U novinama | Naslovna

 U novinama - 2013
 Decembar 2013
ДНЕВНИК  | 15.12.2013 | Ж. Б.

Бела куга влада уз границу

ЖИТИШТЕ: У Житишту је представљена радна верзија Студије просторног плана и ревитализације неразвијених пограничних општина у Банату, коју су израдили стручњаци Завода за урбанизам Војводине

Презентацији су присуствовали покрајински секретар за урбанизам, грађевинарство и заштиту животне средине Слободан Пузовић, председник општине Житиште Митар Вучуревић, као и представници локалних самоуправа које су обухваћене студијом, од Пландишта на југу, до Новог Кнежевца на северу Баната, смештених уз државну границу наше земље и Румуније, односно на тромеђи Србије, Румуније и Мађарске.

- Циљ студије коју правимо јесте да идентификује основне приоритете одрживог развоја у социјалном и економском смислу, у периоду до 2020. године. Анализом података студија ће обезбедити идентификацију развојних потенцијала, али и предложити конкретне пројекте, на националном, регионалном и прекограничном нивоу, који би могли да буду реализовани у наредном периоду – рекао је Пузовић.

Он је оценио да је нелогично да ове локалне заједнице, које се налазе на границама две земље чланице ЕУ, не остваре много боље резултате, и конкретном понудом пројеката пронађу пословне партнере и средства, и тако спрече даљи одлив становништва. Свих шест банатских општина обухваћених студијом, са 60 насеља, површином од 2.330 квадратних километара и са укупно око 74.000 становника, без обзира на нека појединачна одступања и разлике, спадају међу најмање развијене делове покрајине, а оптерећене су и сталним одливом становништва и лошом демографском сликом – високом стопом морталитета и сталним падом наталитета. По наводима из студије, само током последње деценије, између два пописа становништва 2002. и 2012. број житеља је смањен за чак 17 процената.
 
ДНЕВНИК  | 01.12.2013 | М. Митровић

Новосадском Партизану највише медаља

Џудо клуб Змај из Српског Крстура био је домаћин и организатор традиционалног турнира за борце млађег узраста

На окупу је било 120 полетараца, млађих и старијих пионира из 11 клубова из Новог Сада, Кикинде, Зрењанина, Сремске Митровице, Бачког Јарка, Суботице, Зрењанина, Бечеја, Кањиже и Српског Крстура.

Турнир је отворио председник Савета МЗ Српски Крстур Радован Јанчић, који је посебно одао признање и пехар председнику ЏК Змај Рајку Тодоровићу за вођење Змаја од његовог оснивања.

Џудистима новосадског Партизана припао је пехар као најуспешнијем клубу на турниру, а по броју освојених медаља други су били чланови Змаја.

ПОЛЕТАРЦИ - 22 кг: Милорад Барбул, Партизан, Кикинда), 25 кг: Јован Перлић (Партизан, Нови Сад), 28 кг: Саболч Шандор (Партизан КОТ, Кањижа), 31 кг: Мирослав Барбул (Партизан, Кикинда), 34 кг: Огњен Орловић (Партизан, Нови Сад), 38 кг: Немања Рајковић (Пролетер, Зрењанин), 42 кг: Аца Ћупора (Партизан, Нови Сад), 46 кг: Огњен краглић (Сирмијум, Сремска Митровица), 50 кг: Роберт Авдић (Безбедност, Нови Сад), +50 кг: Давид Орсаг (Партизан КОТ).

ПОЛЕТАРКЕ - 31 кг: Јована Павлевска (Партизан, Нови Сад), +43 кг: Маша Симић (Младост, Бечеј).

МЛАЂИ ПИОНИРИ - 30 кг: Акош Пержелт (Партизан КОТ), 34 кг: Стефан Јовић (Безбедност), 42 кг: Виктор Сечеи (Партизан КОТ), 46 кг: Коста Михаљица (Јамараши, Бачки Јарак), 50 кг: Стефан Јатић (Партизан, Нови Сад), 55 кг: Урош Ђорђевић (Партизан, Нови Сад), 66 кг: Александар Стојков (Младост), +66 кг: Марко Васић (Партизан, Нови Сад).

МЛАЂЕ ПИОНИРКЕ - 44 кг: Ема Обрадовић (Змај, Српски Крстур), 52 кг: Анет Нађ (Партизан КОТ), 56 кг: Мила Франовић (Змај), +56 кг: Катарина Иванић (Јамараши).

