U novinama | Naslovna

 U novinama - 2012
 Novembar 2012
Дневник | М. Митровић | Новембар 2012

Бициклом од Сегедина до Новог Кнежевца


НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Пројекат изградње бициклистичке стазе од Сегедина до Новог Кнежевца, у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија, представљен је у Новом Кнежевцу. Реализована је прва фаза пројекта вредна нешто више од 1,5 милиона евра, од којих је 364.000 евра утрошено на уређење и изградњу 7,5 километара трасе бициклистичке стазе у Новом Кнежевцу, док је у суседној Мађаркој у пограничном подручју од Сегедина кроз насеља Ујсентиван и Тисасигет, до граничног прелаза Ђала изграђено око изграђено 15 километара бициклистичке стазе.

Председник новокнежевачке општине Драган Бабић изјавио је да реализација овог пројекта пуно значи за житеље Новог Кнежевца у погледу повећања безбедности саобраћаја, а да у другој и трећој фази бициклистичка стаза изграђена у Мађарској до граничног прелаза треба да се споји са Нови Кнежевцом, што ће представљати и туристички потенцијал овог подручја.

Према речима координатора пројекта за новокнежевачку општину Предрага Берића у другој фази пројекта, која је у току, изградиће се 1.700 метара од граничног прелаза кроз Ђалу, док је у трећој фази предвиђена изградња стазе до Новог Кнежевца.

Менаџер пројекта Петер Рац из Сегедина и председник општине Ујсентиван Лазар Путник истакли су велики значај овог пројекта за погранична насеља у Мађарској. Шеф канцеларије за прекограничну сарадњу Мађарска-Србија у Суботици Реља Бурзан нагласио је да новокнежевачка општина добар пример у релаизацији програма прекограничне сарадње, поготово што је потребно обезбедити предфинансирање пројеката, за које се средства рефундирају по њиховом завршетку.

Он је најавио да ће у трећем позиву за програм прекограничне сарадње Мађарска-Србија до краја ове године бити потписани уговори за 60 нових пројеката.
 
Blic | Novembar 2012 | Nedeljko Kolundžija

Srpski Krstur, selo u kome se najviše krade

Meštani sela Srpski Krstur u novokneževačkoj opštini tvrde da su krađe, razbojništva i pljačke najčešće u njihovom mestu i zbog toga su na zboru građana zatražili otvaranje policijske ispostave u njihovom selu.
Zabrinuti za bezbednost: Meštani Srpskog Krstura

- Činjenica je da se u selu gotovo svakodnevno dešavaju provale, krađe i razbojništva, kao i divljanja motornim vozilima. Žrtve su najčešće stare i nemoćne osobe koje su same, a počinioci su višestruki povratnici, koji se blago kažnjavaju.

Bez odeljenja Policijske ispostave nemoguće je osigurati sigurnost svima nama, a posebno onima koji zbog starosti ne mogu da se brane – rekao je Radovan Jančić, jedan od inicijatora sazivanja zbora.

U selu nema prodavnice koja nije više puta opljačkana, a na meti provalnika su i vrtić, ustanove kulture, pa čak i fudbalski klub.

- Nisam čuo da je neko zbog provale otišao u zatvor – izjavio je Proda Šećerov.
Jedna od žrtava provalnika, penzionerka iz ovog sela, kaže da svaku noć dočekuje sa strahom.

- Ušli su kroz komšijsku baštu jedan sat posle ponoći, prethodno počupavši sve osigurače. Dobila sam udarce u glavu i potres mozga. Pomislila sam da neću decu videti. Otimala sam se i nekako uspela da se odbranim. Sada sam sa lopovima u sudskom procesu. Živim pod takvim stresom i strahom da mi gori sijalica celu noć i gledam da li će ponovo doći. Noću mi lupaju na roletne koje su spuštene i živim kao u bunkeru. Na vrata stavljam stolicu da ne mogu da uđu. Srčani sam bolesnik i invalid prve kategorije. Da li je to život - pita se ova očajna žena.

Načelnik Policijske stanice Novi Kneževac Vojislav Šubarički naglasio je da su problemi prisutni već duži period, ali da to nije karakteristično samo za Srpski Krstur, već za čitavu zemlju. On je izjavio da su u selu, koje broji 1.357 stanovnika, za period od januara do septembra ove godine evidentirana 43 krivičnih dela.
 

