Старији пионири - 34 кг: Адам Сечеи (партизан КОТ), 42 кг: Иван Цуцић (Пролетер), 46 кг: Данијел Шипош (пролетер), 50 кг: Флоријан Берец (Партизан КОТ), 55 кг: Дејан Николин (Пролетер), 60 кг: Миодраг Судар (ЛСК), 66 кг: Душан Сарић (Пролетер), 73 кг: Никола Ћириловић (Омладинац), +73 кг. Старије пионирке - 52 кг: Александра јанчић (Раднички), 57 кг: Ивана Обрат (ЛСК), 63 кг: Анита Ожвар (Партизан КОТ).
 

 Oktobar 2011
Dnevnik, | M. Mitrović |  13.10.2011.

Bogato lovište pretvoreno u zgarište

Požar koji je najverovatnije izazvan nemarom i ljudskom bahatošću pretvorio je u zgarište preko 500 hektara najbogatijeg lovišta u potesu Kočovat uz srpsko-rumunsku granicu u ataru Banatskog Aranđelova.

Ovaj deo terana je i lovišta LU „Kočovat” od oko 800 ha, u sklopu je specijalnog rezervata prirode sa staništem velike droplje na severu Banata, ali prema uveravanjima lovaca, deo atara sa gnezdima retke stepske ptice nije izgoreo.
Vatra je na Kočovatu destkovala bogato lovište za dva dana. Predsednik LU „Kočovat” Cvetko Jegdić kaže da je požar izbio pre nedelju dana, 6. oktobra posle podne. Intervenisali su vatrogasci iz Novog Kneževca i lokalizovali požar, ali sutradan se vatra ponovo rasplamsala.

- Plamen se ponegde uzdizao i do petnaest metara, kada je zhavatao trsku, travu i rastinje, potpomognuto vetrom gorelo je i ono što je suvo i mokro - priča Jegdić. - Na Kočovatu imamo puno divljači, jer je ovaj predeo veoma povoljno stanište za fazane, zečeve, divlje svinje, srneću i drugu divljač, zbog trstika, gloga, trnjina i drugog rastinja. Za divljač zgarište znači katastrofu, jer su životinje napustile ovo stanište. Srećom pa nije baš sve izgorelo. Divljači je uskraćeno dosadašnje stanište, gde je imala izuzetne uslove, a sada je izložena grabljivcima.
U LU „Kočovat” predočavaju da je ovim požarom velika šteta naneta prirodi i Udruženju, ali za sada se ne zna ko je počinilac. Neke pojedinosti su se doznale, ima određenih sumnji, pa se očekuje da nadležne službe i policija, ukoliko se sumnje potvrde, podnesu prijave protiv piromana.

- Trebaće najmanje tri do četiri godine da se stanje na ovom lovnom terenu popravi. Trava će izrasti sledeće godine, ali za obnovu rastinja trebaće vremena. Znaju lovci koji su kod nas na Kočovat dolazili u lov na lisice, kakvo je bogatstvo upravo na ovam lovnom terenu, nisu mogli da poveruju koliko su tu divljači videli - priča Jegdić.
Manjih požara u lovištu bilo je i ranije, ali ovakve razmere i sa ovako katastrofalnim posledicama se ne pamti. Prethodni, veći, bio je pre četiri godine, prouzrokovan sa rumunske strane granice paljenjem strnjike. Taman kada se lovište oporavilo, ekološka katastrofa se ponovila.

Obilaskom terena u durštvu predsednika Komisije za lovni turizam LU „Kočovat” Duleta Vrankovića i lovočuvara Svetozara Števančeva, uverili smo se da je veći deo rezervata Kočovat pretvoren u zgarište. Od paljevine pale su neke čeke, uništena podignuta hranilišta
- Na ovom delu se nekada vadio pesak, vode ima preko cele godine i zahvaljujući trsci, rastinju i travi, teren je predstavljao idealno mesto za divljač, posebno za divlje svinje. Sada je ostala pustoš, jer divljač ne ide na paljevinu i zgarište - kaže Števančev
.
 
 Septembar 2011
Youtube | Sep 2011

Farma Alpskih koza iz Srpskog Krstura- U nasem ataru
 

 

RTV Vojvodine | 26. septembar 2011.

Problemi izbeglica u Srpskom Krsturu

SRPSKI KRSTUR - U Srpski Krstur, malo pogranično mesto u novokneževačkoj opštini, od 1991. godine pristiglo je oko 300 prognanih lica. Polovina njih je privremeni smeštaj pronašla u naselju koje je izgrađeno kako bi se izbeglicama obezbedio krov nad glavom.
 

 
 

Pusto... Na severu Banata sve više napuštenih objekata

Kuće prazne, a kupaca nema

Pelješenje - Ne samo da kuće prodaju u bescenje nego je i strahovit broj praznih, koje se urušavaju. Praznim domovima haraju lopovi koji odnose stare veš-mašine, bojlere, radijatore i tučane kade, teške po 200 kilograma. U vremenu kada je u opštinama Čoka, Novi Kneževac i Nova Crnja već deceniju i po broj novorođenčadi dvostruko manji od broja umrlih, naglo raste i broj praznih, napuštenih porodičnih kuća.Trenutno u pomenutim, ali i u kikindskoj, novobečejskoj, ađanskoj, senćanskoj, kanjiškoj i bečejskoj opštini, ima više od 3.700 pustih prizemnih kuća čiji naslednici žive ne više u selima. Samo u poslednjih sedam meseci ove godine broj napuštenih kuća uvećao se za oko tri stotine.

Nema kupaca

U Mokrinu, selu sa 6.000 stanovnika, u ovom času ima najviše praznih kuća. Više od 350 objekata se urušava, cene su im od 1.500 do 2.500 evra, ali kupaca nema. Goran Dumitrov, prvi čovek ovog najvećeg sela u tom delu Vojvodine, kaže da to svakim danom predstavlja još veći problem jer su kuće često na meti lopova.

NEMA POMOĆI... Najviše ispražnjenih objekata je u Mokrinu

Više vredi materijal nego kuća

Koliko se teško prodaje kuća na selu u severnom Banatu pokazuje i primer Kragujevčanina Milana Ivanovića, koji je godinu dana plaćao oglase za prodaju kuće svojih roditelja od 200 kvadrata, sa 1.000 kvadrata bašte i svim nusprostorijama. Kuću vrednu najmanje 8.000 evra prodao je za 3.000, jer je više od 1.500 evra potrošio za oglase i dolazak iz Kragujevca da bi potencijalnim kupcima pokazivao kuću i šta sve prodaje.

- Kuća koju sam prodao u Banatu, u Kragujevcu košta najmanje 50.000 evra, a ja sam je prodao za tri hiljade, i zamislite šta je kupac uradio. Srušio ju je i prodao građevinski materijal za skoro 10.000 evra - jada se Ivanović.

U Crnoj Bari, Banatskom Aranđelovu, Jazovu, Sanadu, Srpskom Krsturu, Oromu, Bogarašu, Utrinama, Novom Miloševu, Bašaidu, Ruskom Selu, Velebitu i još nekim selima, ove godine lopovi koji navraćaju u napuštene kuće odneli su više od 30 starih frižidera, bojlera, nameštaj, zavese, stare radio i TV aparata, kao i čak pet tučanih kada za kupanje, teških po 200 kilograma!

Cene padaju

Milan Veselinov, iz agencije za prodaju nekretnina TIJM, kaže da na mesečnom nivou nekretnine na severu Banata, u prvom redu kuće u selima, pojeftinjuju za tri do pet odsto.

- O kupcima da se i ne govori. Istina, nekoliko Beograđana koji su kupili kuće sa strujom i vodom, telefonom i gasom, namerava da provodi vikend u njima, ali je to slaba vajda zbog činjenice da lopovi rade svoj posao gotovo svakodnevno - komentariše Veselinov.

Kada se tome doda da se godišnje u ovom kraju broj stanovnika smanji za više od 1.200 glava, jasno je da je severni Banat osuđen na kontinuirani nestanak. Ako se nastavi ovim tempom, najviše za 30 godina broj sela (trenutno više od 50) biće prepolovljen.

 


Dnevnik, | M. Mitrović |  13.09.2011.

Još samo farbanje u žuto

NOVI KNEŽEVAC: Privedena je kraju obnova i revitalizacija mosta na Tisi kod Novog Kneževca pošto je asfaltiran kolovoz na središnjem delu mosta.

Radove na revitalizaciji mosta finansiralo je JP „Putevi Srbije” tokom prošle i ove godine, a izvođač je bila novosadska radna jedinica AD „Mostogradnja” iz Beograda. Dok su trajali radovi na revitalizaciji mosta, koji je na Tisi između Novog Kneževca i Kanjiže izgrađen pre tri i po decenije, saobraćaj se odvijao naizmenično jednom kolovoznom trakom, a od pre nekoliko dana semafori su uklonjeni, tako da se promet odvija na obe trake.
Saobraćajna signalizacija ipak upozorava da su radovi još u toku, pa je ograničena brzina na 40 kilometara na sat. Predstoji još da se obavi farbanje mosta, jer je žuta farba čelične konstrukcije iz vremena gradnje već odavno dobila patinu. Čelična konstrukcija mosta kod Novog Kneževca biće opet prefarbana u žuto, a posao treba da se obavi u narednih mesec dana.

 
 Avgust 2011
Mađar so | 25.08.2011

Ispituje se banatska zemlja

Na severu Banata, u opštini Novi Kneževac, već nedeljema je u ataru Majdana, Banatskog Aranđelova, Sigeta, Podlokanja, Srpskog Krstura i Filića velika užurbanost, budući da mađarski Geofizički institut GES iz Mađarske u ime NIS-a sprovodi seizmistička istraživanja. Neskriveni cilj ovog ispitivanja je da se snimi struktura zemljine kore, a na osnovu trodimenzionalnih merenja moguće je pretpostaviti prisustvo nafte ili zemnog gasa.