СТАРИЈИ ПИОНИРИ - 38 кг: Марјан Мијатов (Змај), 42 кг: Балаж Нађ (Кањижа), 46 кг: Драган Иванов (Змај), 50 кг: Данило Почуча (Партизан, Нови Сад), 55 кг: Александар Станков (Безбедност), 60 кг: Јовица Пејин (Змај), 66 кг: Немања Кнежевић (Јамараши), 73 кг: Милош Маринковић (Партизан, Нови Сад), +73 кг: Немања Миловановић (Кањижа).

СТАРИЈЕ ПИОНИРКЕ - 52 кг: Милица Јандрић (Партизан, Нови Сад), 63 кг: Марија Вејин (Јамараши), +63 кг: Николина Дуброја (Јамараши).


 

 Oktobar 2013
24. октобар 2013.год | Дневник | Милорад Митровић

Напредњацима 35 одсто гласова

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Избори за чланове Савета месних заједница на територији општине Нови Кнежевац у свих пет месних заједница Нови Кнежевац, Банатско Аранђелово, Српски Крстур, Ђала и Мајдан-Рабе одржани у недељу, спроведени су успешно, саопштила је Општинска изборна комисија. Од уписаних 9.719 бирача на 14 бирачких места, колико је било отворено у свим насељима општине, гласало је 3.275 или 33,7 одсто.

Избори су одржани по пропорционалном систему, а грађани су највише гласова дали листама Српске напредне странке 1.151 или 35 одсто, Савез војвођанских Мађара придобио је 940 гласова или 28,7, Демократска странка 671 или 20, док је СПС-у припало 6,7 одсто гласова.

Комисија је констатовала да су избори успели, с обзиром на то да је испоштован потребан одзив бирача већи од 20 одсто, па ни у једној јединици неће бити потребно да се понављају. На бирачким местима није евидентирана ниједна примедба у току гласања, нити је у законском року поднет било какав приговор на регуларност гласања и ток избора.

Грађани су се опредељивали између 14 листа политичких странака и група грађана, са укупно 78 кандидата, а према резултатима гласања Општинска изборна комисија је извршила расподелу мандата за чланове Савета МЗ, тако да предстоји конституисање нових руководстава.

У новокнежевачкој општини власт има коалиција ДС, СВМ и ЛСВ, а СНС је најјача опозициона странка. Према извршеној расподели мандата за чланове Савета МЗ у свих пет месних заједница СНС је освојила 10 мандата, ДС и СВМ по осам и СПС један, док је група грађана „Заједно за Ђалу - др Томас Валтер” са три мандата однела победу у Ђали.

Евидентно је да СНС има већину у Српском Крстуру, где су до сада већину имале демократе. Највише гласова напредњаци су придобили и у Банатском Аранђелову за два мандата, колико има и СВМ, а најмање гласова и свега један мандат добио је ДС, који је до сада руководио овим селом. У МЗ Нови Кнежевац, највећој у општини, СВМ са нешто више добијених гласова има три мандата, колико и СНС, ДС-у је припао један мандат, док је СПС остао без мандата.
 

Maj 2013
Masna soda opet u Tisi
V. Novosti | 24. maj 2013. I. BRCAN

NOVI KNEŽEVAC - Mesec dana pre rađanja svetskog fenomena tiskog cveta reka ponovo zagađena. U beloj peni koja se izliva iz kanala u reku nalazi se natrijum-hidroksid (tzv. masna soda)

Pred kupališnu sezonu i samo mesec dana pre cvetanja Tise, čuvenog svetskog fenomena, u Novom Kneževcu se u ovu vojvođansku reku opet puštaju opasne materije, a građani su zbog bele pene, koja je u sredu od ranih jutarnjih časova viđena na površini vode, opet alarmirali javnost.

Meštani, koji su zadnji put pre dva meseca snimkom zagađene reke obavestili inspekciju i javnost, posebno su zabrinuti što se u beloj peni koja se izliva iz kanala u Tisu nalazi hemija, izvesne količine natrijum - hidroksida, takozvane masne sode, koja se koristi u proizvodnji papira u fabrici "Lepenka". Ostaci od ove hemije se nakupljaju u meliorativnom kanalu koja povezuje fabriku i reku, i kada dođe do prezasićenja, taj otpad se ispušta u vodu.

Mada je je ustanovljeno da je najveći, "Lepenka" nije i jedini zagađivač Tise, kaže za "Novosti" pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Slobodan Puzović.