Avgust 2012

Dnevnik | Avgust 2012 | Milorad Mitrović

SEZONA LOVA NA PREPELICE U SEVERNOM POTISJU

Dobar početak u Senti i Srpskom Krsturu  

U regionu severnog Potisja početak sezone lova na prepelice najbolji je u ataru Sente i Srpskog Krstura. U senćanskom lovištu su u gostima lovci iz Italije, a Karolj Birkaš iz LU "Senta" kaže da je učinak sasvim solidan, imajući u vidu da je reč o prepelicama iz legla na domaćem terenu, a da će tek kasnije uslediti lov onih u preletu.

- Po jednom izlasku do sada ulov je bio pet do deset jedinki po pušci, što je sasvim zadovoljavajuće. Gosti iz Italije su zadovoljni, a imamo ugovorene dolaske lovaca iz Austrije i Mađarske. Sve zavisi od terena, jer je problem da je polovina strnjišta istanjirano, trećina je uzorano, tako da je ostalo malo velikih parcela strnjišta na kojima se može loviti. Za izlaske su nam ostale još dve neuzorane parcele strnjike od po stotinak hektara, a nadamo se da će učinak biti dobar kada počne prelet - kaže Birkaš.

U LU "Srpski Krstur" do sada su imali četiri izlaska u atar Srpskog Krstura. Od upravnik lovišta Radenka Cvejanova Beke saznajemo da je u svakom izlasku bilo šest-sedam do deset lovaca i da je bilo rezultata.

- Nismo nezadovoljni ostvarenim ulovom i stanjem na terenu, jer uočili smo da ptica ima. Nas desetak smo u poslednjem izlasku smo se vrtaili sa 40 prepelica, a u dosadašnjim izlascima smo ukupno odstrelili 120 prepelica. Naravno, bilo je i promašaja. Stigli su nam i prvi gosti iz Austrije za lov na prepelice, krajem meseca očekujemo Italijane i Slovence. Verujemo da sezona neće biti loša - predočava očekivanja LU "Srpski Krstur" od Cvejanova. 

Predsednik LD "Srndać" u Crnoj Bari Sava Vasić veli da je sezona na prepelice počela uobičajenim prijemom po dva gosta iz svih sekcija LU "Droplja". Na teren je izišlo 11 lovaca, a na mladom lucerištu je odstreljeno dvadesetak jedinki.

- Nadamo se da će na lucerištu biti najbolji učinak u odstreli prepelica iz domaćeg legla, a li i kada počne prelet. Očekujemo da nam u lov na prepelice i afričke grlice dođu gosti iz Mađarske i Nemačke - kaže Vasić.

U ataru Banatskog Aranđelova i okolnih mesta ulovištu LU "Kočovat", prema rečima lovnika Dušana Vrankovića, ove sezone još nije bilo izlazaka na prepelice, jer su strnjišta uglavnom preorana, pa praktično nema gde da se lovi. Narednih dana za lov na grlice očekuju se gosti iz Austrije. U LU "Kapetanski rit", prema rečima upravnika lovišta Dušana Nićiforovića, sezona na prepelice počela je prilično "tanko". Pet gostiju iz Mađarske za dva dana odstrelili su tridesetak ptica. Nićiforović ukazuje da su zbog suše strnjišta bez trave, tako da je to uticalo da početak bude izuzetno slab.

- Imamo najave gostiju, ali ćemo morati sačekati da bude kiše i krene trava na strnjištima i dok ne počne prelet ptica - kaže Nićiforović.

 

Politika | 12.08.2012 | S. Miletin

Laloški rafting

Novi Kneževac – Kada se sjedine troma Tisa, čamci i laloški temperament o adrenalinu i brzom spustu nikako ne može biti reči. To je znala i grupa entuzijasta koja je po uzoru na turistički atraktivne regate po Srbiji želela da oživi i svoje pitomo vojvođansko mesto. Tako je nastao „Lagani tiski spust”. Minule subote, na četvrtoj ovakvoj manifestaciji, bilo je oko 500 učesnika koji su s više od 300 plovila krenuli na osam kilometara dug put rekom. Deonicu koja je vodila od takozvanog majmunskog ostrva do motela „Lovac” trebalo je da pređu za četiri sata. Taman dovoljno vremena da na plovilima skuvaju dobru riblju čorbu.

– Ja čorbu na mom plavom dušeku ne mogu da skuvam, ali sam zato kanapom privezao sokove i pivo i hladim ih u Tisi. Spolja me greje sunce, a iznutra hladi piće – kaže za „Politiku” Sima Božin iz Čoke.