Kablovi i senzori su takodje postavljeni izmedju Banatskog Aranđelova i rumunske granice, a stanovništvo i vlasnici zemlje su upozoreni da tokom radova može biti gaženja dela polja od kukuruzom, suncokretom i drugim usevima i da oštećeni vlasnici u svojim mesnim zajednicama mogu da prijave potraživanja za naknadu štete. Ekipa koja sprovodi merenja u cilju neometanog posla i nanošenja što manjih šteta usevima stalno sarađuje sa lokalnim zemljoradnicima.

Predsednica mesne zajednice Majdan Silvia Domonkoš kaže da su sa saradnicima GES-a uspostavljeni dobri poslovni odnosi i da je to važno i da bi se izbegli eventualni nesporazumi u vezi sa razmerama štete. Prema njenim rečima, lokalne kancelarije su sarađivale i u tome da se za pitrebe GES-a nađe pouzdana radna snaga. Seizmološka ispitivanja i merenja, zavisno od vremenskih uslova, traju u načelu dva meseca i za to vreme je sa teritorije opštine sto tamošnjih ljudi zasnovalo radni odnos sa Geofizičkiim institutom GES.

Pored Majdana su 2005. godine započeta ispitivanja i bušenja, a proleća ove godine radovi su nastavljeni. Prema informacijama „Mađar so“-a, u dubini je pronađen zemni gas pod ogromnim pritiskom za čiju ekploataciju su još potrebna dodatna bušenja, zbog čega je ovamo doneta i ozbiljnija bušilica. Trenutno se radi na dve bušotine, a uskoro će biti postavljena i treća bušilica.

-Za naše malo selo sa sve manjim brojem stanovnika radovi koji su u toku imaju veoma veliki značaj, ne samo zato što je određeni broj ljudi našao posao za izvesno vreme, nego i zbog toga što NIS redovno materijalno podržava aktivnosti mesne zajednice – kaže predsednica mesne zajednice Majdan Silvia Domonkoš.

 
 JUL 2011
Blic | 13. jul 2011. | Suzana Bojadić

„Podravka“ i „Aleva“ strateški partneri

BEOGRAD - Hrvatska „Podravka“ i „Aleva“ iz Novog Kneževca mogle bi da uđu u strateški savez. Kako saznaje „Blic“ i potvrđuje rukovodstvo „Aleve“, obe firme zainteresovane su za saradnju u nabavci sirovina i zajedničku proizvodnju, a „Podravka“ bi htela da bude i suvlasnik u novoj „Alevinoj“ fabrici.

U sedištu „Podravke“ u Koprivnici nedavno je boravio stručni tim „Aleve“ s vlasnikom Hristivojem Miloševićem na čelu. Prethodno je rukovodstvo hrvatske kompanije posetilo Novi Kneževac, a skoro je izvesno da će rezultat razgovora biti saradnja, čiji je cilj borba s multinacionalnom konkurencijom, poput švajcarske firme „Nestle“, koja je nedavno kupila „Centroproizvod“.

- Nije bilo govora o prodaji „Aleve“ „Podravki“. Ova firma je zainteresovana za udeo u fabrici koju gradimo, ali nismo razgovarali o pojedinostima.

Razgovarali smo o tome da „Podravka“, koja ima tržište u Austriji, Nemačkoj, Rumuniji i Poljskoj, plasira našu papriku u Evropi. Mi bismo im, takođe, prodavali sirovine, luk, papriku i paštrnak, ali sada ne znamo koje bi to količine bile. Pričali smo i o tome da za „Podravku“ uslužno proizvodimo robu koja bi se prodavala pod njihovim imenom - kaže Milošević za „Blic“.

Naš sagovornik dodaje da je reč o stategiji dve ozbiljne firme koja je neminovna, s obzirom na sve ozbiljniju konkurenciju.
Ni u „Podravki“ ne kriju da je na pomolu ozbiljna saradnja dveju jakih kompanija u prehrambenom sektoru.

- Na nekoliko sastanaka sa „Alevom“, između ostalog, razgovarali smo i na temu moguće saradnje, posebno u delu prodaje, distribucije i nabavke sirovina. Razgovori traju i biće još sastanaka. Obe kompanije imaju dugogodišnju tradiciju i poznate brendove, a u nekim segmentima im se poklapa i proizvodni portfelj - kaže za „Blic“ Dijana Jendrašinkin iz „Podravke“.

„Aleva“ je najpoznatija po proizvodnji začinske paprike, a njen ceo asortiman krajnje je komplementaran „Podravkinom“: sušeno povrće, univerzalni dodaci jelima, juhe, pudinzi, začini.

„Aleva“ zapošljava oko 300 radnika, a „Podravka“ 6.570. Ova hrvatska kompanija u Srbiji prodaje 14 proizvoda.

Prošlogodišnja dobit u „Alevoj“ bila je 1,7 miliona evra, a u hrvatskoj fabrici nešto više od 11 miliona. „Aleva“ je privatizovana 2005. godine i danas posluje u sastavu „Flori trading grupe“, koja ima i fabriku za proizvodnju hrane za decu. Hrvatski mediji pišu da je „Podravka“ počela pregovore i s vlasnicima „Bambija“.

U „Salfordu“, koji rukovodi „Bambijem“, tvrde, međutim, za „Blic“ da nema nikakvih pregovora o saradnji. Ova požarevačka firma bila je na meti „Podravke“ još 2006, ali transakcija nije realizovana.

 

Dnevnik, | M. Mitrović |  03.07.2011.

Mokrinčani skuvali najukusniju čorbu

NOVI KNEŽEVAC: Festival „Grad na vodi” u Novom Knerževcu na obali Tise celodnevnim kulinarskim, kulturnim, zabavnim i sportskim programom uspeo je da animira i okupi gotovo 4.000 učesnika i posetilaca.

Na keju na Tisi za novokneževačke prilike okupio se do sada rekordan broj učesnika takmičenja kulinara u kuvanju riblje čorbe u kotlićima za „Zlatni kotlić Novog Kneževca”.

U konkurenciji su bile 85 ekipe kulinara iz vojvođanskih mesta, van konkurencije riblju čorbu je kuvalo i nekoliko ekipa iz Mađarske, a spremali su se i drugi specijaliteti. Žiriju kojim je predsedavao Imre Es Sabo iz Gornjeg Brega i članovima Miki Gajinu iz Novog Kneževca i Edvardu Kacenbergeru iz Bezdana, nije bilo lako da odaberu najbolje.
- U prvi mah nismo očekivali da će se odazvati toliko kulinarskih ekipa, ali smo uspeli da ih zainteresujemo da dođi i družimo se u lepom ambijentu kraj Tise, bez obzira što je najavljivano promenljivo i kišovito vreme. Kampanja je bila dobra, tako da smo uspeli da okupimo tri puta više ekipa nego prošle godine. Novi Kneževac je varošica na reci Tisi, koja je naš najveći prirodni resurs koji treba da što bolje iskoristimo u turističke svrhe - zadovoljan je predsednik USR „Tisa„ iz Novog Kneževca Nenad Lovrenski.

Organizatori iz USR „Tisa” iz Novog Kneževca su kotlićima, roštiljima, drugom opremom, paketima proizvoda Prehrambene industrije AD „Aleva„, diplomama i peharima nagradili pet prvoplasiranih.
Pobednički pehar pripao je ekipi kulinara Antala Petera iz Mokrina, na drugom mestu je Radomir Krkalović iz Kikinde, treći Laslo Abraham iz Kanjiže, a četvrto i peto mesto osvojili su kilinari iz Turije Sava Trifunović i Jevrem Moldovanov.
- Mi Mokrinčani nemamo reku, ali znamo da skuvamo ukusnu čorbu - ponosan je na osvojeni šampionski pehar Antal Peter. - Brat od strica Šandor Peter koji živi u Novom Kneževcu lane je osvojio drugo mesto, nije trebalo dugo da dođemo, da učestvujemo i družimo se, a ispalo je da dobro kuvamo. Ni sam ne mogu da dođem sebi da smo pobedili, kako je to moglo da se desi. Pomoćnici u spremanju čorbe bili su mi je Dragan Kecić, njegov sin Nemanja i Mile Akin,
a ekipa nam se jednostavno zove „Mokrinčani”, da se lako raspoznajemo i da se zna odakle dolazimo

Samo na kratko vreme u kasnim popodnevnim satima, posle proglašenja najuspešnijih kulinara, pljusak je naterao učesnike da se za štite od kiše. Bez obzira na prohlando vreme dobro je bio posećen večernji koncert legendarne rok grupe „Galija”. Festival „Grad na vodi” Novokneževčani su pokrenuli u okviru prekogranične saradnje Srbije i mađarske, u sklopu IPA projekta koji se finansira sredstvima Evropske unije.

 

Dnevnik, | M. Mitrović |  01.07.2011.

Galija” i kotlići na obali Tise


NOVI KNEŽEVAC: Manifestaciju „Grad na vodi” u okviru programa prekogranične saradnje Srbije i Mađarske, koji se finansira iz sredstava Evropske unije, lokalna samouprava opštine Novi Kneževac priređuje u subotu 2. jula, uz raznovrstan celodnevni program, sa gostovanjem poznate rok grupe grupe „Galija”.

Na keju reci Tisi program počinje od devt sati nadmetanjem za državno prvenstvo u mini kajaku. Od 12 sati okupiće se učesnici međunarodnog takmičenja u kuvanju riblje čorbe u kotlićima, koje organizuje Udruženje sportskih ribolovaca „Tisa”. Kotizacija za učešće je 1.000 dinara, za šta domaćini obezbeđuju ribu i ogrevno drvo, a proglašenje najboljih je oko 15 časova.

Domaćini iz Novog Kneževca najavljuju da će festival „Grad na vodi” spoj sportskih, kulturnih i muzičkih događaja, sa osnovnim ciljem da se kroz dobro osmišljen program građani vrate uživanju na reci Tisi, a takođe i da se na viši nivo podignu turistički potencijali i Novi Kneževac promoviše kao turističko mesto. Na keju na Tisi od 21,30 sati priređuje se koncert legendarne rok grupe „Galija”, uz besplatan ulaz, pa se očekuje više hiljada posetilaca iz Novog Kneževca i okolnih potiskih opština.


 

 Jun 2011
Dnevnik, | M. Mitrović |  23.06.2011.