- "Lepenka" je fabrika za proizvodnju papira, otpadne vode iz proizvodnje idu u prečistač. Inspekciji je naloženo da ispita kvalitet vode na ulazu i na izlazu iz prečistača. Prema izveštaju iz februara ove godine, otpadne vode su u velikoj meri opterećenje suspendovanim materijama - objašnjava pokrajinski sekretar. - Te otpadne vode se nakon prečistača upuštaju u lagunu gde se vrši dodatno taloženje. Između lagune i Novokneževačkog kanala postavljena je betonska brana sa ustavom koja je u kvaru i otvorena je prema kanalu.

Kako navodi, u "Lepenci" postoji i sistem za odvajanje najsitnijih vlakana, pre odvođenja vode na prečistač, koji je takođe u kvaru, a inspekcija im je naložila da to poprave.

Međutim, osim "Lepenke", kritični su i obližnji ribnjak, kao i fabrika "Aleva", ali i okolne privatne kuće koje nemaju kanalizaciju.

MANjE CVETOVA - Građani, koji leta provode kupajući se na Tisi, pa i ribolovci, zaprepašćeni su prizorom koji se svake godine nekoliko puta pojavljuje na ovoj reci, kako kažu, i tiskog cveta, koji svake godine u junu cveta iz ove reke, sve je manje.
 

 Mart 2013
30. март. 2013 | Дневник | Милорад Митровић
Почело препумпавање воде и чишћење канала


СРПСКИ КРСТУР: Интервернтни радови на одвођењу сувишних вода на угроженом подручју насеља Српски Крстур, почели су јуче у току преподнева. Тек после писања нашег листа о невољама са којима се суочило више домаћинстава у улицама Јована Стерије Поповића и Цара Душана, као и поновног обраћања челницима новокнежевачке општине са апелом да помогну, на терен је у току преподнева најпре упућен багер ЈКП „7.ктобар” из Новог Кнежевца, а касније су почело и прочишћавање уличних канала и препумпавање воде из језера које се претходних дана формирало дотоком површинских вода са слатина.

Услед падавина сувишне воде су постале озбиљна претња за десетак домаћинстава у најнижем делу насеља Српски Крстур. Као што смо писали вода је поплавила баште, дворишта и помоћне просторије и скоро стигла до кућних прагова, а до неколико домова на слатинама на крају села, скоро је онемогућен прилаз.

Гиза Малатенски и њена ћерка Етелка Јанчић, огорчене и забринуте да им после потопа баште, дворишта и помоћних просторија, вода не потопи и кућу у четвртак су се пожалиле општинским челницима у Новом Кнежевцу, још пре три недеље председник Савета МЗ Српски Крстур Андраш Кардош је предочавао да доток сувишних вода може изазвати невоље у овом делу села, али се ништа није предузимало.

Приликом обиласка терена у Српском Крстуру начелник Полицијске станице Нови Кнежевац Војислав Шубарички алармирао је надлежне па је на угрожено подручје убрзо стигао заменик председника новокнежевачке општине Петар Јанчић и командант батаљона Одељења за ванредне ситуације Бранислав Малетин, па је под вођством командира новокнежевачког Ватрогасно спасилачког одељења МУП-а Слободана Радосавчевића почело и препумпавање воде са угроженог подручја.

У Српском Крстуру смо чули да је проблема са сувишним водама у овом делу насеља у више наврата било и раније, али да очито нису предузимане мере и радови, да се то и трајно реши, мада не изискује одвише велика финансијска улагања. Интервентно предузимање мера на санацији и одвођењу сувишних вода, које су запретиле, било је неопходно и због најаве нових падавина.

 
26. март. 2013 | Дневник | Милорад Митровић
Потоп због непрочишћених канала


СРПСКИ КРСТУР: Због сувишних вода услед обилних падавина којих је било у последње време житељи дела Српског Крстура код Новог Кнежевца, имају велике невоље, нарочито у делу насеља које гравитирају улицама Јована Стерије Поповића и Цара Душана. Вода је многима поплавила баште, дворишта и помоћне просторије и скоро стигла до кућних прагова, а до домова неколицине породица могуће је само доћи у чизмама.

- Прошле ноћи нисам ни спавала, јер услед отапања снега и кише која је падала, вода је поплавила већи део дворишта, тако да не могу да уђем у кокошињац и друге помоћне просторије - жали се Гиза Малатенски (81) у Улици Јована Стерије Поповића. - Тешко се крећем уз помоћ штапова и поред свих мука, морам обувати чизме да би нахранила живину. Уз помоћ ћерке Етелке, која је ту привремено, намеравамо да живину преместимо у собу, да је спасемо, а плашим се да ће ако овако потраје, вода доћи до куће.