Nedaleko od njega u vodi zatičemo i Kikinđanina Aleksandra Vulina. Na odredište planira da stigne pomoću unutrašnje gume od traktora. Na pitanje da li može tako, kroz osmeh odgovara:

– Ja ću izdržati, a sad je pitanje hoće li i guma!

U moru čamaca, zapažamo i tri plovila privezana jedno za drugo. Vesela posada koja broji 21 člana raširila je ogroman žuti suncobran:

– Prvi put sam ovde. Inače učestvujem na svim spustovima: ibarskom, moravskom... Sad sam u gostima kod prijatelja u Horgošu, došli smo na Tisu da pecamo i odlučili da se oprobamo i ovde u spustu. Ima nas iz raznih mesta, tu je čak i gospođa iz Finske, tako da nam je ekipa međunarodna – kaže za „Politiku” Slobodan Čeperković iz Vrnjačke Banje.

– Cilj je da se ljudi opuste, provedu jedan lep da u prirodi i uživaju. Takođe, ovim želimo da podignemo i ekološku svest ljudi o zaštiti i očuvanju Tise – kaže za naš list organizator manifestacije Saša Necin.

Tokom dana, kao prateće aktivnosti, održane su i takmičarske igre za najmlađe, potom nadmetanja u nadvlačenju konopca, brzom ispijanju piva i obaranju ruku, dok su u večernjim satima koncerte održali Kiki Lesandrić i grupa „Piloti”.

08. avgust 2012. | 19:23 | Izvor: RTV
 

"Lagani tiski spust" u subotu u Novom Kneževcu

NOVI KNEŽEVAC - Ovog vikenda, tačnije u subotu 11. avgusta s početkom u 10 sati, u Novom Kneževcu će po četvrti put biti organizovan "Lagani tiski spust".

"Spust Tisom je nastao kao ideja nekoliko lokalnih entuzijasta i prvenstveno u želji da zajedno provodemo jedan prijatan dan na reci. A da je ideja dobra, pokazuje i fantastičan odziv na prethodne tri manifetasacije, na kojima je bilo od 300 do 500 učesnika spusta na reci i preko 5,000 posetilaca", rekao je Saša Neckov, predstavnik opštine Novi Kneževac.

Kako je dalje kazao, pored spusta Tisom, Festival i ovog leta podrazumeva bogat zabavni program koji je, kreativnim i edukativnim radionicama za decu, počeo još u utorak.

Za petak veče je najavljen velki karneval na trgu u Novom Kneževcu. U subotu će, nakon završenog spusta, bit organizovana takmičenja u nadvlačenju konopca, brzom ispijanju piva, obaranju ruku i za kraj, zvezde večeri- Kiki Lesandrić i "Piloti".

I ovogodišnji "Lagani tiski spust" biće zatvoren velikim vatrometom iznad Tise.

 

 

 

Jun 2012
Дневник | М. Митровић | 10.06.2012.

Бабић и Ујхељи опет на челу општине

Локални избори 2012.

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Одборници Скупштине општине Нови Кнежевац одржали су конститутивну седницу и једну ванредну. На конститутивној седници Скупштине општине Нови Кнежевац, којом је председавао најстарији одборник Милан Мирков (ЛСВ),

Одборници Скупштине општине Нови Кнежевац верификована су 28 од 31 одборничка мандата и изабрани нови општински челници. Функције су расподелили кадрови Демократске странке и Савеза војвођанских Мађара, изабрани и уз подршку одборника ЛСВ и коалиције СПС-ПУПС -ЈС.

Приликом разматрања извештаја о изборима за одборнике одборник Српске напредне странке Радован Јанчић и Радован Уверић, рекли су да одборници те странке не желе да дају легитимност конститутивној седници, замерајући да у извештају Општинске изборне комисије (ОИК) нема ни речи о пријављеним неправилностима. Међутим, председник ОИК-а Зоран Гајин је одговорио да су све одлуке ОИК-а донете једногласно уз учешће и представника СНС-а са којима је остварена коректна сарадња.