Nova fabrika posle tri decenije

NOVI KNEŽEVAC: Prigodnim kulturnim i sportskim priredbama i svečanom sednicom Skupštine opštine u Novom Kneževcu proslavljen je Dan opštine, koji se proslavlja povodom prvog dana leta i cvetanja reke Tise. Na svečanoj sednici SO, kojoj su prisustvovale delegacije okolnih potiskih opština, pograničnih mesta Novi Sentivan i Deska iz Mađarske, kao i predstavnici pokrajinskih institucija, prigodne besede održali predsednik SO Nandor Ujhelji i predsednik opštine Dragan Babić.

Babić je istakao da u protekle tri godine u ovom mandatu uprkos krizi i nedostatku sredstava, realizovane se ili su u toku investicije vredne oko 60 miliona evra, što je itekako značajno, ako se ima u vidu da je godišnji budžet opštine oko 150 miliona dinara. On je dodao da je posle tri decenije prvi put otvorena nova fabrika i zaposlenost beleži rast, zahvaljujući otvaranju pogona Fabrike čarapa AD “8.mart” u kojem je zaposleno 210 radnika, od kojih je 150 uposleno zahvaljujući podsticajnim sredstvima iz pokrajinske kase. Pored toga gradi se kanalizacija i realizuju druge investicije.

Povodom Dana opštine na svečanoj sednici su istaknutim pojedincima i organizacijama uručena su tradicionalna opštinska priznanja. Dobitnici plaketa su Milivoj Bato Klepić iz Podlokanja, Jožef Sabo, Laslo Molnar i Nada Rankov iz Novog Kneževca, Luka Popov iz Srpskog Krstura, Pogon Fabrike čarapa AD “8. mart” i KUD “Tisađenđe” iz Novog Kneževca.

 
Blic | N. Kolundžija | 13. 06. 2011.

Podvig vatrogasaca Novog Kneževca - Izvadili dete koje je palo u septičku jamu

NOVI KNEŽEVAC - Zahvaljujući brzoj intervenciji Vatrogasno spasilačke jedinice u parku novokneževačke bolnice spasena je četvorogodišnja devojčica Angelina, koja je sakupljajući šišarke upala u septičku jamu. Posle dolaska na mesto nesreće, vatrogasac Lorant Sič je vatrogasnim užetom sišao u jamu, izvukao nepovređenu devojčicu i predao je roditeljima.

Mala Angelina je sa mlađom sestrom i majkom Janom došla da obiđe oca Vladimira, koji radi na portirnici novokneževačke bolnice. Pošto je trebalo da odradi još jednu smenu, Jana Terzin je mužu odnela neophodne stvari, a deca su pošla sa njom jer su poželela da vide tatu. Pošto su pozdravila oca deca su sišla na travnjak i počela da se igraju i sakupljaju šišarke.

- U jednom trenutku je Angelina je nestala iz vidokruga i odmah smo počeli da je tražimo. Ubrzo smo došli do uskog otvora odakle je dopirao njen plač - priča uzbuđena majka Jana.

Otac Vladimir je odmah pozvao policiju i vatrogasce, koji su brzo stigli na mesto događaja, a Lorant Sič je uz pomoć pajvana sišao u jamu i izvukao dete. Pre njega na mesto nesreće je stigla policajka Vanja Jolić, koja je umirivila devojčicu.

Slobodan Radosavljević, komandir spasilačke jedinice, kaže da je devojčica stajala na čvrstom otpadu u vodi do kolena, na oko četiri metra od zemlje. Svima je laknulo kada je vatrogasac Sič sišao u jamu i dete podigao iznad glave.

- Kada sam sišao, uhvatio sam je ispod pazuha, a kolege su vukle uže i ubrzo smo bili na površini. Tada mi je bilo važno da je spasem, a odmah potom sam pomislio da li je povređena prilikom pada - kaže Lorant Sič, koji je otac maloletnog deteta. Laknulo mu je kada su mu kolege rekle da Angelina nije povređena.

Zaboravljena jama
Bolnica “Sveti vračevi” u Novom Kneževcu ima uređenu kanalizacionu mrežu i septička jama nema funkciju. Jama je pored glavnog ulaza u bolnicu, a koristili su je zaposleni u kioscima, koji su nekada postojali pored bolničkog ulaza. Jama je bila zaboravljena i pokrivena natrulim daskama.

 

Dnevnik, | M. Mitrović |  12.06.2011.

Pad od četiri metra bez ijedne suze


Nesvakidašnja nezgoda do koje je došlo nadomak glavnog ulaza u Dom zdravlja „Novi Kneževac„, u dvorištu zdravstvene ustanove, imala je, igrom slučaja i zahvaljujući brzoj intervenciji pripadnika Vatrogasno-spasilačke jedinice u Novom Kneževcu,srećan ishod. Četvorogodišnja devojčica A. T. je u četvrtak oko 20 sati, igrajući se na travnjaku u dvorištu ambulante s dve godine mlađom sestrom, odjednom nestala!

Propala je u septičku jamu duboku oko četiri metra, kroz uski nedovoljno obezbeđen šaht. Sve se događalo gotovo na očigled roditelja, koji su nezgodu odmah primetili i alarmirali policiju. Pripadnici Vatrogasno-spasilačke jedinice u Novom Kneževcu uspeli su da iz jame izvuku devojčicu, koja je, igrom slučaja, prošla bez ijedne ogrebotine.
Devojčica je novinare koji su je posetili zajedno s roditeljima i spasiocima dočekala veoma živahna, kao da se ništa nije dogodilo. A o drami svedoče roditelji Vladimir i Jana.
Vladimira, koji je radio kao portir u Specijalnoj neuropsihijatrijskoj bolnici „Sveti vračevi”, nadomak mesta nezgode, prvi je primetio da devojčice nema.

– Devojčice su se tu pred nama igrale, a suprug je viknuo da se ne udaljavaju. Taman kada im je to govorio, A. je odjednom nestala. Odmah smo pošli da je tražimo i imali smo šta da vidimo. Otvor u septičku jamu je bio zaštićen samo trulim drvetom i nesigurnim poklopcem – svedoči majka Jana.
Ispostavilo se da se devojčica dočekala na noge i na dnu jame stoički sve izdržala sve dok je nije izvukao pripadnik Vatrogasno-spasilačke jedinice Lorant Sič.
Posle svega što se dogodilo, preko otvora septičke jame stavljena je oveća betonska ploča i preko nje, kao znak upozorenja, žuta plastična gajba.

Pre nego što su vatrogasci stigli, na licu mesta je bila policajka Vanja Jolić, koja je razgovarala s devojčicom da se ona ne bi uspaničila. Vatrogasci, koji su učestvovali u spasavanju, kažu da su do sada svašta videli, ali da u ovakvoj nezgodi nikad nisu intervenisali, te da ih je iznenadila hrabrost male devojčice koja nije zaplakala.

 

 

 

Otac Vladimir sa malom Angelinom
 

RTV | 02. jun 2011

Dvadeset miliona "8. martu" za zapošljavanje

Dvadeset miliona "8. martu" za zapošljavanje
NOVI KNEŽEVAC - Pokrajinska Vlada izdvojila je 20 miliona dinara za subvencionisano zapošljavanje 150 radnika u isturenom odeljenju preduzeća "8. mart" u Novom Kneževcu.

Ugovor o tome danas su potpisali predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i predsednik Upravnog odbora "8. marta" Nađa Arslanagić.
 

 

Dnevnik, | Miroslav Vasin |  02.06.2011.

Ulaganje u fabriku i radna mesta

NOVI KNEŽEVAC: Pokrajinska vlada je preko Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova u poslednje dve godine zaposlila preko 19.600 ljudi -

rekao je predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić, prilikom današnje posete Fabrici za proizvodnju čarapa „8.mart" u Novom Kneževcu. Tokom ove posete predsednik vojvođanske vlade dr Bojan Pajtić i predsednica Upravnog odbora fabrike Nađe Arslanagić potpisali su ugovor o subvencionisanju zapošljavanja novih 153 radnika.
- Danas je potpisan novi ugovor, koji znači novo ulaganje u ovu fabriku - rekao je dr Pajtić.- Za zapošljavanje preko 150 radnika izdvojeno je 20 miliona dinara, kako bi opština Novi Kneževac, koja spada u red nerazvijenih, danas imala manje od 1.000 nezaposlenih lica.

Osim ovoga, važno je što su se u Fabrici „8.mart" zaposlile uglavnom žene, koje bi se teško zaposlile na tržištu rada. Ono što je od izuzetnog značaja za nas je činjenica da je ova fabrika izvozno orijentisana, tako da je ulaganje u nju opravdano i mi ćemo nastaviti da je podržavamo u njenim ambicijama i projektima - rekao je, nakon obilaska fabrike, predsednik Pajtić.

Fabrika ženskih čarapa „8.mart" je poznata i priznata kako kod nas, tako i izvan naših granica, istakla je Nađa Arslanagić i dodala da 99 odsto proizvodnje ide na tržište Evropske unije, što je dokaz da su u potpunosti zadovoljeni standardi i kontrola kvaliteta ovih proizvoda- Naše ambicije su, istakla je Arslanagić, proširenje proizvodnje, jer danas ova fabrika na godišnjem nivou ostvaruje proizvodnju od 80 miliona jedinica, a pored fabrike u Novom Kneževcu i Subotici, gde je zaposleno 700 ljudi, ambicija nam je da proširimo proizvodnju i na muške čarape, tako da sa izgradnjom novog pogona i uz podršku Vlade AP Vojvodine, možemo da postanemo lideri u ovoj proizvodnji - objasnila je Arslanagić.
Svečanom potpisivanju ugovora prisustvovao je i pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova

 
 eKapija | 03. 06. 2011.

Vlada Vojvodine subvencioniše zapošljavanje 153 radnika u fabrici "8. mart"

Predsednik vojvođanske vlade dr Bojan Pajtić i predsednica Upravnog odbora fabrike čarapa "8. mart" Nađa Arslanagić potpisali su u Novom Kneževcu ugovor o subvencionisanju zapošljavanja novih 153 radnika.