У невољи је и њена комшиница Радојка Коблехер, чија башта и двориште су поплављени, а вода стигла до чардака. Она и други житељи из овог дела насеља жале се на проблеме са плављењем дворишта и да неће моћи засејати баште. На терену између две улице сувишне воде су формирале право језеро, у немогућности њиховог протока услед зачепљених пропуста и непрочишћених канала.Гојко Петрић жали се да у кући у којој живи са четворо деце и супругом, вода избија у соби.

- Не знамо коме да се жалимо. Све је мокро и блатњаво, па сам мало морао под да прекријем да се може ходати. Плашим се да се деца не разболе. Живимо јако бедно од социјалне помоћи. Лети и када је суво још је некако преживљавамо, а зими и када падају кише је неподношљиво - вели Петрић.У тешким приликама су и сиромашне ромске породице у оближњим кућама удаљеним око двеста метара. Проћи од њих до тротоара и тврдог пута, такође и после вратити се кући, прави је подвиг.

- До ћошка идем у ципелама, па се изујем и остатак пута идем боса - објашњава Миланка Пејин, коју сму срели на повратку из пазара. - Вода је на све стране, зидови пуцају од влаге. До сада није вредело што смо се жалили. Живимо са петоро деце у кући која је окупирана водом, а улази и у кућу. Нико да погледа како нам је, а нема могућности ни пара да купимо неку другу кућу и преселимо негде у селу, где је терен сувљи.Слежу раменима Милан Матић и други мештани из овог дела насеља, указујући да би нешто требало предузети да би се обезбедило одвођење сувишних површинских вода које се сливају на овај терен и праве језеро. Напомињу да и приликом последњег прокопавања канал изгледа није добро изнивелисан, или да би можда требало инсталисати неку пумпу, да се вода препумпава.

Председник Савета МЗ Српски Крстур Андраш Кардош указује да МЗ Српски Крстур нема месни самодопринос нити других сопствених прихода да би могла нешто предузети, него да јеидно може да се обрати надлежнима у локалној самоуправи општине Нови Кнежевац.

- Ослањамо се на општину, која нам углавном излази у сусрет, али на решавање овог проблема нико није реаговао. Указао сам на проблем још пре три недеље када ситуација није била толико алармантна, чак сам стање на терену документовао и фотографијама. Да су канали прочишћени и да свако ради свој посао како треба не би било проблема - каже Кардош, указујући да би се они који су у невољи можда могли ослободити воде која их угрожава уз помоћ багера, предочавајући да би када се снег отопи и уз нове падавине, могло бити још горе.


 
08. март. 2013 | Дневник | Милорад Митровић
Економичније грејање обновљивим изворима


НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Покрајинска секретарка за енергетику и минералне сировине Наташа Павићевић Бајић боравила је у Новом Кнежевцу где је са челницима ове севернобанатске општине разговарала о енергетским приликама у овој средини. Представљени су планови и програми које ће Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине спроводити током ове године, а председник новокнежевачке општине Драган Бабић говорио је о енергетским системима и потенцијалима у општини.

Он је предочио потребу да се обезбеди економичније грејање у основним школама у Српском Крстуру и Банатском Аранђелову, где се школе загревају чврстим горивом, а предвиђено је да се за те школе обезбеде котлови за ложење биомасе. У општини Нови Кнежевац планирају да оснују предузеће за производњу пелета, чиме ће бити обезбеђен велики број радних места. Бабић је указао да се из општинске касе годишње издваја око 20 милиона динара за грејање предшколских установа и основних школа, а да би се уз грејање на биомасу, уштедело више од осам милиона динара, које би локална самоуправа могла да усмери за отварање нових радних места.

- Заједнички пројекти, на којима ће бити базирана наша будућа сарадња, првенствено се односе на енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије - нагласила је Наташа Павићевић Бајић. - Најпре треба обезбедити котлове за грејање предшколских установа, основних школа и домова здравља, као и котлове за Специјалну болницу "Свети врачеви" у Новом Кнежевцу.

Енергетски потенцијали општине су веома велики у погледу геотермалних извора и пољопривредних ресурса, па се ти потенцијали између осталог могу искористити за изградњу стакленика.
Покрајинска секретарка је истакла потребу сарадње са мањим општинама, јер би се изградњом инфраструктуре и већом искоришћењем енергетских потенцијала побољшао живот људи, чиме се може предупредити њихово расељавање. Она је подсетила да је сада искористивост обновљивих извора енергије у Војводини око два одсто, док стандарди ЕУ прописују да треба користити 27 одсто извора.