За председника СО Нови Кнежевац поново је изабран одборник Савеза војвођанских Мађара Нандор Ујхељи, а за секретара СО на његов предлог именована је дипломирана правница Гордана Ћирић, која је и до сада обављала ту дужност. Неуобичајено за конститутивна седница је била отворена и за одборничка питања, па је одборник СНС-а Бојан Катић, уз захвалност што је добио мандат као кандидату. те странке као једини припадник ромска националне заједнице у СО, упутио сијасет оптужби на рачун Демократске странке и односа општинске власти према проблемима Рома, на шта су реаговали досадашњи председник општине Драган Бабић и одборница Силвија Домонкош из ДС-а.

После полусатне паузе одржана је и ванредна седница СО, на којој је за заменицу председника Скупштине општине изабрана одборница ДС-а Сања Мићић. За председника општине изабран је одборник ДС-а Драган Бабић, коме ће ово бити други мандат, а за његовог заменика изабран је одборник демократа Петар Јанчић из Српског Крстура. За чланове Општинског већа изабрани су Емил Томас, Саша Нецков, Ервин Палфи, Магдалена Ковач, Роберт Јакша и Атила Агоштон. Приликом конституисања општинског парламента и избора општинских челника шесторо одборника СНС-а нису давали представникие у радна тела, нити су учествовали у гласању.


 
Mart 2012
Дневник | М. Митровић | 29.03.2012.

За инвеститоре Кикинда као да не постоји


За привреднике северног Баната прошла година је била деликатна јер их није заобишао талас економске кризе, почетак ове у већини фирми наговештава неизвесност, тако да је највећа преокупација и циљ да се криза преживи.

Председник РПК Кикинда Тибор Шебек предочава да је у овој години у чак 39 привредних друштава покренут предстечајни поступак, од којих су 34 из општине Кикинда, а остале су из Новог Кнежевца и Чоке. Није на одмет потсетити на то да је 2011. стечај покренут у осам и у 2010. у девет фирми.

Од почетка примене Закона о стечају, Агенција за привредне регистре је по службеној дужности на основу правоснажних судских решења избрисала 82 привредна друштва са седиштем у кикиндској општини, од којих 34 у прошлој години. Осим посртања и пропадања фирми, у лањској кризи Кикинду и север Баната су улагачи заобилазили „као киша око Крагујевца”, а све теже се живи од пољопривреде.

Период када је Кикинда била један од најмоћнијих индустријских центара је прошлост, а од тада регион северног Баната је десеткован и демографски, притиска га све старије становништво, а све је мање и оних који живе од пољопривреде. Тешко се саставља крај с крајем и од паорлука и од плата јер просечне зараде у Севернобанатском округу заостају око 5.000 динара за војвођанским и републичким просеком. Кикинда је по просечним зарадама на истеку године заостајала за Новим Кнежевцом, али за утеху, надмашује комшијску чоканску општину, која је међу најнеразвијенијима у Војводини.

– У садашњим условима привређивања најпре пропадају мале фирма које немају акумулацију па самим тим ни могућности да истрпе економске ударе – предочава Шебек. – Када томе додамо и обавезе које намеће држава, пораст цена енергената и свих других трошкова те пад животног стандарда, не чуди што је двоструко више затворених фирми него отворених на подручју кикиндске општине. У сиромашном друштву, у каквом живимо, људи отварају фирме за које су потребна мања улагања и где ће они некоме дуговати за продату робу или извршену услугу, пре него обрнуто.

Привредници се жале на то да је немогућност благовремене наплате потраживања велики проблем и разлог пропадања бројних фирми. Сматрају да би законско регулисање рокова плаћања и примена тог прописа спасло многе савесне фирме, док би оне које то злоупотребљавају и богате се на рачун савесних, натерало да се понашају у складу с нормама развијених економија.

Посматрајући регионалну економску перспективну севера Баната, из РПК Кикинда констатују да у прошлој години на овом подручју није било великих инвестиција, нити је иједан значајнији инвеститор дошао на подручје општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац. Осим укупно смањеног инвестирања у Србији због новог таласа економске кризе, у РПК Кикинда напомињу да разлоге треба тражити и у чињеници да севернобанатске општине немају да понуде одговарајући инфраструктурно опремљен простор за „гринфилд” инвестиције, а да је за „браунфилд” улагања већина расположивих објеката у власништву приватних фирми.