- Za zapošljavanje preko 150 radnika izdvojeno je 20 miliona dinara, kako bi opština Novi Kneževac, koja spada u red nerazvijenih, danas imala manje od 1.000 nezaposlenih lica. Osim ovoga, važno je što su se u fabrici "8. mart" zaposlile uglavnom žene, koje bi se teško zaposlile na tržištu rada. Ono što je od izuzetnog značaja za nas je činjenica da je ova fabrika izvozno orijentisana, tako da je ulaganje u nju opravdano i mi ćemo nastaviti da je podržavamo u njenim ambicijama i projektima - rekao je nakon obilaska fabrike predsednik Pajtić.

Fabrika ženskih čarapa "8. mart" je poznata i priznata kako kod nas, tako i izvan naših granica, istakla je Nađa Arslanagić i dodala da 99% proizvodnje ide na tržište Evropske unije, što je dokaz da su u potpunosti zadovoljeni standardi i kontrola kvaliteta ovih proizvoda.

Naše ambicije su, istakla je Arslanagić, proširenje proizvodnje, jer danas ova fabrika na godišnjem nivou ostvaruje proizvodnju od 80 miliona jedinica.

- Pored fabrike u Novom Kneževcu i Subotici, gde je zaposleno 700 ljudi, ambicija nam je da proširimo proizvodnju i na muške čarape, tako da sa izgradnjom novog pogona i uz podršku Vlade AP Vojvodine, možemo da postanemo lideri u ovoj proizvodnji - objasnila je Arslanagić.

 
 Maj 2011

Dnevnik, | M. Mitrović |  19.05.2011.

Na zidu nove kapele pojavio se zagonetni lik

PODLOKANj: Pojava zagonetnog lika na zidu prilikom gradnje i uređenja nove kapele na pravoslavnom groblju u malenom selu Podlokanj, kraj Banatskog Aranđelova u opštini Novi Kneževac, brzo se pročula. Kapelu je kao poklon rodnom selu prošle godine počeo da gradi Milivoj Bata Klepić, poznati trgovac i kolekcionar umetnina u Beogradu.

Gradnja kapele je praktično završena, a zbog nerazjašnjene misterije u vezi pojave lika na zidu, novo zdanje već su počeli da posećuju znatiželjnici, uvereni da se desilo čudo, mada ima i sumnjičavosti da je sve nameštaljka.
Nedeljko Đukić (74) iz Podlokanja, koji je malterisao zid, priča da se slika sama od sebe ukazala, prilikom krečenja, posle obavljenog malterisanja i gletovanja.
- Majstor je ostavio sliku, da vidimo šta će biti dalje i nastavio moleraj. Pošto sam već stariji, raspitivali su se ljudi da li je na mestu gde je građena kapela neko ranije sahranjivan, a koliko znamo nije, jer je groblje ustanovljeno posle Prvog svetskog rata kada su se ovde za zasluge naselile porodice dobrovoljaca. Neko prepoznaje da se na zidu prikazao ženski lik, drugi uočavaju muški. Razaznaju se oči i brada, pre bih rekao da je muški lik, Isus Hristos ili neki drugi svetac - priča Đukić.
Đukić dodaje da je narod odmah počeo da obilazi kapelu, da se uveri šta se prikazalo.

- Krste se i pitaju, šta bi moglo biti? To je bilo pre otprilike mesec dana, u aprilu ove godine, a sa radovima smo počeli lane. Sa mnom su na gradnji radili Ljuban Kolar i Dubravko Petrović. Šta može biti, ne znam, ali je činjenica da se nešto ukazalo. Priroda je jača od svega, bar ja tako zamišljam. U Podlokanju sam od detinjstva, iz priča znam da je groblje otvoreno posle 1926. godine, posle naseljavanja dobrovoljaca. Groblje nam je sve punije, a u selu nas je sve manje živih. Mladi pobegoše u grad, stariji ostaju i umiru, pa je selo sve praznije - konstatuje Đukić.

U čudu je i Dragan Petrović, izbeglica iz Hrvatske, koji se u Podlokanju skućio 2000. godine. On kaže da je bilo prilika da je odmenjivao sina Dubravka u gradnji, ali ne i prilikom malterisanja posle čega se ukazao lik na zidu.
- Ljudi dolaze i interesuju se za lik, očito je da se nešto desilo, a o tome sam čuo od majstora i sina. Oni koji su videli, a i meni se čini da je lik muškarca, možda Isusa Hrstia. Dosta njih je već dolazilo - kaže Petrović.
Unutrašnjost kapele u pročelju ukrašava drveni krst sa raspećem Isusa Hrista, rad poznatog skultora Dragiše Stanisavljevića, na zidovima je šest pravoslavnih ikona, otvorena je od osam ujutro do 20 sati. Kada se kapela uređivala, posle obavljenog malterisanja i gletovanja, prilikom krečenja u belo pri dnu zida u uglu pojavio se zagonetni lik.
- Da li je lik sveca ili nekog drugog još nismo precizno definisali. Meni liči na Dostojevskog, ima veliko čelo i bradu, dok drugi kažu da se ukazao sam Isus Hristos. Meštani mi ne veruju da lik nije namerno nacrtan. Prilikom obavljenog gletovanja majstorima se učinilo da se ukazao lik, pa kada sam se uverio da nečeg neobičnog ima, odlučili su da zagonetni lik ostave i sačuvaju - priča Milivoj Klepić.

Klepić je gotovo sve sopstvenim sredstvima, uz nešto pomoći MZ Banatsko Aranđelovo finansirao izgradnju kapele, a posle njenog završetka namerava još da uredi lepša ograda oko groblja, da bude uredno. Sahranjivanje pokojnika u Podlokanju od kada je selo osnovano, obavlja se iz kuća, tako da meštani nisu baš obilazili gradilište kapele, niti su davali doprinos njenom podizanju.
- Niko se ne raduje korišćenju kapeli, jer je običaj da se noć provede u bdenju uz pokojnika, ali verujem da će se sa završetkom objekta menjati i običaji - uveren je Klepić.
Podlokanj pripada pravoslavnoj crkvenoj opštini Banatsko Aranđelovo. U selu crkva nikada nije podizana, nego je još davno u centru Podlokanja u dvorištu nekadašnje škole izgrađena zvonara, koja je pre nekoliko godina obnovljena.
 

Dnevnik, | M. Mitrović |  05.05.2011.

Negovanje tradicija jača poverenje

NOVI KNEŽEVAC: Treći „Severnobanatski susreti folklornog stvaralaštva” održani su u Novom Kneževcu uz celodnevni program muzičkih i folklonih ansambala iz Srbije, Mađarske i Rumunije, pod pokroviteljstvom predsednika Skupštine AP Vojvodine Šandora Egerešija. Narodne pesme, igre i običaje Srba, Mađara, Rumuna i Roma predstavilo je 15 muzičkih sastava i folklornih ansambla raznovrsnim programom.

Otvarajući manifestaciju Šandor Egereši je naglasio da upravo to šarenilo kockica u mozaiku upotpunjuje i izražava najvažniju poruku susreta - dijalog među nacionalnim zajednicama i narodima, sa ciljem da se bolje upoznaju i poštuju jedni druge.

Raznolikost naše pokrajine, kulture ovdašnjih nacija koje se međusobno dopunjuju, predstavlja vrednost na koju smo ponosni, na osnovu čega nas znaju i poštuju u Evropi svetu - rekao je Egereši i dodao da je u ovim teškim ekonomskim prilikama i društvenim odnosima najvažnije očuvanje identiteta i jačanje poverenja među ljudima različitih nacionalnosti, jer bez toga nema budućnosti.

Pozdravljajući učesnike susreta, među kojima su bili predsednici Opštine i SO Novi Kneževac Dragan Babić i Nandor Ujhelji, potpredsednik Nacionalnog saveta Mađara dr Ferenc Žoldoš i predsednbik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara Karolj Dudaš i drugi gosti, pred brojnom novokneževačkom publikom koja se okupila na trgu u centru varošice, u ime domaćina i organizatora predsednica KUD „Tisađenđe” Magdalena Kovač je ukazala da saradnja i dobre namere koje se ispoljavaju kroz negovanje tradicija postaju neomeđene i bezgranične, a ljubav prema narodnoj muzici i igri spaja kulture i narode unutar zemlje i preko državnih granica.
- Pogledajmo oko sebe, na ovom mestu smo svi zajedno, da pokažemo vrednosti koje negujemo. S pravom mogu biti ponosni na ono što znaju i ono što predstavljaju. Nadam se da će i ubuduće biti takvih entuzijasta i želja je da se što više ljudi priključi našim lepim namerama - kaže Magdalena Kovač.

Ovom manifestacijom KUD „Tisađenđe” je ujedno obeležilo dve decenije postojanja. Održavanje trećeg „Severnobanatskog susreta folklornog stvaralaštva„ finansirano je sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za obrzaovanje, upravu i nacionalne zajednice AP Vojvodine, Nacionalnog saveta Mađara, lokalne samouprave opštine Novi Kneževac, IPA-programa EU i drugih donatora.
 
 April 2011
Dnevnik, | M. Mitrović |  25.04.2011.

Polivači čuvaju tradiciju

SANAD: Drugog dana velikog hrišćanskog praznika Vaskrsa članovi Kulturno-umetničkog društva „Vuk Karadžić“ iz Sanada, kod Čoke, sedmu godinu zaredompostarali su se da ne padnu u zaborav stari običaj pa su organizovali polivanje devojaka. Jedan od polivača sa fijakera Ljubiša Zakić odvažno je preko kapije pitao domaćine da li imaju u kući devojku.
- Imamo dve lepotice - odgovara domaćin Ljubiša Oluški, a momak polivač onda veli da otvaraju kapiju.

Potom prilazi roditeljima devojaka Ljubiši i Svetlani Oluški, pa uz prigodnu zdravicu pozdravlja ukućene, a sledi i polivanje mirisnim vodicama. Ćerke Saška i Dušanka nemaju kud, a muzičari razvlače karmonike i pevaju bećarac.
Polivači posle čašćavanja sa muzikantima i polivenim devojkama sedaju u fijakere i vesela povorka nastavlja do narednog odredišta, gde u kući ima devojaka. Predsednik KUD „Vuk Karadžić“ Svetozar Jovanov kaže da polivača posle obnove ove tradicije u selu ima sve više. Oni obilaze komšinice, rođake i poznanice i polivaju ih parfemima i vodom.