- Пред нама је тежак посао, али ако искористимо своје потенцијале, ако се на промишљен начин буде управљало обновљивим изворима енергије, сви грађани Војводине осетиће користи кроз привредни развој и смањење броја незапослених - рекла је Наташа Павићевић Бајић.
 
04. mart 2013. | Izvor: RTV
U Tisi bela pena, a šta je - niko ne zna

NOVI KNEŽEVAC - Ni nekoliko dana nakon što je na Jutjubu objavljen snimak na kom se gusta, masna, bela pena pojavila u reci Tisi kod Novog Kneževca, nije jasno o čemu se radi, koliko je to štetno i ko je odgovoran. Oni kojih se slučaj tiče odgovornost prebacuju jedni na druge.

U poslednjih nekoliko godina, Tisa je na udaru ekoloških katastrofa bila jesenas, kada je kod Sente i Bečeja uginulo nekoliko desetina tona ribe, a pre šest godina bilans je bio čak 200 tona.

Ni nekoliko dana nakon što je na sajtu Jutjub objavljen snimak na kom se gusta, masna bela pena u reci Tisi, nemamo odgovor na pitanje da li je reč o štetnoj materiji, kako to utiče na floru i faunu reke i da li je uopšte ovakvo ispuštanje otpada zakonito. Svi kojih se slučaj tiče odgovornost prebacuju jedni na druge. U poslednjih nekoliko godina, Tisa je već dva puta bila na udaru ekoloških katastrofa – poslednji put jesenas, kada je kod Sente i Bečeja uginulo nekoliko desetina tona ribe, dok je 2007. bilans bio čak 200 tona.

Uprkos dvema ekološkim katastrofama, opštine kroz koje protiče Tisa nisu imale mnogo uvida u dokumente nadležnih inspekcija koje proveravaju rad zagađivača. U Novom Kneževcu, fabrika papira "Lepenka" , kako tvrde predstavnici opštine, već tri decenije ispušta takozvanu masnu sodu u Tisu, preko melioracijskog kanala čija je primarna svrha odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u okolini. Bela pena na površini reke trenutno je jedini problem, ali meštani smatraju da je i to nedopustivo.

S druge strane, ako nadležni tvrde da je postupak ekološki neškodljiv i da su inspekcijske posete redovne, pitanje je zašto se sada sprovode vanredne kontrole kvaliteta vode.

Kako kažu u odeljenju za zaštitu vodama Vojvodine, oni nemaju dovoljno ovlašćenja da bi zaista i zaštitili vode od zagađivača, ali svima koji se kupaju u Tisi nude utešnu informaciju.

Hladno vreme i nadošla Tisa možda objašnjavaju dosadašnje analize Agencije za zaštitu životne sredine, prema kojima je natrijum hidroksid potpuno neškodljiv za floru i faunu reke. Šta možemo očekivati kada moć samoprečišćavanja Tise posustane, znaće se naredne nedelje, kada budu gotovi rezultati tekućih analiza, a možda dobijemo i odgovor na pitanja – da li je sve bilo u redu i pre nego što su se dogodila dva velika pomora ribe i da li je iko kažnjen za njih.

 

 

04. mart 2013. | Izvor: RTV
Građani u zaštiti reke Tise

NOVI KNEŽEVAC - Svakog marta ista priča na Tisi kod Novog Kneževca. Meštani su u akciji da od lokalnih vlasti i pokrajinskih inspekcija dobiju pomoć da bi, kako kažu, fabriku "Lepenka" sprečili da pušta otpadnu vodu u Tisu.

Svakog marta ista priča na Tisi kod Novog Kneževca. Meštani su u akciji da od lokalnih vlasti i pokrajinskih inspekcija dobiju pomoć da bi, kako kažu, fabriku "Lepenka" sprečili da pušta otpadnu vodu u Tisu.

Kako bi uspeli u tom nastojanju postupak zagađenja su snimili i postavili na sajt Ju tjub, što je pokrenulo brojne reakcije javnosti.

Reagovali su potom i nadležni, ali oprečnim izjavama iz kojih se stiče utisak da ni sami nisu sigurni da li se radi o zakonitom postupku. U beloj peni koja se izliva iz kanala u Tisu, tvrde meštani, izvesne su količine natrijum hidroksida, takozvane masne sode, koja se u fabrici koristi u proizvodnji papira.

Ostaci te hemije skupljaju se u meliorativnom kanalu, koji povezuje fabriku i reku, a kada dođe do prezasićenja, taj se otpad ispušta u vodu. Na Tisi kod Novog Kneževca je naša dežurna ekipa ovog jutra da vidimo šta su saznali na licu mesta.

 

 

 

 

 © 2012 www.krstur.com