Индустријски гиганти који су у процесу приватизације добили за газде странце или домаће бизнисмене, са часним изузецима, далеко су од некадашњег сјаја, а у кикиндској општини је у процесу транзиције нестало десетак бивших дурштвених фирми које су својевремено имале запажено место у својој бранши, попут ИПК „Банат”, „Хемика”, „Шпедиције”, „Трикотаже”, „Електрона”... Транзиција је осиромашила и Чоку, где је упропашћен ПК „Чока” и распарчан у стечају, а из стечаја Индустрија меса „Чока” добила је газду али никако не успева да се озбиљније захукта, док су у Новом Кнежевцу упропашћени ПИК „Спасоје Стејић„, Фабрика тепиха „Банаћанка”...

Пада запосленост

Смањује се број запослених па је тако почетком ове године у кикиндској општини 17.129 радника, готово 2.000 мање него у фебруару 2008. Поређење с не тако дваном 1996. годином најбоље казује о пропасти, јер је тада највећа севернобанатска општина имала 21.286 запослених, бројка која је данас тешко достижна.

 
Дневник | 13.03.2012.

Двојица малолетника похарала вртић


Новокнежевачка полиција поднела је кривичну пријаву против двојице малолетника из Српског Крстура, због сумње да су у току ноћи 27. фебруара ове године провалили у вртић

Предшколске установе "Срећно дете" у Српском Крстуру. Они су из вртића однели ДВД, касетофон и електричне каблове.

Полиција је кривичну пријаву поднела и против Саше П. (1989) из Српског Крстура, због сумње да је починио провалну крађу. Он се терети да је средином јануара ове године, у току ноћи провалио у ненастањену кућу у Српском Крстуру из које је однео фрижидер, веш-машину електричне каблове.
 
 Februar 2012
Дневник | М. Митровић | 27.02.2012.

Спасавање чамаца из реке


НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Река Тиса је у потпуности залеђена још од почетка овог месеца, па је због тога на њој обустављена пловидба. Иако риболовци и љубитељи Тисе знају шта им је чинити да заштите своје чамце,

надомак моста код Новог Кнежевца у реци окованој ледом остало је више чамаца, оних који се нису надали овако жестокој зими.

У акцију спасавања чамаца из леда неки власници кренули су протеклог викенда када је температура мало попустила. На залеђеној Тиси у Новом Кнежевцу у суботу затекли смо Милана Сујића чији чамац је зима затекла у реци, који је заједно са другаром Стјепаном Лежаком пробао да га отргне из леденог загрљаја.

- Када је река почела да мрзне чамац смо издигли на површину воде, али је један део ипак остао залеђен. Колико видим неће му ништа бити, не би му много боље било ни на обали. Није тако опасно као што изгледа. Опасно је када лед почне да се топи и покрену се санте, које могу да оштете чамац - каже Сујић.
 
 Januar 2012
Дневник | М. Митровић | 10.01.2012.

Помен стрељаним родољубима

БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО: Комеморацију у знак сећања на стравичан злочин који су у Банатском Аранђелову пре 70. година починили фашистички окупатори у време Другог светског рата,

уприличили су Месна заједница Банатско Аранђелово и Месна организација СУБНОР-а, у присуству родбине родољуба стрељаних 9.јануара 1942. године, мештана и представника борачке организације и функционера општине Нови Кнежевац.

На спомен плочу на згради Основне школе „Јован Јовановић Змај„, где су родољуби били заточени уочи стрељања, венац је положио председник Месне организаицје СУБНОР-а Банатског Аранђелова Лука Цвејић, а на крвави догађај од пре седам деценија потсетио је председник Савета МЗ Банатско Аранђелово Драган Недељков, поручивши да се без обзира што је протекло доста времена злочин над родољубима не сме и неће заборавити.

Тада је у Банатском Аранђелову 30 родољуба и чланова народноослободилачког покрета из Банатског Аранђелова, Подлокања, Црне Баре, Ђале, Новог Кнежевца и Српског Крстура, повезано ланцима, из затвора из Новог Кнежевца запрегама довезено у Банатско Аранђелово, где су у згради школе, уочи стрељања, својим најмилијима написали опроштајна писма.

На спомен обележје стрељаним родољубима на месном православном гробљу венце су положили председник новокнежевачке општине Драган Бабић, представници борачке организације и МЗ Банатско Аранђелово, а помен је служио парох Српске православне цркве у Банатском Аранђелову Бошко Радованац.
У местима Баната је 9. јануара 1942. године укупно је стрељано 150 родољуба и присталица народноослободилачког покрета из Мокрина, Банатског Аранђелова и околних места, Кикинде, Башаида и више места средњег Баната.
 

 

 © 2012 www.krstur.com