U selu je sve manje mladih pa i devojaka nema kao nekada, a još manje fijakera, pa su u pomoć došli i fijakeri iz Sente, Novog Kneževca i Ostojićeva. Na taj način je obezbeđeno da u fijakerima ima mesta za sve polivači i muzikante za obilazak devojaka, a posle obilaska devojaka u Domu kulture priređeno je rezanje slavskog kolača, osvećenje koljiva i svečani ručak uz bogat kulturno-zabavni program.
Dnevnik, | M. Mitrović |  04.04.2011.

Zelena linija za probleme i sugestije građana


NOVI KNEŽEVAC:
Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvoine dr Tomislav Stantić sa saradnicima boravio je juče Novom Kneževcu, gde je u društvu

predsednika opštine Dragana Babića, načelnika Opštinske uprave Zorana Gajina i drugih opštinskih čelnika prisustvovao otvaranju Kol-centra, zelene linije, kojom se omogućava bolja komunikacija građana sa opštinskim institucijama.
Kako je istaknuto, uspostavljanjem zelene linije omogućeno je građanima da telefonskim pozivom ili slanjem SMS poruke na jednom broju, mogu dobiti sve odgovore u vezi rešavanja svojih problema u oblasti komunalnih poslova, ali i dati sugestije i predloge kojim mogu doprineti kreiranju uspešnijeg rada i razvoja opštine.
Novi Kneževac je peta vojvođanska opština u kojoj je počeo sa radom Kol-centar, a Stantić se nada da će u svih 27 vojvođanskih opština koje su prošle na projektu posao na njihovom osposobljavanju biti završen u narednih dva-tri meseca.
- Stvara se mogućnost da građani jednostavnije mogu prijaviti sve što im se ne sviđa u njihovoj okolini, pre svega problemi komunalne prirode, ali i da svojim predlozima utiču na kreiranje budućeg razvoja i rada opštinskih institucija - naglasio je Stantić. On je dodao da je Opština Novi Kneževac jedna od najagilnijih na konkursima Sekretarijata na čijem je čelu, jer je prethodne tri godina povukla oko osam miliona dinara za projekte podizanja administrativnih kapaciteta, gde spada i otvaranje Kol-centra, finansirana je izrada strateškog dokumenta razvoja opšine, u ovoj godini se realizuje projekat zajedničkog rada lokalne samouprave sa preduzetnicima pa je upriličen Sajam preduzetništva, a takođe se ostvaruje i projekat međuopštinske saradnje sa Kikindom ne podizanju energetske efikasnosti. Tome treba dodati i tri projekta u okviru prekogranične saradnje sa Mađarskom, u okviru IPA programa, u oblasti kulture i turizma.
Načelnik Opštinske uprave Zoran Gajin naglašava da se otvaranje Kol-centra nadovezuje na napore da se što više građani uključe u kreiranje rada i razvoja opštine, povezan je i sa linkovima za komunikaciju na veb-sajtu, pa će se na taj način uspostaviti još neposrednina kontrola rada opštinske administracije i javnih ustanova. Član Opštinskog veća Katarina Nikolin napominje da su uključeni JP Direkcija za izgradnju grada, JKP „7.oktobar“ zajedno sa Opštinskom upravom i inspekcijom, tako da građani mogu da se javljaju sa svojim problemima i sugestijama, a za sva pitanja koja budu postavili odgovore mogu očekvati u roku od 48 sati.


 

 Mart 2011
Dnevnik, | M. Mitrović |  31.03.2011.

Zečeva opet kao šaše

Na severu Banata, u ataru Srpskog Krstura, lovci i ljubitelji prirode iz ovog mesta novokneževačke opštine ne skrivaju zadovoljstvo, posle akcije brojanja divljači

koja je sprovedena prošlog vikenda. I doskorašnji naziv Lovačkog društva „Zec”, koje je osnovano još davne 1927. godine, upućivao je da u ovdašnjem ataru zečeva ima u izobilju, a lovište je ostalo bogato divljači, nezavisno od promena zbog zakonskih obaveza i promene imena u Lovačko udurženje „Srpski Krstur”. - Kod nas se i sada ne slučajno u šali, ali i zbilji, govori se da zečeva ima kao šaše - kaže predsednik LU „Srpski Krstur” Vitomir Mirkov. - Pored lovaca u brojanju zečeva na našem terenu u nedelju je bilo i dosta meštana dobrovoljaca, koji su pomogli da se utvrdi stanje na terenu. Od velike pomoći bili su i članovi mesnog Džudo kluba „Zmaj” sa kojima imamo jako dobru saradnju. Brojanjem treba obuhvatiti što veću površinu lovišta i veći broj različitih površina radi dobijanja realne brojnosti divljači, a preduslov je za realnu ocenu stanja u lovištu i osnova za planiranje zaštite, gajenja i korišćenja divljači. Koliko prvi podaci pokazuju, stanje zečeva se popravilo i oporavilo. Pravljene su tri karike iz kojih smo stekli dobar uvid, tako da opet možemo reći da ih kod nas ima kao šaše.

Lovačko udruženje „Srpski Krstur” gazduje lovištem ukupne površine 5.135 hektara od čega su lovne površine oko 4.700 hektara. Lovište je na najsevernijoj koti Srbije od državne granice sa Mađarskom i prostire na istoku do atara Banatskog Aranđelova i na jugu prema Novom Kneževcu, pored zečeva kojih ima „na svakom koraku” posebno je poznato po bogatstvu i kvalitetu srnećom divljači, ali i divljim svinjama, fazanima, poljskim jarebicama i drugom divljači.

Udruženje okuplja više od 60 aktivnih članova, u poslednje vreme se dosta ulaže u proširenje lovačkog doma, a na terenu se brine o 13 hranilišta za visoku divljač, 25 hranilišta za nisku divljač, solištima i pojilištima, kao i pet stabilnih čeka.


 
Dnevnik, | M. Mitrović |  15.03.2011.

Plate
i poskupljenja

NOVI KNEŽEVAC: Odbornici Skupštine opštine Novi Keževac usvojili su programe poslovanja JP „Direkcije za izgradnju grada“ i JKP „7. oktobar“, pri čemu je najviše polemikebilo u vezi sa platama, ali i izvršenje programa uređenja naselja. Na primedbe odbornika zbog visokog iznosa za zarade u januaru ove godine direktor JP „Direkcija za izgradnju grada“ Branko Stanimirov je uzvratio da se primanja zaposlenih isplaćuju prema kolektivnom ugovoru, te da je u januaru predviđen veći iznos zbog isplate regresa za godišnji odmor.

Trn u oku odbornika opozicije bila je i iskazana i zarada direktora JKP „7. oktobar“ u iznosu od 187.138 dinara, na šta je dobijen odgovor da je reč o bruto zaradi. Miodrag Savić iz JKP „7. oktobar“ je obrazložio da je prosečna neto plata komunalaca oko 31.000 dinara. Odlukom odbornika vladajuće koalicije za v.d. direktora JKP „7. oktobar“ postavljen je diplomirnai ekonomista Božidar Uljarević iz Novog Kneževca, umesto dosadašnje v.d. direktorke Vladanke Lancoš koja je krajem januara podnela neopozivu ostavku.

Usvojenim ovogodišnjim programom JKP „7. oktobar“ predviđeno je da se cene komunalnih usluga povećaju za 13 odsto sa primenom od 1.aprila. Prema novom cenovniku za domaćinstva kubik vode staje 29,83 dinara, a iznošenje smeća 3,08 dinara po kvaratnom metru stambenog prostora, plus PDV

 

Dnevnik, | M. Mitrović |  15.03.2011.

Na socijali svaki peti žitelj

ČOKA: Žitelje nerazvijene i siromašne severnobanatske opštine Čoke iz godine u godinu sve više pritiska nemaština, pa se znatno povećava broj korisnika socijalne pomoći.

Na isteku prošle godine broj korisnika bio je 2.366, što je više nego dvostruko u odnosu na 2003. godinu kada ih je bilo 1.080, od kada je kao samostalna ustanova osnovan Centar za socijalni rad opštine Čoka, koji je do tada bio zajednička institucija sa opštinom Novi Kneževac.

Skoro svaki peti stanovnik čokanske opštine je korisnik nekog vida socijalnih primanja! Najveći razlog za siromašenje su neuspešna privatizacija i propast preduzeća u kojima je preko 2.000 ljudi ostalo bez posla u nekada industrijski razvijenoj opštini. Na znatno povećan broj korisnika socijalnih primanja utiče i sve starije stanovništvo u selima koja odumiru, jer su mladi decenijama odlazili u gradove.

Sa područja čokanske opštine 31 ostarelo lice smešteno je u domove i gerontološke centre, a 111 domaćinstava koristi pomoć i negu u kući, za šta se sredstva obezbeđuju iz projekata. Za angažovanje gerontodomaćica, koje pomoć u kući pružaju najugroženijim ostarelim sugrađanima, sredstva se obezbeđuju iz opštinskog i republičkog budžeta. Zbog sve nepovoljnije strukture stanovništva i siromaštva zaposleni u Centru za socijalni rad Čoke imaju posla preko glave, ne sustižu da udovolje svim ugroženima, ali nije dobijeno zeleno svetlo nadležnih za povećanje broja zaposlenih koji se neposredno bave socijalnim slučajevima. Direktorka Centra za socijalni rad Aleksandra Raičević očekuje da će novi Zakon o socijalnoj zaštiti omogućiti da još veći broj ljudi ostvare prava.

Među korisnicima raznih vidova socijalne pomoći je 1.397 odraslih, 568 dece i omladine i 401 ostarelih, a 430 porodica sa nešto više od hiljadu članova koristi primanja po osnovu materijalnog obezbeđenja porodice. Pored socijalnih davanja iz republičke kase opština je lane preko dva miliona dinara obezbedila za isplatu jednokratnih pomoći za 156 ugroženih porodica, među kojima je 88 korisnika materijalnog obezbeđenja i 135 ugroženih porodica koje po zakonu nemaju pravo na socijalnu pomoć.
- To su mahom staračka domaćinstva, lica koja nisu prijavljena na evidenciju Nacionalne službe zapošljavanja, lica koja imaju zemlju pa prelaze cenzus ili oni koji su dobili otkaz ili sporazumno raskinuli radni odnos zbog čega nemaju prava na socijalnu pomoć - ukazuje direktorka Raičević.

Jednokratnu pomoć od 4.000 do 5.000 dinara dobilo je i 68 ugrožena starija lica i ona koja su zbog oboljenja radno nesposobna, a naši su korisnici. U Čoki je u odnosu na okolne opštine veći i broj dece smeštene u hraniteljskim porodicama. Na taj način je zbrinuto 24 dece, a opština je osnovala i Fond za decu bez roditeljskog staranja u koji se uplaćuju sredstva od novčanih kazni izrečenih od pravosudnih organa. Od ovih sredstava svakom detetu lane je kupljen novogodišnji paketić, a paketiće je dala i nevladina organizacija iz Čantavira. U ovoj godini u Fondu će biti više para, jer je lane odluka primenjivana samo u drugom polugodištu, pa se iz tih sredstava planira pomoć deci koja izlaze iz hraniteljskih porodica kako bi im se olakšao prvi korak u samostalnom životu.
Stručnu pomoć Centar za socijalni rad pruža u projekatu „Delimo osmehe“, u organizovanju dnevnog boravka za 20 dece sa smetnjama u razvoju koja nisu u sistemu obrazovanja, pa su do skoro najčešće bila zatvorena u kućama. Projektom se organizuje dnevni boravak za njih i omogućuje integracija u zajednicu. Broj dece i omladine sa poremećajima u ponašanju je u opadanju, ali izvršena dela su mnogo teža.

 

Dnevnik, | M. Mitrović |  06.03.2011.

Lisice zbog krijumčarenja ljudi

U akciji „Tisa” uhapšeno je sedam članova organizovane kriminalne grupe za koju se sumnja da se bavila nedozvoljenim prelazom državne granice i krijumčarenjem ljudi.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je Tanjugu da je ta grupa, kako se osnovano sumnja, odgovorna i za krijumčarenje 18 ilegalnih migranata Albanaca s Kosova i Metohije, od kojih je devetoro dece, čije je ilegalno prebacivanje preko Tise pokušano 14. oktobra 2009. godine, kada se njih 15 utopilo.
Po njegovim rečima, u akciji „Tisa”, posle više od godinu dana rada, uhapšeni su organizator grupe Josip Đ. i članovi Atila Š., Joso K., Goran M., Jovanka K., svi iz Subotice, kao i Abedin i Ardin I. iz Bujanovca.
– Akciju su izveli pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala u saradnji s Tužilaštvom za organizovani kriminal, Žandarmerijom i Policijskom upravom Kikinda – rekao je Dačić.
– Ovaj krijumčarski lanac bio je visokofrekventan i mesečno je na područje Mađarske krijumčario više desetina ilegalnih migranata. Ilegalni migranti su najpre prebacivani s Kosova i Metohije do Končulja, a zatim do Subotice, gde su skrivani u objektima ilegalnog smeštaja – rekao je Dačić, i precizirao da su zatim, u pogodnom trenutku, ilegalno prebacivani u Mađarsku, preko Tise i graničnih prelaza Horgoš i Kelebija.
Dačić je rekao da su u akciji „Tisa” korišćeni podaci dobijeni međunarodnom policijskom saradnjom s Mađarskom i Austrijom, koje su organizovane putem regionalnog SECI iz Bukurešta.
Tragedija u kojoj se u neuspelom pokušaju da čamcem iz Srbije ilegalno pređu u Mađarsku utopilo 15 kosovskih Albanaca, najveća je nesreća koja je zabeležena na reci Tisi u novije vreme, pre svega kao epilog krijumčarenja ljudi. Čamac u kojem je bilo 18 Albanaca s Kosova prevrnuo se na srpsko-mađarskoj državnoj granici u delu Tise u Mađarskoj u noći između 14. i 15. oktobra 2009. godine.
Potragu za imigrantima koji su završili u hladnoj vodi Tise otpočela je mađarska policija 15. oktobra, kada se u pograničnom mestu Reske preživeli kosovski Albanac Blerim Rama (29) iz Prištine obratio za pomoć, strahujući za živote dvoje promrzle dece koje je nakon spasavanja ostavio kraj dolme.
Na 158. rečnom kilometru kod Martonoša i Srpskog Krstura nekoliko dana kasnije leš utopljenice, koja je na sebi imala nosiljku za bebu, pronašao je uz bačku obalu pecaroš iz Subotice. Ustanovljeno je da je reč o Iljfeti Aslani (1986) iz Vučitrna, a ispostavilo se da se osim majke i detera u nesreći utopio i njen suprug Flurin Ademi (1980) iz Vučitrna. U Tisi kod Martonoša je pronađeno i telo Elvire Jahaj (1986) iz Prištine, nevenčane supruge kosovskog Albanca koji je uspeo da se dokopa obale reke u Mađarskoj i spase dvoje dece.
Kada su na toku Tise u našoj zemlji nizovodno od mesta tragedije kod Martonoša, Kanjiže, Adorjana, Novog Kneževca, Sente i Novog Bečeja kasnije pronađena i identifikovana tela većine žrtava, ispostavilo se da je među stradalima bilo i kompletnih porodica s decom iz Male Hoče, Glogovca i Vučitrna. Njih je stajao života neuspeli pokušaj da ilegalnim prelaskom granice od u neku od zemalja EU.
Dvadesetak dana posle nesreće iz Austrije je saopšteno da je tada u toj zemlji uhapšen jedan kosovski Albanac, za koga se verovalo da je preživeo nesreću na Tisi.


 

RTV | 03.mart.2011

Kikinda: Potpisan Aneks ugovora za upravljanje otpadom

Predsednici opština Kikinda, Ada, Bečej, Novi Bečej, Novi Kneževac, Nova Crnja, Čoka, Senta i Žitište potpisali su danas u Kikindi Aneks ugovora o poveravanju komunalnih poslova kompaniji za upravljanje otpadom A.S.A Internacional.


Potpisivanju ugovora prisustvovao je i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić koji je pozdravio potpisivanje tog dokumenta i dogovor među opštinama, dodajući da je kada je došao na čelo Ministarstva jedino deponija u Kikindi ispunjavala evropske standarde.

On je podsetio da u to vreme nije bilo zakonske regulative koja definiše javno-privatna partnerstva i da je zato veoma važno što je počela saradnja opštine Kikinda sa A.S.A. kompanijom.

Dulić je podsetio da je upravljanje otpadom važno i da se njegovo bacanje često vrati kao bumerang i loše utiče na zdravlje građana. On je naveo da je potrebno da se otpad separiše, reciklira, kao i da se zatvore stotine divljih deponija u Srbiji.

"Danas su čitavi regioni okupljeni oko Kikinde, Vranja, Leskovca, Jagodine i Lapova i u procesima su koji će dovesti do formiranja regiona i na taj način učinićemo da za par godina divlje deponije postanu prošlost, a sav otpad će se prerađivati", kazao je Dulić.

Prema njegovim rečima, u budućnosti će komunalne usluge, a naročito one koje se tiču otpada morati da poskupe, ali da se to, ipak, neće desiti u toku ove godine. Ministar je istakao da je formiranjem regiona sa središtem u Kikindi rešen veliki problem odlaganja otpada.

Govoreći o projektima iz oblasti građevinske industrije, Dulić je istakao da su u Kikindi planirana dva velika projekta iz programa pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize čija će vrednost biti 80 miliona dinara.

Prvi projekat odnosi se na adaptaciji učeničkog doma u Kikindi, a drugi na adaptaciju ateljea "Tera". On je najavio da će u narednom periodu početi da se gradi 60 socijalnih stanova u tom gradu.

Predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović rekao je da su pregovori trajali godinu dana sa kompanijom A.S.A i da he, nakon potpisavanja Aneksa ugovora, komunalna usluga biti još bolja.

Generalni menadžer kompanije A. S. A. Petr Vokral izjavio je da je ta kompanija spremna da snizi cenu deponovanja otpada ukoliko sve planirane opštine otpočnu odlaganje otpada na deponiju u Kikindi.

Prvi ugovor između opštine Kikinda i A. S. A. potpisan je 2007. kao rezultat procedure za izbor strateškog partnera za oblast upravljanja otpadom na period od 25 godina. Strategijom upravljanja otpadom predviđena je izgradnja 26 regionalnih deponija u Srbiji.

Predviđeno je da deponije budu formirane u regionima sa više od 200.000 stanovnika. Do kraja 2014. biće otvoreno 12 regionalnih deponija, a preostale do kraja 2019. godine. Do sada su otvorene regionalne deponije u Kikindi, Vranju, Pirotu, Leskovcu, Jagodini i Lapovu.

 

 Februar 2011
RTV | 20. februar 2011.

Uskoro dokumentacija za put Čoka - Đala

Projektna dokumentacija za rekonstrukciju puteva od Čoke, preko Novog Kneževca, do graničnih prelaza Đala i Međa, biće završena do kraja godine, potvrdio je direktor Zavoda za urbanizam Vojvodine, Vladimir Zelenović.Novac za izradu dokumentacije obezbeđen je iz IPA fonda prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije.
 

 

 
Dnevnik, | M. Mitrović |  22.02.2011.

Visoki dometi muzičkih talenata


NOVI KNEŽEVAC: Deseti festival harmonikaša priređen u organizaciji Osnovne muzička škola Novi Kneževac, iako nije bio međunarodnog karaktera, kako se očekivalo, ispunio je očekivanja

jer je okupio pedesetak muzičkih talenata iz osnovnih i srednjih muzičih škola iz 15 gradova iz Srbije. Učesnici su se nadmetali u sedam kategorija, šest u solo nastupima i u kamernim sastavima, a manifestacija je održana pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje AP Vojvodine i Skupštine opštine Novi Kneževac.
Pobednici festivala su u bebi kategoriji Petar Dinčić iz Kragujevca, dok su u A kategoriji sa maksimalnim ocenama žirija od 100 poena najbolji su bili Vuk Trifić iz Novog Kneževca i Uglješa Vukov iz Sombora. U B kategoriji pobednik je Ivan Bičkei iz Novog Kneževca, kome je pripalo i posebno priznanje, u C kategoriji najuspešniji su bili Zvezdan Bašić Palković iz Subotice i Mihailo Eraković iz Smedereva, u D kategoriji Bogdan Laketić iz Novog Sada i E kategoriji Jaroslav Irović iz Smedereva, dok je pobednički pehar u kategoriji kamernih sastava osvojio duo harmonika Cvetane Zakić i Ivana Bičkeija iz Novog Kneževca.

Njihov učinci ocenjeni su kao vrhunski dometi u tom uzrastu, a kvalitet muziciranja vrednovao je stručni žiri sastavljen od istaknutih muzičkih pedagoga. Predsednica žirija bila je profesorka Muzičke škole „Isidor Bajić” u Novom Sadu Nada Vještica, a članovi su bili profesori Aleksandar Lukić iz Subotice, Gvozden Eraković iz Smedereva i Timei Bartoš iz Novog Kneževca.

Na završnom gala koncertu u petak uveče pobednicima u svim kategorijama diplome i pehare uručili su direktorka Osnovne muzičke škole i predsednica Organizaiconog odbora Aleksandra Neckov i savetnik predsednika novokneževačke opštine Predrag Berić. Čestitke učesnicima za izvanredno muziciranje i domaćinima za dobru organizaicju manifestacije je uputio pomoćnik pokrajinskog sekretara za obrazovanje AP Vojvodine Jožef Kabok.
Predsednica Stručnog saveta Festivala profesorka Nada Čukurov iz Novog Kneževca i direktorka škole Aleksandra Neckov ističu da je novokneževački festival jedini ovog tipa u Vojvodini. Kao prestižni susret muzičkih talenata za deceniju postojanja stekao je renome, afirmišući harmoniku kao visoko virtuozan umentički instrument. Pokretač novokneževačkog festivala bio je 2001. godine tadašnji direktor Osnovne muzičke škole Novi Kneževac Milan Mirkov. On je prepoznao neophodnost afirmacije škole na takmičenjima, na kojima su muzički talenti iz ove sredine osvajali visoke nagrade, organizaciju Festivala su podržali kolektiv škole i ova sredina, tako da je Novi Kneževac vidno ucrtan na muzičkoj mapi. Škola je osnovana 1997. godine, pohađa je 150 učenika iz svih mesta novokneževačke opštine, a mnogi su nastavili školovanje i usavršavanje na akademijama kod nas i inostranstvu.
 
RTV | 18. februar 2011

NOVI KNEŽEVAC - Do kraja godine dokumentacija za obnovu puteva do granice sa Mađarskom

Projektna dokumentacija za rekonstrukciju puteva od Čoke, preko Novog Kneževca do graničnih prelaza Đala i Međa biće završena do kraja godine, potvrdio je direktor Zavoda za urbanizam Vojvodine Vladimir Zelenović. Novac za izradu dokumentacije obezbeđen je iz IPA fonda prekogranične saradnje Mađarska -Srbija.

Zajednički projekat Zavoda za urbanizam Vojvodine i mađarskog partnera odnosi se na izradu dokumentacije za rekonstrukciju i pojačano održavanje putnog pravca od Tisa Sigeta u Mađarskoj do novog Kneževca i Čoke. Deo projekta u Vojvodini vredan je 420 hiljada evra, sopstveno učešće pokrajine je 60 hiljada, a čista donacija Evropske unije iznosi 360 hiljada evra.

"Naime, jedan krak izlazi na granični prelaz Đala, dok drugi ide ka graničnom prelazu tri države "Tripleks" kod Međe. Time se stvaraju preduslovi za dobijanje dokumentacije za revitalizaciju ovih putnih pravaca, a nadam se da će se u nekoj perspektivi obezbediti sredstva za izvođenje radova", kaže predsednik opštine Novi Kneževac Dragan Babić.

"U nekom od narednih konkursa mi ćemo imati overen i urađen kvalitetan projekat i moći ćemo da se javimo za sredstva koja su znatno veća od ovih i da se sprovede rekonstrukcija tih puteva. Vrednost tih radova biće nekoliko miliona evra", poručuje direktor JP "Zavod za urbanizam Vojvodine" Vladimir Zelenović.

Rekonstrukcija puteva od Čoke, preko Novog Kneževca do graničnih prelaza Đala i Međa važna je kako za te lokalne samouprave, tako i za ceo region, jer je to veza sa susedima.

"Mogu da izrazim zadovoljstvo što je ovaj projekat prepoznat, prihvaćen i finansiran i pored naše želje da uđemo u Evropsku uniju. Upravo dobitnici ovakvih projekta potvrđuju našu zrelost za pristupanje Evropskoj uniji", smatra pokrajinski sekretar za urbanizam i graditeljstvo Dušanka Sremački.

Opština Novi Kneževac i samostalno je učestvovala u programu prekogranične saradnje Mađarska - Srbija, a odobrena su joj sredstva za izradu projektne dokumentacije za izgradnju biciklističke staze do graničnog prelaza Đala.

 
 Januar 2011
RTV | 26. januar 2011.

Prekogranična saradnja Srbija - Mađarska

NOVI SAD -Do kraja ove godine Zavod za urbanizam Vojvodine izradiće projektno-tehničku dokumentaciju za rehabilitaciju putnih pravaca prema graničnim prelazima Bajmok i Đala. Novac za izradu dokumentacije dobijen je na prvom pozivu konkursa IPA fonda prekogranične saradnje Srbija - Mađarska....

Zavod za urbanizam Vojvodine oba projekta realizuje sa partnerom iz Mađarske, a njihova ukupna vrednost je oko milion evra. Deo projekta koji se sprovodi u Vojvodini vredan je 820 hiljada evra, učešće pokrajine je 120 hiljada, a to znači da je direktna donacija Evropske unije 700 hiljada evra.

"Do kraja ove godine uradićemo projekte rehabilitacije i pojačanog održavanja dva putna pravca prema dva granična prelaza, prema Bajmoku i prema Đali. Očekujemo da ćemo po okončanju tog projekta, u nekom narednom pozivu, moći da konkurišemo za izvođenje radova, što će biti vrednost od nekoliko miliona evra", poručuje direktor JP "Zavod za urbanizam Vojvodine" Vladimir Zelenović.

"Jako dobro znamo kakva nam je situacija u finansijskom smislu, novca nema dovoljno, a budžeti su takvi kavi jesu i upravo ova prekogranična saradnja nam omogućava da se pripremimo za realizaciju pravih investicija", istakla je pokrajinski sekretar za urbanizam i graditeljstvo Dušanka Sremački.

U pokrajinskom sekretarijatu za međuregionalnu saradnju kažu da se drugi poziv prekogranične saradnje Srbija - Mađarska uskoro zatvara, i zato pozivaju sve potencijalne kandidate da projekte pripreme kvalitetno i što je pre moguće.

"Drugi poziv je raspisan i konkurs se zatvara 14. februara, tako da smo ušli praktično u poslednje tri nedelje kada bismo trebali da konkurišemo sa projektima. Znači, poziv je još uvek aktuelan, a vredan je 12,7 miliona evra što je veoma značajno sada u doba krize", istakao je pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Boris Barjaktarović.

U prvom pozivu IPA programa prekogranične saradnje Srbija - Mađarska, Vojvodina je dobila finansiranje za više od 200 projekta, a nadležni se nadaju da će, uprkos brojnim teškoćama, drugi poziv biti još uspešniji.

 

Blic | Nedeljko Kolundžija | 13. 01. 2011.

INTERVJU Predrag Mijić, prvi čovek Čoke - Sve pustiji sever Banata

ČOKA - Zaustavljen je negativni trend razvoja, a kada propadate dve godine, pa jednu godinu to zaustavite, onda ste zadovoljni jer ste stali sa propadanjem. Prošla godina bila je lošija u odnosu na 2007, ali bolja u odnosu na 2008. i 2009. godinu. Poseban problem Čoke je demografsko odumiranje, kaže predsednik opštine Čoka Predrag Mijić u razgovoru za “Blic”.

Prvo pitanje predsedniku glasilo je "Koja naselja su najugroženija?"

- Sela Crna Bara, Vrbica, Banatski Monoštor su se prilično ispraznila pa su dospela ispod kritične mase, gde se gubi smisao bilo kakvih većih investicija u infrastrukturu.

U Vrbici je svaka druga kuća prazna, a broj stanovnika kojih je po zadnjem popisu bilo preko 400 spao je na manje od 200. Gubi se smisao bilo kakvih većih investicija jer je ispod kritične mase ulaganje u infrastrukturne projekte.

Predrag Mijić, predsednik Opštine Čoka

Kakve to posledice ima na decu predškolskog i školskog uzrasta?

- Sa Mađarskim nacionalnim savetom smo počeli razgovore da obezbedimo posebno vozilo za decu koje bi ih prevozilo do škola i zabavišta. Imamo situaciju da četvoro dece iz Vrbice ide u obdanište u Crnu Baru. Trenutno vaspitačica dolazi do Vrbice kolima, dovozi ih, pa ih vraća, ali trajno rešenje je školski autobus ili kombi i tu tražimo rešenje sa Nacionalnim savetom. Padej je takođe problematičan i nadam se da će se sa novim mostom na Tisi situacija poboljšati.

Privatizacijom čokanskih preduzeća generalno niko nije zadovoljan?

- Najvažnije pitanje ne zavisi od nas, a to su problemi nastali privatizacijom koji se sporo rešavaju, ali i tu je sada jasnija situacija. U Industriji mesa „Čoka“ se rešava imovinsko-pravni status, pa ćemo dobiti jedan infrastrukturno opremljeni prostor u centru Čoke, umesto zgrada koje propadaju. Livnica „Čoka“ je drugi put je promenila vlasnika, „Menta“ je je bez obzira na to šta se dešavalo sa vlasnikom, firma koja je ušla u stabilnije vode, a trećeg vlasnika će uskoro dobiti i nekadašnji „Rad“.

Kako je u takvoj situaciji funkcionisala opštinska uprava?

- U budžetu je bilo više novca nego prethodne godine. Postignuta je stabilnost u prihodima i rashodima. Postoji finansijska disciplina kod budžetskih korisnika i poštovanja utvrđenih tromesečnih kvota, a tako ćemo nastaviti ove godine. Važno je da imamo političku stabilnost posle prvih nestabilnosti oko koalicije (DS i SVM) i uspostavljanja lokalne vlasti u početnih šest meseci.

Nosilac industrijskog razvoja bila je poljoprivreda?

- Napravili smo iskorak i u izdavanju državnog zemljišta u zakup. To je jedan značajan resurs gde imamo oko 20 miliona dinara. Imali smo početne probleme oko nesprovođenja licitacije, neizvršenog razgraničenja zemljišta, uspeli smo da dobar deo parcela izdamo i naplatimo u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede.

Novi most na Tisi lokalnog značaja

Šta će se promeniti posle otvaranja mosta preko Tise?

- Most između Padeja i Ade je svečano otvoren, a mi nismo odlučivali u određivanju lokacije za koju je trebalo izgraditi pristupne puteve. Zato će u prvo vreme most više imati lokalni značaj, veći za nerazvijeniju čokansku opštinu nego za Adu, sve dok se ne izgradi regionalni put i dobije regionalni ili širi značaj.

Sve izraženije je siromašenje stanovništva?

- Socijalna zaštita je oblast sa kojom se svakodnevno bavimo. Urađena je strategija dugoročne socijalne zaštite, ali njena realizacija nije preterano vidljiva. Ovih dana nam je odobren evropski projekat za decu sa posebnim potrebama, a uvodimo i sve vrste socijalnih usluga na lokalu.

Koje su značajnije investicije predviđene u ovoj godini?

- Odobrena su nam sredstva za školu i obdanište u Crnoj Bari i završetak rekonstrukcije starog dela škole u Čoki. Predali smo kao prioritete projekte za rekonstrukcije kolovoza za ulice Senćanska u Čoki, Partizanska u Padeju i Školska u Jazovu. Ako bude nešto finansirano, realno je da neka od ove tri ulice ili sve budu finansirane. Pristupni putevi mostu na Tisi se računaju u našu kvotu u Fondu za kapitalna ulaganja, pa se plašim da neće biti puno prostora za lokalne ulice.
 

Nedeljni Dnevnik, | M. Mitrović |  23.01.2011.  

NA SEVERU BANATA PREKO 300 UČESNIKA LOVA NA LISICE

Ulov najsirurniji iz bograča  

Lovce sa severa Banata i njihove goste iz mnogih vojvođanskih mesta, ali i onih preko Save i Dunava, njih preko 300, vejavica nije sprečila 22.januara da ujutro posle obilnog banatskog doručka, koji su pripremili domaćini iz Banatskog Aranđelova krenu u lov na kočovatsku lisicu. Na trepzi su se našle kobasice, čvarci, majuške, barena slanina, krompir, jaja i sve ono što ide za jutarnje okrepljenje, prava gurmanska ikebana, a prema potesu Kočovat, koji naslonjen na rumunsku granicu i Evropu slovi za jedno od najbogatijih lovnih terena udaljenom desetak kilometara, lovci su se uputili na traktorskim prikolicama.

Samo jednoj liscu popustila je koncentracija, oborio ga je metak Nenada Vladulja iz Zrenjanina. Pre njega bezuspeno su pokušali da ga odstrele nekolicina njegovih drugara.

- Kada je pogon krenuo i iskočila prva lisica, pucali su i drugi, ali se životinja pridigla da utekne pogodio sam je iz prvog metka. U ataru Zrenjanina ima puno lisica, pa smo je ove sezone lovili i u pogoni i čekom, odstrelio sam pet komada. U Banatskom Aranđelovu sam treći put i ovo mije prva lisica, ali moj brat Predrag je bio uspešan na prošloj hajci - kaže član zrenjaninskog LD "Fazan" Nenad Vladulj, koji je ove sezone odfstrelio prvog šakala u zrenjaninskom ataru.

Lov na lisice na Kočovatu Lovačko društvo "Fazan", koje se u prestrojavanju trasformiše u Lovačko udruženje "Kočovat", organizovalo je već deveti put. Krenulo se najpre u hajke lokalnog značaja, pa se pohod na nepoželjnog predatora u ataru i seoskim kokošinjcima pretvorio u sve osmišljeniju manifestaciju na koju se rado dolazi. Bilo je hajki kada su lukave lisice uspevale da nadmudre lovačku družinu, pa se vraćala kratkih rukava, ali i bogatog ulova, kao recimo lane kada je odstreljeno šest primeraka kočovatske lisice i tri divlje svinje pride, jer se i ova divljač odomaćila.

Mada se na prvi pogled mnogo ne razlikuje od lisica u ostalim lovištima Banata, domaćini iz Banatskog Aranđelova ipak uočavaju nijanse, vidljive tek pažnjivijim osmatranjem kada lija padne od metka. Upravo te nijanse specifične crvenkaste boje su doprinele da se od lisica koje po Kočovatu "poštu nose", napravi brend lovnog turizma, dodajući tome i činjenicu da Kočovat obiluje srnećom, zečijom i pernatom divljači, ali tu se gnezdi i velika droplja, koju su lovci Banatskog Aranđelova i još četiri okolna sela, izglasali za zaštitni znak i u pečatu Udruženja "Kočovat" će zameniti fazana.   

Zbog vejavice i neizbežnog vetra, dobri poznavaoci posle prikupljene energije konzumiranjem banatskog fruštuka sumnjičavo su vrteli glavom, da će nešto biti od ulova, da će lije ostati u jazbinama.

Predsednik LD "Fazan" u Banatskom Aranđelovu Cvetko jegdić prezadovoljan je odzivom učesnika koji su došli iz preko 40 mesta. Pored lovaca iz okoline došli su učesnici iz Novog Sada, Beograda, Inđije, Stare Pazove, Nogov Slankamena, Krčedina, Česterega, Jankovog Mosta, Perleza, Mola, Horgoša, Temerina, Brusa, Vrnjačke Banje i drugih mesta.

-Zbog lošeg vremena nisu svi učesnici izišli na teren, jer su uslovi bili nenormalni, puno vode i blata. Bilo je puno divljih svinja, ali nažalost zbog zabrane njihovog lova iz pogona na njih nije pucano. Lisice su bile malo lukavije od nas pa su malo pre izašle, pa je samo jedna odstreljena a nekoliko je uteklo zbog nepreciznosti lovaca. Ova promena vremena mnogo utiče i na divljač, jer je u petak bilo sunčano, danas je hladnije sa snegom i vetrom, pa to utiče ne samo na lisice nego na svu divljač - konstatuje Jegdić.

Bogdan Kotarac iz Novog Slankamena prvi put je bio na severu Banata, zadovoljan je što ovde ima divljači, žali što nisu smele da se love divlje svinje, pošto se lovilo u pogonu.

- Lisica su nam izmakle, jednu sam osmotrio prilično daleko, nije bilo za pucanje. U našem lovištu u Novom Slankamenu u poslednje vreme je više šakala nego lisica, odstrelio sam prošle sezone četiri komada, a ove se spremamo za hajku koju organizujemo 13.februara - veli Kotarac.

Beograđanin Miodrag Žarković u Banatsko Aranđelovo dolazi da lovi već dvadesetak godina sa  Živkom Mikićem, profesorom beogradskog Filozofskog fakulteta koji je odavde rodom.

- Nisam ovog puta imao prilike da pucam na lisice, čak ni da ih vidim, ali video sam pet divljih svinja i mnoštvo srneće divljači. Ove sezone lovio sam zeca, ali zbog kišovitog vremena legla su uništena pa je sezona bila mnogo slabija nego što smo navikli - veli Žarković.

Pre nego što su se promrzli lovci vratili sa Kočovata, na vreme su stigli i instalirali se u salu Doma kulture članovi zrenjaninskog orkestra "Ekskalibur" sa pevačkim trijom plavušom Vesnom Đoković iz Beograda, crnkom Zoricom Gan iz Kikinde i njenim sugrađaninom Milanom Pejnovićem. Kuvarica Valerija Krtsić iz Banatskog Aranđelova pod kontrolom je držala šest bograča sa paprikašom od mesa divlje svinje, a pomagalo joj je i deset reduša u pripremi banatskog doručka i ručka. U bogračima se našlo pet divljih svinja koje su ove sezone odstrelili lovci Banatskog Aranđelova, a za banatski fruštuk pale su četiri svinje iz domaće radinosti. Na trpezi se našlo i stotinak kila kiselog kupusa i druge salate.

- Paprikaša će biti dosta za sve, bolje i da ostane nego da zafali. Kao prilog pripremili smo bareni krompir. Nadam se da će svi biti zadovoljni - kaže Valerija Krstić.

Na tomboli svi su dobili po neku od nagrada koje su obezbedili domaćini i njihovi sponzori, a premija je pripala Veliboru Vasiljeviću - Kecu iz Jankovog Mosta koji je na prošloj hajci odstrelio kočovatsku lisicu a za premiju na tomboli u majskom lovu na Kočovatu će moći da odstreli srndaća sa trofejom do 70 poena. Štimung i raspoloženje na druženju koje je potrajalo do kasno u noć bio je izuzetno, baš kako to znaju da upriliči vesela lovačka družina.

 

Izvor: RTV | 14. januar 2011. 

Opada nivo Tise kod Kanjiže

KANJIŽA - Voda koja je stvarala probleme na severu Vojvodine se povlači. Voda se povlači iz vikend naselja u Kanjiži. Tisa opada i sada meštanima koji žive uz obalu predstoji posao čišćenja okoline od naplavina.

 

 

 

 

 

 © 2011 www.krstur.com